Američko matematičko „privredno čudo“

Američka privreda može da računa na dodatnih tri odsto rast ovog meseca. Doduše, samo na papiru. Razlog za iznenadni skok jeste novi način obračunavanja bruto društvenog proizvoda, koji danas stupa na snagu.

Statističari u Vašingtonu prepravljaju istoriju, jer će nova matematička formula za obračunavanje BDP-a biti primenjena čak i retroaktivno, sve do 1929. godine! A kako bi to trebalo da funkcioniše?

Američka pevačica Lejdi Gaga prodala je oko 90 miliona primeraka albuma širom sveta, a njena zarada deo je bruto društvenog proizvoda SAD. I prodaja košulja sa njenim likom ili karata za njene koncerte takođe doprinosi privrednom rastu u toj zemlji. Ali prema novom načinu računanja, američka ekonomija ima koristi i kada Lejdi Gaga u studiju radi na novim pesmama. Naime, to je „proces povećanja vrednosti“ i on će se ubuduće računati kao investicija, koja ulazi u BDP.  Isto važi i za troškove za istraživanje i razvoj, objašnjava ekonomista sa Njujorškog univerziteta, Kim Šenholc.

„Istraživanje i razvoj su se do sada računali kao među-proizvod. Posmatrali smo ih kao privredno dobro koje se koristi tokom proizvodnje, kao što je energija, na primer. Kada jedno preduzeće kupuje energiju, i time nešto proizvodi, kupovina energije ne ulazi u naše proračune. Važan nam je samo finalni proizvod. Ali ako posmatramo istraživanje i razvoj kao među-proizvod, ignorišemo činjenicu da je i znanje kapital“, kaže Šenholc.

Uračunat i kreativni proces

Biro za ekonomske analize, koji je zadužen za računovodstvo u Vašingtonu, od sada će umetnost i „proizvode kreativnosti“ računati kao „nematerijalne vrednosti“. To važi i za knjige i filmove, kao i za istraživanje i razvoj. Ranije su u bruto društveni proizvod ulazili samo prihodi koji se njima steknu. Odnosno,ako je Ajped finalni proizvod, za BDP će biti relevantan ceo proces njegovog razvoja.

"Američki sistem za reviziju biće podešen da se uklopi sa sistemom koji su dizajnirali Ujedinjene nacije, Evropska komisija i MMF još 2008. Koliko ja znam, većina zemalja će se prilagoditi tome do 2014, koliko već mogu. Amerika radi isto što i drugi", objašnjava Šenholc.

Nemačka će se pridružiti na jesen 2014

Ipak, Amerika je prva koja pokreće taj proces. Nemačka će otpočeti generalnu reviziju u septembru 2014. A pojedine države možda neće imati precizne podatke da podese računicu, tvrdi ovaj stručnjak. Promeniće se i ekonomsko rangiranje saveznih država unutar Amerike. Na primer, BDP Novog Meksika biće veći za 10 odsto, jer se tamo nalaze mnoge istraživačke institucije koje rade za vojsku.

Najvažniji bankarski princip je pohlepa

Pre pet godina, u SAD je počela finansijska kriza čije posledice su se osetile širom sveta. Otada se kritički gleda na ulogu banaka. No, bankari svoju delatnost vide kao veštinu u kojoj moral ne znači ništa.

Nasuprot tome, rast u Luizijani biće oko 0,6 odsto

„Mislim da neće posebno uticati na nacionalnu svest - možda samo nekoliko dana. Uticaj na privredni rast iz kvartala u kvartal biće naročito mali, jer će se revizirati cela istorija.“

To zvuči prilično bezopasno. Međutim, bruto društveni proizvod je važan orijentir, a po novom načinu računanja, zaduženje Amerike će postati manje u odnosu na BDP. Isto važi i za troškove Sjedinjenih Država.

Pored toga, I indeksi na berzi se orijentišu prema BDP. Tržište akcija smatra se precenjenim kada indeks svih akcija dostigne između 90 i 115 odsto BDP. Ova kvota će blago opasti, pa će biti lakše da se naduvaju cene. Šoenholc je i dalje optimističan. „BDP se stalno koriguje - ovakve generalne revizije rade se svakih par godina. Možda nisu uvek tako sveobuhvatne kao ova, ali nam daju bolji prikaz prošlosti i sadašnjosti. To je dobra stvar.“

Dakle, rast od tri odsto. To je kao kad neko kaže – srećniji si nego što misliš! Radost je doduše uzdržana, statističari neće povećati ni plate, ni stvoriti nova radna mesta.

Prvi poreznik Srbije utajio porez

Direktor poreske uprave Srbije je slovenac Ivan Simič. 

Da bude sve još čudnije vlasnik je nekoliko ofšor kompanija na Kipru i Britanskim Devicanskim Ostrvima. 

Sad je sve dospelo u javnost i on najavljuje ostavku. 

Inače sve to je znala i agencija za borbu protiv korupcije ali je ocenila da nema smetnji da bude prvi poreznik Srbije.

Gnostika

Da li ste se vi ponekad zapitali. 

Zašto sam ja uvek kriv za sve iako moje misli nisu loše i želim svima da bude dobro? 

Kakva je to greška u meni, kao da ne pripadam ovome svetu jer ma koliko se trudio ne mogu da shvatim svet oko sebe i ono sto ljudi rade?
Pa da podjemo redom
Homo sapiens - na latinslom, razumao biće, svesno svog postojanja koje imam moc da svojim razumom razlikuje DOBRO I ZLO. 
To bi bila definicija ljudskog roda, ali se tu nešto ne poklapa, sad će te videti. 
Gnostika - Znanje. To je jedna nauka koja je nastala u Palestini ili u Egiptu u jedujskim krugovima, posto je stara nauka ne može se tačno utvrditi njen nastanak ali se danas pouzdano zna da se izucava u Aleksandriji u Egiptu.
VI za tu nauku niste čuli pre nego sto ste dobili internet jer se drzala u strogoj tajnosti jer je izuzetno mocna a vi ne pripadate ljudima koji tu moc treba da dobiju. Samo je to razlog sto je vi ne poznajete. I to je razlog vaseg SAMOOPTUZIVANJA ili upornog pokusavanja da se dodvorite gnosticarima i da vas prevedu preko reke na drugu obalu ZNANJA i moći.
„Gnostici su, pored vere, naglašavali i važnost saznavanja o duhovnim stvarima. Oni smatraju da su ljudi božanske duše zarobljene u materijalnom svetu. Materija je stvorena od strane nesavršenog ili zlog bića”.
Oni su sami dosli do zakljucka da su naše duse zarobljene mada taj osecaj nemaju mnogi ljudi a i materija nam je potrebna da se održimo u zivotu, kao hrana, voda, zivotinje i drugo ...
Gnosticari su takođe dosli do zaljucka da homo sapines SPAVA i da je u hipnotickom snu i da je tek poneceg svstan sveta oko njega i da se tek ponekad probudi da bi se opet vratio u san. To se bitno razlikuje od definicije „COVEKA i njegove svest”. Covek nije uporan u svojoj borbi i brzo odustaje i nije siguran u svoje misli tako da mu uvek treba OSLONAC ili neko ko bi potvrdio da su njegove misli ispravne.
Tada su oni napravili UDRUZENJE, TAJNE ORGANIZACIJE koji se pomazu na takav način podržavajuci misli i ideje svojih clanova. To je savrseno za uspeh u zivotu a nije nezakonito. Na toj osnovi su oni osvojili naše BANKE I UVUKLI SE U BANKARSKI SISTEM forsirajuci glupe pevace, igrace, pedere, narkomane, zabavljace...

