Милошевић је убијен у Хагу

Милошевић је убијен у Хагу јер је стао на пут америчкој империји

ГОВОР КЛАУСА ХАРТМАНА О ДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ УБИСТВА У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ

       „ДАНАС обележавамо 10-годишњицу смрти нашег председника, друга и пријатеља Слободана Милошевића.

        Жалимо за Слободаном Милошевићем. Жалимо за једном изузетном личношћу, једним

мудрим политичарем и националним и међународним херојем. С љубављу шаљемо поздраве његовој супрузи Мири и осталим члановима његове породице; надамо се да ће ускоро моћи поново да буду заједно и да ћемо поново моћи да их поздравимо.

        Најенергичније протестујемо над чињеницом да његова смрт још није непристрасно истражена. Не смеју остати некажњени они који су одговорни за његову смрт и ратни злочинци који су напали и разорили Југославију.

        Као што је наш потпредседник и адвокат Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића, Кристофер Блек из Канаде, нагласио у својој најновијој изјави: „Смрт Слободана Милошевића је очигледно била једини излаз из проблема у који су моћници NATO увалили сами себе оптуживши га пред Хашким трибуналом. Пропаганда против њега била је без преседана. Суђење се приказивало у штампи попут највеће светске драме, попут каквог светског театра у коме ће један зао човек морати да одговара за своје злочине. Али наравно, није било никаквих злочина, сем оних NATO пакта, па се покушај да се читав случај против њега исфабрикује суновратио у обичну фарсу.“

        Одговорне личности овог лажног суда названог Међународни кривични трибунал за бившу Југославију не треба ни да покушају да се изговорима оправдају пред чињеницом да су све оне добро познавале здравствено стање председника Милошевића.

        Немачки лекари и терапеути су у више наврата захтевали да се живот председника Милошевића заштити. Они су на пример писали:

        „Овакво поступање са особом чији је живот - са свим евентуалним последицама - у вашој одговорности, може се само назвати неодговорним и покреће питање ваших мотива. Ваше понашање се коси са бројним документима и резолуцијама УН које се односе на третман затворених особа. Те норме морају у целини да поштују представници институција УН.

        У насталој ситуацији - за коју Трибунал сноси пуну одговорност - једино могуће решење је да се господин Милошевић ослободи положаја који је опасан по његово здравље и по његов живот и да се пусти на слободу како би могао да добије неопходну лекарску негу...“

        Али NATO-Трибунал је више пута одбио привремено ослобођење, чак ни не поменувши апеле или захтеве Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића.

        Наш адвокат, госпођа Тифен Диксон, писала је тада трибуналу „да постојећи услови суђења представљају опасност по његов живот, да помањкање адекватне лекарске бриге добија размере мучилишта“.

        Она је додала: „Међународни комитет сматра неприхватљивим да Претресно веће чека да услови суђења изазову озбиљне срчане компликације, инфаркт или смрт па тек онда да ,сматра потребним’ да размотри захтев за привремено пуштање на слободу. Подједнако је неприхватљиво да се чека да се Слободан Милошевић нађе на ивици смрти, па да се ,позитивно оцени’ захтев за интервенцију лекара специјалисте“.

        На крају, трибунал је одбио све апеле и ургенције да се одобри лечење у Русији. Његова смрт је директна последица тог злочиначког третмана. Али, све до данас, нико није позван на одговорност за тај злочин. Однос према околностима под којима је он умро, данас је исти онакав какав је био и према нашим ранијим ургентним захтевима.

Клаус Хартман у Дому синдиката

        То не изненађује - јер колико пута смо уопште имали прилике да чујемо да убице оптужују сами себе?

        Кристофер Блек је подсетио да је једини захтев да се спроведе јавна истрага о

околностима под којима је он умро потекао из Русије - када је министар иностраних послова Сергеј Лавров саопшштио да Русија не прихвата настојање Хашког трибунала да скине са себе сваку одговорност и захтевао да се спроведе непристрасна и међународна истрага.

        Данас ми понављамо наш апел Уједињеним нацијама, свим политичким снагама и међународној јавности: Тражимо хитну непристрасну, јавну и међународну истрагу свих околности под којима је умро Слободан Милошевић.

