OTKRIVAMO: 24 psihološke tehnike pomoću kojih političari lažu
Predstavljamo vam 24 dokazane tehnike pomoću kojih političari izbegavaju da kažu istinu.
Sve ove tehnike su zasnovane na metodama psihološke manipulacije. Psiholozi su otkrili na koji način funkcioniše ljudski mozak i dizajnirali modele pomoću kojih se zloupotrebljavaju najslabije tačke ljudske svesti.
Ove tehnike su osmišljene jer bi bez njih bilo nemoguće vladati masama. U svetu koji je pun laži, neiskrenosti i nepravde, bilo bi praktično nemoguće vladati jer bi se narod dizao na svaki oblik nepravde. Dve stotine ljudi ne može da kontroliše rulju od 7 miliona stanovnika. Međutim, pomoću psiholoških tehnika manipulacije, i te kako je moguće.
Evo kako političari vladaju nad vama.
1. Ako nije u medijima, nije se dogodilo
Ovo je proverena tehnika koja garantuje uspeh. Ako mediji nešto ne prenesu, to se nikada nije dogodilo. Ovom tehnikom se svakodnevno služe svi političari. I predstavnici pozicije i predstavnici opozicije tačno znaju kakava je situacija u državi i ko se bavio kakvim kriminalnim radnjama. Međutim, u interesuje je svih njih da te informacije ostanu daleko od očiju javnosti.
2. Skretanje pažnje sa suštine
Gledate Skupštinu? Skupština je idealno mesto gde možete da vidite ovu tehniku u punom sjaju. Kada se počne sa raspravljanjem o suštini nekog zakona ili problema, onaj kome rasprava ne ide na ruku pokušaće da skrene pažnju sa teme. U Skupštini je to, na primer, reklamiranje poslovnika ili vređanje među poslanicima.
3. „To su zlonamerne glasine”
Kada jedan novinar, na primer, želi da izvuče istinu iz nekog političara postavljanjem direktnih pitanja, često ćete čuti izgovor „to su zlonamerne glasine” ili „te glasine je plasirala opozicija”. Kada političari optuže nekoga za „širenje laži” gotovo nikada neće čuti konkretne argumente. Ovo je još jedan način da se skrene pažnja sa tematike. Što god je duža diskusija, interesantnija je za javnost, a to ne odgovara političarima.
Pitannje: „Da li je istina da ste sarađivali sa naroko-bosom?”
Odgovor: „To su notorne laži koje je u javnost plasirala opozicija kako bi poljuljali vladu. Ova vlada će opstati jer su u laži kratke noge.”
4. Pronaći najslabiju tačnu
Kada slušate argumentovanu raspravu dva političara, jednog iz opozicije i jednog iz vlasti, opozicija će vlastima uvek nametati diskusije o škakljivim temama oko korupcije ili nekompetentnosti. Posao političara koji ne želi da kaže istinu jeste da pronađe najslabiju tačku u argumentima opozicionara. Kada pronađe najslabiju tačku u govoru svog suparnika, on će koristiti tu slabost do kraja rasprave. Na ovaj način se opet skreće pažnja sa suštine.
5. Diskreditovanje
Pitate se zašto se političari međusobno „časte” rečima poput: „kriminalac, tajkun, lopuža, plaćenik”? Diskreditovanjem sagovornika u javnosti umanjuje njegov kredibilitet. Kada nekoga svakog dana nazivate kriminalcem, javnost će ga tako i prihvatiti. Efekte ove tehnike najbolje zna Dragan Đilas. Možda jeste kriminalac, možda nije. Tu je sud da odluči da li je neko kriminalac ili ne. Međutim, Dragan Đilas je postao sinonim za tajkuna i kiminalca, a još uvek je na slobodi. Ko će da veruje kriminalcu, tajkunu ili lopuži? Čak i da Dragan Đilas kaže nešto što je istinito, on će uvek biti kriminalac i javnost mu neće verovati.
6. Potpali vatru i skloni se
Ova tehnika se najčešće upražnjava u stranačkim ratovima saopštenjima. Stranke se međusobno prozivaju i optužuju, a ni jedna strana ne iznosi konkretne argumente. Dakle, u pismu optužite nekoga da je, na primer, „uništio 15 javnih preduzeća”, optužba koja nije potkrepljena dokazima, i sklonite se pre nego što dobijete odgovor ili odgovor jednostavno ignorišite.
