Поводом добијања за одређивање датума о отварању преговора за
одређивање датум о пријему у ЕУ након спровођења и испуњавања услова за пријем
уз сагласност осталих 27+1+...земаља на РТСу је био организован разговор на ову
тему, са гостима Др. Питићем-директором корпорације Социјете фин. групе у
Србији, Костићем краљем шећера и једном дамом чије име нисам упамтио јер сам
само на кратко чуо један захтев па сам променио канал.
Др. Питић се заложио за увођење диктатуре тј. њено озваничење као једног од предуслова у погледу предстојећих послова око почетка преговора о пријему.
Рекао је да је потребна централна ауторитативна политичка личност у власти, која ће бити гарант страним инвеститорима за њихове пласмане у Србији, а у вези потребних вредности у погледу испуњавања критеријума и реформи у предпоступним пословима.
Костић је ову тврдњу само потврдио.
Неолиберализам + неоконзервативизам = НЕОФАШИЗАМ, а то значи следеће.
Одлуке и тиме предности у пословању и заступању интереса се доносе ПОЛИТИЧКИ, у свакој одређеној земљи понаособ се тражи и гради централни систем - група заступања овакве филозофије управљања од горе. Земље ступају тако у међусобну конкуренцију према инвеститорима - банкарско-финасијском систему, а истовремено су повезане УНИЈОМ - ЕУ са централним системом доношења политичких одлука између осталог и у вези начина функционисања целог система и даље овог целог система према глобалним партнерима, Кина САД - БРИК земље и тређи свет са свим разликама и поделама.
Проф. Јенсен - Цепелин приватни универзитет је давно пре избијања кризе као ректор овог приватног универзитета за школовање управљачког будућег кадра у једној емисији 2005 год. овакав приступ ораганизацији менажмента упореди са фашистичким моделом у савременим условима.
Реч идеолошки у принципу ФАШИСТИЧКИ приступ стварања свезе заинтерсованих појединаца и група са политиком и доношења планова и одлука искључиво политичким моделом одлучивања у зависности од воље и интереса групе појединца јесте у принципу фашистички.
Како конкретно функционише фашистички модел:
http://www.youtube.com/watch?v=KgUAzGY3aAI
У принципијелним општим системским карактеристикама сасвим једноставно - ЗАМЕНАМА ТЕЗА као логичким системом научених манипулација. Оне теку тако складно и логички да не побуђују пажњу публике или нису уопште предмет анализе.
Конкретно Др. Питић, који очекује и захтева јаку ПОЛИТИЧКУ централну фигуру у будућим разговорима са ЕУ у горњем прилогу говори из интереса бакраско-финасијске индустрије односно њеног сектора у Србији о каматама. Банкарске камате су повољне чак од 2-3% имајући у виду ДЕЛИБОР основу обрачуна.
ЗАБОРАВЉА се питање анализе, узрока и последица РЕФЕРЕНТНЕ КАМАТЕ НБС која је у просеку задњих десетак година промена изнад 10%, а била је и изнад 15 -20% при променама курса динара у односу на евро и остале референтне - системски битне валуте које су ишле споријим темпом.
Значи да је референтна камата стопа НБСа виша од промене курса динара, али је на нивоу инфлације и формира се дневно на основу потражње динара и осталих тврдих валута.
У прилогу са Јутјуба, не улази се у проблем референтне камате НБСа. Објективно је ово велики и суштински проблем од вишеструког реалног утицаја реалних макроекономских и системских проблема, али и питање разлога изостанка реформи и промена које би ову камату смањиле и и избегле преливања повећања спољњег дуга преко рефинасирања уложених јавних средстава код банака и НБСа.
Шта ово значи?
Јавне установе - сектор и држава улажу паре карткорочно и ДОБИЈАЈУ референтну каматну стопу назад реално од НБСа или уз камату од 2-3% код банака у чије име и у чије интересе Питић заступа државни модел јаке политичке централне личности и тиме доношења одлука у кругу између БАНКАРА - ТАЈКУНА и од политике акцептираног вође.
Све државе у ЕУ су мање више присиљене да у оваквим системским условима претераног политичког одлучивања, без осталих елемената система ЕУ као што су уставно-правна основа, контрола рада институција, подела власти на судску извршну и законодавну чине у принципу исто, што је уз начин функицонисања финасијског сектора и један од разлога текућих проблема у ЕУ.