        Председник Милошевић је жртва политичког, судског злочина.

        Као затвореник злочиначког NATO-пакта био је ратни заробљеник, политички затвореник. Спада у ред бројних других затвореника попут Сакоа и Ванцетија, Етел и Јулијуса Розенберг, Ханса и Софије Шол, Ернста Телмана, Анђеле Дејвис, Нелсона Манделе и Мумиа Абу Џамала.

        Таква је судбина свих оних који стану на пут империји а које она прогласи непријатељима. Ми смо свесни да злочин у Хагу није био први покушај да се убије председник Милошевић, јер су и пре тога они покушали да га убију бомбардовањем његовог дома.

        Избори - настављени државним ударом у Београду октобра 2000 - функционисали су по принципу који је спонзор Отпора, Џорџ Сорош, објаснио пар година касније: „У старом Риму, само су Римљани могли да гласају. У свету модерног капитализма, само Американци могу да гласају. Бразилци - они не гласају“.

        Ове истините речи треба све нас да охрабре и подстакну, посебно у зависним државама, да размислимо и предузмемо одлучне кораке да се ослободимо из клопке. Треба свакоме да буде јасно да врдање пред непријатељем не само да није решење, већ да није могуће.

        Ето зашто наш апел да се спроведе међународна истрага о смрти Милошевића представља допринос свету без ратова.

        Агресија против Југославије била је рат да се отворе врата ратовима који следе. После њега, уследили су Авганистан и Ирак, Либан и Либија, Сирија и Украјина. Диктатори Новог светског поретка убили су и Садама Хусеина и Муамера ел Гадафија.

        Диктатура Новог светског поретка захтева од слугу апсолутну покорност, иначе ће се суочити са демонтирањем њихових држава, са ратовима, „обојеним револуцијама“ и „променама режима“. NATO агресија против Југославије, као и третман председника Милошевића, били су освета за његово одбијање да се покори диктатури Светске банке и ММФ. Била је то освета за његову борбу за независност, а против ропства.

        Данас стабла империјализма не расту тако бескрајно високо у небеса. Русија, Кина и друге државе BRICS-а спремне су да пруже снажну подршку свима који бране свој национални суверенитет против неоколонијализма. Мултиполарни светски поредак постаје реалност. Трагедија Југославије у 1990-им изазвана је чињеницом да у то време није било тако јаких савезника као што их има данас.

        Слободан Милошевић се доследно борио за своје идеале, за национални суверенитет, самоопредељење и социјалну правду као основна начела људске цивилизације. Нико није могао да сломи његову веру, нико није могао да га баци на колена.

        За своје идеале стајао је усправно и за њих је дао свој живот. Он и његова борба су велики пример за све нас. Његово наслеђе ми усвајамо и ми ћемо га следити.

        У његовом духу, настављамо бору против империјалистичких ратова, за међународно разумевање и пријатељство са Русијом!

         (Клаус Хартман је председник Борда Међународног комитета „Слободан Милошевић“ и председника Светског савеза слободних мислилаца. Ово је његова реч на академији „Слободан Милошевић, 1941-2006. - 10 година од убиства у Хашком трибуналу“, одржаној 11. марта 2016. У великој дворани Дома синдиката у Београду, у организацији Удружења грађана „Слобода“)

Виталиј Третјаков

   ВИТАЛИЈ Третјаков је велики руски новинар и један од водећих интелектуалаца.

        Оснивач је и вишегодишњи главни уредник дневног листа „Независна газета“.

        Сада је главни уредник часописла „Политичка класа“.

        Ево избора његових политичких афоризама и максима. Прочитајте - поучно је и за Србе који живе под влашћу Александра Вучића.

        1. Онај ко не жали Европу, нема срца. Онај, ко мисли, да ће се она спастити без Русије, нема мозга.

        2. Када Русија треба да почне да спашава Европу? Када Европљани на коленима предају писану молбу Москви.

        3. Они, па били и неверници, који не чувају и не поштују своју веру, биће приморани да живе по законима туђе.

        4. Онај, ко не спаси Новоросију - убиће Русију.

        5. У Русији нема такве реформе, која не може бити побољшана одустајањем од ње.

        6. На степеништу издаје сви степеници воде наниже.