Ti kao jedinka možeš samo gledaš i patis i da NIKADA NE BUDES SHVACENJ OD DRUSTVA U KOME ZIVIS JER ne pripadas njihovom drustvu .
Videli ste i doziveli kada su nad devedeseti vodili u smrt da su govorili ovako„ Srbi su do sada bili potlaceni od strane drugih naroda : sada smo se probudili i želimo da ispravimo tu "grešku”.
Svi smo mislili da smo se tek sada probudili i posli da ispravimo tu „nepravdu” na malo cudan način ali su oni govorili, Vi će te to shvatiti u buducnosti jer sada se to čini malo nezgodnim ...
Ti ljudi su nam priredili velike patnje a da nikada nisu priznali svoju grešku. Tako rade Gnosticari jer deo njihove filozofije dalje ide ovako;
”Mi vidimo kroz filter našeg uma. sve što vidimo je već filtrirano! dakle, hoćemo li staviti TAMNE ili RUŽIČASTE naočari stvar je izbora.Mi ne možemo videti situaciju drugačije do filtriranu kroz um. Naša slobodna volja se između ostalog ogleda i u tome da možemo da podešavamo taj filte.”
Za sva patnja koje smo vam priredili KRIVI STE VI JER NISTE DOBRO PODESILI SVOJE NAOCARE ZA FILTRIRANJE SVOG UMA!
Ako slučajno pocnes da ih kritikujes za zločine koje su oni uradili u proslosti, oni će te napasti kao da siris mrznju, kao da si fasista i ti sam, svojim slobodnim umom menjas „Naocare” koje njima odgovaraju,
Takođe i kod „delenja njihove PRAVDE” oni se ne drže cinjenica već NAOCARE. 

Ako ti dozivljavas teško sto si gledao kako ONI siluju devojcici ti si KRIV STO NISI PODESIO NAOCARE a ne siledzija koji radi strasna nedela!?
Po tome se oni mogu poznati ...

Što se kupuju MIG-ovi

U vremenu gde nema para niotkud sa spoljnjim dugom od 36 mileadri evra MO rep. Srbije oce da kupi eskadrilu migova 29. 

Megalomanija kompleksasha. Most na Adi nije prvi spomenik tome bacanje para za skupe igracke biće još jedan spomenik gluposti. Treba li reći da nam je vazdusni prostor veliki da može vrana da ga preleti za sat vremena.
Umesto da novac preusmere u agrarni fond. Da komaduju sklapanje nekoliko desetina hiljda traktora
srednje snage i podele mladim seljacima sa obavezom proširivanja obrade zemljista pa da vidite napredak i industrije i poljoprivrede. Ovako ode miljarda evra na zlatni krst.
Treba li reci koliko kosta sat letenja Migom, njegovo održavanje i cena eksplatacije, onda napred junaci jurish u nove borbe i bitke.
Da se ne zaboravi da Srbija je poslednju bitku dobila kod Velbuzda 1331 od onda samo redja poraze za redom.

Zemlja, gde nezaposelni najviše rade

- Ima na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom. 

- Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.
- Gde nezaposelni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.
- Gde vozovi kasne po redu vožnje.
- Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, rukometu, tenisu, ili košarci.
- Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. 
- Gde osmočasovno radno vreme traje 12 sati. 
- Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
- Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.
- Gde je svetka kriza dobila državljanstvo. 
- Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. 
- Gde se ratovi nikad ne završavaju. 
- Gde se istorija ponavlja svaki dan.
- Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. 
- Gde je strana valuta uzeta za domaću.
- Gde preziru ateiste, a psuju Boga.
- Gde pametne proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. 
- Gde nepismeni pišu istoriju. 
- Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija regularno stanje.
- Gde vlast prezire građane kao nepoželjne svedoke.
- Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemamo pravo.
- Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.
- Gde sudski postupci traju duže od života. 
- Gde su samo poplave način navodnjavanja.
- Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.
- Gde smatraju da će zemlja duže napredovati, ako što više nazaduje. Pa ti budi normalan i preživi. Sreća je što je takvih sve manje.
- Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam život je najveći paradoks.
- Živiš da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a vlast besmrtna.

Да ли сте гласали да СНС преузме политику ЛДП и настави тамо где је ДС стао

ДА ЛИ СТЕ ГЛАСАЛИ ДА УМЕСТО СРПСКОГ ТАЈКУНА МИШКОВИЋА САДА СРБИЈОМ ВЛАДА ХРВАТСКИ ТАЈКУН ТОДОРИЋ?

- Да ли сте гласали да корумпирани политичар који се састајао са шефовима мафије и разносио коферче пуно пара буде премијер?

- Да ли сте гласали да економски убица Млађан Динкић води министарство финансија и привреде, и даље господарећи свим токовима новца у Србији?

- Да ли сте гласали за издају Косова и Метохије зарад уласка Србије у ЕУ за 10 година, односно никад, пошто ће се ЕУ у међувремену распасти?

Нико није гласао за овакву Владу Србије. Она је производ преваре бирача после избора и настала је на основу страначких интереса, а не воље народа. Зато је најбоље решење да Влада поднесе колективну оставку и да идемо на ванредне републичке изборе – закључује се у саопштењу Двери

        

УСКОРО се навршава годину дана од формирања Владе Србије, па Вас позивамо да се заједно запитамо да ли је ово што данас имамо оно за шта смо гласали о Ђурђевдану прошле године:

         Да ли сте гласали да све остане исто, и да СПС и УРС поново буду у Влади Србије?

         Да ли сте гласали да Томислав Николић да Ивици Дачићу мандат за формирање Владе Србије?

         Да ли сте гласали да корумпирани политичар који се састајао са шефовима мафије и разносио коферче пуно пара буде премијер?

         Да ли сте гласали да нам кључна министарства за саобраћај, просвету и здравство воде непромењиви кадрови СПС-а од пре 20 година: Милутин Мркоњић, Жарко Обрадовић и Славица Ђукић Дејановић? Колико скандала и афера они треба да направе да би били смењени?

         Да ли сте гласали да економски убица Млађан Динкић води министарство финансија и привреде, и даље господарећи свим токовима новца у Србији?

         Да ли сте гласали да страначко предузеће Г17+, пресвучено пред изборе у УРС, поново води партијско запошљавање и инвестирање само у градове где су на власти?

         Да ли сте гласали да династија Кркобабића, од деде преко сина до унука, заузме високе државне функције и обезбеди само своју породицу?

         Да ли сте гласали за издају Косова и Метохије зарад уласка Србије у ЕУ за 10 година, односно никад, пошто ће се ЕУ у међувремену распасти?

         Да ли сте гласали за улазак у ЕУ по сваку националну цену?

         Да ли сте гласали за то да СНС преузме политику ЛДП-а и настави тамо где је ДС стао?

         Да ли сте гласали за СНС да би СНС омогућио Ђиласу да и даље влада Београдом?

         Да ли сте гласали да у Полицији, Тужилаштву и Судству остане све исто?

         Да ли сте гласали да уместо српског тајкуна Мишковића сада Србијом влада хрватски тајкун Тодорић?

         Да ли сте гласали да се настави задуживање државе за више милијарди евра?

         Да ли сте гласали за укидање свих царина на увоз стране робе и уништавање домаће производње?

         Да ли сте гласали да се наше пољопривредно земљиште продаје странцима?

         Да ли сте гласали да се слободно увози ГМО семе и храна?

         Да ли сте гласали за личне карте и здравствене књижице са чипом и централном базом података која ће знати све о Вама, Вашем кретању и здравственом стању?

         Да ли сте гласали да се у Србији одржавају геј параде, а геј паровима законом омогући склапање бракова и усвајање деце?

         Да ли сте гласали да презадужене породице које су остале без посла и не могу да сервисирају своје банкарске и комуналне дугове буду избачене на улицу, а њихова имовина одузета од стране приватних извршитеља?

         Сигурни смо да нисте гласали за све ово и да више никада нећете гласати за ове преваранте, лопове и лажове.

         Да ли сте се запитали зашто на телевизијама са националном фреквенцијом више нема ТВ дуела и сучељавања између власти и опозиције?

         Шта мислите зашто већ годину дана од ђурђевданске изборне крађе на великим медијима не можете видети ниједног представника Покрета Двери?

