S-400

ГРАНИЦЕ САМОПОНИЖАВАЊА НАШИХ ПОЛИТИЧАРА

Наши политичари су решени да се у Србији одмах примењује све оно што друге земље неће да примене ни као чланице ЕУ
Упоредо са темама које заузимају прве странице новина одигравају се и други догађаји. Они су значајни за нашу будућност, али се о њима слабо говори. Некада човек помисли да се то ради намерно. Као да се јавности даје звечка, да би се забавила, док велики играчи не заврше посао.
Тако се ових дана, упоредо са нашим свесрдним бављењем Николићем, отворио процес чије је име: „једнострана примена Прелазног споразума и ССП”. Сви знамо да је Савет министара ЕУ у понедељак одбио да одмрзне Прелазни споразум. Како би нас утешио, Оли Рен је предложио да Србија почне сама, једнострано, да примењује одредбе ССП-а које су до ње. Тако ће Србија дати још један знак своје решености да остане на путу евроатлантских интеграција.
Исте вечери, преко медија обратио нам се хор бивших и садашњих политичара. Они су нам објашњавали како је Ренова идеја одлична. Речено нам је да се од Србије пре свега очекује да једнострано смањи или потпуно укине царину за већи део робе из ЕУ. Истина, српска роба ће и даље на границама ЕУ бити царињена. Али, уверавали су нас, корист ћемо имати сви. Добићемо тржиште пуно квалитетне робе. Као потрошачи, бићемо презадовољни. Једнако ће бити задовољни и бриселски службеници. Они ће још једном моћи да се увере да „Србија на тај начин самаради на убрзању свог европског пута” (Горан Свилановић, „Политика”, 17. септембра, стр. 5).
У тим радосним анализама само два питања остала су без одговора. Прво – како се неко у Србији већ раније није сетио тако генијалне идеје? И друго, са којим парама ће српски потрошачи да купују ту робу? Предузећима, у којима српски потрошачи зарађују плату, европска тржишта остаће једнако (не)приступачна као и до сада. Са друге стране, та иста предузећа на домаћем тржишту добиће јаку конкуренцију. Хиљаде радника ући ће у категорију „незапослених потрошача”. А незапосленом потрошачу свеједно је каква га све роба чека у продавници.
Најгоре је од свега што ми уопште не знамо шта све још из ССП-а наши политичари могу почети једнострано да примењују. Сам текст ССП-а (са анексима) има 720 страна. У нашој јавности пажња се првенствено обраћала на ону реченицу о Косову. Међутим, као што су упозоравали неки стручњаци, у тих 720 страна ССП-а налазе се и неке друге важне, али спорне одредбе. На њих је, рецимо, указивала Маја Ковачевић, некадашњи шефКанцеларије за придруживање СРЈ Европској унији(2001–2003), у тексту објављеном у „Политици” 24. априла 2008.
Маја Ковачевић је тада протестовала што су наши преговарачи укључили у ССП и одредбу по којој се предузећима из ЕУ даје право стицања власништва над непокретностима у Србији. По тој одредби странци се изједначавају са српским привредним друштвима и у погледу коришћења јавних добара. Ковачевићева је указала да су многе земље, које су склапале ССП, изричито ограничиле могућност да фирме и појединци из ЕУ постају власници природних богатстава и земљишта. Тако су Естонија, Летонија, Литванија, Словачка и Мађарска прописале да странци не могу да купују пољопривредно земљиште и шуме у наредних седам година од учлањења тих земаља у ЕУ (са могућношћу да се тај рок продужи за још три године). Чешка је поступила слично овим земљама, а Пољска је исту рестрикцију проширила на читавих 12 година! И Словенија је оставила могућност да може примењивати сличан механизам током седам година од учлањења. Албанија и Хрватска су, упозорава даље Маја Ковачевић, у својим ССП изричито искључиле могућност да у тим државама странци купују земљиште. Једино је то допустила Србија. Далеко пре учлањења, па чак и реално далеко пре званичног стицања статуса кандидата.
Зато се можемо запитати да ли ће, као део пакета доказивања „европског пута”, и ова одредба ССП-а бити примењена? Уосталом, зашто да не? Што да наши богаташи, који су покуповали на хиљаде хектара ораница по Војводини, нешто не зараде? За неке од њих кажу да су правили ову владу. Што да им се не дозволи да наплате тај тежак посао?
Нешто дубоко није у реду са нашом јавношћу. Она пречесто поставља погрешна питања и бави се погрешним темама. Пољска, чланица ЕУ, не дозвољава привредним субјектима из ЕУ да купују земљу, чекајући да ЕУ коначно дозволи Пољацима да се могу легално запошљавати по целој ЕУ. Србија не само да није чланица ЕУ. Она још није ни кандидат за чланство у ЕУ. Србији ни ССП није ратификован. На Србију се чак не примењује ни елементарни Прелазни споразум. Али, наши политичари су решени да се у Србији одмах примењује све оно што друге земље неће да примене ни као чланице. А питања која би слободна и одговорна јавност поставила јесу: Зар је могуће да нема граница нашем (само)понижавању? Зар је могуће да смо толико бедни? Или се то самопонижавање и дешава само зато да би неко постао још сиромашнији, а неко још богатији?