        7. Када у привреди има много новца, њоме могу управљати и будале. Али када је новца мало, потребно је именовати паметне.

        8. Слобода, дата будалама и лицемерима, увек постаје глупост. А паметни ниткови се том глупошћу користе.

        9. Демократија никада није демократија. Демократија је само збир деспота који један другом конкуришу. Ако је супротстављених деспота превише - држава се распада. Ако их је премало - она стагнира. Мудри су они владари, који нађу златну средину.

        10. Лош владар оставља земљу у горем стању него када ју је преузео. Безвредан владар за две-три године, уништава велику земљу, која је постојала деценијама или чак вековима пре њега. Добар владар за собом оставља земљу у стању не горем него када ју је преузео. Велики владар оставља земљу у таквој снази да ни два наредна владара, ако су лоша, не могу ту снагу уништити. Генијалан владар током година обнавља снагу пре њега уништене земље и осигурава очување те снаге у наредним деценијама.

        11. Онај ко подржава слободу говора, не би требало да негодује када та слобода удара и по његовој глави.

        12. Два историчара су се потукла бранећи исправност сопственог тумачења историје. На суду је сваки од њих говорио и научно образложио своју верзију туче, проглашавајући оног другог за иницијатора.

        13. Ако демократа туче штапом по глави недемократу, како би га начинио демократом, шта ће се пре десити: да ли ће недемократа пре постати демократа или ће се демократа претворити у недемократу?

        14. Ако народ у држави не верује у Бога, онда је потребна моћна тајна служба и тотална контрола. Американци, међутим, сматрају да је неопходно имати и једно и друго. Па је чак и амерички Бог, чини се, сарадник тајне службе. Снага структуре „црква плус тајна служба“ - је константна величина.

        15. Слоган „Демократија за Русију, а не Русија за демократију“ је најинтелигентнији па чак и најдемократскији.

        16. Чудно је и цинично када туђе светиње захтевају људе који су спремни да се наругају сопственим светињама.

        17. Чије је право, његова је и власт. Неопходно је извести Русију из надлежности свих западних „међународних институција“.

        18. Ексхумацијом покојника и њиховог пепела воле да се баве они који немају решење за садашње проблеме. Не умеш ефикасно да управљаш живима - бави се премештањем мртвих. Друго запажање: политичари зависни од ексхумације мртвих и сами убрзо постају политички лешеви.

        19. Паноптикон је природно стање сваке бескрајно дугачке дискусије.

        20. Ниједно разарање Русије није је начинило толико сиромашном да нови разарачи не би стојали у реду да преузму штафету од својих претходника.

        21. Не постоји крвопролиће у које идеолошки људи не би били спремни да увуку неидеолошке људе. За добробит ових других, наравно.

        22. Руски интелектуалац ​ је човек који сматра да његова задњица добија мање сунчеве топлоте и светлости него задњица просечног Европљанина, а много мање него задњица просечног Американца. При чему руски интелектуалац никада себе не пореди са становницима Африке и Јужне Азије где је сунчаних дана много више. То јест, руски интелектуалац је у агонији због тога што није Европљанин, европски малограђанин.

        23. На почетку интелигенција воли народ и себе, затим - себе и народ, затим - само себе, а онда обожава себе и мрзи народ.

        24. Руска интелигенција увек жигоше власт, али се увек увреди ако је власт не поседне за исти сто са собом.

        25. Погроме, побуне и устанке подстичу начитани, паметни и идеологизовани, а спроводе их и гину у њима необразовани, глупи и неидеологизовани.

        26. Интелектуалац често не разуме или се прави да не разуме оно што је потпуно очигледно сваком нормално или обичном човеку.

        27. Уставно право на слободу штампе, новинари и интелигенција су приграбили само за себе. То јест, узурпирали.

        28. Проблеме у сопственој свести, најчешће повезане са својим личним неуспесима и проблемима, интелектуалци представљају као катастрофу за друштво или државу. А када је таквих људи много, онда они - кроз литературу, биоскоп, медије, у којима увек заузимају доминантну позицију - надувавају трагедију свог живота или чак само каријере до размера националне катастрофе.

