КЊИГА ДУШАНА ПАВЛОВИЋА „МАШИНА ЗА РАСИПАЊЕ ПАРА - ПЕТ МЕСЕЦИ У МИНИСТАРСТВУ ПРИВРЕДЕ

Радуловић: Имали смо при руци ћуп са 300 милиона евра, а ништа узели нисмо

Саша Радуловић и Душан Павловић

Аутор је на представљању књиге у Београду рекао и ово: „Национални инвестициони план, SIEPA, Агенција за приватизацију и лиценцирање стечајних управника су институције које омогућавају малој групи привилегованих људи да се богате на рачун грађана који плаћају порезе и доприносе“
Упитан зашто је прихватио позив тадашњег првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића да преузме Министарство привреде, председник покрета Доста је било Саша Радуловић казао је да је много занимљивије питање зашто је позив уопште и добио: „Пре Владе радио сам на обуци полиције и тужилаштва у области привредног криминала. Радили смо на истражном делу 24 спорне приватизације и ту смо пронашли све што је тврдила Верица Бараћ. Позивом у владу су желели да ме склоне са тог посла, а ту је било и маркетиншких разлога да као нестраначка личност уђем у владу“
Економиста Мирослав Прокопијевић оценио је да би прави наслов књиге требао да гласи „Машина за пљачку“ као и да је дело најкорисније у документарно-политичком смислу „јер тера људе да се запитају зашто је све тако скупо и ко су људи који воде државу“    
        ИНСТИТУЦИЈЕ у Србији омогућују малој групи привилегованих људи да се богате на рачун обичних грађана, недостаје контрола располагања буџетским средствима а грађани немају „инсајдерски“ увид у оно што се дешава у министарствима и бројним агенцијама, оцењено је данас на промоцији књиге „Машина за расипање пара - пет месеци у Министарству привреде" Душана Павловића.
        Према речима аутора, књига је настала због шока који је доживео када је са Сашом Радуловићем ушао у Министарство привреде 2013. године у коме је обављао функцију саветника министра.
        „Све ствари које сам видео у Министарству привреде нису ми биле теоријски непознате, али то је био један ниво перцепције, а потпуно други сам стекао када сам ушао тамо. Људи на кључним положајима троше туђ новац и ту је понашање потпуно другачије него када трошите сопствени новац“, казао је Павловић на промоцији у београдском Медија центру.
        Он је оценио да таква пракса пролази јер грађани немају увид у начин функционисања институција у Србији.
        „Национални инвестициони план, SIEPA, Агенција за приватизацију и лиценцирање стечајних управника су институције које омогућавају малој групи привилегованих људи да се богате на рачун грађана који плаћају порезе и доприносе“, рекао је аутор, додавши да велики проблем представља недостатак „ригорозне контроле“ функционисања тих институција.
        Упитан зашто је прихватио позив тадашњег првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића да преузме Министарство привреде, председник покрета Доста је било Саша Радуловић казао је да је много занимљивије питање зашто је позив уопште и добио.
        „Пре Владе радио сам на обуци полиције и тужилаштва у области привредног криминала. Радили смо на истражном делу 24 спорне приватизације и ту смо пронашли све што је тврдила Верица Бараћ. Закључили смо да су позивом у владу желели да ме склоне са овог посла, а ту је било и маркетиншких разлога да као нестраначка личност уђем у владу“, навео је Радуловић.
        Он је казао да је за четири и по месеца, колико је водио Министарство привреде, увео принцип потпуне транспарентности и забранио партијско запошљавање.
        „Имали смо ћуп од 300 милиона евра а ни динара нисмо узели, покушавали смо да уведемо систем а увели смо принцип потпуне транспарентности, што је кључан проблем свих влада у претходним годинама“, додао је лидер покрета Доста је било.
        Економиста Мирослав Прокопијевић оценио је да би прави наслов књиге Душана Павловића требао да гласи „Машина за пљачку“ као и да је дело најкорисније у документарно-политичком смислу „јер тера људе да се запитају зашто је све тако скупо и ко су људи који воде државу“.
        Како је оценио економиста Мијат Лакићевић, књига представља увид у „неодговорност и бахатост у трошењу буџетских средстава“.
        „У питању је драматична, вишеструко поучна књига која заслужује да буде прочитана и проучавана. Први елемент књиге је документарни и односи се на рад владе, а други је теоријски и односи се на концепт реформи. Ово је важно сведочанство које показује партијску државу ненавикнуту на контролу“, додао је Лакићевић.
        Промоцију књиге пратио је и протест двојице бивших чланова општинског одбора Доста је било на Врачару, Бранислава Кланшчека и Александра Глумца, који су Радуловића оптужили за фалсификовање листе за локалне изборе коју је покрет предао у тој београдској општини.
        Одговарајући на оптужбе Кланшчека, Радуловић је казао да је реч о бившем члану Доста је било који је „преваром“ покушао да дође до првог места на листи за локалне изборе, због чега је искључен из покрета.

Naši dani - Goran Sultanovic

На поле танки грохотали

ВИДОВДАН - СА ИСТОРИЈСКОМ СРБИЈОМ СЕ УЗДИГЛА И ИСТОРИЈСКА РУСИЈА, ПОЧИЊЕ ЕПОХА НАДЕ

Европска унија је за све бивше социјалистичке земље које су у њу ушле - стечајна управа

Видовданска, заветна, ослободилачка, стваралачка и антифашистичка Историјска Србија љубави, истине и правде не може постојати у канџама антицивилизације. Да би се ослободила, мора почети буна - борба за истину, свуда и стално. Она мора бити потпуна, и највише по најтежим питањима
Превише је лажи, патње и неправде у окупираној Србији. Чак се и опозиција дириговано ствара како би изгледала као гора алтернатива него власт. Само тотално људско, морално и правно одбацивање криминалне доминације непријатељских западних сила спасиће Србији и живот и будућност
Нас је наш, Косовски завет, сачувао. Они без вере, дакле без љубави, истине и правде, они који у 14. или неком другом далеком веку нису видели и веровали у нас, своје потомке, они који су се определили за земаљско царство, данас су Турци. Или Хрвати. А има их и међу другим народима. Није лако преживети, спасити се. Али је лепо. Шта има лепше?
Запад антиљудске олигархијске диктатуре је данас слабији од слободног света. Краткотрајно доба америчког унилатерализма је окончано заувек. Србија више нема разлога за страх
Пише: Владимир КРШЉАНИН, председник Покрета за Србију

1. ИСТИНА КАО ЛЕК

        „Није Бог у сили, него у правди!“ - рекао је Свети благоверни кнез Александар Невски својој дружини 1240. године да је охрабри пред славни бој са бројчано надмоћнијим шведским крсташима. У руском језику правда значи истина, тачније - појмови истина и правда су помешани. „Ја сам Пут, Истина и Живот“, речи су Спаситеља, а српска химна је молитва - „Боже правде“.

        Истина и правда су за нас Србе и Русе нераздвојне. И ми знамо да нема и не може бити ни бољег лека, ни снажнијег оружја. Због такве наше вере, мрзе нас они наоружани лажју, злом силом. И због такве наше вере, ми побеђујемо. Нека се што пре склоне они који данас српску политику облаче у лаж!

2. ЗАВЕТНИ НАРОД

        Нас је наш, Косовски завет, сачувао. Они без вере, дакле без љубави, истине и правде, они који у 14. или неком другом далеком веку нису видели и веровали у нас, своје потомке, они који су се определили за земаљско царство, данас су Турци. Или Хрвати. А има их и међу другим народима. Није лако преживети, спасити се. Али је лепо. Шта има лепше?

3. ГЛАД И БЕДА

        Србија изумире. Већ десетак година темпом од 100 људи на дан. Годишње се роди 60-70.000, а умре око 100.000. Од 5. октобра до данас изгубили смо пола милиона људских живота. Еу-ропска Србија је постала логор смрти. И у овом језивом рачуноводству ништа се није поправило у последње четири године.

        Логором Србија управљају домаћи капои који слепо слушају приглупе, зле и корумпиране ниже бриселске чиновнике. Недавно су се појавили и „извршитељи“, па можемо очекивати да ће брзина уништавања људи да порасте.

        Строго су забрањени индустрија, култура и морал. На изумирање нације нико не обраћа пажњу. О томе је забрањено говорити. Сме да се говори само о правима мањинских група (ваљда оне треба да изумиру мало спорије од већинских). И о неким појединачним злочинима. О највећим - никако!

        Сваке године из Србије NATO земље (оне највеће - највише) исисају 6-7 милијарди евра. А народ мисли да су га опљачкали домаћи тајкуни. И они су део проблема, али њихова је само ситна провизија.

        Ако бисмо о свему овоме озбиљно јавно говорили три дана, четвртог бисмо сигурно променили и курс државне политике, и економски и социјални систем. Милом или силом.

4. КАДА И КАКО ЈЕ СРБИЈА ОКУПИРАНА?

        То ваљда сви знамо, али некако нејасно и недовољно конкретно, јер је о томе забрањено говорити.

        Легална власт у Србији је морала бити срушена путем прве „обојене“ петооктобарске „револуције“, односно пучем који су организовале пре свега америчке и британске службе, уз активну помоћ служби више NATO, односно ЕУ земаља, које су заврбовале, платиле и обучиле пету колону, укључујући међу остацима стратешког савезништва Тито-NATO у домаћим службама, као и уз нечињење психолошки корумпиране шесте колоне у политичкој елити.

        За тај пуч су постојала два разлога. Прво, у краткотрајном периоду „униполарног света“ није било предвиђено постојање независних држава у Европи, а посебно то није смела бити Србија, у чије разбијање и потирање је империја 10 година улагала толико труда. Друго, није се смела дозволити могућност да се Србија, која није била поражена ни NATO агресијом 1999, бори за кривичну одговорност NATO главешина и велику ратну одштету, па чак ни да свету сведочи о злоделима NATO.

        Све владе од 2000. до данас су окупационе владе, јер постоје под претпоставком да не смеју повући ни један потез који се NATO-у не би свидео. Дакле, прича о „користи за Србију“ од „пријатељске сарадње“ са NATO је не само ноторна и одвратна лаж, већ и кривично дело, јер никад нико у Србији није добио мандат ни да амнестира ратне злочине, ни да опрашта ратну штету, ни да судбину земље ставља у руке непријатељу.

5. ЕВРОПСКА УНИЈА - СТЕЧАЈНА УПРАВА

        ЕУ је за све бивше социјалистичке земље које су у њу ушле - стечајна управа. Притом, што земља касније уђе, то је за њу горе. Развој је потпуно онемогућен. Чак и кад ЕУ не би била део „евроатлантских интеграција“, тј. тесно повезана са NATO, и када не би Србију ничим политички условљавала, по Србију би било веома лоше да иде тим путем. А прави је апсурд тврдња да морамо ући у ЕУ и NATO јер су тамо ушли скоро сви наши суседи. Па шта? Трговати и сарађивати са државама и њиховим организацијама можете и ако нисте члан.

6. СТРАХ ИЛИ НАДА?

        „Евроатлантски“ запад није изворна, већ изведена цивилизација, која се хомогенизује у антицивилизацију. Наша видовданска, историјска Србија је један од темељаца цивилизације.

        Запад антиљудске олигархијске диктатуре је данас слабији од слободног света. Краткотрајно доба америчког унилатерализма је окончано заувек. Србија више нема разлога за страх.