Rode retko svraćaju

CEPANJE očeve garderobe, cigar u dedine zube i muzika do jutra... Ustaljena slika najradosnije proslave u Srbiji je sve ređa. U prvih šest meseci ove godine zaplakalo je 30.943 novorođenčadi, kažu u Republičkom zavodu za statistiku i nadaju se boljem proseku.
U ovoj ustanovi svake godine beleže sve manje beba. Lane je rođeno samo 68.102 dečaka i devojčice, što je gotovo 3.000 manje nego prethodne, a skoro 11.000 manje nego pre samo pet godina!
Država je još jednom iznela svoju crnu računicu - stopa rađanja u našoj zemlji je 30 odsto ispod potrebne, a svake godine nestaje po jedan grad veličine Bajine Bašte, Sremske Mitrovice, Gornjeg Milanovca... Srpski usud tako je opisan i u Strategiji za podsticanje rađanja. Donete su brojne mere i predlozi, ispisani silni proračuni, ali se ovaj dokument u narodu više doživljava kao mrtvo slovo na papiru.
I dok se fenomenom nedovoljnog rađanja podjednako bave demografi, sociolozi, ekonomisti, pa čak i crkva, majke gotovo uglas imenuju istog krivca - državu!
Pre nego što donese bebu na svet, buduća majka ostaviće gomilu novca na obavezne lekarske preglede. Kada se saberu cene svih analiza, koje trudnica u većini slučajeva uradi privatno, cifra premašuje 60.000 dinara! Na samom početku trudnoće buduća majka mora da utvrdi krvnu grupu i Rh faktor, a analiza krvne slike košta 1.000 dinara. Radi se i papa-test, analiza vaginalnog brisa, kao i „torch” test, koji košta 7.500 dinara. U 16, 24, 28. i 32. nedelji obavlja se ultrazvučni pregled, a svaki staje 3.500 dinara. Preporučljivo je i da se na početku „blagoslovenog stanja” testira na HIV i hlamidiju.
Jednom mesečno obavezna je ginekološka kontrola sa dodatnim analizama. Svaka komplikacija je dodatni udar na džep.
Trošak ne prave samo pregledi, već i posebna ishrana, a na pakovanje vitamina i gvožđa mesečno odlazi najmanje 1.100 dinara.
- Da bi beba izašla iz porodilišta potrošili smo oko 1.000 evra - priča Snežana Radić, majka tromesečne Teodore. - To se odnosi na tetra pelene, „švedske”, benkice, nekoliko „zeka”, nosiljku, kreme i ostalu kozmetiku,flašice... U Srbiji je sve skuplje ako je za bebe. Tako, kesica čaja košta 30 dinara, iako za odrasle za celo pakovanje treba izdvojiti oko 50 dinara.
Bebi oprema je u Srbiji najskuplja u okruženju. Najjeftinija dečja kolica su oko 18.000 dinara, a garderoba i obuća imaju cene za odrasle.
- Nekako smo se snašli, jer je Teodora dobijala novac za „babine” od rođaka, ali nam je i dalje teško - priča Radićeva, i polako sabira koliki će im budžet biti potreban kada Teodora pođe u školu. U tom „besplatnom školovanju” kreće naplata „đačkog dinara” za krečenje učionica, za obezbeđenje, ekskurzije, udžbenike...
U Srbiji se zato sve manje mladih parova odlučuje na roditeljstvo. A da bi se zemlja iole podmladila, svaka druga majka bi trebalo da rodi najmanje - troje. Ovakve mnogočlane porodice su, međutim, izuzetak a ne pravilo. Naročito u gradovima.
- Država mora da učini sve što može kako bi ublažila ekonomsku cenu podizanja deteta - isticao je ministar Rasim Ljajić na „okruglim stolovima”, gde je pre nekoliko meseci započela borba sa „belom kugom”. - Strategijom za podsticanje rađanja se predviđa donošenje mera koje bi značile finansijsku olakšicu porodicama kroz različita davanja.
Po njenom usvajanju, čiji su rokovi zasada još nepoznati, budućim roditeljima bile bi obezbeđene jednokratne pomoći posle rađanja deteta, mesečne isplate nezaposlenim majkama, porodični dodaci za treće i četvrto dete, mesečne isplate za zaposlene porodilje, besplatni udžbenici za treće i četvrto dete...
Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za populacionu politiku, podsetio je da već postoji direktna finansijska pomoć u vidu roditeljskog dodatka, kao i da je ukinut PDV pri kupovini prvog stana.
Osim finansijskih mera, planira se usklađivanje rada i roditeljstva tako što će se širiti mreža za zbrinjavanje predškolaca, kao i uvođenje celodnevnih boravaka. U dugoročne ambicije spada i promovisanje reproduktivnog zdravlja adolescenata kako bi se smanjio izuzetno visok procenat neželjenih trudnoća i porast polno prenosivih infekcija, a najavljena je i pojačana borba protiv neplodnosti, pre svega, besplatnim lekovima i podizanjem stručnosti u domovima zdravlja.
I dok će većina budućih roditelja za belu kugu okriviti nedostatak novca, ima i stručnjaka koji ih demantuju brojkama.
- Žene sa nižim nivoom obrazovanja se češće odlučuju na potomstvo i imaju više dece, dok nivo fertiliteta opada sa većim obrazovanjem - kažu u Institutu društvenih nauka. - To dokazuje da novac nije presudan faktor da bi se neko odlučio da zasnuje porodicu. U našoj, a i u ostalim zemljama, kao razlog za fenomen nedovoljnog rađanja pre svega se navodi brza industrijalizacija društva, liberalni zakoni o abortusu, insistiranja na kvalitetu života...