        29. Половина савремених руских интелектуалаца желела би да живи у 19. веку, а друга половина - чак у 18. веку. Очито претпостављајући да би седели и плесали на царском двору или музицирали на сопственим поседима. Или би се директно дописивали са Катарином Великом и Пушкином. Знајући да су и образовање и статус интелектуалаца стекли или они или још њихови родитељи захваљујући Совјетској власти, они то знање о себи свесно потискују. Сматрајући да је то робовање. А то је у ствари - одвратно.

        30. Они који данас себе сматрају интелектуалцима, највећим делом и у историјском смислу те речи, то нису. Али, то њихову кривицу не оправдава.

Istraživanje: ekonomija Srbije najslabija u regionu

Istraživanje: ekonomija Srbije najslabija u regionuSrbija je na poslednjem, a Rumunija na prvom mestu u regionu po ekonomskoj snazi, objavio je nedeljnik NIN, na osnovu indeksa ekonomske snage, sačinjenog na osnovu deset ekonomskih parametara.
Prema istraživanju NIN-a, Srbija sa indeksom od 3,37 poena od maksimalno mogućih deset, na poslednjem je mestu, dok prvoplasirana Rumunija ima 8,37 poena.
Srbija je po četiri od deset ekonomskih parametara gora od sedam zemalja regiona, zbog najsporijeg rasta BDP, plata i kupovne moći i najviše inflacije, objavio je NIN u najnovijem broju.
NIN-ov indeks ekonomske snage sastavljen je od 10 različitih parametara, a zemlje su rangirane po visini stope privrednog rata BDP-a po stanovniku, realnom rastu zarada i kupovne moći stanovništa, inflacije i nezaposlenosti, učešću javnog i spoljnjeg duga u BDP-u i visini deficita, odnosno suficita u platnom bilansu.
Prosečan NIN-ov indeks ekonomske snage svih osam zemalja regiona je 5,6 poena, i Makedonija je na nivou proseka.
Bolje od proseka su samo Rumunija i Bugarska, a za manje od jednog indeksnog poena od proseka zaostaju Albanija i BiH, iza njih je Crna Gora, a na dnu lestvice je Srbija koja za prvoplasiranom Rumunijom zaostaje pet indeksnih poena.
Srbija je u 2015. godini imala rast BDP-a od samo 0,8 odsto, ali su ostale zemlje regiona imale veću stopu rasta. Takođe, iako je prošle godine inflacija u Srbji bila najmanja u posednjih 20 godina, nijedna zemlja Blakana nije imala veću inflaciju, a zarade i kupovna moć su realno rasli sporije nego u drugim zemljama regiona.
Uz BiH i Makedoniju, Srbija je jedina zemlja koja ni po jednom parametru nije bolja od svih ostalih.
Nezaposlenost od 17,3 odsto je parametar po kojem je Srbija najbolje rangirana, na četvrto mesto, iako većina ekonomista smatra da je to jedan od ključnih problema srpske ekonomije.
Na pitanje NIN iz koje bi zemlje povukli biznis da ga imaju većina anketiranih ekonomista je odgovorila da bi napustili Srbiju. Odgovore su davala četvorica ekonomista koji žive u Srbiji i trojica koji odavno žive u inostranstvu, a predočeni su im ekonomski parametri za koje nisu znali na koju zemlju se odnose. (Economy.rs, 4. mart 2016.)

Poljoprivreda

Još jedna velika pljačka: nakon planskog uništavanja domaćih proizvođača poljoprivredne mehanizacije, uvozićemo kombajne iz Hrvatske!

Oranje tuđim traktorima
Vučićev režim preko ministarstva privrede i resornog ministra Željka Sertića, planski je uništio domaću proizvodnju poljoprivrednih mašina. Razlog je više nego jasan: traktori i kombajni u Srbiji stari su u proseku i do trideset godina i došlo im je vreme za zamenu. Širom su otvorena vrata za uvoz mašina koje su do sada proizvodili IMR, Zmaj i IMT u Beogradu. Njih više nema. A, nema ni poljoprivrede, sudeći prema kriminalnoj politici koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede za račun domaćih tajkuna, uvoznog lobija i stranih kompanija, a na štetu države