        Пет векова Косовске битке Србија је обележила у Крушевцу, са малолетним краљем, растрзана између аустроугарског утицаја и историјске припадности. 550 година Србија је обележила са својим патријархом на Косову. А на 600 година, више него игде икад на сличном скупу, два милиона Срба са својим председником означили су почетак обнове Историјске Србије, у славном и херојском кључу љубави, истине и правде.

        Сва ова видовданска подсећања изазивала су јаросне реакције Запада. Ипак, за Историјском Србијом уздигла се Историјска Русија, чиме је настала епоха наде, не само за нас, него и за свет.

7. БУНА

        Видовданска, заветна, ослободилачка, стваралачка и антифашистичка Историјска Србија љубави, истине и правде не може постојати у канџама антицивилизације. Да би се ослободила, мора почети буна - борба за истину, свуда и стално.

        Она мора бити потпуна, и највише по најтежим питањима.

        Превише је лажи, патње и неправде у окупираној Србији. Чак се и опозиција дириговано ствара како би изгледала као гора алтернатива него власт.

        Само тотално људско, морално и правно одбацивање криминалне доминације непријатељских западних сила спасиће Србији и живот и будућност.

“MIP” RUGLO SRPSKE DIPLOMATIJE

Ministarstvo inostranih poslova je neorganizovano. Ambasade su prepune nesposobnih kadrova. Među diplomatama znatan je broj onih koji su strani obaveštajni agenti…

Diplomatija

Praktično dve decenije unazad naše društvo je u vrtlogu političkih turbulencija.
Menjali su se predsednici, premijeri, ministri, koalicije, politike, ali su kroz sve te promene spoljna politika zemlje i diplomatija ostajale u zavetrini, daleko od očiju javnosti.
Razume se i bez značajnog uvida javnosti u njen rad i rezultate.
Da li znate ko je Šani Dernaku, rođen 1953. u Kosovskoj Mitrovici? Ne znate. Verovatno nikad čuli.
On je trenutno pomoćnik ministra spoljnih poslova Republike Srbije zadužen za konzularne poslove.
Da li znate ko je Duško Lopandić, rođen 1957. godine? Ako ne znate, on je pomoćnik ministra zadužen za Evropsku uniju.
Da li ste čuli za Slađanu Pricu, rođenu 1957. godine? Ako niste znali, ona je pomoćnik ministra i direktor Generalne direkcije zadužene za multilateralnu saradnju.

Šta vam znači ime Goran Aleksić, rođen 1960. godine u Rimu?
Većini građana Srbije on je verovatno nepoznata osoba, ali je pomoćnik ministra i direktor Generalne direkcije za bilateralnu saradnju.
Da li znate ko je Vera Mavrić, rođena 1953. u Ljubljani? Ako niste znali, ona je državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova.
Za Ivana Mrkića, rođenog 1953. godine u Beogradu, aktuelnog ministra spoljnih poslova, čuli ste najverovatnije kad je imenovan na tu visoku državnu funkciju.
Kad zavirite u personalne dosijee tih navedenih funkcionera, koji čine aktuelni vrh srpske diplomatije, uočavate svima zajedničku karakteristiku – reč je o karijernim diplomatama koji su više-manje ceo radni vek u diplomatiji i Ministarstvu spoljnih poslova, bez obzira na to da li je reč o SFRJ, SRJ i naposletku Republici Srbiji.
Da li treba shodno spoljnopolitičkoj poziciji Srbije kako danas, tako i u prethodne dve decenije, uzimajući u obzir njene uspehe i ugled, uticaj i snagu zemlje u svetu, specijalno objašnjavati o kakvom je Ministarstvu reč, uspešnom ili neuspešnom, sposobnom ili nesposobnom?
Ministarstvu koje je državne i nacionalne interese uspešno zastupalo i ostvarivalo u svetu, ili je to činilo na neuspešan način, i sada još uvek to čini?

Odgovor se sam nameće.
Reč je o neorganizovanom Ministarstvu.
Začaurenom Ministarstvu, do te mere začaurenom da srpska javnost tri puta veći broj informacija ima o radu tajnih službi poput BIA-e, VBA i VOA-e u odnosu na Ministarstvo spoljnih poslova.
Ipak mistifikacija koja je godinama pažljivo gajena, a vezana je za to Ministarstvo, nije slučajna. Ona je u funkciji zaklanjanja stvarnog stanja u njemu.
A stanje je poput rezultata rada srpske diplomatije. Katastrofalno.
U vreme Josipa Broza Tita i SFRJ je SID, Služba za istraživanje i dokumentaciju iza čijeg se benignog naziva zapravo krila tajna služba Ministarstva spoljnih poslova orijentisana ka radu u inostranstvu, predstavljao špic jugoslovenske diplomatije.
Uz njegovu pomoć to Ministarstvo i državni vrh na čelu sa Brozom probijalo se gde se teško može probiti.

Danas od SID-a nema ništa. Ne postoji.
Ta služba lagano je devastirana unazad dve decenije krećući se ka konačnom cilju, njenom ukidanju i obesmišljavanju.
Interes za takav razvoj događaja imali su strani faktori, pre svih neke velike sile, a pomagače u ostvarivanju tog interesa imale su i u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Otuda slepilo i hronična neinformisanost u tom Ministarstvu, i izostanak „špica“ državnom vrhu Srbije za ostvarivanje iole delikatnog zadatka u domenu spoljne politike.
Iako je Ministarstvo spoljnih poslova i u vreme SFRJ i do dana-današnjeg bilo izloženo partijskim uticajima i „sklanjanju“ određenih kadrova na važna mesta u diplomatskoj mreži širom sveta, kako bi se zadovoljili njihovi lični interesi ili je pak po sredi bilo sklanjanje po kazni i sa ciljem njihovog udaljavanja iz epicentra političkih dešavanja u Beogradu, ta praksa nikada nije poprimila takve razmere kao u proteklih 10 godina.
To za posledicu ima popunjenost ambasada i konzulata širom sveta praktično neupotrebljivim kadrovima.
Šta više, takvi kadrovi proizvode ozbiljne posledice i štetu po državne i nacionalne interese današnje Srbije.
Neverovatno zvuči da tolika infrastruktura, diplomatska mreža, broj kadrova i uposlenika po ambasadama i konzulatima nije u stanju da animira i usmeri u Srbiju ozbiljne investitore, koji su danas strateški neophodni lokalnoj ekonomiji za dalji ekonomski rast i razvoj zemlje.

Postavlja se pitanje zašto je Ministarstvo spoljnih poslova u tom smislu neorganizovano.
Iz njega proizlazi naredno pitanje koje glasi – koliko građane Srbije košta godišnje srpska diplomatija, a šta od te diplomatije imaju i građani i Srbija, kad ni najobičniji pasoš našoj dijaspori nije omogućeno da na jednostavan i jeftin način zameni ili izvadi u ambasadama i konzulatima širom sveta.
Istražujući tu temu otkrili smo slučajeve evidentne korupcije i organizovanog kriminala vezanog za Ministarstvo spoljnih poslova i diplomate širom sveta.
Otkrili smo da pojedinci u diplomatskim misijama imaju privatne poslovne i korporativne interese koji idu dotle da u jednoj zemlji službuju, a u susednoj imaju registrovanu privatnu kompaniju.
Otkrili smo da neke diplomate imaju pasoše nama susednih republika, u kojima niču nekretnine registrovane na rodbinu naših diplomatskih predstavnika u inostranstvu.
Ovaj tekst nema nameru da izazove afere u Ministarstvu spoljnih poslova, on ima karakter analize koja zahteva urgentno reagovanje u tom Ministarstvu kojem je neophodna temeljita reforma, osvežavanje, modernizacija i nova koncepcija rada koja će ga učiniti uspešnim i sposobnim da izvršava zadatke od najvažnijih državnih i nacionalnih interesa.
Praksa ministara koji su uživali političko „pokroviteljstvo“, kao što je bilo u slučaju Vuka Jeremića i Borisa Tadića, a koja u sličnom pravcu ide i sada kada je reč o Ivanu Mrkiću i njegovim kumovima koji mu prave čvrsti most ka Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću, morala bi da prestane ukoliko se od jednog neorganizovanog Ministarstva i neefikasne diplomatije očekuje da doprinese realizaciji iole važnih zadataka i državnih interesa.
Činjenica je da je Brozova diplomatija bila uspešna, SFRJ ugledna i uticajna u svetu, sve što današnja srpska nije.
Današnja srpska diplomatija obiluje kadrovima koji su promenili stranu, nisu u službi Srbije.
Istraživanje sprovedeno vezano za ovu temu ukazuje da aktivnosti naših diplomata u funkciji obaveštajnih agenata stranih sila poprima ozbiljne razmere, i uočljivo je izostajanje ozbiljnih reakcija po tom pitanju.

Pitanje je zašto???
Uočljivi javašluk u državnoj upravi, javnim preduzećima, praćen korupcijom i organizovanim kriminalom, praktično je istovrstan i u domenu spoljnih poslova, samo što su posledice takvih aktivnosti u diplomatiji društveno i državno opasnije zbog specifičnosti posla koji diplomatija obavlja.
Iako je danas u Ministarstvu spoljnih poslova prisutan i evidentan broj ozbiljnih i sposobnijih kadrova, u uslovima aktuelnog funkcionisanja sistema rada srpske diplomatije nijedan kadar nije dovoljno dobar da pomeri stvari nabolje.
Istraživanje koje je „Akter“ sproveo ukazuje da je neophodno menjati ceo sistem, a ne ceo kadrovski potencijal, iako značajan deo mora da potraži nova, za društvo i državu, kao i poreske obveznike neopterećujuća zanimanja.
Srbija je na putu svojevrsne spoljnopolitičke izolacije od strane ozbiljnog broja zemalja EU, kako saznajemo, ne od izvora u Briselu, već iz dokumentacije do koje se došlo u Briselu, iako iz Ministarstva spoljnih poslova ne stižu te informacije ni u državni vrh Srbije ni u srpsku javnost.
Upravo iz tog razloga, nesposobnosti da pravovremeno izveštava, a kamoli da ostvaruje i nameće srpski uticaj u svetu, nije dovoljno samo promeniti vrh Ministarstva, neophodno je formirati modernu srpsku diplomatiju, a sadašnju izložiti po prvi put od Brozovog vremena temeljnoj reformi.
Kako saznajemo od izvora u vrhu Ministarstva, otpor svakoj promeni karakterističan je za to Ministarstvo, ali činjenica da je Josip Broz Tito imao poprilično nepedigriranu diplomatiju, i da je ostvarivao svima poznate spoljnopolitičke ciljeve i interese SFRJ, ukazuje da je u našoj diplomatiji isuviše „prekvalifikovanih“ koji mnogo koštaju, a malo vrede, te stoga predstavljaju problem, a ne rešenje za spoljnopolitičke ciljeve i interese Srbije.
Vreme je za temeljne promene u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, uostalom kao i u oblasti vođenja spoljne politike.
Sem ukoliko nije državni interes da Srbija završi u izolaciji i sa dodatnim rušenjem standarda građana.