         Шта би остало од владајуће коалиције кад би макар на једном великом медију могли да поставимо сва ова питања о прекршеним предизборним обећањима, лажима, издајама, аферама, уништавању домаће привреде...?

         Нико није гласао за овакву Владу Србије. Она је производ преваре бирача после избора и настала је на основу страначких интереса, а не воље народа. Зато је најбоље решење да Влада не врши лажну реконструкцију, већ поднесе колективну оставку и да идемо на ванредне републичке изборе.

Srbija - zemlja doseljenika

Više od polovine populacije naše zemlje čini stanovništvo iz bivše SFRJ: Iz država bivše Jugoslavije u Srbiju doseljeno 687.948 ljudi. Svaki drugi građanin Srbije ne živi u gradu kome je rođen 
Udeo doseljenog stanovništva u Srbiji od Drugog svetskog rata neprekidno je u porastu 
MESTO rođenja u Bosni i Hercegovini ima 298.000 stanovnika Srbije, dok je iz Hrvatske došlo tridesetak hiljada ljudi manje. Gradovi i sela u Crnoj Gori mesta su iz kojih je stiglo 69.000, dok se iz Makedonije doselilo oko 42.500 stanovnika. 
Ovo su pokazali poslednji obrađeni rezultati popisa stanovništva Srbije koje je na temu migracija ljudi objavio Republički zavod za statistiku. Oni su, između ostalog, otkrili i da je iz država bivše Jugoslavije u Srbiju doseljeno 687.948 stanovnika, ali i da čak svaki drugi građanin Srbije ne živi u gradu kome je rođen. U drugim zemljama, koje ne pripadaju bivšoj SFRJ, rođeno je 82.580 građana Republike. 
Najveći priliv življa iz BiH u Srbiju zabeležen je tokom pet ratnih godina, između 1991. i 1995. godine kada je Drinu prešlo oko 70.000 ljudi. Vojna operacija „Oluja” podigla je u istom periodu talas migracija koji je u Srbiju doveo više od 129.000 Srba iz Hrvatske. Broj preseljenja iz Crne Gore godinama je konstantan, a granicu kod Brodareva godišnje pređe oko 1.000 ljudi. 
ŽAGUBICA SA NAJMANjE DOŠLjAKA NAJMANjI priliv populacije sa strane beleži opština Žagubica, gde je više od 80 posto autohtonog stanovništva. „Domoroci” čine više do 70 posto i žitelja Kovačice, Sjenice, Novog Pazara, Malog Crnića, Žabara i Kosjerića. Državljanstvo Srbije ima 99 posto populacije. Dva pasoša poseduje četiri posto stanovništva Republike. 
Potraga za diplomom, radnim mestom i boljim uslovima života učinila je da polovina Beograđana i Nišlija u rubrici mesto rođenja ima upisane druge gradove. Stanovništvo je najviše pomešano u Novom Sadu, gde je od 341.625 stanovnika doseljeno čak - 200.000. 
Da je najveći vojvođanski grad lider po uplivu doseljenog stanovništva najviše je uticala opština Petrovaradin, koja je sa svojih 74 odsto došljaka rekorder u Republici. Severna pokrajina decenijama je na meti migracija, o čemu svedoči i činjenica da su na drugom mestu Sremski Karlovci, u kojima domaće stanovništvo čini svega 39 odsto. 
- Rezultati popisa su pokazali da je među doseljenim stanovništvom najveći procenat onih koji su došli iz drugog grada ili naselja. To je gotovo svaka druga osoba koja je promenila mesto boravka - objašnjava Snežana Lakčević, načelnik Odeljenja za popis Republičkog zavoda za statistiku. - Mesta u istoj opštini promenilo je oko deset odsto doseljenika, a nešto manje je onih koji su se preselili u drugu opštinu. 
Udeo doseljenog stanovništva u Srbiji od Drugog svetskog rata neprekidno je u porastu.

Došljaci su 1948. činili petinu življa u Republici, danas ih je dvostruko više. 

Ovako zaista govore naši "biznismeni"

Pul novinara na mokrogorskom Vivaldi forumu sastavio je šaljivi izveštaj, inspirisan „novogovorom” aktuelnih srpskih biznismena i analitičara. 
„Vest” je pročitana na panelu „Mediji i ekonomija” uz smeh učesnika skupa koji su se prepoznavali u pojedinim izrazima, a vi sad pokušajte da razumete „šta je pisac (odnosno stručnjaci) hteo da kaže”. 
„Ako se transakteri u sistemu ne budu hedžovali, pozicija njihovih kompanija biće veoma volativna kada se u punom kapacitetu primene prudencijalne mere - to je ki mesidž trodnevnog samita CFO-oova na Mokroj Gori uz napomenu da su CFO katalizatori za CEO-ve. 
Na tom iventu je posebno akcentovano da dobar CFO anticipira događaj i da koristi egzjekutiv srč, a to je uz svop analizu pretpostavka pronalaženja strateškog kontributora ali i za eliminisanje autput gepova zbog kojih neke kompanije imaju problem sa keš floom. 
Karakteristika dobrog CFO je open-majnd pristup u rešavanju problema, minimiziranje riska, sejvovanje i primena novih inovativativnih rešenja, prepoznavanje ki čelendža na osnovu šerovanih iskustava, kao i šiftovanje sa globalnog ka mikronivou - što fast to bolje. 
Kad ništa od toga ne pomaže potrebno je resetovati sistem da bi se ostvarila sinergija u nastojanju da se poveća kompetitivnost i da se dođe u vin-vin poziciju.”, stoji u ovoga puta šaljivom izveštaju, a inače svakodnevnoj mori ekonomskih novinara koji sve ove umotvorine srpskih biznismena i „bizmismena” moraju da prevedu na dragi nam srpski jezik. 

Pajtic dao fantomskoj firmi 350 hiljada evra

To samo u Srbiji može. Das fantomskoj firmi 350 hiljada evra i niko te ništa o tome ne pita, ti i dalje vladas kao car, nezamenjiv si, sto si krao krao si, država nema za lecenje dece, država nema za lekove, država nema za socijalnu pomoć tolikim ljudima koji su ostali bez posla, država nikom ništa ne da, država bi da smanjuje plate i penzije jer kaže da moramo da izadjemo iz krize, ali zato država oprasta lopovima enormne pljacke državnih tj. narodnih para. Znaci lopurde su glavne kod nas. Pa nije onda cudo da sudije kaznjavaju ubica najblazim mogućim kaznama.

SOLARNA PLJAČKA

Firma „KM Mont“ dobila je 2008. godine 30 miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, na čijem je čelu bio Dragoslav Petrović, koji je i potpredsednik Pajtićeve pokrajinske vlade

Uzeli keš, a sunca videli nisu.
Vlada Vojvodine s Bojanom Pajtićem na čelu odobrila je 370.000 evra firmi „KM Mont“ iz Petrovaradina, koja je u svom pogonu u Sremskim Karlovcima trebalo da proizvodi solarne panele. Ali od panela ni traga ni glasa! Naime, kako otkriva NS reporter, u Ulici Matoševoj 16, gde je navodno poslovnica te firme, nalazi se porodična kuća, a meštani svedoče da se u Karlovcima nikad nisu ni proizvodili solarni paneli!
Firma „KM Mont“ dobila je 2008. godine 30 miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, na čijem je čelu bio Dragoslav Petrović, koji je i potpredsednik Pajtićeve pokrajinske vlade.
- Pogon je preseljen. Postoji, ali više ne proizvodi solarne panele. Mislim da su u zatvaranju - rekao je za Kurir bivši direktor te firme Marko Vučković, koji je, kako kaže, već godinu dana u penziji. Za više informacija uputio je na sedište firme u Petrovaradinu. Prema pisanju NS reportera, u „KM Montu“ im je rečeno da se solarni paneli više ne proizvode.
- Imali smo neke obaveze, to smo ispunili, ali panele više ne proizvodimo - rekla je žena iz „KM Monta“, koja je insistirala na anonimnosti.
Fantomski pogon u Karlovcima je još jedan u nizu dokaza da su u proteklih šest godina pare poreskih obveznika razbacivane bez milosti, i to na uvođenje novih tehnologija, koje nikad nisu proradile. Kako piše na sajtu Vlade Vojvodine, u Karlovcima je 30. oktobra 2008. svečano otvoren novi poslovni objekat firme „KM Mont“ za proizvodnju solarnih panela po novoj tehnologiji i sistem za pripremu tople vode. Presecanjem vrpce pogon su u rad pustili Dragoslav Petrović i predsednik opštine Sremski Karlovci Milenko Filipović. U pogonu je trebalo da radi 39 ljudi, a 60 kroz kooperantske poslove.
Tada su procenili da bi prihod od prodaje solarnih panela u narednoj 2009. trebalo da bude 600.000 evra, ali je firma netragom isparila.
Ni Pajtić ni Petrović juče nisu odgovarali na naše pozive.

