Vojvođanska, a dužna kao Grčka

Grci, vlasnici Vojvođanske banke, opljačkali su ovu nekada moćnu instituciju, ponizili znanje i stručnost njenih službenika i otpustili više od polovine zaposlenih

Zahvaljujući nestručnom i nesposobnom menadžmentu, nekada velika i moćna, Vojvođanska banka u dužem vremenskom periodu posluje s gubitkom i propada. Oni koji su je doveli u tu situaciju, izlaz traže u daljem otpuštanju zaposlenih (onih sa dna lestvice), dok pravi krivci iz takozvanog upravljačkog borda, nastavljaju da haraju. Kako je ova banka na početku svoje propasti prodata shodno željama ministra Mlađana Dinkića, neće biti nikakvo čudo ako jednog dana i njoj bude isplaćena finansijska pomoć iz republičkog budžeta, slično kao u slučaju  Agrobanke...

Kada je pre šest godina Mlađan Dinkić preko svog poslušnika MiloradaDžambića iz Agencije za osiguranje depozita aranžirao da NBG grupacija iz Grčke od srpskih vlasti kupi Vojvođansku banku, ova finansijska institucija bila je treća po snazi među domaćim bankama. Danas zauzima četvrto mesto na listi 31 banke, ali računajući po visini iskazanog gubitka u 2012. godini.

  Još 2009. godine Vojvođanska banka je iskazala dobit od 299.363.000 dinara, da bi već sledeće godine poslovala sa gubitkom od 1.059.268.000 dinara. Od tada je gubitak stalno rastao i u 2012. godini je iznosio 1.893.935.000 dinara.

  Umesto da se pozabavi lošim poslovanjem koje muči nešto preko hiljadu zaposlenih, ali i brojne komintente banke, rukovodstvo se svojim "idealima", koji nemaju nikakvu dodirne tačku sa realnošću.

  Glavni čovek u banci je Marinos Vatis, dok su ostali direktori još iVojislav Lazarević, Atanasios Makris i Danaskos Ksenofon. Članovi upravnog odbora su: Milonas Pavlos, Darko Spasić, Milan Parivodić, Dimitrios Frangetis i Konstantinos Bratos.

Vatis je pre tri godine došao iz Londona gde je rukovodio firmom sa samo tri zaposlena, ali se odmah po dolasku u Novi Sad hvalio kako je tokom svoje karijere zatvorio već dve banke!?

Životni put Makrisa je još bizarniji, budući da se on do dolaska u Vojvođansku banku uopšte nije ni bavio nekim ozbiljnim poslom. Uz to je svo njegovo obrazovanje, u suštini, jedan običan i ne baš uspešno završen kurs engleskog jezika.

  Ovako, sa koca i konopca sklepano rukovodstvo, bez ikakvog iskustva ili samo sa iskustvom egzekutora, stvorilo je mrežu filijala od koje se svakom ozbiljnom poslovnom čoveku digne kosa na glavi. Tako se za nekih 70 kvadratnih metara na beogradskim Terazijama plaća mesečni zakup od 25.000 evra, dok su samo troškovi za oznaku na jednoj drugoj filijali plaćeni celih 20.000 evra. Očigledno se na ovaj način izvlači novac iz Vojvođanske banke i prebacuje u džepove visprenih.

  Čim su grčki nazovi stručnjaci stigli u Vojvođansku banku, krenuli su sa čistkom provereno kvalitetnih kadrova i dovođenjem ljudi koji po iskustvu i obrazovanju ne prednjače u odnosu na Grke, što će reći da su još veće neznalice.

Tako je na napuštanje banke naterana Ljiljana Ivković, regionalni menadžer za južnu Vojvodinu, a zatim je Makris pre dve godine na to mesto doveoMariju Stan, po profesiji visoko kvalifikovanu radnicu!

Očigledno je da postoji neka tajna veza između Makrisa i gospođe Stan, budući da je on ubrzo dovodi na mesto svoje zamenice. Prethodno je na toj poziciji bio profesor doktor Milan Vukičević, dokazani stručnjak sa ugledom koji je nadrastao banku. Pošto Makrisu ne odgovaraju ljudi koji bi mogli da primete njegovo potpuno stručno neznanje, on sistematizacijom ukida radno mesto zamenika, koje nešto kasnije ponovo vraća da bi ovog puta tu zaposlio VKV radnicu Mariju Stan!

  Vatis i Makris više nemaju nikakav kontakt sa realnošću ili misle da su ostali zaposleni u banci potpune neznalice i ludaci, pa ih lažu sledećim izjavama: "Banka je dovedena da bude zdrava", "Rezultat konzervativne poslovne politike je da banka nije profitabilna, ali jeste zdrava" i "da je teško stvoriti profit u Srbiji".

  Sve ovo je Vatis izjavio 21. marta 2013. godine na Konferenciji sindikalnih organizacija Vojvođanske banke, u čiji zapisnik je redakcija Tabloida imala uvida.