7. „Koje su vaše prave namere?”
Ovo je jedna od dokazanih tehnika. Kada se političar nađe pod optužbama da je, na primer, primao mito ili uzimao novac od nekog tajkuna, njemu preostaje da tu priču spinuje.
Pitanje: Da li je istina da ste primili novac od tajkuna Petra Petrovića za izbornu kampanju?
Odgovor: To su notorne laži (tehnika 3). Ja sam pošten čovek. Kako možete tako nešto da me uopšte pitate? A da ja vas pitam. Ko vas finansira? Da li ste vi primili pare od Marka Markovića? Hajde o tome da pričamo.
Na ovaj način stavljate onog koji vas optužuje u poziciju da se brani. Fokus više nije na vama i više ne morate da se branite.
8. Ja sam autoritet
Političari se često predstavljaju kao stručnjaci iz određenih oblasti koristeći nekoliko stručnih termina kako bi izbegli konkretne odgovore. Ova tehnika se najviše prepoznaje kod Aleksandar Vučića. On se praktično razume u sve. Finansije, ekonomija, hidroelektrane, medije, doktorate… Često ćete čuti Aleksandra Vučića kako priča o „fiskalnoj konsolidaciji”, a pri tom da ne iznese konkretne korake putem kojih se dolazi do fiskalne konsolidacije. Fiskalna konsolidacija je teorija i veština kojom se bave ozbiljni ekonomisti. Ali, kada to izgovori Aleksandar Vučić automatski se podrazumeva da zna o čemu govori i sebe predstavlja kao stručnjaka. Takođe, pod ovu tehniku potpada i iznošenje „čvrstih činjenica” posle kojih se gotovo nikada ne navodi izvor.
9. Pravi se lud
Bez obzira na to koliko su argumenti čvrti ili logični, političari se prave ludi tako što odbijaju da razgovaraju na teme za koje oni lično smatraju da nisu važen, da nemaju smisla, nisu dokazane, nemaju logike, itd…
Pitanje: Da li je istina da ste proneverili milion evra?
Odgovor: Dajte molim vas. To su takve gluposti da ih ne vredi ni komentarisati. Da li vam ja ličim na osobu koja je od države ukrala milion evra? Ma dajte.
Ova tehnika daje maksimalne rezultate kada se kombinuje sa ostalim tehnikama.
10. Priznavanje greške
Tehnika priznavanja greške je posebno zastupljena u govorima Aleksandra Vučića. Pre nego što se opozicija ili mediji uhvate za određeni propust političara, potrebno je javno da se izvini. Ovde važi pravilo „ko prizna, pola mu se prašta”. U očima javnosti Aleksandar Vučić ispada kao pošten čovek koji u svakom trenutku radi u interesu naroda i nema problem da prizna da je pogrešio. Tako sa sebe skida odgovornost i javnost neće napadati i kritikovati čoveka koji se izvini. Takođe, kada se neko izvini, više nema potrebe da javnost ili mediji dalje istražuju taj slučaj.
Vučić: „Eto vidite kako ja nemam problem da priznam svoju grešku, za razliku od mojih prethodnika.”
11. Enigme je nemoguće rešiti
Kada političar želi da javnost izgubi interesovanje za određenu temu ova tehnika je idealna. Kada mu se postavi pitanje na koje ne želi da da istinit odgovor, potrebno je taj problem predstaviti kao suviše kompleksan i komplikovan za rešavanje na licu mesta. On će korisititi komplikovane reči, pričati na nesistematičan način, prepričavati priče drugih ljudi, povezivati priču sa događajima iz prošlosti, itd. Zapamtite, čim nešto nema smisla, znači da je neistinito.
12. Premotavanja (unazad)
Ova tehnika je idealna za izbegavanje direktnih odgovora. Kada se nekom političaru postavi pitanje: „Postoje indicije koje ukazuju na to da ste direktno vi učestvovali u pljačkaškoj privatizaciji 2008. godine”, on će pričati unazad, odnosno, priča počinje od trenutka postavljanja pitanja pa se vraća u prošlost. Neće se osvrtati na sadašnjost, odnosno, na dokaze koji su danas otkriveni. Političari moraju biti oprezni sa ovom tehnikom jer je potrebno da izbegavaju korišćenje činjenica iz prošlosti koje mogu dodatno da ih inkriminišu.