Slomljeni krcag ne ide po vodu

И то су они исти странци који су и аминовали долазак напредњачко-социјалистичке коалиције на власт. Којима је обећана фактичка граница на административној линији са КиМ и фактичко препуштање тамошњих Срба „правном поретку“ нарко-терориста и великоалбанских нациста, безусловна приврженост ЕУ интеграцијама, горе-наведени НАТО споразуми и препуштање главних преосталих привредних система у земљи.
++++

Та ненародна власт овако настаје :

1/. Прво изабереш, ситне душе-беднике у које улажеш да дођу на власт.
2/. Даш им аванс и задатке ( маја 2008 године ) некима и знатно раније.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=196&cl=06

3/. Онда они изаберу, себи сличне и имаш систем таквих по вертикали.

http://www.vaseljenska.com/politika/vikiliks-boris-tadic-i-miki-rakic-po...

4/. И резултат: опљачкана, окупирана и уништена домовина.

СРБИЈА ЈЕ И ЗВАНИЧНО НАЈСИРОМАШНИЈА ЗЕМЉА У ЕВРОПИ: Чак 1,8 милиона људи на ивици сиромаштва

http://www.srbijadanas.net/srbija-je-i-zvanicno-najsiromasnija-zemlja-u-...

али никада не заборавити, чије пројекте су спроводили …….……….

Američki projekat o „genocidu u miru“ – Planirano zatiranje Slovena

O tome kako će likvidirati Srbe, Ruse i druge pravoslavne slovene, razmišljao je i bivši direktor CIA Alen Dals (koji je na toj funkciji bio od 1953 do 1961 godine). Njegova „strategija“ duboko je zacrtana i u današnju američku politiku prema Srbiji.
Naime, Dals je tada u svom „elaboratu“ rekao i ovo:
„…Stavićemo ih u bespomoćan položaj, ismevati se sa njima…Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem, lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu, demoralisati, razvraćati i obeščaćivati je. Napravićemo od njih cinike, vulgarne ljude, kosmopolite. Eto, tako ćemo mi to da uradimo… Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu tragediju pogibije svih pravoslavnih Slovena, i konačno, nepovratno ćemo ugasiti njihovu nacionalnu svest. Književnost, bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osećanja.
Mi ćemo na svaki način podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti.
U upravljanju državom, mi ćemo izazivati haos i nered.
Neprimetno, no aktivno i postojano, pomagati despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve ćemo to kultivisati u svest ljudi…“.

U ovoj Dalsovoj zločinačkoj ideji, danas je lako prepoznati sve što se dešava u Srbiji:
od najvulgarnijih medijskih ponižavanja nacije, pa sve do beskrupulozne pljačke, izdajničkih vlada i izgubljene omladine.

https://getosrbija.wordpress.com/2015/05/08/ko-stvarno-upravlja-srbijom-...

Dvanaesti je čas da se spašava ono što još može da se spasi. Ali, ta akcija ne može da se obavi bez temeljnog obračuna sa klikom na vlasti i sa celokupnom kriminalnom elitom koja je stekla imetak pljačkajući narod i državu. Srbija mora da se odredi i prema politici Zapada koja podržava njeno sistematsko ubijanje, a koje može da se sažme u jednoj jedinoj rečenici koju je 14. maja 1992. godine izgovorio ondašnji ministar spoljnih poslova Nemačke, Klaus Kinkel: „Srbiju moramo baciti na kolena!“.
Da ne bi bilo zabune, to isto, samo „umivenim“ rečnikom, danas govore svi zvanični predstavnici SAD i Evropske unije. Vuk je možda promenio dlaku, ali ćud sigurno nije.

©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije

и кад год видимо " вођу " на ТВ, где ће још мало почети да нас обавештава и о временској прогнози знати:

„Нација може да преживи своје будале, па чак и амбициозне. Али нација не може да преживи издају изнутра. Непријатељ пред вратима је мање страшан, јер је познат и носи своју заставу отворено, док се издајник креће слободно унутар градских капија; његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се … у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације, подрива темеље града, шири заразу у телу политике, све док она не подлегне његовој болести. Мање се треба плашити убица – издајник је куга!”

Цицерон

Али даће Бог, примиће сви они једног дана плату и од народа.

MISTERIJA NASLOVNE STRANE Otkrivamo šta se krije iza "Forbsove" naslovnice o Jugoslaviji

Da li je američki časopis „Forbs“ 1976. svoju naslovnu stranu posvetio Jugoslaviji zbog izuzetnog bogatstva, i dalje je misterija. Istraživanje „Blica“ pokazuje da je SFRJ tih godina zasluživala epitete najbolje ekonomije u Evropi, čak i u svetu.
Pre punih četrdeset godina navodno se na naslovnoj strani magazina „Forbs“ našao sledeći naslov: „Barijere srušene: Napredak ekonomije i društva - Jugoslavija među najbogatijim nacijama u Evropi“. Ona već nekoliko meseci kruži društvenim mrežama budeći žal starijih generacija za starom Jugoslavijom. Iako mnogi kažu da je u pitanju foto-montaža, drugi ne vide razlog zašto čuveni magazin ne bi pisao o nama kada je država tada bila na vrhuncu slave.
U „Forbsu“ u Vašingtonu „Blicu“ su obećali odgovor na pitanje da li je naslovna strana zaista objavljena. Da li zbog toga što je ovoj „činjenici“ staroj četiri decenije bilo teško ući u trag, ali odgovor nismo dobili ni posle deset dana, nekoliko kontakata i obećanja. A da li je Jugoslavija sedamdesetih godina zasluživala takve pohvale? Da li zemlja čije su tadašnje četiri članice danas zemlje sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, bila ekonomski div, jači čak i od Nemačke, Poljske, Slovačke...
Jugoslavija je u to vreme bila regionalna industrijska sila. Godišnji bruto domaći proizvod u proseku je imao rast od 5,9 odsto, a nezaposlenost je bila mala. Stopa rasta produktivnosti bila je tri puta veća nego u periodu od 1981. do 1990, a stopa rasta zapošljavanjae dvostuko veća. Zdravstveno osiguranje je bilo potpuno besplatno, pismenost je iznosila 91 odsto stanovništva... Sve to su pratila velika, investiciona ulaganja.

Najbolje godine u istoriji jugoslavije
- Bile su to najbolje godine u istoriji Jugoslavije, ali i Srbije. SFRJ je 1976. godine bila među top zemljama sveta sa najdinamičnijim privrednim rastom, odmah posle Japana. Spoljni dug je bio minimalan i iznosio je 20 milijardi dolara, a danas je veći od 200 milijardi. Svi su radili, bili zadovoljni i verovali u perspektivu. Porodice su bile psihički jake, odlazilo se na godišnje odmore, ništa nije bilo skupo... Kupovali smo vikendice, nekretnine... Na tri zaposlena dolazio je jedan penzioner, a sada je odnos 1:1 - priča za „Blic“ ekonomista tog doba Mlađen Kovačević, koji je ušao u osmu deceniju života, a pre 40 godina je napisao rad o najdinamičnijim privredama sveta.
Do 1978. dug države je bio skroman. Krediti, kojih je bilo jako malo, nisu išli u potrošnju i ulagani su u opremu. U to vreme „nikli“ su industrijski giganti IMT, „Ivo Lola Ribar“, „Prva Petoletka“, „Nikola Tesla“, Pančevo... Njih danas nema.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da Jugoslavija sedamdesetih jeste bila u vrhu najrazvijenijih zemalja istočne Evrope.
- Tek malo su bile razvijenije istočna Nemačka, Poljska i Češka. Dosta smo bili bolji nego sada - zaključio je Arsić.

Dužnička kriza
Početkom osamdesetih Jugoslavija je ušla u ozbiljnu dužničku krizu koja je trajala do njenog raspada. Nemogućnost da se nastavi sa zaduživanjem, tačnije potreba da se servisira postojeći nivo duga uticala je na pad uvoza, a preko pada uvoza i na pad standarda građana.
Pri prosečnom smanjivanju BDP od 0,3 odsto produktivnost rada je smanjivana po 1,7 procenat godišnje. Gomilani su viškovi radnika po preduzećima koji zapravo i nisu imali šta da rade, ali su zato primali plate.

Gastarbajteri

Izvoznik radne snage
Jugoslavija je, uz Alžir, Grčku, Maroko, Tunis i Tursku, bila glavni izvoznik radnika u zapadnu Evropu. A gastarbajteri iz tih zemalja su samo 1975. godine svojim kućama poslali pet milijardi dolara, što je jednako četvrtini ukupnog izvoza ovih država.

Podaci svetske banke

Godišnja inflacija 16 odsto
Prosečna godišnja inflacija u SFRJ od 1970. do 1976. godine bila je 16,3 odsto, pokazuju podaci Svetske banke. Izvoz SFRJ 1976. godine bio je 4.878 milijardi dolara, dok je istovremeno uvezeno robe u vrednosti od 7.367 milijardi dolara.

Gde smo sada
Danas su bivše jugoslovenske republike među najsiromašnijim i najzaduženijim nacijama u Evropi. Posmatrajući nezaposlenost, zarade i životni standard najteže se živi u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, gde su prosečne plate između 280 i 400 evra. Nešto lagodniji standard imaju građani Hrvatske, dok Slovenci već godinama uživaju plate iznad 1.000 evra.

Стогодишњи игуман руског манастира на Светој Гори дочекао Путина као „цара Русије”

Милошевић је убијен у Хагу

Милошевић је убијен у Хагу јер је стао на пут америчкој империји

ГОВОР КЛАУСА ХАРТМАНА О ДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ УБИСТВА У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ

       „ДАНАС обележавамо 10-годишњицу смрти нашег председника, друга и пријатеља Слободана Милошевића.

        Жалимо за Слободаном Милошевићем. Жалимо за једном изузетном личношћу, једним

мудрим политичарем и националним и међународним херојем. С љубављу шаљемо поздраве његовој супрузи Мири и осталим члановима његове породице; надамо се да ће ускоро моћи поново да буду заједно и да ћемо поново моћи да их поздравимо.

        Најенергичније протестујемо над чињеницом да његова смрт још није непристрасно истражена. Не смеју остати некажњени они који су одговорни за његову смрт и ратни злочинци који су напали и разорили Југославију.

        Као што је наш потпредседник и адвокат Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића, Кристофер Блек из Канаде, нагласио у својој најновијој изјави: „Смрт Слободана Милошевића је очигледно била једини излаз из проблема у који су моћници NATO увалили сами себе оптуживши га пред Хашким трибуналом. Пропаганда против њега била је без преседана. Суђење се приказивало у штампи попут највеће светске драме, попут каквог светског театра у коме ће један зао човек морати да одговара за своје злочине. Али наравно, није било никаквих злочина, сем оних NATO пакта, па се покушај да се читав случај против њега исфабрикује суновратио у обичну фарсу.“

        Одговорне личности овог лажног суда названог Међународни кривични трибунал за бившу Југославију не треба ни да покушају да се изговорима оправдају пред чињеницом да су све оне добро познавале здравствено стање председника Милошевића.

        Немачки лекари и терапеути су у више наврата захтевали да се живот председника Милошевића заштити. Они су на пример писали:

        „Овакво поступање са особом чији је живот - са свим евентуалним последицама - у вашој одговорности, може се само назвати неодговорним и покреће питање ваших мотива. Ваше понашање се коси са бројним документима и резолуцијама УН које се односе на третман затворених особа. Те норме морају у целини да поштују представници институција УН.

        У насталој ситуацији - за коју Трибунал сноси пуну одговорност - једино могуће решење је да се господин Милошевић ослободи положаја који је опасан по његово здравље и по његов живот и да се пусти на слободу како би могао да добије неопходну лекарску негу...“

        Али NATO-Трибунал је више пута одбио привремено ослобођење, чак ни не поменувши апеле или захтеве Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића.