Bespotrebna javna tribina oko rekonstrukcije Vlade

Ovo sto ovih dana gledamo i slusamo je nešto sto u ovoj zemlji nije potrebno. Čak takve stvari u ozbiljnim državama nikada nisam čuo da se tako rade. Poceli su da rekonstruisu Vladu. Dobro. I onda treba da sednu koalicioni partneri i da na miru bez javnosti vide šta je dobro za Vladu, ko je dobar na kojoj funkciji, ko nije dobar, ko koga ucenjuje, ko hoće ovo a ko hoće ono a neće ovo, a ne po ceo dan u medijima i stampanim i pisanim izvestaji o tome šta koalicioni partneri razgovaraju i dogovaraju.

Posebno me brine sto je Srpska Napredna Stranka pocela da se ponasa kao DS u zadnje vreme. Oni sada od tog svog stranackog dogovora koji su ministri bili uspesni a koji nisu, prave maltene neku državnu strategiju, oni sada izlaze pred novinare, pa onda tu pricaju detalje šta je ko rekao na sednici njihovog Glavnog odbora, pa kako je Vucic jedini rekao da on nije sasvim zadovoljan kako je radio, a da ostali nisu hteli da kažu da nisu zadovoljili, pa idu u „sitna crevca”. Pa takav rad nije na visini zadataka koje ova država ima u narednih 6 meseci.
Sad nas oni obavestavaju čak i kojeg će sluzbenika da smene zato što nije dobro radio. Pa ugledajte se bar na tog Tita koji je sve sto je hteo sproveo (nazalost Srba) ali je sprovodio to tako da kada te smeni ti imaš utisak kao da te je momilkio. Nije nikada on raspredao po javnosti šta radi, koga je gde planirao a to ni gruge države ne rade. To je stvar dogovora za koje javnost nema potrebe da zna.
Sedite i dogovorite se brzo, o svemu sto je bitno za ovu državu,jer nemate vremena. A bitno je da se sprovodi taj Briselski sporazum koji smo potpisali (jer kada nešto potpises to je logicno u svetu da ćeš to i sprovesti i zato je ova Vlada i dobila uvazavanje zapada jer su ipak do sada bili iskreni, sprovodili su dogovoreno, znali su da odvoje bitno od nebitnog. I cemu onda ovoliko pregovaranje o rekonstrukciji i to sve javno kao pozorisna predstava. Pa mi uopste nemamo vremena da se takvim stvarima sada bavimo, pa vreme istice, siptari samo koriste svaki momenat da nametnu nešto sto nije bilo u Briselskom sporazumu, pa tu moraju cetvoro ociju da se otvore i da se pazi da nam nešto ne uvale sto nismo potpisali. Tu ima finesa, a kako ćemo mi o tome voditi racuna ako ceo ovaj mesec raspredamo o radnim ocenama ministara i na tome se iscrpljujemo. Sad oni kao tamo na stranki treba da podnose izvestaje, pa da ih stranacki organi ocenjuju, pa o svemu tome se izvestava javnost na redovnim konferencijama za stampu, kao da je to sada najbitnija stvar u ovoj državo da mi znamo kako Srpska napredna stranka funkcionise.
Prema tome, dajte se pameti, na dva tri sastanka se mozete dogovoriti o rekonstrukciji Vlade a ono sto vi odredite na vasim stranackim organima ti detalji gradjane ne interesuju. Toliko posla imamo, sada će skoro doći i taj januar, pa mi moramo toliko stvari da uradimo dotle, a mi gubimo vreme na dogovorima o rekonstrukciji. I naravno onda uz to idu i pretnje, ako necete ovako idemo na izbore. Na kakve izbore, jer da izgubimo celu jesen na izborima sada u ovom najvaznijem međunarodnom momentu za Srbiju. Taj koji danas trazi izbore, ili koji ucenjuju izborima, taj uopste ne misli dobro ovom narodu i državi,prekinite bre sa tim izborima, uostalom zavrsite to što ste zapoceli do tog januara pa posle idite na izbore ako vam je već toliko stalo do izbora. Ali sada raspisivati izbore to bi bilo fatalno za državu i narod. Svi mi znamo kako izgleda taj period predizborne kampanje, pa onda postizborne kampanje, pa koliko je potrebno da se formira prvo nova Narodna skupstina i koliko je potrebno da se napravi nova Vlada posle izbora. Pa to ne bi bilo gotovo do proleca. Prema tome ostavite se vise tih izbora.
Jedino rešenje je sada da Vlada sedne još 2-3 dana i da se o svemu dogovori i da do tog 27.jula bude obrazovana nova Vlada, da bude određen sef tima za pregovore sa EU, da se obrazuje čak i Ministarstvo za evropske integracije, da se donese Zakon o Vladi i Zakon o menistarstvima i da pocne da se radi i na sprovodjenju Sporazuma, i na poboljsanju ekonomije, i na pripremama za otpocinjanje pregovora o pristupanju EU. Pa znate li vi koji je to posao a mi sada danina i nedeljama raspredamo koliko je koji ministar radio da li vise ili manje, pa i te stranacke odluke mogu da se donese na jednom sastanku i da se o tim odlukama uopste ne obavestava javnost već napravite izmene u Vladi i radite dalje.
Tog 27. jula koji su najavili sve treba da bude gotovo: i rekonstrukcija Vlade, i Zakon o Vladi i zakon o Ministarstvima.

Живим ли ја ван стварности

Државне новине и медији (а других практично и нема) сервирају ми једну стварност - како је 90% становништва „за власт”, оно мало опозиционих сајтова плачу над чињеницом да је 90% становништва дезоријентисано, потресено у својим традиционалним веровањима, моралу, вредностима .. да само гледају Фарму, турске серије и шоу-програме; све у свему - туга и чемер! 

А међутим свет у којем се ја крећем је тотално другачији: то је простор опозиционих сајтова, опозиционих новина и живих људи на послу, на улици, пријатеља, родбине. Сви они причају једнако као да је 1980-та, нормално - обогаћени свим овим негативним искуством од последњих 30 година; добро знају шта је поп, а шта боб; разумеју правду, морал, професионалну част, и девојачку богами.
И да не дужим - који је онда свет стваран? Немам 3 чисте да кажем како знам који јесте, помишљам да сам можда превише опредељен? Мени се управо чини да 90% народа НЕ ВЕРУЈЕ властима ни временску прогнозу, него да само нема ко да нас поведе. Медији можда успевају да нас држе у летаргији, троше нам енергију на бесмислице, али у 2 потеза дигла би се Твитер-револуција да бисмо се само питали: дал' смо ово ми?

Да ли се у ЕУ враћа најгоре време дужничке кризе

Инвеститори траже од Португалије камате веће од осам одсто на дугорочне зајмове – то подсећа на најгоре време дужничке кризе… да ли се оно враћа?