SUMORNE ČINJENICE
* Da bi beba izašla iz porodilišta potrebno 1.000 evra
* Bebi - oprema u Srbiji skuplja nego od svim zemaljama u okruženju
* Svake godine nestaje po grad veličine Bajine Bašte, Sremske Mitrovice ili Gornjeg Milanovca

Јужна Осетија и Абхазија - узроци и последице

Прави циљ подршке Грузије у рату против Осетије од стране алијансе било је тражење новог идеолошког напријатеља.
То је мишлење изнео у интервјуу нашој радиокомпанији експерт Института САД и Канаде Виктор Супјан. У условима, када не постоји конфронтација два система, све теже је оправдати ширење НАТО-а и раст војних трошкова, — истиче Супјан. Данашња администрација САД мора да измисли ради тога различите поводе. Раније су то били Југославија и Ирак. Данас је на реду ситуација око Јужне Осетије. У кризној економској ситуацији унутар САД није ни чудо што за ширење блока на рачун Грузије и Украјине иступају два висока представника републиканаца – председник Џорџ Буш и кандидат за председника Џон Маккејн, — сматра експерт.

ŠOS

Takav je jedan ode osnovnih zaključaka koji se može izvesti iz rezultata jučerašnjeg samita ŠOS-a u Dušanbeu uz učešće lidera Tadžikistana, Rusije, Kine, Kazahstana, Kirgizije i Uzbekistana.
Nije slučajno to što se i u Finalnoj deklaraciji rukovodilaca zemalja ŠOS-a, i u prethodnim govorima, posebno predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, ističe prioritetna uloga borbe protiv terorizma i osudjuje upotreba sila u rešavanju medjunarodnih problema. Pri tome, ruski lider je govorio o tome i u neposrednoj vezi sa nedavnim dogadjajima na Kavkazu.
„Moram, na žalost, konstatovati da se i dalje pokušava da se izvesni interesi obezbede upotrebom sile. I gruzijska agresija na Južnu Osetiju je primer takvih zločinačkih i neodgovornih dejstava. Dobro je poznato ko je gledao kroz prste na vlasti Gruzije, pa čak i podsticao ih u svoje sebične svrhe. Takvo ponašanje j nedopustivo i treba ga najodlučnije suzbijati. U ovim ekstremnim uslovima ćemo nastaviti odgovornu predvidljivu politiku u regionu. Zahvaljujemo vam se na razumevanju i objektivnoj oceni mirovnih napora koje Rusija preduzima. Sigurni smo da će stav država-članica ŠOS-a izazvati potrebne medjunarodne odjeke. Nadam se da će to poslužiti kao ozbiljan signal za one koji pokušavaju da izdaju crno za belo i da opravdaju izvršenu agresiju“.
A u Finalnoj deklaraciji samita ŠOS-a piše da računanje samo na upotrebu sile nema perspektive, da to sprečava kompleksno regulisanje lokalnih konflikata. Iako se pri tome ne spominje situacija vezana za gruzijsku agresiju na Južnu Osetiju, analogija se nameće sama po sebi. Jer, upravo nedavnim dejstvima zvaničnog Tbilisija stvorene u nesavladive prepreke na putu mirnog rešavanja problema u odnosima Gruzije sa bivšim autonomijama.
Uzgred rečeno, taktika koju je primenila gruzijska strana uveliko podseća na terorističku. Radi se o masovnom uništavanju civilnog stanovništva i njegovom zastrašivanju neposredno tokom agresije. A posle njenog suzbijanja uz pomoć ruskih trupa čine se pokušaji organizacije diverzione aktivnosti sa ciljem da se poseje panika medju stanovništvom i da se osujete radovi na obnovi. Uopšte, zaoštravanjem situacije na Kavkazu kao rezultat gruzijske agresije osetno je porasla i teroristička opasnost. Na primer, ruske specijalne službe raspolažu podacima da ekstremne grupacije tipa „Al Kaide“ planiraju korišćenje napete situacije na južnim granicama Rusije za pripremanje terorističkih napada. To je još jedan argumenat u prilog širenju saradnje zemalja-članica ŠOS-a u oblasti borbe protiv medjunarodnog terorizma.

