Istraživanje: ekonomija Srbije najslabija u regionuSrbija je na poslednjem, a Rumunija na prvom mestu u regionu po ekonomskoj snazi, objavio je nedeljnik NIN, na osnovu indeksa ekonomske snage, sačinjenog na osnovu deset ekonomskih parametara.
Prema istraživanju NIN-a, Srbija sa indeksom od 3,37 poena od maksimalno mogućih deset, na poslednjem je mestu, dok prvoplasirana Rumunija ima 8,37 poena.
Srbija je po četiri od deset ekonomskih parametara gora od sedam zemalja regiona, zbog najsporijeg rasta BDP, plata i kupovne moći i najviše inflacije, objavio je NIN u najnovijem broju.
NIN-ov indeks ekonomske snage sastavljen je od 10 različitih parametara, a zemlje su rangirane po visini stope privrednog rata BDP-a po stanovniku, realnom rastu zarada i kupovne moći stanovništa, inflacije i nezaposlenosti, učešću javnog i spoljnjeg duga u BDP-u i visini deficita, odnosno suficita u platnom bilansu.
Prosečan NIN-ov indeks ekonomske snage svih osam zemalja regiona je 5,6 poena, i Makedonija je na nivou proseka.
Bolje od proseka su samo Rumunija i Bugarska, a za manje od jednog indeksnog poena od proseka zaostaju Albanija i BiH, iza njih je Crna Gora, a na dnu lestvice je Srbija koja za prvoplasiranom Rumunijom zaostaje pet indeksnih poena.
Srbija je u 2015. godini imala rast BDP-a od samo 0,8 odsto, ali su ostale zemlje regiona imale veću stopu rasta. Takođe, iako je prošle godine inflacija u Srbji bila najmanja u posednjih 20 godina, nijedna zemlja Blakana nije imala veću inflaciju, a zarade i kupovna moć su realno rasli sporije nego u drugim zemljama regiona.
Uz BiH i Makedoniju, Srbija je jedina zemlja koja ni po jednom parametru nije bolja od svih ostalih.
Nezaposlenost od 17,3 odsto je parametar po kojem je Srbija najbolje rangirana, na četvrto mesto, iako većina ekonomista smatra da je to jedan od ključnih problema srpske ekonomije.
Na pitanje NIN iz koje bi zemlje povukli biznis da ga imaju većina anketiranih ekonomista je odgovorila da bi napustili Srbiju. Odgovore su davala četvorica ekonomista koji žive u Srbiji i trojica koji odavno žive u inostranstvu, a predočeni su im ekonomski parametri za koje nisu znali na koju zemlju se odnose. (Economy.rs, 4. mart 2016.)
Prema istraživanju NIN-a, Srbija sa indeksom od 3,37 poena od maksimalno mogućih deset, na poslednjem je mestu, dok prvoplasirana Rumunija ima 8,37 poena.
Srbija je po četiri od deset ekonomskih parametara gora od sedam zemalja regiona, zbog najsporijeg rasta BDP, plata i kupovne moći i najviše inflacije, objavio je NIN u najnovijem broju.
NIN-ov indeks ekonomske snage sastavljen je od 10 različitih parametara, a zemlje su rangirane po visini stope privrednog rata BDP-a po stanovniku, realnom rastu zarada i kupovne moći stanovništa, inflacije i nezaposlenosti, učešću javnog i spoljnjeg duga u BDP-u i visini deficita, odnosno suficita u platnom bilansu.
Prosečan NIN-ov indeks ekonomske snage svih osam zemalja regiona je 5,6 poena, i Makedonija je na nivou proseka.
Bolje od proseka su samo Rumunija i Bugarska, a za manje od jednog indeksnog poena od proseka zaostaju Albanija i BiH, iza njih je Crna Gora, a na dnu lestvice je Srbija koja za prvoplasiranom Rumunijom zaostaje pet indeksnih poena.
Srbija je u 2015. godini imala rast BDP-a od samo 0,8 odsto, ali su ostale zemlje regiona imale veću stopu rasta. Takođe, iako je prošle godine inflacija u Srbji bila najmanja u posednjih 20 godina, nijedna zemlja Blakana nije imala veću inflaciju, a zarade i kupovna moć su realno rasli sporije nego u drugim zemljama regiona.
Uz BiH i Makedoniju, Srbija je jedina zemlja koja ni po jednom parametru nije bolja od svih ostalih.
Nezaposlenost od 17,3 odsto je parametar po kojem je Srbija najbolje rangirana, na četvrto mesto, iako većina ekonomista smatra da je to jedan od ključnih problema srpske ekonomije.
Na pitanje NIN iz koje bi zemlje povukli biznis da ga imaju većina anketiranih ekonomista je odgovorila da bi napustili Srbiju. Odgovore su davala četvorica ekonomista koji žive u Srbiji i trojica koji odavno žive u inostranstvu, a predočeni su im ekonomski parametri za koje nisu znali na koju zemlju se odnose. (Economy.rs, 4. mart 2016.)
Нема коментара:
Постави коментар