Андреас Рес, главни економиста банке “Уникредит дојчланд“, не може да верује да медији пишу о поновном распламсавању дужничке кризе.

У Португалији је политичка ситуација напета, “али када погледате какав напредак је та земља остварила – на плану структурних реформи и штедње – не верујем да то може да се назове повратком кризе“, каже Рес за Дојче веле.

Стручњак за финансије Волфганг Герке, то види сасвим друкчије. Он сматра да криза није прошла:

“Она је само пригушена екстремно великом количином новца емисионих банака као и новцем из спасилачких фондова. Није никакво изненађење што су тржишта одједном поново постала нервозна, да немају поверења у предузете мере. Због тога је дужничка криза и даље у току.“

Жариште број један – Португалија
Кризно жариште број један је у овом тренутку Португалија.

Тамо су два министра поднела оставке јер више нису желела да учествују у спорној владиној политици штедње. Међународни монетарни фонд сматра да би њен државни дуг следеће године могао да се попне на 140 процената бруто друштвеног производа ако се коњунктура буде развијала лошије него што је очекивано. Тако гледано, мало је вероватно да би Португалија од средине 2014. поново могла себе да финансира на тржишту – када истекну кредити земаља еврозоне, Европске централне банке и ММФ (“Тројка“). Другим речима: потребан је други пакет за спас Португалије.

То подсећа на Грчку, чиме смо стигли и до кризног жаришта број два.

Жариште број два – Грчка
Тамо стручњаци Тројке управо испитују да ли је Грчка испунила услове за следећу траншу кредита. У среду влада у Атини је морала да призна да није успела да у потребној мери редукује број радних места у јавном сектору. Нема напретка ни у приватизацији.

Андреас Рес и поред тога налази речи хвале за земљу у којој се родила дужничка криза:

“Грчка је на плану штедње већ постигла много. Али, тачно је и да мора још доста тога да се уради када су у питању структурне реформе.“

И поред свих мера штедње, грчки дуг је поново достигао 175 одсто БДП. Циљ кредитора да се до 2020. године он смањи на 110 одсто изгледа све мање реално. Многи стручњаци сматрају да је неизбежан нови отпис дугова те земље. То би погодило и немачке пореске обвезнике. То је шкакљива тема у време предизборне кампање. Због тога Волфганг Герке сматра да пре избора за Бундестаг неће бити новог отписа дугова Грчкој, а после избора ће све бити могуће.

И тржишта то тако виде и тако се понашају. По мишљењу овог стручњака, Грчка је одавно требало да напусти еврозону уз одговарајући програм реструктурисања привреде.

Жариште број три – Кипар
О изласку Грчке из еврозоне се много дискутовало и шпекулисало, да би та тема била закључена пре годину дана. Али, сада би једна друга земља могла да потражи срећу ван еврозоне: Кипар. И ту смо код кризног жаришта број три – према једној анкети, 67 одсто Кипрана жели да се растане од евра. Грађани острвске републике морају да уштеде укупно 13 милијарди евра да би их Тројка кредитирала са десет милијарди. Имајући у виду драстични пад БДП, влада у Никозији је недавно послала Бриселу позив упомоћ, који је остао без одговора.

Волфганг Герке сматра да је политика спасавања валуте у великој мери крива за очајнички положај грађана Кипра, али и Грчке и Португалије: “Покушало се са спасавањем банака. Спасен је велики међународни иметак, али је терет пребачен на грађане, иако су они најмање криви за проблеме.“

Финансијска криза 21.века и Први светски рат

Таман уочи стогодишњице Првог светског рата, политичари и коментатори узрујани су и забринути због глобалних политичких и економских дешавања. Чак је и луксембуршки премијер Жан-Клод Јункер рекао да се у Европи интензивира поларизација „север-југ“, која се постојала пре сто година.

Лекције из 1914. године данас су већа опасност него анимозитети међу народима. Порекло Великог рата обухвата и фасцинантан преседан о томе како финансијска глобализација може бити исто што и трка у наоружању, што доводи до фрагилности међународног поретка.Године 1907. велика финансијска криза је дошла из САД и утицала на остатак света, демонстрирајући слабост међународног финансијског система. Тренутна финансијска криза се огледа у сличној динамици.Валтер Багот у свом класику Ломбардова улица, написаном 1873. године, описао је Лондон као „највећу комбинацију привредне моћи и привредне разноврсности коју је свет икада видео“. У једној значајној интерпретацији коју је извео посланик Лабуристичке партије, писац а касније и добитник Нобелове награде Норман Ангел 1910. године, каже се да зависност од све комплексније економије рат чини немогућим. Али и супротан закључак јесте подједнако веродостојан: с обзиром на околности, војну победу може донети привредна хегемонија.Године 1907. последице хегемонистичког виђења моћи стижу до Велике Британије, која је морала да размисли како да искористи финансијску моћ да побољша укупни стратешки капацитет. То је закључак једне битне недавно објављене књиге Николаса Ламберта, где он проучава британско привредно планирање и Велики рат под насловом Планирање армагедона. Ламберт показује како су Британци, уз велики стратешки ризик, све уложили у војску (највише у морнарицу) како би били доминантни.

НОВАЦ, СРЕДСТВО МАСОВНОГ УНИШТЕЊА

Између 1905. и 1908. године британски Адмиралитет је развио широк план финансијске и економске борбе против растуће немачке моћи у Европи. Економски рат би, да се спровео у потпуности, убио немачки финансијски систем и тиме га удаљио од било каквог војног сукоба. Кад су се британски морнарички визионари суочили са немачком царевином, схватили су како власт може да утиче на финансијску нестабилност.Британија (она из периода пре 1914. године) наслутила је приватно-јавно партнерство каква су данас Гугл, Епл, Верајзон или обавештајне агенције. Лондонске банке су осигурале већину светског промета: Лојд је осигурао морске испоруке. Ове финансијске мреже су доставиле информацију да британска влада дозвољава откривање стратешки осетљивих слабости противничког савеза. За непријатеље Британије финансијска паника уочи 1907. године показала је потребу да се финансијски систем сам мобилише. Америка је, са своје стране, схватила да јој треба централна банка, као што Британци имају Банку Енглеске (Bank of England). Амерички моћници били су убеђени да је Њујорку потребно да развије сопствени комерцијални систем трговања меницама на исти начин као што се то ради на лондонском тржишту.Главна личност у залагању за развој америчког прихватања тржишта био је Пол Варбург, имигрант и млађи брат водећег хамбуршког банкара Макса, који је уједно био и лични саветник немачког цара Вилхелма II. Браћа Варбург, Пол и Макс, трансатлантски тандем, жустро су се залагали за немачко-америчке институције које ће парирати британском индустријском и финансијском монополу. Они су били убеђени да америчка и немачка моћ расту из године у године, док се британска умањује.Неки манири финансијског пословања у периоду до 1914. сада су застарели. У времену после кризе 2008. финансијске институције се појављују и као потенцијална оружја за масовно уништење, али и као инструменти за примену државне власти.Зависност страних банака од америчког долара била је велика слабост у решавању кризе, а била је потребна и заштита великих канала размене од стране Федералних резерви. Решавање тог проблема би захтевало ренационализацију банкарства и слом свих активности великих финансијских институција. За неке европске банке, а и поједине владе, план Америке да ревидира оперативност филијала у иностранству би био императив. Европљани на ово гледају као на нову врсту финансијског протекционизма и прете одмаздом.