Тема је веома захтевна, али је ваљано са њом се упознати и
дискутовати да би се разумели механизми начина функционисања ПРЕРАСПОДЕЛЕ на
рачун пребацивања трошкова на раст пореза и спољњег дуга уз дугорочно негативна
кретања у погледу БДПа, његове структуре, шанси за развој и инвестиције,
смањење незапослености, смањење дуга уместо његовог раста итд...
Др. Питић који тражи диктатуру јаког политичког ловека који ће бити подржан око политичког центра око њега и тако имати могућности да народу и бирачима лакше објасни нужност тешких осталих пратећих промена и реформи, ЗАБОРАВЉА или НЕЋЕ да се бави питањем ВИСОКЕ РЕФЕРЕНТНЕ КАМАТНЕ СТОПЕ НБСа и тиме свих њених узрока, који узгред буди речено не леже код НБСа нити их НБС може решити.
Висока референтна каматна стопа НБСа у себи крије политички основ значајног удела у њеној висини, а то је управо додтано рефинансирање јавне потрошење и ШПЕКУЛАЦИЈА ЛОБИЈА - банкарског и тајкунског са горе описаним разликама у погледу курса - ИНФЛАЦИЈЕ и понуде и потражње динара и девиза. Део јавног дуга тако преко кретања на шалтерима банака и НБСа одлази у претерану јавну потрошњи БЕЗ ДЕМОКРАТСКЕ КОНТРОЛЕ, као и рефинасирање дела добити увозно-извосног лобија, мењачница, и тајкуна који себи могу да дозволе стварање вишка профита изменама девиза и динара на шалтерима.
Међутим ни ово није највећи системски проблем, посебно не за оне који би искрено да промене системске и правне - институционалне основе у погледу јачања друштва, његових укупних репродуктивних стваралаца стварног вишка вредности или стварању предуслова за јачање основе за такав развој.
ПРОБЛЕМ је у вишедеценијској навици институционално - политичког система у којем се умешност мерила МАНИПУАЛЦИЈАМА и шпекулацима управо у овом сектору БЕЗ ПРАВА И МОГУЋНОСТИ његове контроле и даљње законско - правне институционалне надградње.
1. Дужничко поверилачки односи
Сви, од претпалте за телефон, струју и воду, домаћинстава, до обавеза према држави или испуњавање обевза државе према својим повериоцима.
2. НЕПОСТОЈАЊЕ правне ефикасне основе која ће УРЕДИТИ систем пореских односа са једне стране, смањити непотребну БИРОКРАТИЈУ и политичко одлучивање о захтевима и положају на тржишту или у промету, обавезама у дужничко - повереличаким односима. НЕПОСТОЈАЊЕ свести о обавези испуњавања обавеза из реално оставреног дохотка - нове вредности или давање пуне гаранције кроз капитално покриће - реално у одговорном систему у којем ИЗНУДА није сама себи сврха ради ОДРЖАВАЊА СИСТЕМА у целини који преко КМАТНИХ стопа и политике рефлектује затворени круг ПОВЛАСТИЦА у рефинасирању „УСПЕШНИХ” кроз реално преливање дуга и реалног производа у ЕКСТРА ПРOФИАTA МАЊИНЕ ОКО ЦЕНТРА - политички јаке фигуре коју тражи Питић.
Др. Питић који тражи диктатуру јаког политичког ловека који ће бити подржан око политичког центра око њега и тако имати могућности да народу и бирачима лакше објасни нужност тешких осталих пратећих промена и реформи, ЗАБОРАВЉА или НЕЋЕ да се бави питањем ВИСОКЕ РЕФЕРЕНТНЕ КАМАТНЕ СТОПЕ НБСа и тиме свих њених узрока, који узгред буди речено не леже код НБСа нити их НБС може решити.
Висока референтна каматна стопа НБСа у себи крије политички основ значајног удела у њеној висини, а то је управо додтано рефинансирање јавне потрошење и ШПЕКУЛАЦИЈА ЛОБИЈА - банкарског и тајкунског са горе описаним разликама у погледу курса - ИНФЛАЦИЈЕ и понуде и потражње динара и девиза. Део јавног дуга тако преко кретања на шалтерима банака и НБСа одлази у претерану јавну потрошњи БЕЗ ДЕМОКРАТСКЕ КОНТРОЛЕ, као и рефинасирање дела добити увозно-извосног лобија, мењачница, и тајкуна који себи могу да дозволе стварање вишка профита изменама девиза и динара на шалтерима.