13. Rešavanje slučajana licu mesta
Upražnjavanje ove tehnike je veoma često. Kada se političar nađe u situaciji da mora da odgovori na konkretne optužbe, potrebno je da svog sagovornika natera na rešavanje slučaja na licu mesta. To je naravno nemoguće jer ne poseduje sve konkretne dokaze.
Pitanje: Poznato je da ste stekli nelegalnu materijalnu dobit tokom privatizacije 2007. godine.
Odgovor: Gde su vam dokazi za to? Hajde vi meni sada recite kako sam ja to stekao tu dobit. Navedite mi tačno od koga sam ja to uzimao pare i koliko sam novca uzeo.
14. Laganje sa činjenicama
Za ovu tehniku je potreban oštar um. Vešti političari će sve dokaze protiv njih iskoristiti kako bi stvorili drugačiju priču u kojoj se stiče utisak da oni nisu učestvovali u kriminalnim radnjama. Ova tehnika je naročito delotvorna ako u javnosti ne postoje svi konkretni i tačni dokazu, osim nekoliko. Vešti političari će tih nekoliko dokaza iskoristiti u svoju korist.
15. Uništavanje dokaza
Ako za nešto ne postoje konkretni dokazi, o tome nema smisla voditi argumentovanu diskusiju.
16. Promena teme
Ovo je tehnika koja se najviše koristi. Najčešće je možete primetiti u diskusiji između vlasti i opozicije. Kada političar želi da skrene pažnju sa teme, potrebno je da tematiku razgovora usmeri na neku manje bitnu temu koja ima veze sa prvobitnom temom. Ovu tehniku gledamo u punom sjaju u Skupštini.
17. Udar na emocije
Mlađan Dinkić je doktorirao na ovoj tehnici. Kada političar želi da izbegne da odgovori na konkretno pitanje, potrebno je da počne da vređa sagovornika u emotivnom smislu. Sećamo se razgovora između Božidara Đelića i Mlađana Dinkića u emisiji na RTS-u. Dinkić je u jednom trenutku spomenuo Đelićevu majku na šta je ovaj nekoliko puta rekao „Nemoj da mi diraš majku!” Đelić je ispao emotivno derište, a Dinkić više nije morao da se suočava sa tematikom koja mu nije odgovarala.
Takođe, tu je slučaj kada je Jorgovanki Tabaković rekao „da laže kao džukela”. Tabakovićku je ta rečenice zaista uvredila. Javnost se uopšte ne seća prvobitne diskusije, ali se seća njene reakcije, što je i bila namera. Kada je držala konferencu za novinara povodom tog slučaja, mogle se primetiti da je zaista emotivno doživela Dinkićeve reči.
Političar koji se služi ovom tehnikom je izbegao da odgovori na konkretno pitanje i uspeo je da emotivno razbesni svog sagovornika. Svaki naredni put kada mu protivnik postavi škakljivo pitanje, on uvek može da igra na kartu emocija.
18. Traženje nemogućih dokaza
Političari pomoću ove tehnike odbacuju sve moguće dokaze tako što umanjuju njihovu vrednost. „Taj čovek nije kompetentam da govori”, „Tu knjigu su napisali strani plaćenici”, „Taj tužilac/sudija/policajac je potplaćen”, itd. Kada se diskredituje izvor dokaza, političar u tom trenutku traži nemoguće dokaze. „Hajde, recite mi šta konkretno piše u tom ugovoru koji je označen kao državna tajna.”
19. Lažni ili izmišljeni dokazi
Pomoću ove tehnike, političar uvek iznosi neke nove dokaze koje je gotovo nemoguće potkrepiti, a koji idu njemu u korist. Ova tehnika je delotvorna u slučajevima gde je teško odvojiti činjenice od laži i špekulacija.