Vuk Stanić

Vučićev tim za uništenje srpske industrije i poljoprivrede uveo je mere koje će strancima omogućiti da na našem tržištu ubrzano prihoduju više od dvadeset milijardi evra!
Početkom februara meseca 2016., ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, u ime Vlade Srbije, obavestila je javnost da će novcem poreskih obveznika, poljoprivrednicima koji kod tajkuna kupe uvozne poljoprivredne mašine, država vratiti 50 odsto uloženog novca. Naravno, odmah treba posumnjati u ovo, jer u naprednjačkom režimu nijedna velika pljačka ne ide bez prateće prevare!
Da je to tačno, potvrđuje i činjenica da je Željko Sertić, Vučićev ministar privrede, pre ove ministarkine izjave, likvidirao sve domaće proizvođače poljoprivrednih mašina! Sad stranci mogu da rade šta god hoće! Sertić je, podsećamo, zatvorio kompletnu domaću Industriju motora i traktora (IMR).Tačnije rečeno, prvo je ugasio IMR, ne obraćajući pažnju na to da radnici štrajkuju i da je jedan od radnika izvršio samoubistvo, zbog načina na koji se on odnosio prema tom preduzeću. Potom je zatvorio i IMT u Novom Beogradu. Fabrika kombajna ZMAJ je uništena ranije.
Zahvaljujući ovakvim merama Vučićevih "stručnjaka", hrvatska industrija kombajna (koja nije ni postojala u vreme SFRJ), a koja sada godišnje izvozi 500 kombajna, uključila se u trku za deo srpskog kolača vredan pet stotina miliona evra. Navodne srpsko-hrvatske svađe u poslednje vreme, predstavljaju samo dimnu zavesu koja kriminalnoj družini okupljenoj oko Vučićeve vlade, pruža mogućnost da neprimećeno uzima debele provizije od hrvatskih privrednika. A, kao dobar Hrvat, Željko Sertić je i dobar lobista hrvatskih kompanija u Srbiji, pa će sve učiniti da svaki ovakav posao bude "korektno podmazan", jer i Vođa ima poveliki apetit za novcem.
S obzirom na razmere profita koji će i druge kompanije iz zapadnih zemalja ostvariti na našem tržištu od prodaje poljoprivrednih mašina, može se pretpostaviti da će oni koji su im takvu poziciju omogućili za to dobiti i debele provizije...

Pokušavajući da saznamo više detalja o korupcijskim razmerama Vladi Srbije smo uputili i sledeća pitanja:

- Da li je tačno da su ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministar privrede Željko Sertić primili mito od 150 miliona evra kako bi prvo zatvorili domaću industriju motora, traktora i ostale poljoprivredne mehanizacije, a potom uveli mere podsticaja za kupovinu istih takvih uvoznih poljoprivrednih mašina?;Ukoliko nije tačno da su primili mito od 150 miliona evra, molimo Vas da nas obavestite koliko im je tačno novca uplaćeno i na koji način? ODa a li je tačno da su ministri i predsednik Vlade deo novca primili na račune u inostranstvu, dok su ostatak dobili u kešu?
Do zaključenja ovog broja Magazina Tabloid, nismo dobili odgovore na upućena pitanja. Pretpostavljamo da ćutanje u ovom slučaju znači da je provizija bila toliko dobra da ne zaslužuje da je komentarišu.