Међутим ни ово није највећи системски проблем, посебно не за оне који би искрено да промене системске и правне - институционалне основе у погледу јачања друштва, његових укупних репродуктивних стваралаца стварног вишка вредности или стварању предуслова за јачање основе за такав развој.
ПРОБЛЕМ је у вишедеценијској навици институционално - политичког система у којем се умешност мерила МАНИПУАЛЦИЈАМА и шпекулацима управо у овом сектору БЕЗ ПРАВА И МОГУЋНОСТИ његове контроле и даљње законско - правне институционалне надградње.
1. Дужничко поверилачки односи
Сви, од претпалте за телефон, струју и воду, домаћинстава, до обавеза према држави или испуњавање обевза државе према својим повериоцима.
2. НЕПОСТОЈАЊЕ правне ефикасне основе која ће УРЕДИТИ систем пореских односа са једне стране, смањити непотребну БИРОКРАТИЈУ и политичко одлучивање о захтевима и положају на тржишту или у промету, обавезама у дужничко - повереличаким односима. НЕПОСТОЈАЊЕ свести о обавези испуњавања обавеза из реално оставреног дохотка - нове вредности или давање пуне гаранције кроз капитално покриће - реално у одговорном систему у којем ИЗНУДА није сама себи сврха ради ОДРЖАВАЊА СИСТЕМА у целини који преко КМАТНИХ стопа и политике рефлектује затворени круг ПОВЛАСТИЦА у рефинасирању „УСПЕШНИХ” кроз реално преливање дуга и реалног производа у ЕКСТРА ПРOФИАTA МАЊИНЕ ОКО ЦЕНТРА - политички јаке фигуре коју тражи Питић.
У принципу ЕУ има исте проблеме упркос познатим разлиакма у погледу ефикасности и традиције организације система, контрола, поделе власти и функционисања права, али и најважније реално развијеног сектора у стварању реалне вредности индустријски, технолошки и квалификациони основ привреде и друштва.
Упркос свега, и још горе чак преузимањем модела ИЗНУДЕ рефинасирања банакрско . финасијског сектора преко пореских обавезника без њиховог ДЕМОКРАТСКОГ ПРАВА одлуке и контроле истог банкарско-финасијског сектора и начина функционисања тржишта капитала.
Пропале - инсолвентне банке су спашене ПОРЕСКИМ СРЕДСТВИМА тј. из задужења земље које опет пада на све грађане, а КПИТАЛ преточен и изнешен из земље у приватним везама и мержама је остао НЕТАКНУТ.
О томе се и не информише, а то је исто што се дешава у принципу у кризи позадине евра, јер се ради о кризи ДУЖНИЧКО-ПОВЕРЛИЧАКИХ односа, где су кривци - узрочници кризе, БАНКАРСКО-финасијски сектор постали толико релевантни да се морају одржавато вештачким ињекцијама из пореских сталних прилива што даље погодује стварању лоших политичких односа па и сукоба и свађа око даљњег начина функционисања система ЕУ.
Тражење јаког политичког човека као централне фигуре у
ДОГОВОРИМА са евентуалним инвеститорима је НЕГИРАЊЕ потреба суштинских промена
у начину функционисања институционално-правног система и подршка протекционизму
уместо подршка уређењу система кроз јачање правне основе и давања слободе
предузетништву и подстицајним условима за искоришћавање покретања домаћих
резерви уз стране инвестиције и интерес партиаципације кроз мала и средња
предузећа БЕЗ ОЧЕКИВАЊА преливања и рефинасирања од државе кроз системске
предуслове и политичке услове даљњег раста спољњег дуга ради реалног рефинасирања
дела РЕФЕРЕНТНИХ КАМАТА банкарско-финасијског система и даље претакања овог
јавног дуга или пореза у реприватизоване профите групе око „ЈАКОГ ЧОВЕКА”.
Ова проблематика је већ и на дневном реду ЕУ и извесно је да ће се ствари по питањима начина функционисања ЕУ и даље регулисања у смислу познатих принципа контроле, поделе власти и зконодавства појачати, јер овде и лежи значајни део узрока кризе у трајању.