20. Korupcija u sudstvu
Ako se političar nađe na udaru zbog nekih kriminalnih radnji, potrebno je da iza njega stoje korumpirani tužioci ili sudije. Uništavanje dokaza ili skrivanje dokaza je od suštinskog značaja. Korumpirani tužilac neće predstaviti sve dokaze koje poseduje, sudija će na osnovu toga odbaciti optužnicu i političar će biti oslobođen optužbi. Samim time, njegov ugled u javnosti automatski će se popraviti. Kada se neki slučaj zvanično zatvori, retko kada će neko ponovo pokretati isti postupak.
21. Stvoriti novu istinu
Kada političar želi da sakrije istinu, on će u javnosti predstaviti svoje eksperte, stručnjake i analitičare koji će zastupati njegov stav. Sledeći put kada se nađe na udaru javnosti, potrebno je samo da se pozove na tvrdnje stručnjaka. Niko neće sumnjati u naučnika ili stručnjaka. Za uspešnu realizacije ove tehnike potreban je novac.
22. Napraviti još veći skandal
Kada političar želi da skrene pažnju sa optužbi u vezi sa korupcijom, na primer, potrebno je da napravi još veći skandal koji će privući veću pažnju medija i javnosti. Aleksandar Vučić je ekspert iz ove oblasti.
23. Ućutkati kritičare
Još jedna tehnika koja je veoma bliska Aleksandru Vučiću. Ako političar želi da sakrije istinu, potrebno je da ućutka sve kritičare. To se može učiniti putem cenzure medija, zastrašivanjem novinara ili građana i sličnim aktivnostima.
24. Povlačenje iz javnog života
Ako se neki političar nađe na udaru javnosti zbog ozbiljnih krivičnih dela, potrebno je samo da se povuče iz javnog života dok javnost na njega ne zaboravi. Kada prođe određeno vreme, bezbedno je da se ponovo vrati u politički život jer javnost više nije toliko zainteresovana za njegov slučaj.
Ove tehnike podjednako koristi i vlast i opozicija. Vlast da izbegne odgovornost za sadašnje stanje, a opozicija da izbegne odgovornost za pošlost.
Koje tehnike najčešće koriste srpski političari? Da li umete da ih prepoznate? Oglasite se u komentarima!
http://www.teleprompter.rs/otkrivamo-24-psiholoske-tehnike-pomoću-kojih-politicari-lažu.html
Predstavljamo vam 24 dokazane tehnike pomoću kojih političari izbegavaju da kažu istinu.
Sve ove tehnike su zasnovane na metodama psihološke manipulacije. Psiholozi su otkrili na koji način funkcioniše ljudski mozak i dizajnirali modele pomoću kojih se zloupotrebljavaju najslabije tačke ljudske svesti.
Ove tehnike su osmišljene jer bi bez njih bilo nemoguće vladati masama. U svetu koji je pun laži, neiskrenosti i nepravde, bilo bi praktično nemoguće vladati jer bi se narod dizao na svaki oblik nepravde. Dve stotine ljudi ne može da kontroliše rulju od 7 miliona stanovnika. Međutim, pomoću psiholoških tehnika manipulacije, i te kako je moguće.
Evo kako političari vladaju nad vama.
1. Ako nije u medijima, nije se dogodilo
Ovo je proverena tehnika koja garantuje uspeh. Ako mediji nešto ne prenesu, to se nikada nije dogodilo. Ovom tehnikom se svakodnevno služe svi političari. I predstavnici pozicije i predstavnici opozicije tačno znaju kakava je situacija u državi i ko se bavio kakvim kriminalnim radnjama. Međutim, u interesuje je svih njih da te informacije ostanu daleko od očiju javnosti.
2. Skretanje pažnje sa suštine
Gledate Skupštinu? Skupština je idealno mesto gde možete da vidite ovu tehniku u punom sjaju. Kada se počne sa raspravljanjem o suštini nekog zakona ili problema, onaj kome rasprava ne ide na ruku pokušaće da skrene pažnju sa teme. U Skupštini je to, na primer, reklamiranje poslovnika ili vređanje među poslanicima.
3. „To su zlonamerne glasine”
Kada jedan novinar, na primer, želi da izvuče istinu iz nekog političara postavljanjem direktnih pitanja, često ćete čuti izgovor „to su zlonamerne glasine” ili „te glasine je plasirala opozicija”. Kada političari optuže nekoga za „širenje laži” gotovo nikada neće čuti konkretne argumente. Ovo je još jedan način da se skrene pažnja sa tematike. Što god je duža diskusija, interesantnija je za javnost, a to ne odgovara političarima.