        Наш адвокат, госпођа Тифен Диксон, писала је тада трибуналу „да постојећи услови суђења представљају опасност по његов живот, да помањкање адекватне лекарске бриге добија размере мучилишта“.

        Она је додала: „Међународни комитет сматра неприхватљивим да Претресно веће чека да услови суђења изазову озбиљне срчане компликације, инфаркт или смрт па тек онда да ,сматра потребним’ да размотри захтев за привремено пуштање на слободу. Подједнако је неприхватљиво да се чека да се Слободан Милошевић нађе на ивици смрти, па да се ,позитивно оцени’ захтев за интервенцију лекара специјалисте“.

        На крају, трибунал је одбио све апеле и ургенције да се одобри лечење у Русији. Његова смрт је директна последица тог злочиначког третмана. Али, све до данас, нико није позван на одговорност за тај злочин. Однос према околностима под којима је он умро, данас је исти онакав какав је био и према нашим ранијим ургентним захтевима.

Клаус Хартман у Дому синдиката

        То не изненађује - јер колико пута смо уопште имали прилике да чујемо да убице оптужују сами себе?

        Кристофер Блек је подсетио да је једини захтев да се спроведе јавна истрага о

околностима под којима је он умро потекао из Русије - када је министар иностраних послова Сергеј Лавров саопшштио да Русија не прихвата настојање Хашког трибунала да скине са себе сваку одговорност и захтевао да се спроведе непристрасна и међународна истрага.

        Данас ми понављамо наш апел Уједињеним нацијама, свим политичким снагама и међународној јавности: Тражимо хитну непристрасну, јавну и међународну истрагу свих околности под којима је умро Слободан Милошевић.

        Председник Милошевић је жртва политичког, судског злочина.

        Као затвореник злочиначког NATO-пакта био је ратни заробљеник, политички затвореник. Спада у ред бројних других затвореника попут Сакоа и Ванцетија, Етел и Јулијуса Розенберг, Ханса и Софије Шол, Ернста Телмана, Анђеле Дејвис, Нелсона Манделе и Мумиа Абу Џамала.

        Таква је судбина свих оних који стану на пут империји а које она прогласи непријатељима. Ми смо свесни да злочин у Хагу није био први покушај да се убије председник Милошевић, јер су и пре тога они покушали да га убију бомбардовањем његовог дома.

        Избори - настављени државним ударом у Београду октобра 2000 - функционисали су по принципу који је спонзор Отпора, Џорџ Сорош, објаснио пар година касније: „У старом Риму, само су Римљани могли да гласају. У свету модерног капитализма, само Американци могу да гласају. Бразилци - они не гласају“.

        Ове истините речи треба све нас да охрабре и подстакну, посебно у зависним државама, да размислимо и предузмемо одлучне кораке да се ослободимо из клопке. Треба свакоме да буде јасно да врдање пред непријатељем не само да није решење, већ да није могуће.

        Ето зашто наш апел да се спроведе међународна истрага о смрти Милошевића представља допринос свету без ратова.

        Агресија против Југославије била је рат да се отворе врата ратовима који следе. После њега, уследили су Авганистан и Ирак, Либан и Либија, Сирија и Украјина. Диктатори Новог светског поретка убили су и Садама Хусеина и Муамера ел Гадафија.

        Диктатура Новог светског поретка захтева од слугу апсолутну покорност, иначе ће се суочити са демонтирањем њихових држава, са ратовима, „обојеним револуцијама“ и „променама режима“. NATO агресија против Југославије, као и третман председника Милошевића, били су освета за његово одбијање да се покори диктатури Светске банке и ММФ. Била је то освета за његову борбу за независност, а против ропства.

        Данас стабла империјализма не расту тако бескрајно високо у небеса. Русија, Кина и друге државе BRICS-а спремне су да пруже снажну подршку свима који бране свој национални суверенитет против неоколонијализма. Мултиполарни светски поредак постаје реалност. Трагедија Југославије у 1990-им изазвана је чињеницом да у то време није било тако јаких савезника као што их има данас.

        Слободан Милошевић се доследно борио за своје идеале, за национални суверенитет, самоопредељење и социјалну правду као основна начела људске цивилизације. Нико није могао да сломи његову веру, нико није могао да га баци на колена.

        За своје идеале стајао је усправно и за њих је дао свој живот. Он и његова борба су велики пример за све нас. Његово наслеђе ми усвајамо и ми ћемо га следити.

        У његовом духу, настављамо бору против империјалистичких ратова, за међународно разумевање и пријатељство са Русијом!

         (Клаус Хартман је председник Борда Међународног комитета „Слободан Милошевић“ и председника Светског савеза слободних мислилаца. Ово је његова реч на академији „Слободан Милошевић, 1941-2006. - 10 година од убиства у Хашком трибуналу“, одржаној 11. марта 2016. У великој дворани Дома синдиката у Београду, у организацији Удружења грађана „Слобода“)

Виталиј Третјаков

   ВИТАЛИЈ Третјаков је велики руски новинар и један од водећих интелектуалаца.

        Оснивач је и вишегодишњи главни уредник дневног листа „Независна газета“.

        Сада је главни уредник часописла „Политичка класа“.

        Ево избора његових политичких афоризама и максима. Прочитајте - поучно је и за Србе који живе под влашћу Александра Вучића.

        1. Онај ко не жали Европу, нема срца. Онај, ко мисли, да ће се она спастити без Русије, нема мозга.

        2. Када Русија треба да почне да спашава Европу? Када Европљани на коленима предају писану молбу Москви.

        3. Они, па били и неверници, који не чувају и не поштују своју веру, биће приморани да живе по законима туђе.

        4. Онај, ко не спаси Новоросију - убиће Русију.

        5. У Русији нема такве реформе, која не може бити побољшана одустајањем од ње.

        6. На степеништу издаје сви степеници воде наниже.

        7. Када у привреди има много новца, њоме могу управљати и будале. Али када је новца мало, потребно је именовати паметне.

        8. Слобода, дата будалама и лицемерима, увек постаје глупост. А паметни ниткови се том глупошћу користе.

        9. Демократија никада није демократија. Демократија је само збир деспота који један другом конкуришу. Ако је супротстављених деспота превише - држава се распада. Ако их је премало - она стагнира. Мудри су они владари, који нађу златну средину.

        10. Лош владар оставља земљу у горем стању него када ју је преузео. Безвредан владар за две-три године, уништава велику земљу, која је постојала деценијама или чак вековима пре њега. Добар владар за собом оставља земљу у стању не горем него када ју је преузео. Велики владар оставља земљу у таквој снази да ни два наредна владара, ако су лоша, не могу ту снагу уништити. Генијалан владар током година обнавља снагу пре њега уништене земље и осигурава очување те снаге у наредним деценијама.

        11. Онај ко подржава слободу говора, не би требало да негодује када та слобода удара и по његовој глави.

        12. Два историчара су се потукла бранећи исправност сопственог тумачења историје. На суду је сваки од њих говорио и научно образложио своју верзију туче, проглашавајући оног другог за иницијатора.

        13. Ако демократа туче штапом по глави недемократу, како би га начинио демократом, шта ће се пре десити: да ли ће недемократа пре постати демократа или ће се демократа претворити у недемократу?

        14. Ако народ у држави не верује у Бога, онда је потребна моћна тајна служба и тотална контрола. Американци, међутим, сматрају да је неопходно имати и једно и друго. Па је чак и амерички Бог, чини се, сарадник тајне службе. Снага структуре „црква плус тајна служба“ - је константна величина.

        15. Слоган „Демократија за Русију, а не Русија за демократију“ је најинтелигентнији па чак и најдемократскији.

        16. Чудно је и цинично када туђе светиње захтевају људе који су спремни да се наругају сопственим светињама.

        17. Чије је право, његова је и власт. Неопходно је извести Русију из надлежности свих западних „међународних институција“.

        18. Ексхумацијом покојника и њиховог пепела воле да се баве они који немају решење за садашње проблеме. Не умеш ефикасно да управљаш живима - бави се премештањем мртвих. Друго запажање: политичари зависни од ексхумације мртвих и сами убрзо постају политички лешеви.

        19. Паноптикон је природно стање сваке бескрајно дугачке дискусије.

        20. Ниједно разарање Русије није је начинило толико сиромашном да нови разарачи не би стојали у реду да преузму штафету од својих претходника.

        21. Не постоји крвопролиће у које идеолошки људи не би били спремни да увуку неидеолошке људе. За добробит ових других, наравно.

        22. Руски интелектуалац ​ је човек који сматра да његова задњица добија мање сунчеве топлоте и светлости него задњица просечног Европљанина, а много мање него задњица просечног Американца. При чему руски интелектуалац никада себе не пореди са становницима Африке и Јужне Азије где је сунчаних дана много више. То јест, руски интелектуалац је у агонији због тога што није Европљанин, европски малограђанин.

        23. На почетку интелигенција воли народ и себе, затим - себе и народ, затим - само себе, а онда обожава себе и мрзи народ.

        24. Руска интелигенција увек жигоше власт, али се увек увреди ако је власт не поседне за исти сто са собом.

        25. Погроме, побуне и устанке подстичу начитани, паметни и идеологизовани, а спроводе их и гину у њима необразовани, глупи и неидеологизовани.

        26. Интелектуалац често не разуме или се прави да не разуме оно што је потпуно очигледно сваком нормално или обичном човеку.

        27. Уставно право на слободу штампе, новинари и интелигенција су приграбили само за себе. То јест, узурпирали.

        28. Проблеме у сопственој свести, најчешће повезане са својим личним неуспесима и проблемима, интелектуалци представљају као катастрофу за друштво или државу. А када је таквих људи много, онда они - кроз литературу, биоскоп, медије, у којима увек заузимају доминантну позицију - надувавају трагедију свог живота или чак само каријере до размера националне катастрофе.

        29. Половина савремених руских интелектуалаца желела би да живи у 19. веку, а друга половина - чак у 18. веку. Очито претпостављајући да би седели и плесали на царском двору или музицирали на сопственим поседима. Или би се директно дописивали са Катарином Великом и Пушкином. Знајући да су и образовање и статус интелектуалаца стекли или они или још њихови родитељи захваљујући Совјетској власти, они то знање о себи свесно потискују. Сматрајући да је то робовање. А то је у ствари - одвратно.

        30. Они који данас себе сматрају интелектуалцима, највећим делом и у историјском смислу те речи, то нису. Али, то њихову кривицу не оправдава.