Ko će zaraditi na zameni 400 hiljada traktora?
Razmere štete koja je naneta našoj ekonomiji, u ovoj aferi mere se milijardama evra, a detalji računice su zapanjujući...Naime, u Srbiji je danas registrovano 30.000 kombajna, koji zbog starosti u narednih deset godina treba da budu zamenjeni. Domaćinstva u Srbiji u proseku mogu da izdvoje za kupovinu kombajna 10.000 evra. Što znači da je u pitanju tržište vredno 300 miliona evra, odnosno 500 miliona evra ako se računaju i kupovine rezervnih delova i popravke starih mašina. Oni koji ove usluge pruže našim seljacima zaradiće pola milijarde evra!
Da nije uništen, naš čuveni proizvođač poljoprivrednih mašina, "Zmaj", mogao bi da dobije deo tog kolača, ili možda ceo taj posao, a sa prihodovanim novcem mogli bi da reinvestiraju u unapređenje proizvodnje.
Srpski traktori su takođe stari u proseku trideset godina, pa će i ove mašine narednih deset godina biti menjane. U Srbiji je registrovano 400.000 traktora, prosečna cena novog traktora u inostranstvu je 30.000 dolara. To znači da će ovo tržište u Srbiji u narednih deset godina nekome doneti 12 milijardi dolara. Drugim rečima ekonomski je bilo neopravdano uništiti IMT i IMR. U prilog tome ide i činjenica da je u Srbiji registrovano više od dva miliona priključnih i drugih poljoprivrednih mašina, od prikolica, vršilica, motokultivatora, drljača...
Kada se detaljno sabere vrednost svih traktora, priključnih mašina motokultivatora i druge mehanizacije koja će biti menjana u narednih deset godina dobija se neverovatna cifra koja iznosi više od dvadeset milijardi dolara! Jasno je da je bilo osnova da država pomogne domaćim proizvođačima poljoprivredne mehanizacije da stanu na noge, a da je to i učinjeno službenici Vlada ne bi morali da jure i mole investitore da ulože novac u Železaru u Smederevu.
Čak i kada bi Železara poslovala sa gubitkom, a pod uslovom da pomenute fabrike ostvaruju pozitivnu nulu, isplatilo bi se da iz budžeta nadoknadimo gubitak Železare. Broj radnih mesta koja bi smo imali u sva četiri sistema, punio bi kroz doprinose penzioni zdravstveni i druge fondove. Ne bi bilo potrebe da se smanjuju penzije!
Predsednik Vlade i ministri mogli su ovaj problem lako da reše. Rešenje im je bilo predloženo još prošle godine na stranicama ovog magazina, u tekstu "Vučićev doglavnik Sertić, kopa jamu srpskoj industriji." U tom tekstu između ostalog piše: "...Ipak, najbolji posao za IMR i IMT je na domaćem tržištu gde je registrovano 400.000 traktora u proseku starih dvadeset godina. Za sve te uglavnom domaće traktore ovim fabrikama je obezbeđen siguran posao servisiranja tih mašina, i prodaje rezervnih delova, a kasnije kada dođe vreme za zamenu i novih traktora. Takvu zamenu bi normalna država subvencionisala, ili podstakla jeftinim kreditima...Sa druge strane, ukoliko fabrike IMT i IMR budu zatvorene, to znači da će uvozni lobi ovde prodati što polovne što nove inostrane traktore u vrednosti od 12 milijardi evra. Prosečna cena traktora 30.000 evra, puta 400.000 traktora koliko ih treba zameniti u slučaju zatvaranja domaćih fabrika, jednako 12 milijardi evra! "
Sasvim je sigurno, da bi svakoj normalnoj vladi ovakvo rešenje bilo prihvatljivo, i da subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije, ali ne i ovoj Vučićevoj, koja svesno radi na uništavanju srpske industrije. Ali, Vučić je čekao da njegov ministar zatvori domaće fabrike, pa se onda, zajedno sa ministarkom poljoprivrede, Snežanom Bogosavljavić Bošković, odlučio za subvencionisanje kupovine poljoprivrednih mašina. I to kome! Stranim firmama i domaćim, privilegovanim uvoznicima, koji od profita daju proviziju Vučiću i njegovoj stranci!
Raspitujući se kod poljoprivrednika koji su kontaktirali Ministarstvo poljoprivrede za ovakvu subvenciju saznali smo da to definitivno nisu čista posla!
- Na televiziji je ministarka rekla da će nam dati polovinu od onoga koliko traktor košta. Kada smo službenike ministarstva pitali kako i gde da podnesemo zahtev, saznali smo da država zapravo subvencioniše samo pedeset odsto od prodajne cene bez PDV-a - tvrdi Tabloidov izvor, i objašnjava da to zapravo znači da je subvencija samo 30 odsto.
On navodi i da je IMR-ov traktor mogao sa sve PDV-om da kupi za 12.000 evra, dok sada sa sve subvencijom novi traktori mogu da se dobiju za najmanje 20.000 evra.
Kako nas obaveštavaju dobro upućeni u ovu problematiku, subvencije će zvanično biti dostupne svima, ali dok traje izborna kampanja moći će da ih dobiju samo oni koji se na spisku SNS-a ili SPS-a nalaze kao takozvani siguran glas.