Pitannje: „Da li je istina da ste sarađivali sa naroko-bosom?”
Odgovor: „To su notorne laži koje je u javnost plasirala opozicija kako bi poljuljali vladu. Ova vlada će opstati jer su u laži kratke noge.”
4. Pronaći najslabiju tačnu
Kada slušate argumentovanu raspravu dva političara, jednog iz opozicije i jednog iz vlasti, opozicija će vlastima uvek nametati diskusije o škakljivim temama oko korupcije ili nekompetentnosti. Posao političara koji ne želi da kaže istinu jeste da pronađe najslabiju tačku u argumentima opozicionara. Kada pronađe najslabiju tačku u govoru svog suparnika, on će koristiti tu slabost do kraja rasprave. Na ovaj način se opet skreće pažnja sa suštine.
5. Diskreditovanje
Pitate se zašto se političari međusobno „časte” rečima poput: „kriminalac, tajkun, lopuža, plaćenik”? Diskreditovanjem sagovornika u javnosti umanjuje njegov kredibilitet. Kada nekoga svakog dana nazivate kriminalcem, javnost će ga tako i prihvatiti. Efekte ove tehnike najbolje zna Dragan Đilas. Možda jeste kriminalac, možda nije. Tu je sud da odluči da li je neko kriminalac ili ne. Međutim, Dragan Đilas je postao sinonim za tajkuna i kiminalca, a još uvek je na slobodi. Ko će da veruje kriminalcu, tajkunu ili lopuži? Čak i da Dragan Đilas kaže nešto što je istinito, on će uvek biti kriminalac i javnost mu neće verovati.
6. Potpali vatru i skloni se
Ova tehnika se najčešće upražnjava u stranačkim ratovima saopštenjima. Stranke se međusobno prozivaju i optužuju, a ni jedna strana ne iznosi konkretne argumente. Dakle, u pismu optužite nekoga da je, na primer, „uništio 15 javnih preduzeća”, optužba koja nije potkrepljena dokazima, i sklonite se pre nego što dobijete odgovor ili odgovor jednostavno ignorišite.
7. „Koje su vaše prave namere?”
Ovo je jedna od dokazanih tehnika. Kada se političar nađe pod optužbama da je, na primer, primao mito ili uzimao novac od nekog tajkuna, njemu preostaje da tu priču spinuje.
Pitanje: Da li je istina da ste primili novac od tajkuna Petra Petrovića za izbornu kampanju?
Odgovor: To su notorne laži (tehnika 3). Ja sam pošten čovek. Kako možete tako nešto da me uopšte pitate? A da ja vas pitam. Ko vas finansira? Da li ste vi primili pare od Marka Markovića? Hajde o tome da pričamo.
Na ovaj način stavljate onog koji vas optužuje u poziciju da se brani. Fokus više nije na vama i više ne morate da se branite.
8. Ja sam autoritet
Političari se često predstavljaju kao stručnjaci iz određenih oblasti koristeći nekoliko stručnih termina kako bi izbegli konkretne odgovore. Ova tehnika se najviše prepoznaje kod Aleksandar Vučića. On se praktično razume u sve. Finansije, ekonomija, hidroelektrane, medije, doktorate… Često ćete čuti Aleksandra Vučića kako priča o „fiskalnoj konsolidaciji”, a pri tom da ne iznese konkretne korake putem kojih se dolazi do fiskalne konsolidacije. Fiskalna konsolidacija je teorija i veština kojom se bave ozbiljni ekonomisti. Ali, kada to izgovori Aleksandar Vučić automatski se podrazumeva da zna o čemu govori i sebe predstavlja kao stručnjaka. Takođe, pod ovu tehniku potpada i iznošenje „čvrstih činjenica” posle kojih se gotovo nikada ne navodi izvor.
9. Pravi se lud
Bez obzira na to koliko su argumenti čvrti ili logični, političari se prave ludi tako što odbijaju da razgovaraju na teme za koje oni lično smatraju da nisu važen, da nemaju smisla, nisu dokazane, nemaju logike, itd…
Pitanje: Da li je istina da ste proneverili milion evra?