Istraživanje: ekonomija Srbije najslabija u regionu

Istraživanje: ekonomija Srbije najslabija u regionuSrbija je na poslednjem, a Rumunija na prvom mestu u regionu po ekonomskoj snazi, objavio je nedeljnik NIN, na osnovu indeksa ekonomske snage, sačinjenog na osnovu deset ekonomskih parametara.
Prema istraživanju NIN-a, Srbija sa indeksom od 3,37 poena od maksimalno mogućih deset, na poslednjem je mestu, dok prvoplasirana Rumunija ima 8,37 poena.
Srbija je po četiri od deset ekonomskih parametara gora od sedam zemalja regiona, zbog najsporijeg rasta BDP, plata i kupovne moći i najviše inflacije, objavio je NIN u najnovijem broju.
NIN-ov indeks ekonomske snage sastavljen je od 10 različitih parametara, a zemlje su rangirane po visini stope privrednog rata BDP-a po stanovniku, realnom rastu zarada i kupovne moći stanovništa, inflacije i nezaposlenosti, učešću javnog i spoljnjeg duga u BDP-u i visini deficita, odnosno suficita u platnom bilansu.
Prosečan NIN-ov indeks ekonomske snage svih osam zemalja regiona je 5,6 poena, i Makedonija je na nivou proseka.
Bolje od proseka su samo Rumunija i Bugarska, a za manje od jednog indeksnog poena od proseka zaostaju Albanija i BiH, iza njih je Crna Gora, a na dnu lestvice je Srbija koja za prvoplasiranom Rumunijom zaostaje pet indeksnih poena.
Srbija je u 2015. godini imala rast BDP-a od samo 0,8 odsto, ali su ostale zemlje regiona imale veću stopu rasta. Takođe, iako je prošle godine inflacija u Srbji bila najmanja u posednjih 20 godina, nijedna zemlja Blakana nije imala veću inflaciju, a zarade i kupovna moć su realno rasli sporije nego u drugim zemljama regiona.
Uz BiH i Makedoniju, Srbija je jedina zemlja koja ni po jednom parametru nije bolja od svih ostalih.
Nezaposlenost od 17,3 odsto je parametar po kojem je Srbija najbolje rangirana, na četvrto mesto, iako većina ekonomista smatra da je to jedan od ključnih problema srpske ekonomije.
Na pitanje NIN iz koje bi zemlje povukli biznis da ga imaju većina anketiranih ekonomista je odgovorila da bi napustili Srbiju. Odgovore su davala četvorica ekonomista koji žive u Srbiji i trojica koji odavno žive u inostranstvu, a predočeni su im ekonomski parametri za koje nisu znali na koju zemlju se odnose. (Economy.rs, 4. mart 2016.)

Poljoprivreda

Još jedna velika pljačka: nakon planskog uništavanja domaćih proizvođača poljoprivredne mehanizacije, uvozićemo kombajne iz Hrvatske!

Oranje tuđim traktorima
Vučićev režim preko ministarstva privrede i resornog ministra Željka Sertića, planski je uništio domaću proizvodnju poljoprivrednih mašina. Razlog je više nego jasan: traktori i kombajni u Srbiji stari su u proseku i do trideset godina i došlo im je vreme za zamenu. Širom su otvorena vrata za uvoz mašina koje su do sada proizvodili IMR, Zmaj i IMT u Beogradu. Njih više nema. A, nema ni poljoprivrede, sudeći prema kriminalnoj politici koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede za račun domaćih tajkuna, uvoznog lobija i stranih kompanija, a na štetu države

Vuk Stanić

Vučićev tim za uništenje srpske industrije i poljoprivrede uveo je mere koje će strancima omogućiti da na našem tržištu ubrzano prihoduju više od dvadeset milijardi evra!
Početkom februara meseca 2016., ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, u ime Vlade Srbije, obavestila je javnost da će novcem poreskih obveznika, poljoprivrednicima koji kod tajkuna kupe uvozne poljoprivredne mašine, država vratiti 50 odsto uloženog novca. Naravno, odmah treba posumnjati u ovo, jer u naprednjačkom režimu nijedna velika pljačka ne ide bez prateće prevare!
Da je to tačno, potvrđuje i činjenica da je Željko Sertić, Vučićev ministar privrede, pre ove ministarkine izjave, likvidirao sve domaće proizvođače poljoprivrednih mašina! Sad stranci mogu da rade šta god hoće! Sertić je, podsećamo, zatvorio kompletnu domaću Industriju motora i traktora (IMR).Tačnije rečeno, prvo je ugasio IMR, ne obraćajući pažnju na to da radnici štrajkuju i da je jedan od radnika izvršio samoubistvo, zbog načina na koji se on odnosio prema tom preduzeću. Potom je zatvorio i IMT u Novom Beogradu. Fabrika kombajna ZMAJ je uništena ranije.
Zahvaljujući ovakvim merama Vučićevih "stručnjaka", hrvatska industrija kombajna (koja nije ni postojala u vreme SFRJ), a koja sada godišnje izvozi 500 kombajna, uključila se u trku za deo srpskog kolača vredan pet stotina miliona evra. Navodne srpsko-hrvatske svađe u poslednje vreme, predstavljaju samo dimnu zavesu koja kriminalnoj družini okupljenoj oko Vučićeve vlade, pruža mogućnost da neprimećeno uzima debele provizije od hrvatskih privrednika. A, kao dobar Hrvat, Željko Sertić je i dobar lobista hrvatskih kompanija u Srbiji, pa će sve učiniti da svaki ovakav posao bude "korektno podmazan", jer i Vođa ima poveliki apetit za novcem.
S obzirom na razmere profita koji će i druge kompanije iz zapadnih zemalja ostvariti na našem tržištu od prodaje poljoprivrednih mašina, može se pretpostaviti da će oni koji su im takvu poziciju omogućili za to dobiti i debele provizije...

Pokušavajući da saznamo više detalja o korupcijskim razmerama Vladi Srbije smo uputili i sledeća pitanja:

- Da li je tačno da su ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministar privrede Željko Sertić primili mito od 150 miliona evra kako bi prvo zatvorili domaću industriju motora, traktora i ostale poljoprivredne mehanizacije, a potom uveli mere podsticaja za kupovinu istih takvih uvoznih poljoprivrednih mašina?;Ukoliko nije tačno da su primili mito od 150 miliona evra, molimo Vas da nas obavestite koliko im je tačno novca uplaćeno i na koji način? ODa a li je tačno da su ministri i predsednik Vlade deo novca primili na račune u inostranstvu, dok su ostatak dobili u kešu?
Do zaključenja ovog broja Magazina Tabloid, nismo dobili odgovore na upućena pitanja. Pretpostavljamo da ćutanje u ovom slučaju znači da je provizija bila toliko dobra da ne zaslužuje da je komentarišu.

Ko će zaraditi na zameni 400 hiljada traktora?
Razmere štete koja je naneta našoj ekonomiji, u ovoj aferi mere se milijardama evra, a detalji računice su zapanjujući...Naime, u Srbiji je danas registrovano 30.000 kombajna, koji zbog starosti u narednih deset godina treba da budu zamenjeni. Domaćinstva u Srbiji u proseku mogu da izdvoje za kupovinu kombajna 10.000 evra. Što znači da je u pitanju tržište vredno 300 miliona evra, odnosno 500 miliona evra ako se računaju i kupovine rezervnih delova i popravke starih mašina. Oni koji ove usluge pruže našim seljacima zaradiće pola milijarde evra!
Da nije uništen, naš čuveni proizvođač poljoprivrednih mašina, "Zmaj", mogao bi da dobije deo tog kolača, ili možda ceo taj posao, a sa prihodovanim novcem mogli bi da reinvestiraju u unapređenje proizvodnje.
Srpski traktori su takođe stari u proseku trideset godina, pa će i ove mašine narednih deset godina biti menjane. U Srbiji je registrovano 400.000 traktora, prosečna cena novog traktora u inostranstvu je 30.000 dolara. To znači da će ovo tržište u Srbiji u narednih deset godina nekome doneti 12 milijardi dolara. Drugim rečima ekonomski je bilo neopravdano uništiti IMT i IMR. U prilog tome ide i činjenica da je u Srbiji registrovano više od dva miliona priključnih i drugih poljoprivrednih mašina, od prikolica, vršilica, motokultivatora, drljača...
Kada se detaljno sabere vrednost svih traktora, priključnih mašina motokultivatora i druge mehanizacije koja će biti menjana u narednih deset godina dobija se neverovatna cifra koja iznosi više od dvadeset milijardi dolara! Jasno je da je bilo osnova da država pomogne domaćim proizvođačima poljoprivredne mehanizacije da stanu na noge, a da je to i učinjeno službenici Vlada ne bi morali da jure i mole investitore da ulože novac u Železaru u Smederevu.
Čak i kada bi Železara poslovala sa gubitkom, a pod uslovom da pomenute fabrike ostvaruju pozitivnu nulu, isplatilo bi se da iz budžeta nadoknadimo gubitak Železare. Broj radnih mesta koja bi smo imali u sva četiri sistema, punio bi kroz doprinose penzioni zdravstveni i druge fondove. Ne bi bilo potrebe da se smanjuju penzije!
Predsednik Vlade i ministri mogli su ovaj problem lako da reše. Rešenje im je bilo predloženo još prošle godine na stranicama ovog magazina, u tekstu "Vučićev doglavnik Sertić, kopa jamu srpskoj industriji." U tom tekstu između ostalog piše: "...Ipak, najbolji posao za IMR i IMT je na domaćem tržištu gde je registrovano 400.000 traktora u proseku starih dvadeset godina. Za sve te uglavnom domaće traktore ovim fabrikama je obezbeđen siguran posao servisiranja tih mašina, i prodaje rezervnih delova, a kasnije kada dođe vreme za zamenu i novih traktora. Takvu zamenu bi normalna država subvencionisala, ili podstakla jeftinim kreditima...Sa druge strane, ukoliko fabrike IMT i IMR budu zatvorene, to znači da će uvozni lobi ovde prodati što polovne što nove inostrane traktore u vrednosti od 12 milijardi evra. Prosečna cena traktora 30.000 evra, puta 400.000 traktora koliko ih treba zameniti u slučaju zatvaranja domaćih fabrika, jednako 12 milijardi evra! "
Sasvim je sigurno, da bi svakoj normalnoj vladi ovakvo rešenje bilo prihvatljivo, i da subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije, ali ne i ovoj Vučićevoj, koja svesno radi na uništavanju srpske industrije. Ali, Vučić je čekao da njegov ministar zatvori domaće fabrike, pa se onda, zajedno sa ministarkom poljoprivrede, Snežanom Bogosavljavić Bošković, odlučio za subvencionisanje kupovine poljoprivrednih mašina. I to kome! Stranim firmama i domaćim, privilegovanim uvoznicima, koji od profita daju proviziju Vučiću i njegovoj stranci!
Raspitujući se kod poljoprivrednika koji su kontaktirali Ministarstvo poljoprivrede za ovakvu subvenciju saznali smo da to definitivno nisu čista posla!
- Na televiziji je ministarka rekla da će nam dati polovinu od onoga koliko traktor košta. Kada smo službenike ministarstva pitali kako i gde da podnesemo zahtev, saznali smo da država zapravo subvencioniše samo pedeset odsto od prodajne cene bez PDV-a - tvrdi Tabloidov izvor, i objašnjava da to zapravo znači da je subvencija samo 30 odsto.
On navodi i da je IMR-ov traktor mogao sa sve PDV-om da kupi za 12.000 evra, dok sada sa sve subvencijom novi traktori mogu da se dobiju za najmanje 20.000 evra.
Kako nas obaveštavaju dobro upućeni u ovu problematiku, subvencije će zvanično biti dostupne svima, ali dok traje izborna kampanja moći će da ih dobiju samo oni koji se na spisku SNS-a ili SPS-a nalaze kao takozvani siguran glas.