Koga je za moliti nije ga za srditi

Poslovni krugovi Zapada zalažu se za dalju saradnju sa Rusijom i pored oružanog konflikta na Kavkazu i negativna reagovanja SAD i njihovih saveznika na dejstva Moskve u ovom regionu.
Karakteristično je da su čak i u SAD kompanije orijentisane na izvoz svojih proizvoda ispoljile zainteresovanost za razvoj trgovine sa Rusijom i zamolile Buševu administraciju da bude obazrivija u odnosima sa Moskvom. O tome je saopštio predsednik Nacionalnog saveta za medjunarodnu trgovinu Bil Rajnh. U dotičnom savetu zastupljeno je preko 300 američkih kompanija, uključujući „Boing“, „Katerpilar“, „Dženeral elektrik“ i „Majkrosoft“.
Kao drugi pozitivan momenat može se navesti izjava američke korporacije „Konoko Filips“ o nastavljanju saradnje sa ruskim kompanijama „Gasprom“, „Rosneftj“ i „Lukojl“. Kada jedan od najvećih američkih naftnih koncerna govori da je spreman za nastavljanje saradnje, onda ne može biti ni govora o nekoj ozbiljnoj ekonomskoj ili političkoj izolaciji Rusije.
Uzgred rečeno, eksperti konstatuju da do sada oružani konflikt na Kavkazu nije rezultirao smanjenjem poslovne aktivnosti stranih firmi na ruskom tržištu. To se, pre svega, tiče Nemačke. Predsednik Federalnog saveza nemačke industrije Jirgen Tuman je sa tim u vezi ukazao na medjuzavisnost Nemačke i Rusije u ekonomskoj i energetskoj sferi. Naravno da se ne možemo snaći bez ruskih isporuka gasa, nafte i drugih sirovina, pa smo mi, naprotiv, potrebni Rusima kao potrošači – naglasio je Jirgen Tuman. Zamolili smo ruskog eksperta Igora Davidenka da prokomentariše stav zapadnih preduzimača.
„Naftaši i industrijalci pravilno misle. Jer, danas svet ne može živeti bez Rusije. Razume se, ugljovodonici su glavni adut Rusije u uspostavljanju normalnih kontakata. Političari mogu govoriti bilo šta. Ali u Americi je vrlo konzervativno društvo. Ono je toliko konzervativno da će održavati dugoročne veze ukoliko je zainteresovano za njih. Recimo, Amerka može imati negativan odnos prema Saudijskoj Arabiji sa političkog gledišta i saradjivati sa njom na ekonomskom planu. Ista je situacija i sa Rusijom. A pojava NATO-brodova u Crnom moru je samo demonstracija za zadovoljstvo svojih jastrebova koji se uglavnom i bave političkim biznisom. Jedan od njih je gruzijski pedsednik Mihail Sakašvili. Može da govori što god želi,ali čim se izoluje, postaće politički mrtvac“.
Najzad, mnogi zapadni preduzimači vezani za energetsku sferu izražavaju sigurnost da situacija oko konflikta na Kavkazu ni najmanje neće uticati na isporuke ruskog gasa i naftinih derivata Evropi. I, sa tim uvezi, podsećaju da je „Gasprom“ uvek, bez obzira na bilo koje političke peripetije, redovno snabdevao potrošače plavim gorivom. Mnogi na Zapadu svesni su da se bez Rusije medjunarodna energetska bezbednost ne može osigurati.