Odgovor: Dajte molim vas. To su takve gluposti da ih ne vredi ni komentarisati. Da li vam ja ličim na osobu koja je od države ukrala milion evra? Ma dajte.
Ova tehnika daje maksimalne rezultate kada se kombinuje sa ostalim tehnikama.
10. Priznavanje greške
Tehnika priznavanja greške je posebno zastupljena u govorima Aleksandra Vučića. Pre nego što se opozicija ili mediji uhvate za određeni propust političara, potrebno je javno da se izvini. Ovde važi pravilo „ko prizna, pola mu se prašta”. U očima javnosti Aleksandar Vučić ispada kao pošten čovek koji u svakom trenutku radi u interesu naroda i nema problem da prizna da je pogrešio. Tako sa sebe skida odgovornost i javnost neće napadati i kritikovati čoveka koji se izvini. Takođe, kada se neko izvini, više nema potrebe da javnost ili mediji dalje istražuju taj slučaj.
Vučić: „Eto vidite kako ja nemam problem da priznam svoju grešku, za razliku od mojih prethodnika.”
11. Enigme je nemoguće rešiti
Kada političar želi da javnost izgubi interesovanje za određenu temu ova tehnika je idealna. Kada mu se postavi pitanje na koje ne želi da da istinit odgovor, potrebno je taj problem predstaviti kao suviše kompleksan i komplikovan za rešavanje na licu mesta. On će korisititi komplikovane reči, pričati na nesistematičan način, prepričavati priče drugih ljudi, povezivati priču sa događajima iz prošlosti, itd. Zapamtite, čim nešto nema smisla, znači da je neistinito.
12. Premotavanja (unazad)
Ova tehnika je idealna za izbegavanje direktnih odgovora. Kada se nekom političaru postavi pitanje: „Postoje indicije koje ukazuju na to da ste direktno vi učestvovali u pljačkaškoj privatizaciji 2008. godine”, on će pričati unazad, odnosno, priča počinje od trenutka postavljanja pitanja pa se vraća u prošlost. Neće se osvrtati na sadašnjost, odnosno, na dokaze koji su danas otkriveni. Političari moraju biti oprezni sa ovom tehnikom jer je potrebno da izbegavaju korišćenje činjenica iz prošlosti koje mogu dodatno da ih inkriminišu.
13. Rešavanje slučajana licu mesta
Upražnjavanje ove tehnike je veoma često. Kada se političar nađe u situaciji da mora da odgovori na konkretne optužbe, potrebno je da svog sagovornika natera na rešavanje slučaja na licu mesta. To je naravno nemoguće jer ne poseduje sve konkretne dokaze.
Pitanje: Poznato je da ste stekli nelegalnu materijalnu dobit tokom privatizacije 2007. godine.
Odgovor: Gde su vam dokazi za to? Hajde vi meni sada recite kako sam ja to stekao tu dobit. Navedite mi tačno od koga sam ja to uzimao pare i koliko sam novca uzeo.
14. Laganje sa činjenicama
Za ovu tehniku je potreban oštar um. Vešti političari će sve dokaze protiv njih iskoristiti kako bi stvorili drugačiju priču u kojoj se stiče utisak da oni nisu učestvovali u kriminalnim radnjama. Ova tehnika je naročito delotvorna ako u javnosti ne postoje svi konkretni i tačni dokazu, osim nekoliko. Vešti političari će tih nekoliko dokaza iskoristiti u svoju korist.
15. Uništavanje dokaza
Ako za nešto ne postoje konkretni dokazi, o tome nema smisla voditi argumentovanu diskusiju.
16. Promena teme
Ovo je tehnika koja se najviše koristi. Najčešće je možete primetiti u diskusiji između vlasti i opozicije. Kada političar želi da skrene pažnju sa teme, potrebno je da tematiku razgovora usmeri na neku manje bitnu temu koja ima veze sa prvobitnom temom. Ovu tehniku gledamo u punom sjaju u Skupštini.