Poljoprivrednici zakinuti za 15,5 milijardi dinara
Ma koliko retorika ministarke poljoprivrede vežbala svoju retoriku, poljoprivrednici joj ne veruju, jer znaju da će im ove godine situacija biti barem tri puta gora nego dosada! Subvencije za podsticaje po hektaru su u Srbiji smanjene sa 12.000 dinara na tek 4.000 dinara.
Prema važećim zakonima pet odsto budžeta treba da bude namenjeno poljoprivredi, ovakav zakon donesen je još 2009. godine i nije stavljen van snage.
Za 2016. godinu Vlada je odredila budžet od 1.120 milijardi dinara, što znači da za poljoprivredu treba da se izdvoji 56 milijardi dinara. Ipak za poljoprivredu je isplanirano tek 40,5 milijardi odnosno seljaci su u startu zakinuti za 15,5 milijardi!
Ovu odluku Vučićeve Vlade prati i činjenica da 2015. godine nisu isplaćene premije u vrednosti od čak 700 miliona! Kašnjenje u plaćanjima premija poljoprivrednicima nije ništa novo i Vlada ga je do sada uglavnom pravdala malim brojem službenika u službi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede! Na žalost za kašnjenje u isplatama premija seljaci nemaju pravo na kamatu niti kazne, dok poreska uprava redovno kažnjava poljoprivredna gazdinstva sa najstrožijim kazna i zakonskim zateznim kamatama svaki put kada zakasne sa plaćanjem poreza! Ovakva "politika" se dešava jer Vučićev režim nikada nije imao strategiju za spas domaćeg agrara. Naprotiv, ova država je od poljoprivrede samo umela da otima i da je upropaštava, tako da, sa te strane, poljoprivrednici ni danas ni u budućnostiu nemaju čemu da se nadaju. Pljačkom poljoprivrednih kombinata došlo je do masovnog otpuštanja radnika a oni koji su ostali, suočeni su sa potpunim odsustvom radnih prava, socijalnom katastrofom, uništavanjem svega vrednog...
Kao vrh divljaštva koje ovaj režim vrši nad poljoprivredom, grad Beograd, koji je većinski vlasnik PKB-a, namerava da proda ovu korporaciju i da se već u javnosti pojavljuju spekulacije oko početne cene. Ali, zašto najpre nije utvrđena tržišna (berzanska) vrednost, pa tek onda na bazi te informacije eventualno razmotriti dalje poteze? Dalje, ako je utvrđena vrednost, ko je utvrdio vrednost, koja metoda je primenjena, zašto javnost nije o tome informisana, da li će javnost možda biti informisana, ili javnost možda nema pravo da zna kakve se odluke donose u ime svih građana?
Najvažnije pitanje je: otkud gradu Beogradu i gradskim vlastodršcima ili bilo kome u ovoj zemlji pravo i sloboda da prodaju ''PKB'', kada ga nisu oni stvarali decenijama, niti im je neko dao na poklon?
U međuvremenu, dok Vučićevi "planeri" razbijaju srpski agrar, odnosno, ono što je ostalo od njega, smenjeni su svi službenici iz Ministarstva poljoprivrede o čijim zlodelima je Magazin Tabloid pisao proteklih meseci. Ali, nisu smenjeni zbog pljački o kojima smo mi pisali, već zato što su novi VD direktor Miodrag Petrović i ministarska poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, doneli odluku da se sprovede sistematizacija radnih mesta. Naime, ova sistematizacija predviđa, da sve funkcije načelnika odeljenja odmah prestanu da postoje, a da Petrović potom imenuje nove funkcije i nove ljude koji bi te funkcije obavljali. Ipak, kako saznajemo, sistematizacija nikako da zaživi, jer službenici koriste bolovanja i praznike kako bi izbegli uručenja o razrešenju!

Inspekcija Evropske unije, po drugi put na klanju
Stručna javnost od Petrovića i Bogosavljevićeve svakako očekuje da posle sistematizacije na mestu načelnika više ne budu Zoran Marinković načelnik granične veterinarske inspekcije, načelnica za veterinarsko javno zdravstvo Tamara Bošković i načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu, dobrobit i sledljivost životinja Budimir Plavšić. O lošim rezultatima ove Uprave mnogo toga je ovde već rečeno, ali najnoviji skandal u oblasti dobrobiti životinja pokazuje da načelnici uprave ne umeju da uče čak ni na sopstvenim greškama!
Treba ovde podsetiti da u srpskim klanicama ne poštuju pravilan odnos prema životinjama, a pre svega da se one protivno zakonu ne omamljuju propisno pre klanja. Sve je ovo konstatovala i komisija službenika koje je poslala Evropska komisija. Nadajući se da je incident koji se desio u novosadskoj Klanici prilikom kontrole koju je sprovodila EU usamljen slučaj, inspektori EU su ponovo došli u kontrolu u Srbiju. U periodu od 11 do 16 januara ove godine kontrolisali su više preduzeća, među njima i Topiko iz Bačke Palanke.
U kontroli su ponovo bili isti inspektori iz Danske, Litvanije i Holandije. U Topiku su trebali da kontrolišu ceo proces proizvodnje, ali fabrika je pala na testu klanja. Litvanska inspektorka, Inge i ovaj put bila je zgrožena nemarom koji radnici ispoljavaju prilikom ubijanja životinja. U njenom izveštaju verovatno piše da je cela proizvodna traka pogrešno montirana i da u oblasti doborobiti životinja u srpskom ministarstvu rade najveće neznalice. Prizor u Topiku je izgledao ovako: omamljivanje pilića nije urađeno kako treba, ali ih je proizvodna trka uredno prevozila do mesta gde su trebala da budu mašinski zaklana. Mašina im je zasecala vratove, ali pilići su tako priklani nastavljali da se voze uz stravične zvuke koje su ispuštali. Litvanska inspektorka je bila šokirana onim što je videl, pitala kako rešavaju ovaj problem. "Stručnjaci" iz Topika su lakonski odgovorili da "mašina ne može lepo da ih zakolje i mi to ručno dovršavamo...". Posle objašnjenja pilićima je prišao radnik sa nožem. Trebalo je samo da zaseče vratove pilića sa druge strane i smrt bi brzo nastupila. Ipak, iz ko zna kojih razloga, on je piliće nožem zasecao sa iste strane gde ih je već priklala mašina, pa je klanje pilića ponovo bilo sporo i traljavo.
Litvanska inspektorka je ponovo zamolila da prestanu da muče životinje, sastavila negativan izveštaj, posle koga nas u Komisiji EU definitivno smatraju najgorim koljačima u Evropi.

A 1. Danas inspektori ne kontrolišu meso nego papire!
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić u izjavi za Tabloid komentarisao je stanje u našoj mesnoj industriji. Prema njegovim rečima strašno je što su snimke iz proizvodnje mesa Matijević svi komentarisali iz ugla radnika koji se izvinjavao, žmureći na činjenicu da su snimci bili autentični.
- Hvala bogu da je napokon doneta uredba kojom je zabranjen uvoz mašinski separisanog mesa, nažalost subjekti su znali da će takva uredba biti doneta, pa su ovo zlo uvozili u velikim količinama sve do stupanja uredbe na snagu - komentariše Ševarlić ističući da mašinski separisano meso koje ne zaodovoljava zdravstvene kriterijume EU, domaća mesna industrija i dalje stavlja u viršle i kobasice. Stručnjaci iz veterine opravdano smatraju da će u domaćoj mesnoj industriji problem postojati sve dok kontrola ne bude vraćena na nivo na kojem je bila u vreme SFRJ.
U to vreme su na liniji klanja konstantno stajali inspektori, danas se inspektori u fabrikama bave papirologijom, pa niko i ne kontroliše šta zaista jedemo kada je meso u pitanju. Dakle, neophodna je izmena pravilnika o stočnoj hrani, a sve u cilju smanjenja prisustva hormona i antibiotika u mesu.

Glosa
Subvencije za podsticaje po hektaru su u Srbiji smanjene sa 12.000 dinara na tek 4.000 dinara

Glosa
Vrednost svih traktora, priključnih mašina motokultivatora i druge mehanizacije koja će biti menjana u narednih deset godina u Srbiji, iznosi više od dvadeset milijardi dolara!

AMERIČKI POLITIKOLOG OTKRIVA

AMERIČKI POLITIKOLOG OTKRIVA: Vreme je da konačno saznate zašto je SFRJ morala da bude uništena!

Američki politikolog Fil Batler je za napisao kolumnu u kojoj tvrdi da su razaranje i raspad Jugoslavije bili deo šireg plana NATO saveza. Namera je bila da se oslabe geopolitički protivnici zapadnog bloka u regijama Trećeg sveta i da se progutaju zdrave ekonomije naroda ovih prostora.
Sažetak njegove analize je prenio i talijanski Globalist.

"Možete li zamisliti Evropu danas s Jugoslavijom kao ključnim igračem među narodima? Ja mogu. Jugoslavija je u stvari bila jedan od najvećih kulturnih i društvenih eksperimenata u istoriji. Osnovana na području sukoba nekadašnjeg Austro-ugarskog i Osmanskog carstva, Jugoslavija je sjedinila obe kulture na način koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog, koji je nakon golemih osvajanja asimilirao narode. Eksperiment, ako ga mogu tako nazvati, trajao je nešto više od pola veka. Idealan iz razloga što su u jednoj državi živeli svi južnoslavenski narodi. Stvaranje Jugoslavije je djelomično bio i geostrateški potez Britanije i Francuske, kako bi se usporila ili blokirala Nemačka", piše Batler.
Prema njegovim rečima odredbe tzv. "Krfske deklaracije" su udarile temelje ustavnoj monarhiji koja se ni po čemu nije razlikovala od Engleske.
"Prava i pravo glasa, te poštivanje temeljnih principa Ilirskog pokreta su bili obećavajući aspekti rane Jugoslavije. Ali, tada je kralj Aleksandar ukinuo ustav i izbore, ali je zajednički život etničkih i kulturnih skupina je i dalje davao nadu za budućnost. Rat, političke spletke, unutrašnji i spoljni pritisci su u to vreme teško opterećivali ovu novu svetsku silu u nastajanju. Kao što je to bio slučaj u mnogim takvim eksperimentima, na kraju je autoritarna vlast postala nužna, možda i poželjna", tvrdi Batler.
On kaže da je nacionalni heroj Josip Broz Tito postao taj "diktator", ali je stekao svetsku  slavu i čvrsto držao stvari pod kontrolom, a Jugoslavija je igrala veliku ulogu na svetskoj sceni.
"Međutim, kada je njegova moć oslabila, suprotne sile su našle svoje uporište. Nema naučnika ili političara koji o tome danas ne govori, ali Titova uloga u osnivanju Pokreta nesvrstanih nacionalnih država je velika i izuzetno značajna, pogotovo za ljude koji sada žive u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivših jugoslavenskim zemaljama.  Ideali Pokreta nesvrstanih i njegovi temelji su udareni u Beogradu 1961. U stvaranju pokreta su učestvovali Tito, indijski premijer Džavaharlal Nehru, predsednik Indonezije Sukarno, egipatski predsednik, Gamal Abdel Naser i predsednik Gane, Kvame Nkrumah. U najkraćim crtama ideju Pokreta nesvrstanih objašnjava lider Kube, Fidel Kastro, u govoru u Havani 1979.
"Pokret nesvrstanih postoji kako bi čuvao nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i sigurnost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, rasizma i svih oblika strane agresije, okupacije, dominacije, miješanja ili hegemonije, kao i protiv velikih sila i blokovske politike", rekao je tada Castro.
"Dakle, u suštini, Pokret nesvrstanih je težio samostalnom razvoju naroda između velikih sila s idejom koja negira Hladni rat. Naravno, velike sile koje su se bavile ideološkim ratovima i imale su svoje strategije, koje su uključivale apsorciju svake od tih siromašnih nezavisnih zemalja", kaže američki stručnjak.