Korak u svestan poraz

SAD ili nisu htele, ili nisu bile u stanju da spreče agresiju Gruzije na Južnu Osetiju.

To je rezultiralo pogibijom ljudi, ozbiljnim zaoštravanjem situacije u Zakavkazju i nanošenjem štete rusko-američkim odnosima – izjavio je premijer Rusije Vladimir Putin u intervjuu za američki TV-kanal Si-en-en.
Kada je počela gruzijska agresija, Vladimir Putin se nalazio u Pekingu, gde je tog dana otvarana Letnja olimpijada. On se sastao sa američkim predsednikom Džordžom Bušem i saopštio mu da je Tbilisi počeo borbena dejstva. Taj je odgovorio da niko ne želi rat. Nade da će se administracija Sjedinjenih Država koja je mnogo toga učinila za učvršćivanje Sakašvilijevog režima i preoružavanje gruzijske vojske umešati u konflikt i da će prekinuti agresivna radnje gruzijskog rukovodstva nisu se opravdale. Amerika ništa nije učinila.
Zašto? U samim Sjedinjenim Državama i drugim zemljama iznose se različite verzije toga. Jedna od njih je sledeća: zvanični Vašington bio je blagovremeno informisan o nameri Gruzije da silom razreši konflikte sa Južnom Osetijom i Abhazijom, te je faktički pomagao tome. Uspostavljanje kontrole Tbilisija nad ovim republikama odgovaralo je planovima Pentagona koji je izabrao Gruziju za svoje uporište u kavkaskom regionu. Odande je mogao neposredno ugrožavati Iran i Rusiju. To u izvesnoj meri potvrdjuju informacije da su se u zoni borbenih dejstava nalazili američki državljani, što se sada proverava.
Konflikt u Južnoj Osetiji mogao je imati i unutarpolitičku američku dimenziju i Vladimir Putin je ovu stranu pitanja pomenuo u intervjuu za Si-ern-en.
"Ukoliko se moje pretpostavke potvrde, onda se javljaju sumnje da je neko u ma specijalno izazvao ovaj konflikt sa ciljem zaoštravanja situacije i stvaranja prednosti za jednog od kandidata u borbi za položaj predsednika Sjedinjenih Država. Potreban je manji pobednički rat. Ako ne uspe, može se prebaciti krivica nas, napraviti od nas lik neprijatelja i, zahvaljujući takvom patriotizmu, postići konsolidacija zemlje oko izvesnih političkih snaga".
Postoji još jedno objašnjenje zašto je uloga Vašingtona prvih časova gruzijske agresije bila pasivna. Nije, naime, mogao da zaustavi svoju marionetu. Sakašvili je, izgleda, već sanjao o lovorikama velikog kavkaskog vojskovodje, pa se oglušio kako o nagovaranja svojih gazda, tako i o glas razuma.
Ali ne može se isključiti i verzija da su sva 3 navedena faktora imala svoju ulogu u nedavnim dogadjajima u Južnoj Osetiji.