17. Udar na emocije
Mlađan Dinkić je doktorirao na ovoj tehnici. Kada političar želi da izbegne da odgovori na konkretno pitanje, potrebno je da počne da vređa sagovornika u emotivnom smislu. Sećamo se razgovora između Božidara Đelića i Mlađana Dinkića u emisiji na RTS-u. Dinkić je u jednom trenutku spomenuo Đelićevu majku na šta je ovaj nekoliko puta rekao „Nemoj da mi diraš majku!” Đelić je ispao emotivno derište, a Dinkić više nije morao da se suočava sa tematikom koja mu nije odgovarala.
Takođe, tu je slučaj kada je Jorgovanki Tabaković rekao „da laže kao džukela”. Tabakovićku je ta rečenice zaista uvredila. Javnost se uopšte ne seća prvobitne diskusije, ali se seća njene reakcije, što je i bila namera. Kada je držala konferencu za novinara povodom tog slučaja, mogle se primetiti da je zaista emotivno doživela Dinkićeve reči.
Političar koji se služi ovom tehnikom je izbegao da odgovori na konkretno pitanje i uspeo je da emotivno razbesni svog sagovornika. Svaki naredni put kada mu protivnik postavi škakljivo pitanje, on uvek može da igra na kartu emocija.
18. Traženje nemogućih dokaza
Političari pomoću ove tehnike odbacuju sve moguće dokaze tako što umanjuju njihovu vrednost. „Taj čovek nije kompetentam da govori”, „Tu knjigu su napisali strani plaćenici”, „Taj tužilac/sudija/policajac je potplaćen”, itd. Kada se diskredituje izvor dokaza, političar u tom trenutku traži nemoguće dokaze. „Hajde, recite mi šta konkretno piše u tom ugovoru koji je označen kao državna tajna.”
19. Lažni ili izmišljeni dokazi
Pomoću ove tehnike, političar uvek iznosi neke nove dokaze koje je gotovo nemoguće potkrepiti, a koji idu njemu u korist. Ova tehnika je delotvorna u slučajevima gde je teško odvojiti činjenice od laži i špekulacija.
20. Korupcija u sudstvu
Ako se političar nađe na udaru zbog nekih kriminalnih radnji, potrebno je da iza njega stoje korumpirani tužioci ili sudije. Uništavanje dokaza ili skrivanje dokaza je od suštinskog značaja. Korumpirani tužilac neće predstaviti sve dokaze koje poseduje, sudija će na osnovu toga odbaciti optužnicu i političar će biti oslobođen optužbi. Samim time, njegov ugled u javnosti automatski će se popraviti. Kada se neki slučaj zvanično zatvori, retko kada će neko ponovo pokretati isti postupak.
21. Stvoriti novu istinu
Kada političar želi da sakrije istinu, on će u javnosti predstaviti svoje eksperte, stručnjake i analitičare koji će zastupati njegov stav. Sledeći put kada se nađe na udaru javnosti, potrebno je samo da se pozove na tvrdnje stručnjaka. Niko neće sumnjati u naučnika ili stručnjaka. Za uspešnu realizacije ove tehnike potreban je novac.
22. Napraviti još veći skandal
Kada političar želi da skrene pažnju sa optužbi u vezi sa korupcijom, na primer, potrebno je da napravi još veći skandal koji će privući veću pažnju medija i javnosti. Aleksandar Vučić je ekspert iz ove oblasti.
23. Ućutkati kritičare
Još jedna tehnika koja je veoma bliska Aleksandru Vučiću. Ako političar želi da sakrije istinu, potrebno je da ućutka sve kritičare. To se može učiniti putem cenzure medija, zastrašivanjem novinara ili građana i sličnim aktivnostima.
24. Povlačenje iz javnog života
Ako se neki političar nađe na udaru javnosti zbog ozbiljnih krivičnih dela, potrebno je samo da se povuče iz javnog života dok javnost na njega ne zaboravi. Kada prođe određeno vreme, bezbedno je da se ponovo vrati u politički život jer javnost više nije toliko zainteresovana za njegov slučaj.
Ove tehnike podjednako koristi i vlast i opozicija. Vlast da izbegne odgovornost za sadašnje stanje, a opozicija da izbegne odgovornost za pošlost.
Koje tehnike najčešće koriste srpski političari? Da li umete da ih prepoznate? Oglasite se u komentarima!
http://www.teleprompter.rs/otkrivamo-24-psiholoske-tehnike-pomoću-kojih-politicari-lažu.html