Kao što vidimo danas, kaže Batler, strategija je bila izazvati bitke koje vode ka fragmentiranju, podeli i stvaranju nemoćnih zemalja i naroda širom sveta.
"Raspad Jugoslavije je najbolji primer, gde danas nijedna zemlja ne pokazuje naklonost prema Pokretu nesvrstanih. Umesto toga, EU i NATO su bili gravitaciona sila koja je privukla Sloveniju, Hrvatsku i ostale. Vidimo ostatke strategije Hladnog rata i u činjenici da su Belorusija i Azerbajdžan jedine dve preostale članice pokreta u Evropi, a Fidži se kao najnoviji član pridružio 2011. Međutim, 2012. je samit Pokret nesvrstanih video veću posećenost od bilo koje prethodne godine, što je možda i znak krize Zapada. Uz deklariranu svrhu "borbe za mir u svetu" i svojih temeljnih dogmi, pokret je ipak, barem teoretski, vredan posrednički okvir. Ali, dopustite mi da se vratim na slučaj Jugoslavije i kakva bi možda bila da postoji danas", kaže Batler.
Prema njegovim rečima gledajući s distance na raspad Jugoslavije, primetno je da se radi o uokvirivanju geostrategije Vašingtona koja se sprovodila svuda, pa i teškim metodama. Akcije Klintonove administracije su u to vrijeme bile tajna za javnost, jednako kao što su i danas.
"Čitajući Vašingtonov "think tank" propagandni Institut Brukings otkrivate ovo. U tekst "Odluka o intervenciji - Kako završiti rat u Bosni" iz 1998. godine autor Ivo H. Dalder počinje:
"Dok danas mnogi pišu rečito i strastveno da objasne neuspeh Vašingtona i Zapada da se zaustave etničko čišćenje, koncentracioni logori i masakri stotina hiljada civila, malo ko je to pitanje postavio u leto 1995. godine, kada su SAD napokon odlučile preuzeti vodeću ulogu u okončanju rata u Bosni."
Ali istina je, tvrdi Batler, puno jednostavnija od stvarnosti.
"Nikome ne treba think tank da otkrije zašto je predsednik Bil Klinton oklevao da posreduje u Bosni. Klinton je u stvari nastavljao politiku svoga prethodnika, Džordža Buša starijeg, kojoj je cilj bio da destabilizuje jugoslavenski socijalistički uspeh. Sada znamo da su kod nas tajno obučeni pobunjenici odigrali ključnu ulogu u fragmentiranju regije preko organizacije poznate kao Atlantska brigada, koja se borila u ratu na Kosovu na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a brojala je oko 400 naoružanih boraca, kao što piše "Christian Science Monitor" 1999.
Ovaj izveštaj otkriva da su SAD pod lažnim izgovorom vodile posrednički rat u bivšoj Jugoslaviji (proxy war).
Što se tiče Bila Klintona i njegove nevoljnosti da se upliće u regiju nekad poznatu kao Jugoslavija, to je prljava istorija genocida i beskrajnih laži", navodi Batler.
On napominje da priča koju je pronašao je priča o Francuzu koji je trenirao Atlantsku brigadu, što u svemu podseća kasnije na Ukrajinu, Libiju i Siriju.
"Vidite "obrasce" koje nas vode do istine i više nego dovoljno. Stravična stratišta legitimne države Jugoslavije su služila za ulaganje u podelu preostalih komada zemlje, uz pomoć američkih predsednika, britanskih gospodara i nemačkih industrijalaca. Atlantska brigada je delovala u raznim posredničkim ratovima na Balkanu, a važni pripadnici su joj bili smrtonosne uboice iz inostranstva. Američki funckioneri u vrhu su ih dobro poznavali i upravljajući njima su vukli konce na Kosovu i širom Balkana. Jugoslavija je postala prototip, primer  za delovanje u Avganistanu i Iraku, Arapskom proleću. Imena Medlin Olbrajt, Havijera Solane, generala Veslija Klarka i drugih se i dalje spominju. U bivšoj Jugoslaviji su prijatelji ključnih igrača u vladama doslovno planirali pretvoriti narode i zemlje u kreditore i investicioni  "eldorado"", kaže Batler.
Priča o tom genocidu u ime demokratije je prestrašna, kaže američki stručnjak.
"Većina naroda ovih prostora je vraćena 200 godina unazad u neku vrstu srednjovekovnog postojanja bez nade. Jedini tračak nade za većinu bivših "Jugoslavena" je, sasvim prirodno, EU i NATO savez. Dok ovo pišem američki, britanski i nemački planeri već uređuju Siriju. Poznata Rand Korporacija izrađuje plan podele suverene države. Za one koji nisu svesni, Rand Korporacija je "Veliki brat" svih hegemonijskih think tankova", kaže Batler i postavlja ključno pitanje - Ko je je zašto uništio Jugoslaviju?
"Sigurno je bilo zločina i genocida s obe strane u sukobima, od Kosova do ostalih ratova na Balkanu. Ali to nije poanta zbog čega sam se fokusirao na ovu katastrofu. Pre svega, nijedan narod bivše Jugoslavije danas nema pravo glasa. Drugo, podela među tim narodima je dovela do smrti ili preseljenja miliona ljudi. Ali moja "fantazija"o Jugoslaviji bi možda mogla biti iznenađenje.

Dopustite mi da zaključim. Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj Južni Sloveni neće ostati slabi i podeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plen imperijalnim namerama, kao što vidimo da se događa danas", ističe Batler.
On kaže da je činjenica da je nakon Drugog svetskog rata socijalistička Jugoslavija postala neka vrsta evropske priče o uspehu.
"Između 1960. i 1980. zemlja je imala jednu od najvažnijih stope ekonomskog rasta u svetu, pristojan životni standard, besplatno zdravstvo i obrazovanje, garantovamno pravo na posao, jednomesečni plaćeni godišnji odmor, stopu pismenosti od preko 90 odsto, a očekivani životni vek od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može sanjati ni pola ovog prosperiteta.  Bio je to napredak koji je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju. Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prevoz, stanovanje i komunalije. Neprofitna ekonomija je uglavnom bilo u državnom vlasništvu, što nije baš najbolji primer zapadne demokratske ljubavi. U to vreme su od resursa daleko bili Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, a bankari Londona i Luksemburga nisu mogli izvlačiti milijarde iz socijalističkog sistema", kaže Batler.
On tvrdi da je Jugoslavija morala umreti, a Regan, Buš stariji i mlađi i Klinton su pomogli da se to dogodi.
"Nagrađivani autor, politolog i gostujući saradnik u Institutu političkih studija u Vašingtonu, Majkl Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji. Prema Parentiu, američki cilj je bio pretvoriti jugoslavenske narode u regiju Trećeg sveta, a to se moglo ostvariti podelom zemlje koja će onda otvoriti svoje ekonomije korporativnoj eliti i zapadnim bankarima. Po raspadu Jugoslavije novonastale zemlje su trebale da budu:

1. Nesposobne da slede nezavisan kurs ličnog razvoja.

2. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa u potpunosti dostupnih za multinacionalne korporacijske eksploatacije, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.

3. Osiromašenog, ali pismenog i osposobljenog stanovništva koje će biti prisiljeno raditi za minimalne nadnice,  koje će predstavljati jeftin radni bazen s kojim će se lakše sniziti plate u Zapadnoj Evropi i drugde.

4. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških mašina, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele biti konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima.

Zvuči li vam ova strategija poznato? Setite se plana Rand Korporacije za Siriju. Jesu li Ukrajina, Danbas i Krim razumeli ovo pre Evro Majdana? Koji je na kraju plan za Rusiju?

Batler kaže da iako ovo zvuči preteće, to je jednostavno svet u kojem živimo danas.

(Altermainstreaminfo/EPK)

Stegla nemaština: I bombone za decu kupuju na komad

Čoveku da prepukne srce. Hleb od juče, lekovi na tablu, a odnedavno su u Valjevu na ceni i bombone na komad, i to po cenama od dva do pet dinara
Kako objašnjava Nemanja Todorović, jedan od vlasnika prodavnice zdrave hrane u centru, takve scene su postale svakodnevne u njegovoj radnji.
- Jednog dana je gospodin ušao u radnju i pitao koliko košta jedna bombona. Rekao sam mu da je njena cena pet dinara, sugrađanin je tražio samo jednu, a onda sam mu poklonio još dve bombone i dugo sam posle toga bio bez teksta - priča za „Alo!“ vlasnik prodavnice zdrave hrane „Kod Toše“.
Međutim, kako kaže, posle prvobitnog iznenađenja, to je postalo praksa, pošto gotovo da nema dana da u njegovu radnju, gde se inače sve prodaje na gram, ne uđu mahom najstariji Valjevci, koji razne bombone kupuju na komad, i to uz samo jedno objašnjenje - da počaste unuke.
- Shvatio sam da se građani ponašaju u skladu sa tim koliko novca imaju. To se najviše vidi kod prodaje proizvoda potrebnih za torte jer domaćice šećer u prahu, kokos, susam i slične proizvode pazare u količini od deset ili 20 grama, a ranije su uzimale po 100 ili 200 grama. Generalno, najviše prodajem artikle po 50 grama, kao što su razne vrste pahuljica, čija je cena u toj gramaži šest dinara, pa se, eto, za nekih 30 dinara može dobiti doručak! Najskuplja su mi razna ulja, od ruzmarina do divljeg origana, ali razmišljam da i za njih uvedem mala pakovanja i bočice - kaže Todorović, priznajući da mu je pazar, u odnosu na prošlu godinu, sada drastično manji.
Već godinama u Valjevu u lokalnim pekarama postoji praksa prodaje hleba „od juče“ po ceni od 20 dinara za veknu ili 200 dinara za džak. U privatnim apotekama, takođe, moguće je pazariti lekove za koje nije potreban recept na tablu ili na komad.
Prosečna zarada zaposlenih Valjevaca, pokazuju poslednji statistički podaci, iznosi oko 40.000 dinara, ali prosek podižu plate u javnom sektoru, dok je najčešća zarada kod privatnika - minimalac.
Više od 500 ljudi na narodnom kazanu
Prema podacima Centra za socijalni rad, na evidenciji imaju skoro 800 porodica korisnika materijalne pomoći, dok je jednokratnu novčanu pomoć u prošloj godini dobilo 925 korisnika, ali se taj broj i dalje uvećava. Usluge narodne kuhinje koristi 500 ljudi, a u valjevskom Crvenom krstu upozoravaju da su realne potrebe za besplatnim obrocima bar dvostruko veće.

Indeks bede: Srbija na 7. mestu u svetu

Teme u članku: Bloomberg, beda, siromaštvo
Indeks bede: Srbija na 7. mestu u svetuAgencija Bloomberg objavila je da je na njenom takozvanom Indeksu bede, Srbija na sedmom mestu, što je opozicija ocenila kao dokaz loše politike Vlade, a ministar privrede Dušan Vujović je ukazao da je, po istim pokazateljima, situacija u zemlja bolja u odnosu na ranije godine.

