Живим ли ја ван стварности

Државне новине и медији (а других практично и нема) сервирају ми једну стварност - како је 90% становништва „за власт”, оно мало опозиционих сајтова плачу над чињеницом да је 90% становништва дезоријентисано, потресено у својим традиционалним веровањима, моралу, вредностима .. да само гледају Фарму, турске серије и шоу-програме; све у свему - туга и чемер! 

А међутим свет у којем се ја крећем је тотално другачији: то је простор опозиционих сајтова, опозиционих новина и живих људи на послу, на улици, пријатеља, родбине. Сви они причају једнако као да је 1980-та, нормално - обогаћени свим овим негативним искуством од последњих 30 година; добро знају шта је поп, а шта боб; разумеју правду, морал, професионалну част, и девојачку богами.
И да не дужим - који је онда свет стваран? Немам 3 чисте да кажем како знам који јесте, помишљам да сам можда превише опредељен? Мени се управо чини да 90% народа НЕ ВЕРУЈЕ властима ни временску прогнозу, него да само нема ко да нас поведе. Медији можда успевају да нас држе у летаргији, троше нам енергију на бесмислице, али у 2 потеза дигла би се Твитер-револуција да бисмо се само питали: дал' смо ово ми?