Од постојећег система и развоја задњих деценију две, а у погледу преношења грешака и искустава од раније, корист има МАЊИНА, део преживљава, али највећи део који рефинасира и сноси цену таквог система нема реалних шанси и зато је НЕОЛИБЕРАЛНИ - МОДЕЛ са јаким КОНЗЕРВАТИВНИМ ултра политичким носиоцем одлука управо системск исонов трајне кризе.
Уређење система, а ради самњивања на пр. референтне каматне стопе НБСа на разумни ниво и спречавање инфалације и инфалторних идара зависи од раста реалног БДПа, а не раста и јачања лобија и МОНОПОЛА - ТАЈКУНИ испечени преко ноћи ( дценија - две су кратки период) за такве разлике и у иметку и псоебно непромењеном утицају у систему или на систем у трајању.
Макрекономски показатељи говоре да у систему постоје велике грешке и дефицити, и то показује криза у ЕУ €-криза, а пресликава се на драстичан начин управо на мање развијене земље.
ИНВЕСТИТОРИ су неопходни свакоме па ће и начин и кавлитет промена утиацати на њихов долазак или одлазак. Али, постоје и друге ништа мање важне резерве и потенцијали за промене стања. Између осталог управо ОДСЕЦАЊЕ претераног лобизма у затвореним круговима кроз рефинасирање из реално оставреног вишка вредности или пореских и осталих обавеза и азхтева ради одржавања управо ТАЈСКИНСКО-банкарско фнасијског апсолутног ДОГОВОРНОГ политичког, а не ПРАВНОГ монмопола у стварном значењу уставно-парвних грађанских познатих система, поделе власти на судску избршну и законодавну и стварну и правовремену контролу и сношење одговорности за прерасподеле и преливања као на примеру инсолбентности управо у БАНАКРСКОМ сектору, и у земљи и даље широм ЕУ и још шире у свету, а зарад МОНОПОЛИЈА и екстра профита све ужег дела повалшћених иза системских политички ЈАКИХ центара или ВОЂА!
Ова проблематика је већ и на дневном реду ЕУ и извесно је да ће се ствари по питањима начина функционисања ЕУ и даље регулисања у смислу познатих принципа контроле, поделе власти и зконодавства појачати, јер овде и лежи значајни део узрока кризе у трајању.
Од постојећег система и развоја задњих деценију две, а у погледу преношења грешака и искустава од раније, корист има МАЊИНА, део преживљава, али највећи део који рефинасира и сноси цену таквог система нема реалних шанси и зато је НЕОЛИБЕРАЛНИ - МОДЕЛ са јаким КОНЗЕРВАТИВНИМ ултра политичким носиоцем одлука управо системск исонов трајне кризе.
Уређење система, а ради самњивања на пр. референтне каматне стопе НБСа на разумни ниво и спречавање инфалације и инфалторних идара зависи од раста реалног БДПа, а не раста и јачања лобија и МОНОПОЛА - ТАЈКУНИ испечени преко ноћи ( дценија - две су кратки период) за такве разлике и у иметку и псоебно непромењеном утицају у систему или на систем у трајању.
Макрекономски показатељи говоре да у систему постоје велике грешке и дефицити, и то показује криза у ЕУ €-криза, а пресликава се на драстичан начин управо на мање развијене земље.
ИНВЕСТИТОРИ су неопходни свакоме па ће и начин и кавлитет промена утиацати на њихов долазак или одлазак. Али, постоје и друге ништа мање важне резерве и потенцијали за промене стања. Између осталог управо ОДСЕЦАЊЕ претераног лобизма у затвореним круговима кроз рефинасирање из реално оставреног вишка вредности или пореских и осталих обавеза и азхтева ради одржавања управо ТАЈСКИНСКО-банкарско фнасијског апсолутног ДОГОВОРНОГ политичког, а не ПРАВНОГ монмопола у стварном значењу уставно-парвних грађанских познатих система, поделе власти на судску избршну и законодавну и стварну и правовремену контролу и сношење одговорности за прерасподеле и преливања као на примеру инсолбентности управо у БАНАКРСКОМ сектору, и у земљи и даље широм ЕУ и још шире у свету, а зарад МОНОПОЛИЈА и екстра профита све ужег дела повалшћених иза системских политички ЈАКИХ центара или ВОЂА!
Нема коментара:
Постави коментар