Poljoprivrednici zakinuti za 15,5 milijardi dinara
Ma koliko retorika ministarke poljoprivrede vežbala svoju retoriku, poljoprivrednici joj ne veruju, jer znaju da će im ove godine situacija biti barem tri puta gora nego dosada! Subvencije za podsticaje po hektaru su u Srbiji smanjene sa 12.000 dinara na tek 4.000 dinara.
Prema važećim zakonima pet odsto budžeta treba da bude namenjeno poljoprivredi, ovakav zakon donesen je još 2009. godine i nije stavljen van snage.
Za 2016. godinu Vlada je odredila budžet od 1.120 milijardi dinara, što znači da za poljoprivredu treba da se izdvoji 56 milijardi dinara. Ipak za poljoprivredu je isplanirano tek 40,5 milijardi odnosno seljaci su u startu zakinuti za 15,5 milijardi!
Ovu odluku Vučićeve Vlade prati i činjenica da 2015. godine nisu isplaćene premije u vrednosti od čak 700 miliona! Kašnjenje u plaćanjima premija poljoprivrednicima nije ništa novo i Vlada ga je do sada uglavnom pravdala malim brojem službenika u službi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede! Na žalost za kašnjenje u isplatama premija seljaci nemaju pravo na kamatu niti kazne, dok poreska uprava redovno kažnjava poljoprivredna gazdinstva sa najstrožijim kazna i zakonskim zateznim kamatama svaki put kada zakasne sa plaćanjem poreza! Ovakva "politika" se dešava jer Vučićev režim nikada nije imao strategiju za spas domaćeg agrara. Naprotiv, ova država je od poljoprivrede samo umela da otima i da je upropaštava, tako da, sa te strane, poljoprivrednici ni danas ni u budućnostiu nemaju čemu da se nadaju. Pljačkom poljoprivrednih kombinata došlo je do masovnog otpuštanja radnika a oni koji su ostali, suočeni su sa potpunim odsustvom radnih prava, socijalnom katastrofom, uništavanjem svega vrednog...
Kao vrh divljaštva koje ovaj režim vrši nad poljoprivredom, grad Beograd, koji je većinski vlasnik PKB-a, namerava da proda ovu korporaciju i da se već u javnosti pojavljuju spekulacije oko početne cene. Ali, zašto najpre nije utvrđena tržišna (berzanska) vrednost, pa tek onda na bazi te informacije eventualno razmotriti dalje poteze? Dalje, ako je utvrđena vrednost, ko je utvrdio vrednost, koja metoda je primenjena, zašto javnost nije o tome informisana, da li će javnost možda biti informisana, ili javnost možda nema pravo da zna kakve se odluke donose u ime svih građana?
Najvažnije pitanje je: otkud gradu Beogradu i gradskim vlastodršcima ili bilo kome u ovoj zemlji pravo i sloboda da prodaju ''PKB'', kada ga nisu oni stvarali decenijama, niti im je neko dao na poklon?
U međuvremenu, dok Vučićevi "planeri" razbijaju srpski agrar, odnosno, ono što je ostalo od njega, smenjeni su svi službenici iz Ministarstva poljoprivrede o čijim zlodelima je Magazin Tabloid pisao proteklih meseci. Ali, nisu smenjeni zbog pljački o kojima smo mi pisali, već zato što su novi VD direktor Miodrag Petrović i ministarska poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, doneli odluku da se sprovede sistematizacija radnih mesta. Naime, ova sistematizacija predviđa, da sve funkcije načelnika odeljenja odmah prestanu da postoje, a da Petrović potom imenuje nove funkcije i nove ljude koji bi te funkcije obavljali. Ipak, kako saznajemo, sistematizacija nikako da zaživi, jer službenici koriste bolovanja i praznike kako bi izbegli uručenja o razrešenju!

