Sada
je više nego jasno da su Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, angloamerički
"modni kreatori" mnogo ranije videli kao odlične izvođače prljavih
poslova u politici. Njihovi psihološki profili, prema tumačenju jednog bivšeg
ekonomskog savetnika iz Austrije, dobro je prorađen još ranih devedesetih
godina u analitikama zapadnih obaveštajnih službi, i ti podaci slikovito govore
o njihovom podaničkom karakteru, o vlastohleplju, varljivoj, skoro ženskoj
naravi, kukavičkom odnosu prema opasnosti i slično. Sve je to i dovelo do
njihove amnestije pred takozvanim demokratskim vlastima posle 5. oktobra. Već
je poznata činjenica da su bivši rezidenti britanske obaveštajne službe kod
Zorana Đinđića tražili zaštitu za Aleksandra Vučića, smatrajući ga "dobrim
materijalom", čovekom koji može da se "preokrene" i slično. Iz
istih razloga, ni Tomislav Nikolić nikada nije pozvan pred Tužilaštvo za ratne
zločine, da se izjasni o delovanju pojedinih komandanata paravojnih formacija
koje je poznavao i sa kojima je bio u prisnim odnosima.
U
senci Vojislava Šešelja, i njemu i Vučići su deset godina bila puna usta
Kosova. Vučić je čak javno slao "upozorenja Amerikancima i Nemcima da se
ne bave Kosovom i Metohijom, "a ako to hoće, onda ćemo se i mi, Srbi,
pitati da li će Teksas i Alzas da budu nezavisni"! I ne samo to nego je
bio kategoričan da je „pitanje Kosova nesporno, jer je regulisano Ustavom
Srbije, a to ne mogu da promene šiptarski teroristi i njihovi američki i
evropski saveznici, gori od Hitlerovih nacista". za vreme NATO
bombardovanja 1999. godine, govorio je da ga „...Tomahavci ne mogu uplašiti,
jer se Srbija, dok postoji makar jedan živi Srbin, neće odreći Kosova i
Metohije". Kada je 2007. godine na demonstracijama protiv nezavisnosti
Kosova spaljena američka zastava i Vučić se oglasio rekavši da se „...divi i
ponosi srpskim mladićima koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i
dođu do ambasade"! Godinu dana kasnije, takođe je dao podršku antizapadnim
demonstracijama u kojima su zapaljene ambasade Nemačke i Amerike. Danas, 2013.
godine, ima zadatak da istraži ko je to uradio. Inače, nema ni datuma ni
Evrope. Postoji velika verovatnoća da su neki njegovi bivši politički
istomišljenici, mlađe dobi, učestvovali u ovim događajima, kao "izvođači
radova". Ali, Merkelova traži i inspiratore!
Dalja
Vučićeva (ali i Nikolićeva) politička sudbina zavisiće od njihovog izdajničkog
kapaciteta, tačnije, od njihove spremnosti da razotkriju svoju nekadašnju
"patriotsku bazu", iz koje su se regrutovali "...ponosni srpski
mladići koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do
ambasade!".
Uskoro
će iz Haga doći i njihova noćna mora, Vojislav Šešelj, koji je nedavno na suđenju Radovanu
Karadžiću u Hagu, kazao da je sa sadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom
Nikolićem "sve zajedno radio" tokom ratova u Hrvatskoj i BiH! Pa
je precizirao, na insistiranje sudije: "...Ako sam ja umešan u ratne
zločine, onda je Tomislav Nikolić moj direktan saučesnik!". Nije ni Vučića
zaboravio pa je rekao da je on bio "dobrovoljac Srpske radikalne stranke
kod Slavka Aleksića na jevrejskom groblju u Sarajevu" i da je
zatim radio na TV „Pale". Kao ratni huškač.
Нема коментара:
Постави коментар