Indeks bede izračunava se kao zbir procenata inflacije i nezaposlenosti. Za taj pokazatelj u 2016. godini, iskorišćena su predviđanja ekonomista koje je Bloomberg anketirao.
Ta lista je ove godine obuhvatila 63 zemlje, manje od trećine postojećih država u svetu, i među njima se prvi put našla i Srbija, na sedmom mestu sa 20,9 poena.
Blumbergov Indeks bede na prvo mesto smešta Venecuelu, a za njom su Argentina i Južna Afrika. Lošije od Srbije kotirane su još Grčka, Ukrajina i Španija.
Na Blumbergovoj listi najbolje stoji Tajland, na 63. mestu, a uz njega su Singapur, Švajcarska, Japan, Tajvan, Južna Koreja i Kina.
Prema istom Indeksu bede, Rumunija (na 53. mestu) stoji bolje od SAD (51. mesto) i nekih bogatih evropskih zemalja - Norveške (49) i Luksemburga (47) na primer. Na istoj listi, takođe, Meksiko (46) je ispred Nemačke (43. mesto), Švedske (39) i Kanade (37).
Pokazalo se da je i Šri Lanka (na 36. mestu) bolje plasirana od Belgije (28), Finske (26) i Francuske (21), kao i od proseka čitave Evro zone (20).
Iz regiona, Blumberg je na svoju listu bede smestio još samo Sloveniju na 30. i Hrvatsku na 11. mesto, tako da su izostale Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Albanija.
U Blumbergu objašnjavaju dobru opoziciju Tajlanda kao "najsrećnije zemlje" delom i time što su propisi te države omogućili da se više ljudi vode kao da su zaposleni.
Venecuela i Argentina su se našle na čelu liste jer nikako da izađu na kraj sa inflacijom, dok su Južna Afrika, Ukrajina i Grčka svoje rejtinge "zaradile" zbog visoke nezaposlenosti.
Anketirani ekonomisti vide znakove oporavka za Rusiju, koja je popravila poziciju sa sedmog na 14. mesto i očekuju da će u 2017. imati rast od 1,3 odsto.
Na objavljivanje Blumbergovog Indeksa bede reagovala je DS, tako što je za podatak da će, kako je navela, "Srbija u 2016. biti sedma najmizernija zemlja na svetu", optužila vladajuću stranku navodeći da zemlja "ide u pogrešnom pravcu".
SNS je na to poručila demokratama da se, kada sledeći put kažu da narod u Srbiji teško živi, pre toga potrude da "deo opljačkanih para vrate građanima".
Ministar Vujović je, na pitanje novinara RTS-a, rekao da je to podatak koji "sigurno zabrinjava", ali da je zbir inflacije i nezaposlenosti prethodnih godina bio mnogo veći i da je u protekle tri-četiri godine smanjen za više od trećine. (Economy.rs, 8. februar 2016.)

58 Facts About The U.S. Economy

58 Facts About The U.S. Economy From 2015 That Are Almost Too Crazy To Believe

58The world didn’t completely fall apart in 2015, but it is undeniable that an immense amount of damage was done to the U.S. economy.  This year the middle class continued to deteriorate, more Americans than ever found themselves living in poverty, and the debt bubble that we are living in expanded to absolutely ridiculous proportions.  Toward the end of the year, a new global financial crisis erupted, and it threatens to completely spiral out of control as we enter 2016.  Over the past six months, I have been repeatedly stressing to my readers that so many of the exact same patterns that immediately preceded the financial crisis of 2008 are happening once again, and trillions of dollars of stock market wealth has already been wiped out globally.  Some of the largest economies on the entire planet such as Brazil and Canada have already plunged into deep recessions, and just about every leading indicator that you can think of is screaming that the U.S. is heading into one.  So don’t be fooled by all the happy talk coming from Barack Obama and the mainstream media.  When you look at the cold, hard numbers, they tell a completely different story.  The following are 58 facts about the U.S. economy from 2015 that are almost too crazy to believe…

#1 These days, most Americans are living paycheck to paycheck.  At this point 62 percent of all Americans have less than 1,000 dollars in their savings accounts, and 21 percent of all Americans do not have a savings account at all.

#2 The lack of saving is especially dramatic when you look at Americans under the age of 55.  Incredibly, fewer than 10 percent of all Millennials and only about 16 percent of those that belong to Generation X have 10,000 dollars or more saved up.

#3 It has been estimated that 43 percent of all American households spend more money than they make each month.

#4 For the first time ever, middle class Americans now make up a minority of the population. But back in 1971, 61 percent of all Americans lived in middle class households.

#5 According to the Pew Research Center, the median income of middle class households declined by 4 percent from 2000 to 2014.

#6 The Pew Research Center has also found that median wealth for middle class households dropped by an astounding 28 percent between 2001 and 2013.

#7 In 1970, the middle class took home approximately 62 percent of all income. Today, that number has plummeted to just 43 percent.

#8 There are still 900,000 fewer middle class jobs in America than there were when the last recession began, but our population has gotten significantly larger since that time.

#9 According to the Social Security Administration, 51 percent of all American workers make less than $30,000 a year.

#10 For the poorest 20 percent of all Americans, median household wealth declined from negative 905 dollars in 2000 to negative 6,029 dollars in 2011.

#11 A recent nationwide survey discovered that 48 percent of all U.S. adults under the age of 30 believe that “the American Dream is dead”.

#12 Since hitting a peak of 69.2 percent in 2004, the rate of homeownership in the United States has been steadily declining every single year.

#13 At this point, the U.S. only ranks 19th in the world when it comes to median wealth per adult.

#14 Traditionally, entrepreneurship has been one of the primary engines that has fueled the growth of the middle class in the United States, but today the level of entrepreneurship in this country is sitting at an all-time low.

#15 For each of the past six years, more businesses have closed in the United States than have opened.  Prior to 2008, this had never happened before in all of U.S. history.

#16 If you can believe it, the 20 wealthiest people in this country now have more money than the poorest 152 million Americans combined.

#17 The top 0.1 percent of all American families have about as much wealth as the bottom 90 percent of all American families combined.

#18 If you have no debt and you also have ten dollars in your pocket, that gives you a greater net worth than about 25 percent of all Americans.

#19 The number of Americans that are living in concentrated areas of high poverty has doubled since the year 2000.

#20 An astounding 48.8 percent of all 25-year-old Americans still live at home with their parents.

#21 According to the U.S. Census Bureau, 49 percent of all Americans now live in a home that receives money from the government each month, and nearly 47 million Americans are living in poverty right now.

#22 In 2007, about one out of every eight children in America was on food stamps. Today, that number is one out of every five.

#23 According to Kathryn J. Edin and H. Luke Shaefer, the authors of a new book entitled “$2.00 a Day: Living on Almost Nothing in America“, there are 1.5 million “ultrapoor” households in the United States that live on less than two dollars a day. That number has doubled since 1996.

#24 46 million Americans use food banks each year, and lines start forming at some U.S. food banks as early as 6:30 in the morning because people want to get something before the food supplies run out.

#25 The number of homeless children in the U.S. has increased by 60 percent over the past six years.

#26 According to Poverty USA, 1.6 million American children slept in a homeless shelter or some other form of emergency housing last year.

#27 Police in New York City have identified 80 separate homeless encampments in the city, and the homeless crisis there has gotten so bad that it is being described as an “epidemic”.

#28 If you can believe it, more than half of all students in our public schools are poor enough to qualify for school lunch subsidies.

#29 According to a Census Bureau report that was released a while back, 65 percent of all children in the U.S. are living in a home that receives some form of aid from the federal government.

#30 According to a report that was published by UNICEF, almost one-third of all children in this country “live in households with an income below 60 percent of the national median income”.

#31 When it comes to child poverty, the United States ranks 36th out of the 41 “wealthy nations” that UNICEF looked at.

#32 An astounding 45 percent of all African-American children in the United States live in areas of “concentrated poverty”.

#33 40.9 percent of all children in the United States that are being raised by a single parent are living in poverty.

#34 There are 7.9 million working age Americans that are “officially unemployed” right now and another 94.4 million working age Americans that are considered to be “not in the labor force”.  When you add those two numbers together, you get a grand total of 102.3 million working age Americans that do not have a job right now.

#35 According to a recent Pew survey, approximately 70 percent of all Americans believe that “debt is a necessity in their lives”.

#36 53 percent of all Americans do not even have a minimum three-day supply of nonperishable food and water at home.

#37 According to John Williams of shadowstats.com, if the U.S. government was actually using honest numbers the unemployment rate in this nation would be 22.9 percent.

#38 Back in 1950, more than 80 percent of all men in the United States had jobs.  Today, only about 65 percent of all men in the United States have jobs.

#39 The labor force participation rate for men has plunged to the lowest level ever recorded.

#40 Wholesale sales in the U.S. have fallen to the lowest level since the last recession.

#41 The inventory to sales ratio has risen to the highest level since the last recession.  This means that there is a whole lot of unsold inventory that is just sitting around out there and not selling.

#42 The ISM manufacturing index has fallen for five months in a row.

#43 Orders for “core” durable goods have fallen for ten months in a row.

#44 Since March, the amount of stuff being shipped by truck, rail and air inside the United States has been falling every single month on a year over year basis.

#45 Wal-Mart is projecting that its earnings may fall by as much as 12 percent during the next fiscal year.

#46 The Business Roundtable’s forecast for business investment in 2016 has dropped to the lowest level that we have seen since the last recession.

#47 Corporate debt defaults have risen to the highest level that we have seen since the last recession.  This is a huge problem because corporate debt in the U.S. has approximately doubled since just before the last financial crisis.

#48 Holiday sales have gone negative for the first time since the last recession.

#49 The velocity of money in the United States has dropped to the lowest level ever recorded.  Not even during the depths of the last recession was it ever this low.

#50 Barack Obama promised that his program would result in a decline in health insurance premiums by as much as $2,500 per family, but in reality average family premiums have increased by a total of $4,865 since 2008.

#51 Today, the average U.S. household that has at least one credit card has approximately $15,950 in credit card debt.

#52 The number of auto loans that exceed 72 months has hit at an all-time high of 29.5 percent.

#53 According to Dr. Housing Bubble, there have been “nearly 8 million homes lost to foreclosure since the homeownership rate peaked in 2004″.

#54 One very disturbing study found that approximately 41 percent of all working age Americans either currently have medical bill problems or are paying off medical debt.  And collection agencies seek to collect unpaid medical bills from about 30 million of us each and every year.

#55 The total amount of student loan debt in the United States has risen to a whopping 1.2 trillion dollars.  If you can believe it, that total has more than doubled over the past decade.

#56 Right now, there are approximately 40 million Americans that are paying off student loan debt.  For many of them, they will keep making payments on this debt until they are senior citizens.

#57 When you do the math, the federal government is stealing more than 100 million dollars from future generations of Americans every single hour of every single day.

#58 An astounding 8.16 trillion dollars has already been added to the U.S. national debt while Barack Obama has been in the White House.  That means that it is already guaranteed that we will add an average of more than a trillion dollars a year to the debt during his presidency, and we still have more than a year left to go.

What we have seen so far is just the very small tip of a very large iceberg.  About six months ago, I stated that “our problems will only be just beginning as we enter 2016″, and I stand by that prediction.

We are in the midst of a long-term economic collapse that is beginning to accelerate once again.  Our economic infrastructure has been gutted, our middle class is being destroyed, Wall Street has been transformed into the biggest casino in the history of the planet, and our reckless politicians have piled up the biggest mountain of debt the world has ever seen.

Anyone that believes that everything is “perfectly fine” and that we are going to come out of this “stronger than ever” is just being delusional.  This generation was handed the keys to the finest economic machine of all time, and we wrecked it.  Decades of incredibly foolish decisions have culminated in a crisis that is now reaching a crescendo, and this nation is in for a shaking unlike anything that it has ever seen before.

So enjoy the rest of 2015 while you still can.

2016 is almost here, and it is going to be quite a year…