Странице

среда, 3. јул 2013.

ЗАПАД „НЕВЛАДИНЕ” ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОРИСТИ КАО ПРОДУЖЕНУ РУКУ СВОГ ДРЖАВНОГ АПАРАТА

- Генерални директор московског Института за спољнополитичка истраживања и иницијативе Вероника КРАШЕЊИНИКОВА:
- За Американце је сваки лидер у Ираку бољи од Садама Хусеина. И сваки лидер американизоване Либије је бољи од Моамера ел Гадафија. Независни лидери у свету Америци уопште нису потребни 
- У Киргизији је успостављена таква мрежа страних НВО која је у стању да организује сличан сценарио као у Турској, а повод за то може бити било шта 
- На удару НВО које се финансирају из САД су све земље које нису чланице НАТО. У таквим земљама делују америчке организације као што је Национални фонд за подршку демократије (NED) и његове филијале. Њихов задатак је да створе инфраструктуру која може бити искоришћена за провокације и организацију масовних нереда 
- Русија је почела да такве организације обележава и да их региструје као „стране агенте” - да би људи знали ко стоји пред њима и чиме се баве такве „невладине” организације – а Индија их једноставно забрањује 

ОГРАНИЧАВАЊЕ рада „невладиних” организација које се финансирају из иностранства – деловања НВО туђих влада - постаће светски тренд. 
У ово је потпуно уверена генерални директор московског Института за спољнополитичка истраживања и иницијативе Вероника Крашењиникова. 
При том је указала на Индију у којој се наставља борба локалних власти са невладиним организацијама које се финансирају из иностранства. Између осталог и зато што та велика земља – за разлику од Русије која такве НВО обавезује да се региструју као „страни агенти” – проблем решава на радикалан начин: једноставно забрањује страно финансирање. 
Крашењиникова посебно указује: „У Индији је све почело од протеста за заштиту домородачких народа и разним еколошким темама. То је класична шема како раде НВО које финансира Запад”, сматра експерт. 
Крашањиникова указује и на „највеће лицемерје западних кругова који користе невладине организације као продужену руку свог државног апарата. Људи, које покрећу искрене намере, не познају танчине светске политике које их заиста користи за веома мрачне ствари, док они мисле да се боре за своје циљеве”. 


Московски лист ВЗГЉАД је замолиоКрашењиникову да објасни своје ставове. 

ВЗГЉАД: Вероника Јурјевна, колико су тенденције које сте описали карактеристичне за остале земље, ако се изузму Индија и Русија? Ко још може бити на удару? 

КРАШЕЊИНИКОВА: Скренула бих пажњу пре свега на Азију и земље које су на високо на листи америчких спољнополитичких интереса. У Киргизији је, например, успостављена велика мрежа невладиног сектора који је у стању да организује сличан сценарио као у Турској, а повод за то може бити било шта. 
Ако говоримо у ширем контексту, онда су то све земље које нису чланице НАТО у којима раде америчке организације као што је Национални фонд за подршку демократије (NED) и његове филијале. Њихов задатак је да створе инфраструктуру која може бити искоришћена за провокације и организацију масовних нереда. 

ВЗГЉАД: Зашто је пример Турске важан? 

В. К.: У Турској је све почело од заштите парка Гези уз малу акцију, али су протести у наредним данима добили политички карактер уз захтев за смену Ердогана. 
Ствар је дошла до употребе силе: девет полицајаца је погинуло, а више од 200 људи је рањено. 

ВЗГЉАД: Полиција је одговорила... 

В. К.: Ради се о томе да су се у Турској након неколико дана од почетка нереда појавиле мале милитаризоване групе, које су палиле аутомобиле и провоцирале полицију. Акције су биле веома добро координисане: полиција је оштро реаговала, али су провокатори остајали нетакнути и скривени. 
То је била типична провокација. 

ВЗГЉАД:
Али, то што су САД у Сирији све организовале, веома лако може измаћи контроли. Шта им све то треба? 

В. К.: Желим да прецизирам да ситуацију не могу контролисати сто посто. Све је релативно. Сваки лидер у Ираку за САД је бољи од Садама Хусеина и сваки лидер американизоване Либије је бољи од Моамера ел Гадафија. 
Сваког новог лидера који ће доћи на власт далеко је једноставније држати на кратком ланцу политичким, економским и дипломатским методама и усмеравати га у жељеном правцу. 
Једноставно, ради се о различитим нивоима управљања. А независни лидери у свету Америци уопште нису потребни. 

ВЗГЉАД: Не чини ли вам се онда да Русија не доноси закон о забрани финансирања невладиног сектора из иностранства, већ да они буду маркирани као „страни агенти”? 

В. К.: Донедавно значајан део наших грађана није разумео шта су невладине организације. Стручњаци су знали, али они нису предмет деловања сличних организација. Њихово интересно поље су обични људи. Зато такве организације морају бити обележене. То је веома важан корак који је неопходан да би људи разумели ко стоји пред њима и чиме се баве те невладине организације. 

ВЗГЉАД: Значи ли то да следећи корак може бити забрана страног финансирања? 

В. К.: Мислим да је у Русији за сада рано говорити о томе. Закон је донет само пре неколико месеци. После годину дана његове примене, сматрам да би било умесно прецизирати неке његове одредбе: например, дати јасно одређење политичке делатности. Осим тога, треба још боље сагледати контекст и политичке околности.

Нема коментара: