90-те сам добрим делом провео чекајући превоз или се борећи у њему да ми не поломе ребра, често се борио и за неке бакице и децу - да их маса не прегази.
Превоз је био очајан: чим би се неки аутобус покварио (а сви су били неисправни), возач би победнички објавио - молим сачекајте друго возило, затим дигао ноге на волан и покрио се новином да му не смета Сунце.
Исто је радио и ако би наишао на демонстрације, а демонстрирало се СВАКОДНЕВНО:
- испред зграде Владе, те би стали сви превози у Немањиној и Милоша Великог, а ми би клипсали до Мостара, у нади да тамо преваримо какав превоз и упресујемо се у њега,
- исто су клипсали и овисници о превозима који иду преко Теразија - њихови су возачи имали више срца: довезли би их до Славије и искиповали на снег, лапавицу или сунчаницу „не возимо даље” те би ћутљива гомила вежбала потпетице дуж Српских владара (већ тада јој је промењено име)
Никад се није десило да заустављени аутобуси направе полукружно и покупе мученике у супротном правцу - јок, њима је била радост да се „заглаве” и не могу од демонстраната до своје крајње станице.
После 10 година сазнао сам истину: СПО је организовао хаос - и демонстрације, и полицију да их не растерује, и градски саобраћај да нас онако понижава и злоставља, а све у нади да ће да нам допиѕди па да ћемо да срушимо Злог Злобу и Миру.
Влада је једнога тренутка реаговала тако да је дозволила приватни превоз и линијски такси, иза тога је и даље било саботаже, али ни сенка од претходне.
--
Највише што у овом тренутку могу, то је да се захвалим СПО-у на бризи за моју душу. Ако је брига за моје добро да ме тераш 7 зима и 7 лета да пешке идем на посао - с'посла, а ја покушавам да радим 2 или 3 посла, па се ноћу враћам Беовозом, јер једино он функционише .. па да идете мало у мајчину!! Ја бре џеџим ко мајмун на Зеленом Венцу, око мене хиљаде људи - нико не зна дал ће доћи превоз и када, наместо да водим децу на Дунав, да радимо домаће и радујемо се?!
Слава вам и хвала на вјеки вјеков!
Превоз је био очајан: чим би се неки аутобус покварио (а сви су били неисправни), возач би победнички објавио - молим сачекајте друго возило, затим дигао ноге на волан и покрио се новином да му не смета Сунце.
Исто је радио и ако би наишао на демонстрације, а демонстрирало се СВАКОДНЕВНО:
- испред зграде Владе, те би стали сви превози у Немањиној и Милоша Великог, а ми би клипсали до Мостара, у нади да тамо преваримо какав превоз и упресујемо се у њега,
- исто су клипсали и овисници о превозима који иду преко Теразија - њихови су возачи имали више срца: довезли би их до Славије и искиповали на снег, лапавицу или сунчаницу „не возимо даље” те би ћутљива гомила вежбала потпетице дуж Српских владара (већ тада јој је промењено име)
Никад се није десило да заустављени аутобуси направе полукружно и покупе мученике у супротном правцу - јок, њима је била радост да се „заглаве” и не могу од демонстраната до своје крајње станице.
После 10 година сазнао сам истину: СПО је организовао хаос - и демонстрације, и полицију да их не растерује, и градски саобраћај да нас онако понижава и злоставља, а све у нади да ће да нам допиѕди па да ћемо да срушимо Злог Злобу и Миру.
Влада је једнога тренутка реаговала тако да је дозволила приватни превоз и линијски такси, иза тога је и даље било саботаже, али ни сенка од претходне.
--
Највише што у овом тренутку могу, то је да се захвалим СПО-у на бризи за моју душу. Ако је брига за моје добро да ме тераш 7 зима и 7 лета да пешке идем на посао - с'посла, а ја покушавам да радим 2 или 3 посла, па се ноћу враћам Беовозом, јер једино он функционише .. па да идете мало у мајчину!! Ја бре џеџим ко мајмун на Зеленом Венцу, око мене хиљаде људи - нико не зна дал ће доћи превоз и када, наместо да водим децу на Дунав, да радимо домаће и радујемо се?!
Слава вам и хвала на вјеки вјеков!
Нема коментара:
Постави коментар