ДЕСТРУКТИВНЕ СТРАТЕГИЈЕ

Геополитика улази у банкарство, као и практично у сваку дисциплину. Руске банке покушавају да стекну имовину у централној и источној Европи. Европске банке имају много мању улогу на азијском тржишту. Кинези се шире по целом свету. Многе земље прибегавају политичком протекционизму да би повећале свој политички утицај.По овој логици, следећи корак би био да се размисли како се финансијска моћ може искористити као предност државе у потенцијалним дипломатским сукобима. Санкције су постале рутински део притиска (неуспешан притом), који се примењује на одметнуте државе као што су Иран и Северна Кореја. Али се зато финансијски притисак може усмерити ка земљама које су зависне од светског тржишта.Године 1907, у јеку кризе која је скоро довела до потпуног светског колапса, неколико земаља је почело да мисли о новцу пре свега као о оруђу крупне моћи који може бити велика предност. Тај начин размишљања довео је до рата 1914. Век касније, 2007/8, свет је доживео још већи финансијски шок, а онда су се пробудиле националистичке страсти. Нисмо баш много одмакли од деструктивних стратегија.

Аутор је професор историје и међународних односа на Универзитету Принстон и професор историје на Европском Универзитетском Институту

OVAKO PRIČA I SAVETUJE DOBAR PROFESOR

Profesorka Rajna Dragićević

"Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori


Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima.
Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem.
Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način.

Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima.
Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati.
Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!
Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi,razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima.
Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI!
Volite svoje učenike. Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju.
Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji.
Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI!
Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture.
Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu!
Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI!
Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima.
Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni.

Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu.

Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa!

Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!

Хегемонија САД је сачувана, али је у светској економији дошло до промена

Основне тачке политике „Вашингтонског консензуса” су: „Паре никоме не дај, самосталну економску политику не допуштај, за ”непрофитне„ гране стварај неповољне услове, реформе спроводи чврсте и непопуларне, али свеобухватне, индустрију не подржавај”. 
Процват политике „Вашингтонског консензуса”, по оцени политиколога Борис Кагарлицког, догодио се између 1982. и 2008. године. У то време су америчке финансијске корпорације ојачале, а саме САД остале центар светских економских процеса и хегемон глобалне политике. 
Чак и у периоду пре кризе су многи критичари глобалног капитализма из земаља бившег Источног блока запажали конзервацију сиромаштва. 
„Низак животни стандард после тржишних реформи изазвао је у друштву разочарање у неолиберализам”, наглашава румунски писац Василе Ерну. Према његовим речима, нису се оствариле наде које је становништво Источне Европе полагало у глобализацију. Европска унија за њих није постала „заједнички дом”, већ систем националне сегрегације. Такав неравноправан положај се учврстио свуда, што уопште није у супротности са „Вашингтонским консензусом”, јер се његова концепција темељи на јевтиној радној снази. 
Источноевропске земље полако схватају да „кување” по неолибералним рецептима води очувању статуса колоније развијених земаља, у најбољем случају - статуса европске периферије. 
Теоретичари са друге стране океана су им обећавали процват након уласка на „слободно тржиште”. Али, учесници кијевске конференције су дошли до закључка да земље Источне Европе треба да се врате свом самосталном економском развоју који једино може да их спаси од потпуне деградације. 
„Криза у Сједињеним Државама пружа шансу да се промени план развоја националних економија”, - изјавио је редовни члан Транснационалног института и ванредни професор социологије на Универзитету у Сан Дијегу Том Рејфер. 
Могући пут успешног бекства од неолибералних догми, према мишљењу Николе Буларда, показали су Бразил и Индија. 
Економски развој ван оквира неолибералног „Вашингтонског консензуса” апсолутно је могућ, убеђен је и руски економиста Василиј Колташов. Међутим, за то је неопходна спремност за развој сопственог унутрашњег тржишта, непотчињавање директивама ММФ и Светске банке и регулисање економије. 
Данас систем „Вашингтонског консензуса” изгледа несаломиво и као да нема алтернативу, истицано је на конференцији, а број земаља које су спремне да одустану од неолибералних рецепта је мали. 
Међутим, није случајно Имануел Валерштајн, један од оснивача школе за микросистемску анализу, прорекао историјску неизбежност краја неолибералне епохе и краја хегемоније САД. 
Данашња економска криза може да буде почетак краја америчке владавине. Нови рецепти развоја националних економија већ постоје, а за успешан развој им уопште није потребан Вашингтон. 

Кад ти гробар пожели срећу

Добар момак, добар тенисер а онда му из неког ходника искочи гробар и пожели срећу.

Па није ни чудо што му је тако кренуло и завршило.

Hе волим ни једног политичара, ни једну странку, али државa кojoj је на челу гробар може бити caмo сахрањена, никако спашена.

Srpski grobar na hrvatskom parastosu

U bizarnom scenariju kakav može da režira samo avet evropskih integracija, pojavio se Tomislav Nikolić na svečanosti povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Tako je ovaj  četnički vojvoda sa evropskim ambicijama, svojim prisustvom uveličao sahranu Hrvatske "neovisnosti", koja od 1. jula 2013. praktično više i ne postoji. Šta Srbija treba da nauči iz evroatlanskog užasa u kome se našla Hrvatska, i šta srpski narod treba da uradi da ga ne zadesi slična sudbina...

Tačno u ponoć, prvog jula 2013. godine, susedna Hrvatska je postala članica Evropske unije. Tamo je ušla sa 150 milijardi evra spoljnog duga, ogromnom nezaposlenošću i još većim trendom iseljavanja radno sposobnog stanovništva, velikim korupcionaškim i kriminalnim aferama, ratnim zločincima koji nisu kažnjeni za svoja zlodela, nerešenim pitanjem povratka prognanih Srba i teško bolesnom ekonomijom.  Kome treba takva Hrvatska?

Mediji u Zagrebu se nisu ni trudili da sakriju bes siromašnih, prevarenih i razočaranih građana koji u Evropskoj uniji vide samo nove nevolje. Svi oni dobro znaju da "Lijepa naša" ima sve šanse da na ovaj način ode u tri lepe. Danas više niko, ni u ludilu, ne bi pevao "Danke Dojčland", kao što je to pevao Tuđmanov režim.  Izbegla ih je i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja nije htela da prisustvuje svečanosti povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

U noći vampirske inicijacije u Zagrebu, pojavio se i četnički vojvoda Tomislav Nikolić,  preobraćen u strasnog evroljuba, koji je čestitao Hrvatskoj na njenom putu do evropskog pakla. I on se tom paklu nada, veruje u njega, i sanja da će još za njegovog mandata svi Srbi tamo goreti. 

Šta, ustvari, Srbija treba da nauči na primeru Hrvatske? Da bi stigla do Evropske unije, ova bivša članica upokojene jugoslovenske zajednice, morala je da skoro potpuno preda svoju suverenost, i to deo po deo: NATO paktu, Americi, Briselu...Zbog svoje "samobitnosti" i suverenosti za koju je smatrala da je nije imala dovoljno, Hrvatska je zaratila sa jugoslovenskom državom, a danas, kad su u "zajednici naroda", te svoje suverenosti i samobitnosti više i nemaju. Svi veliki auto-putevi u Hrvatskoj dati su stranim koncesionarima na upravljanje. Sva brodogradilišta, od Pule do Splita, morala su da budu prodata (to je bio jedan od važnih uslova za ulazak u Evropsku uniju).

Zakon o slobodnoj prodaju zemlje strancima je na snazi, a brojna jadranska ostrva su već odavno ili kupljena ili su na meti krupnog kapitala. Ribarska gazdinstva u Dalmaciji biće ili ugašena ili će ih kupiti velike ribarske kompanije iz Italije, pa će raditi za njih. Italijanska država će sada moći legalno da se vrati na teritorije koje je vekovima smatrala svojim, kao što su Istra i Kvarner.

 Mađarska država se uveliko spremna da kupi retka preostala preduzeća koja u Hrvatskoj još nisu prodata, samo da bi postojala "na svojim istorijskim prostorima", kako štampa ekstremnog Viktora Orbana sve češće govori.

Konačno, kreće i talas porobljavanja hrvatske trgovinske mreže, preko slobodnog uvoza roba široke potrošnje, koja će se tamo sručiti već za nekoliko nedelja, sa ciljem da porazi sve domaće proizvođače (većina njih se već sprema za bekstvo u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, pre svega).