  Na pomenutom sastanku Zoran Ćirović je ukazao na činjenicu da bolje rezultate od Vojvođanske ima AIK banka sa manjim brojem zaposlenih, ali iIntesa sa većim brojem zaposlenih, što demantuje stav rukovodstva da će otpuštanjem radnika doći do smanjenja gubitaka. Umesto da se upusti u analizu poslovanja kojoj ionako stručno nije dorastao, Vatis je samo ponovio poznate činjenice kako je Intesa veća jer ima kapital od 900 miliona evra, dok AIK ima daleko više velikih klijenata.

  Nasuprot ovome Mara Erdelj je podsetila da je analiza rada u 2012. dovela do istih zaključaka kao i ona iz 2010. godine i dodala: "Kada se krenulo u sistem otpuštanja radi smanjenja troškova, ideja je bila da se zbog smanjenih troškova poslovanje popravi i da efekti budu poboljšanje položaja za one zaposlene koji ostaju, a mi smo svedoci da se taj položaj nije popravio već, naprotiv, ljudi trade pod sve većim opterećenjem, a Banka ima ideju da smanji već dostignuta prava radnika".

  Od početka primene plana otpuštanja iz Vojvođanske banke je otišlo preko hiljadu zaposlenih: 2010. godine u banci je radilo 2.589 ljudi, a na kraju 2012. ostalo ih je samo još 1.179. Gospođa Erdelj je ukazala i na to da je analizom poslovanja deset najvećih banaka u Srbiji utvrđeno kako su troškovi po jednom zaposlenom u Vojvođanskoj banci niži od onih u ostalim bankama u Srbiji. Zaključak je da se profitabilnost banke postiže povećanjem prihoda, a ne daljim smanjenjem troškova.

  Takođe je na sastanku opovrgnuta teza Živka Popova kako je nedostatak prihoda od kredita privredi rezultat nedovoljne tražnje, već da je Vojvođanska banka u jednom periodu vodila takvu poslovnu politiku da gotovo i nije odobravala kredite privredi, odnosno da je imala takve procedure odlučivanja da je to dovelo do bekstva velikog broja klijenata u druge banke.

  Jedan od glavnih, ako ne i najveći krivac za ovako loše poslovanje Vojvođanske banke, Vatis, branio se na tom sastanku tako što je tvrdio da su pomenuti zaključci netačni usled neposedovanja svih relevantnih podataka. Koji su to podaci i na koje zaključke bi oni ukazali, Vatis nije ni hteo niti umeo da objasni. Samo je ponovio ono što je svima poznato, a to je da su jedno vreme rashodi bili stigli prihode i da je rukovodstvo moralo da reaguje, ali umesto povećanja prihoda, za šta Vatis i društvo nisu sposobni, krenulo se u smanjenje rashoda otpuštanjem radnika. "Rezultat konzervativne politike je to, da danas banka nije profitabilna, ali je zdrava", zaključio je Vatis?!

  U međuvremenu je dogovoreno spajanje NBG grupacije sa EFG bankom, pri čemu su zaposleni u Grčkoj aneksom Kolektivnog ugovora uspeli da osiguraju da usled fuzije neće doći do otpuštanja radnika. Sindikati u Srbiji ni izdaleka nisu tako organizovani, niti njihovo rukovodstvo interesuju prava radnika, pa se predsednik Konferencije sindikalnih organizacija Vojvođanske banke Vladislav Janković, zadovoljio postavljanjem nekoliko uopštenih pitanja o tome šta se sprema radnicima u Srbiji.

  Neometan od potpuno inertnog sindikata, Vatis je na pomenutom sastanku priznao da ne postoji nikakav plan za tehnološki višak, ali da će sigurno doći do otpuštanja radnika nakon fuzija NBG-a i EFG-a u Srbiji, koja se očekuje u avgustu. Da li će pri tome biti otpuštani jedni ili drugi radnici još nije poznato, budući da se ne zna da li je proces optimalizacije broja zaposlenih u EFG banci uopšte vođen i koji su njegovi rezultati.

Ono što bi sve zaposlene u Vojvođanskoj banci, međutim, najviše trebalo da zabrine jeste činjenica koju su sindikalci izneli na sastanku sa rukovodstvom kako se filijale gase bez ikakve odluke banke, već rukovodioci jednostavno saopšte zaposlenima ko će nastaviti sa radom, a ko neće.

  Ako ovakav menadžment ostane u Vojvođanskoj banci ovaj nekada uspešni finansijski institut brzo bi mogao da pođe stopama Agrobanke. U ovom trenutku su gubici banke još uvek pod kontrolom, ali stalno smanjivanje broja zaposlenih i gašenje filijala uskoro će dovesti do prestanka rada sa klijentima i do kliničke smrti banke. Posle će srpska država opet morati da plaća tuđe krađe i gluposti.