Inspekcija Evropske unije, po drugi put na klanju
Stručna javnost od Petrovića i Bogosavljevićeve svakako očekuje da posle sistematizacije na mestu načelnika više ne budu Zoran Marinković načelnik granične veterinarske inspekcije, načelnica za veterinarsko javno zdravstvo Tamara Bošković i načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu, dobrobit i sledljivost životinja Budimir Plavšić. O lošim rezultatima ove Uprave mnogo toga je ovde već rečeno, ali najnoviji skandal u oblasti dobrobiti životinja pokazuje da načelnici uprave ne umeju da uče čak ni na sopstvenim greškama!
Treba ovde podsetiti da u srpskim klanicama ne poštuju pravilan odnos prema životinjama, a pre svega da se one protivno zakonu ne omamljuju propisno pre klanja. Sve je ovo konstatovala i komisija službenika koje je poslala Evropska komisija. Nadajući se da je incident koji se desio u novosadskoj Klanici prilikom kontrole koju je sprovodila EU usamljen slučaj, inspektori EU su ponovo došli u kontrolu u Srbiju. U periodu od 11 do 16 januara ove godine kontrolisali su više preduzeća, među njima i Topiko iz Bačke Palanke.
U kontroli su ponovo bili isti inspektori iz Danske, Litvanije i Holandije. U Topiku su trebali da kontrolišu ceo proces proizvodnje, ali fabrika je pala na testu klanja. Litvanska inspektorka, Inge i ovaj put bila je zgrožena nemarom koji radnici ispoljavaju prilikom ubijanja životinja. U njenom izveštaju verovatno piše da je cela proizvodna traka pogrešno montirana i da u oblasti doborobiti životinja u srpskom ministarstvu rade najveće neznalice. Prizor u Topiku je izgledao ovako: omamljivanje pilića nije urađeno kako treba, ali ih je proizvodna trka uredno prevozila do mesta gde su trebala da budu mašinski zaklana. Mašina im je zasecala vratove, ali pilići su tako priklani nastavljali da se voze uz stravične zvuke koje su ispuštali. Litvanska inspektorka je bila šokirana onim što je videl, pitala kako rešavaju ovaj problem. "Stručnjaci" iz Topika su lakonski odgovorili da "mašina ne može lepo da ih zakolje i mi to ručno dovršavamo...". Posle objašnjenja pilićima je prišao radnik sa nožem. Trebalo je samo da zaseče vratove pilića sa druge strane i smrt bi brzo nastupila. Ipak, iz ko zna kojih razloga, on je piliće nožem zasecao sa iste strane gde ih je već priklala mašina, pa je klanje pilića ponovo bilo sporo i traljavo.
Litvanska inspektorka je ponovo zamolila da prestanu da muče životinje, sastavila negativan izveštaj, posle koga nas u Komisiji EU definitivno smatraju najgorim koljačima u Evropi.

A 1. Danas inspektori ne kontrolišu meso nego papire!
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić u izjavi za Tabloid komentarisao je stanje u našoj mesnoj industriji. Prema njegovim rečima strašno je što su snimke iz proizvodnje mesa Matijević svi komentarisali iz ugla radnika koji se izvinjavao, žmureći na činjenicu da su snimci bili autentični.
- Hvala bogu da je napokon doneta uredba kojom je zabranjen uvoz mašinski separisanog mesa, nažalost subjekti su znali da će takva uredba biti doneta, pa su ovo zlo uvozili u velikim količinama sve do stupanja uredbe na snagu - komentariše Ševarlić ističući da mašinski separisano meso koje ne zaodovoljava zdravstvene kriterijume EU, domaća mesna industrija i dalje stavlja u viršle i kobasice. Stručnjaci iz veterine opravdano smatraju da će u domaćoj mesnoj industriji problem postojati sve dok kontrola ne bude vraćena na nivo na kojem je bila u vreme SFRJ.
U to vreme su na liniji klanja konstantno stajali inspektori, danas se inspektori u fabrikama bave papirologijom, pa niko i ne kontroliše šta zaista jedemo kada je meso u pitanju. Dakle, neophodna je izmena pravilnika o stočnoj hrani, a sve u cilju smanjenja prisustva hormona i antibiotika u mesu.

Glosa
Subvencije za podsticaje po hektaru su u Srbiji smanjene sa 12.000 dinara na tek 4.000 dinara

Glosa
Vrednost svih traktora, priključnih mašina motokultivatora i druge mehanizacije koja će biti menjana u narednih deset godina u Srbiji, iznosi više od dvadeset milijardi dolara!