Gledajući takvu Hrvatsku, koja će sada da stane u red ispred evropskog šaltera za socijalne slučajeve, svako razuman treba da se zapita: kuda to Srbija ide, ko je tamo vodi i sa kakvim ciljem?

Jasno je da Tomislav Nikolić, večiti autsajder, čovek sa moralnog i profesionalnog dna, koga je crni humor doveo do mesta predsednika države, želi da priča o Evropi i Evropskoj uniji. Jer ga svaka druga priča vraća na onu bosansku planinu gde je 13. maja, pre dvadeset godina, postao četnički vojvoda.

Njegov politički trabant, Aleksandar Vučić, ima slične razloge, ali, ima i radni zadatak na koji su ga obavezale evroatlanske službe, da obavi prljavi posao amputacije dela srpske teritorije, da preda Kosovo i da još malo, preko medija, izludi već izluđen narod. 

Čemu onda treba da se nada osakaćena Srbija sa takvim ljudima na vlasti? Evropskoj uniji sigurno ne, jer Srbiju tamo ne želi niko od glavnih faktora- ni Nemačka, ni Velika Britanija ni Holandija, ni Francuska...

Na primeru Hrvatske, koja je tek sada svesna zamke u koju je upala, Srbija bi mogla mnogo toga da nauči, samo kad bi na državnom vrhu imala dovoljno poštene ljude da to sagledaju. Na žalost, tamo takvih nema. Srbi će, kao i toliko puta u svojoj istoriji morati najpre da oteraju gvozdenom metlom i sadašnju vlast i svaku buduću koja bude buncala o "Evropi koja nema alternative". Pa će tek onda moći da krenu u temeljne promene, okretanju svojim mogućnostima, ali i kapacitetima ruske imperije. Tek tada će moći da računaju na unutrašnje reforme svoga društva, od ekonomije do kulture, kako bi spasli što još može da se spasi i tako sačuvaju, za nove generacije, makar nešto od svoje vrednosti i tradicije. 

Hrvatska je porazila samu sebe, trčeći dvadeset godina ka svojim "europskim perspektivama". Evo, upravo je te svoje perspektive sustigla, pa gde je? Dužna je i rasprodata, ima oko 4 miliona stanovnika (jedan malo veći Beograd), ima krajeva u koje posle proterivanja Srba ljudska noga više nije kročila, ima 150 milijardi duga, a u Evropsku uniju je primljena kao "hipoteka" ili "založba", dakle, kao garancija da će dug nekada vrati, ili će joj se poverioci useliti u kuću (neki su to već učinili).

Treba li Srbiji ovakav scenario?

Vojvođanska, a dužna kao Grčka

Grci, vlasnici Vojvođanske banke, opljačkali su ovu nekada moćnu instituciju, ponizili znanje i stručnost njenih službenika i otpustili više od polovine zaposlenih

Zahvaljujući nestručnom i nesposobnom menadžmentu, nekada velika i moćna, Vojvođanska banka u dužem vremenskom periodu posluje s gubitkom i propada. Oni koji su je doveli u tu situaciju, izlaz traže u daljem otpuštanju zaposlenih (onih sa dna lestvice), dok pravi krivci iz takozvanog upravljačkog borda, nastavljaju da haraju. Kako je ova banka na početku svoje propasti prodata shodno željama ministra Mlađana Dinkića, neće biti nikakvo čudo ako jednog dana i njoj bude isplaćena finansijska pomoć iz republičkog budžeta, slično kao u slučaju  Agrobanke...

Kada je pre šest godina Mlađan Dinkić preko svog poslušnika MiloradaDžambića iz Agencije za osiguranje depozita aranžirao da NBG grupacija iz Grčke od srpskih vlasti kupi Vojvođansku banku, ova finansijska institucija bila je treća po snazi među domaćim bankama. Danas zauzima četvrto mesto na listi 31 banke, ali računajući po visini iskazanog gubitka u 2012. godini.

  Još 2009. godine Vojvođanska banka je iskazala dobit od 299.363.000 dinara, da bi već sledeće godine poslovala sa gubitkom od 1.059.268.000 dinara. Od tada je gubitak stalno rastao i u 2012. godini je iznosio 1.893.935.000 dinara.

  Umesto da se pozabavi lošim poslovanjem koje muči nešto preko hiljadu zaposlenih, ali i brojne komintente banke, rukovodstvo se svojim "idealima", koji nemaju nikakvu dodirne tačku sa realnošću.

  Glavni čovek u banci je Marinos Vatis, dok su ostali direktori još iVojislav Lazarević, Atanasios Makris i Danaskos Ksenofon. Članovi upravnog odbora su: Milonas Pavlos, Darko Spasić, Milan Parivodić, Dimitrios Frangetis i Konstantinos Bratos.

Vatis je pre tri godine došao iz Londona gde je rukovodio firmom sa samo tri zaposlena, ali se odmah po dolasku u Novi Sad hvalio kako je tokom svoje karijere zatvorio već dve banke!?

Životni put Makrisa je još bizarniji, budući da se on do dolaska u Vojvođansku banku uopšte nije ni bavio nekim ozbiljnim poslom. Uz to je svo njegovo obrazovanje, u suštini, jedan običan i ne baš uspešno završen kurs engleskog jezika.

  Ovako, sa koca i konopca sklepano rukovodstvo, bez ikakvog iskustva ili samo sa iskustvom egzekutora, stvorilo je mrežu filijala od koje se svakom ozbiljnom poslovnom čoveku digne kosa na glavi. Tako se za nekih 70 kvadratnih metara na beogradskim Terazijama plaća mesečni zakup od 25.000 evra, dok su samo troškovi za oznaku na jednoj drugoj filijali plaćeni celih 20.000 evra. Očigledno se na ovaj način izvlači novac iz Vojvođanske banke i prebacuje u džepove visprenih.

  Čim su grčki nazovi stručnjaci stigli u Vojvođansku banku, krenuli su sa čistkom provereno kvalitetnih kadrova i dovođenjem ljudi koji po iskustvu i obrazovanju ne prednjače u odnosu na Grke, što će reći da su još veće neznalice.

Tako je na napuštanje banke naterana Ljiljana Ivković, regionalni menadžer za južnu Vojvodinu, a zatim je Makris pre dve godine na to mesto doveoMariju Stan, po profesiji visoko kvalifikovanu radnicu!

Očigledno je da postoji neka tajna veza između Makrisa i gospođe Stan, budući da je on ubrzo dovodi na mesto svoje zamenice. Prethodno je na toj poziciji bio profesor doktor Milan Vukičević, dokazani stručnjak sa ugledom koji je nadrastao banku. Pošto Makrisu ne odgovaraju ljudi koji bi mogli da primete njegovo potpuno stručno neznanje, on sistematizacijom ukida radno mesto zamenika, koje nešto kasnije ponovo vraća da bi ovog puta tu zaposlio VKV radnicu Mariju Stan!

  Vatis i Makris više nemaju nikakav kontakt sa realnošću ili misle da su ostali zaposleni u banci potpune neznalice i ludaci, pa ih lažu sledećim izjavama: "Banka je dovedena da bude zdrava", "Rezultat konzervativne poslovne politike je da banka nije profitabilna, ali jeste zdrava" i "da je teško stvoriti profit u Srbiji".

  Sve ovo je Vatis izjavio 21. marta 2013. godine na Konferenciji sindikalnih organizacija Vojvođanske banke, u čiji zapisnik je redakcija Tabloida imala uvida.

  Na pomenutom sastanku Zoran Ćirović je ukazao na činjenicu da bolje rezultate od Vojvođanske ima AIK banka sa manjim brojem zaposlenih, ali iIntesa sa većim brojem zaposlenih, što demantuje stav rukovodstva da će otpuštanjem radnika doći do smanjenja gubitaka. Umesto da se upusti u analizu poslovanja kojoj ionako stručno nije dorastao, Vatis je samo ponovio poznate činjenice kako je Intesa veća jer ima kapital od 900 miliona evra, dok AIK ima daleko više velikih klijenata.

  Nasuprot ovome Mara Erdelj je podsetila da je analiza rada u 2012. dovela do istih zaključaka kao i ona iz 2010. godine i dodala: "Kada se krenulo u sistem otpuštanja radi smanjenja troškova, ideja je bila da se zbog smanjenih troškova poslovanje popravi i da efekti budu poboljšanje položaja za one zaposlene koji ostaju, a mi smo svedoci da se taj položaj nije popravio već, naprotiv, ljudi trade pod sve većim opterećenjem, a Banka ima ideju da smanji već dostignuta prava radnika".

  Od početka primene plana otpuštanja iz Vojvođanske banke je otišlo preko hiljadu zaposlenih: 2010. godine u banci je radilo 2.589 ljudi, a na kraju 2012. ostalo ih je samo još 1.179. Gospođa Erdelj je ukazala i na to da je analizom poslovanja deset najvećih banaka u Srbiji utvrđeno kako su troškovi po jednom zaposlenom u Vojvođanskoj banci niži od onih u ostalim bankama u Srbiji. Zaključak je da se profitabilnost banke postiže povećanjem prihoda, a ne daljim smanjenjem troškova.

  Takođe je na sastanku opovrgnuta teza Živka Popova kako je nedostatak prihoda od kredita privredi rezultat nedovoljne tražnje, već da je Vojvođanska banka u jednom periodu vodila takvu poslovnu politiku da gotovo i nije odobravala kredite privredi, odnosno da je imala takve procedure odlučivanja da je to dovelo do bekstva velikog broja klijenata u druge banke.

  Jedan od glavnih, ako ne i najveći krivac za ovako loše poslovanje Vojvođanske banke, Vatis, branio se na tom sastanku tako što je tvrdio da su pomenuti zaključci netačni usled neposedovanja svih relevantnih podataka. Koji su to podaci i na koje zaključke bi oni ukazali, Vatis nije ni hteo niti umeo da objasni. Samo je ponovio ono što je svima poznato, a to je da su jedno vreme rashodi bili stigli prihode i da je rukovodstvo moralo da reaguje, ali umesto povećanja prihoda, za šta Vatis i društvo nisu sposobni, krenulo se u smanjenje rashoda otpuštanjem radnika. "Rezultat konzervativne politike je to, da danas banka nije profitabilna, ali je zdrava", zaključio je Vatis?!

  U međuvremenu je dogovoreno spajanje NBG grupacije sa EFG bankom, pri čemu su zaposleni u Grčkoj aneksom Kolektivnog ugovora uspeli da osiguraju da usled fuzije neće doći do otpuštanja radnika. Sindikati u Srbiji ni izdaleka nisu tako organizovani, niti njihovo rukovodstvo interesuju prava radnika, pa se predsednik Konferencije sindikalnih organizacija Vojvođanske banke Vladislav Janković, zadovoljio postavljanjem nekoliko uopštenih pitanja o tome šta se sprema radnicima u Srbiji.

  Neometan od potpuno inertnog sindikata, Vatis je na pomenutom sastanku priznao da ne postoji nikakav plan za tehnološki višak, ali da će sigurno doći do otpuštanja radnika nakon fuzija NBG-a i EFG-a u Srbiji, koja se očekuje u avgustu. Da li će pri tome biti otpuštani jedni ili drugi radnici još nije poznato, budući da se ne zna da li je proces optimalizacije broja zaposlenih u EFG banci uopšte vođen i koji su njegovi rezultati.

Ono što bi sve zaposlene u Vojvođanskoj banci, međutim, najviše trebalo da zabrine jeste činjenica koju su sindikalci izneli na sastanku sa rukovodstvom kako se filijale gase bez ikakve odluke banke, već rukovodioci jednostavno saopšte zaposlenima ko će nastaviti sa radom, a ko neće.

  Ako ovakav menadžment ostane u Vojvođanskoj banci ovaj nekada uspešni finansijski institut brzo bi mogao da pođe stopama Agrobanke. U ovom trenutku su gubici banke još uvek pod kontrolom, ali stalno smanjivanje broja zaposlenih i gašenje filijala uskoro će dovesti do prestanka rada sa klijentima i do kliničke smrti banke. Posle će srpska država opet morati da plaća tuđe krađe i gluposti.

Prošlost govori o sadašnjosti

Sada je više nego jasno da su Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, angloamerički "modni kreatori" mnogo ranije videli kao odlične izvođače prljavih poslova u politici. Njihovi psihološki profili, prema tumačenju jednog bivšeg ekonomskog savetnika iz Austrije, dobro je prorađen još ranih devedesetih godina u analitikama zapadnih obaveštajnih službi, i ti podaci slikovito govore o njihovom podaničkom karakteru, o vlastohleplju, varljivoj, skoro ženskoj naravi, kukavičkom odnosu prema opasnosti i slično. Sve je to i dovelo do njihove amnestije pred takozvanim demokratskim vlastima posle 5. oktobra. Već je poznata činjenica da su bivši rezidenti britanske obaveštajne službe kod Zorana Đinđića tražili zaštitu za Aleksandra Vučića, smatrajući ga "dobrim materijalom", čovekom koji može da se "preokrene" i slično. Iz istih razloga, ni Tomislav Nikolić nikada nije pozvan pred Tužilaštvo za ratne zločine, da se izjasni o delovanju pojedinih komandanata paravojnih formacija koje je poznavao i sa kojima je bio u prisnim odnosima.

U senci Vojislava Šešelja, i njemu i Vučići su deset godina bila puna usta Kosova. Vučić je čak javno slao "upozorenja Amerikancima i Nemcima da se ne bave Kosovom i Metohijom, "a ako to hoće, onda ćemo se i mi, Srbi, pitati da li će Teksas i Alzas da budu nezavisni"! I ne samo to nego je bio kategoričan da je „pitanje Kosova nesporno, jer je regulisano Ustavom Srbije, a to ne mogu da promene šiptarski teroristi i njihovi američki i evropski saveznici, gori od Hitlerovih nacista". za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, govorio je da ga „...Tomahavci ne mogu uplašiti, jer se Srbija, dok postoji makar jedan živi Srbin, neće odreći Kosova i Metohije". Kada je 2007. godine na demonstracijama protiv nezavisnosti Kosova spaljena američka zastava i Vučić se oglasio rekavši da se „...divi i ponosi srpskim mladićima koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade"! Godinu dana kasnije, takođe je dao podršku antizapadnim demonstracijama u kojima su zapaljene ambasade Nemačke i Amerike. Danas, 2013. godine, ima zadatak da istraži ko je to uradio. Inače, nema ni datuma ni Evrope. Postoji velika verovatnoća da su neki njegovi bivši politički istomišljenici, mlađe dobi, učestvovali u ovim događajima, kao "izvođači radova". Ali, Merkelova traži i inspiratore!

Dalja Vučićeva (ali i Nikolićeva) politička sudbina zavisiće od njihovog izdajničkog kapaciteta, tačnije, od njihove spremnosti da razotkriju svoju nekadašnju "patriotsku bazu", iz koje su se regrutovali "...ponosni srpski mladići koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade!".

Uskoro će iz Haga doći i njihova noćna mora, Vojislav Šešelj, koji je nedavno na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu, kazao da je sa sadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem "sve zajedno radio" tokom ratova u Hrvatskoj i BiH! Pa je precizirao, na insistiranje sudije:  "...Ako sam ja umešan u ratne zločine, onda je Tomislav Nikolić moj direktan saučesnik!". Nije ni Vučića zaboravio pa je rekao da je on bio "dobrovoljac Srpske radikalne stranke kod Slavka Aleksića na jevrejskom groblju u Sarajevu" i da je zatim radio na TV „Pale". Kao ratni huškač.