Странице

недеља, 10. мај 2015.

Srpski tanjir: Pasulj sa Madagaskara, boranija iz Kenije i luk sa Novog Zelanda

To što špargle, artičoke i kokosov orah uvozimo iz Meksika, Maroka ili Perua ne čudi mnogo, ali i te kako čudi činjenica da nam pasulj dolazi iz Kirgistana i sa Madagaskara, crni luk sa Novog Zelanda, a paradajz iz Izraela.

Kada se umešaju svi sastojci od domaće i zdrave hrane nije ostalo ništa
- Kupio sam teglu kiselih krastavaca i video na etiketi da su uvezeni iz Vijetnama. Blago je reći da sam se šokirao činjenicom da krastavci koje jedemo ne samo da nisu iz Srbije, nego nisu ni iz okruženja, pa čak ni iz Evrope - kaže Dušan T. (29), iz Beograda.

Već godinama voće i povrće koje možemo da uzgajamo u svakom dvorištu, na svakom koraku, naručujemo iz najudaljenijih zemalja, jer je, verovali ili ne, uz sve carine i troškove prevoza - jeftinije od domaćeg. Zbog tog paradoksa, za proizvode koje možemo i sami da uzgajamo, godišnje dajemo oko 150 miliona dolara.

- Naši poljoprivredni proizvodi su skuplji zato što je skupa proizvodnja i zato što se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji nikako ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju veliki proizvođači u zemljama u kojima je proizvodnja u startu jeftinija - kaže Živadin Tanasković, poljoprivrednik iz ivanjičkog kraja.

Zato u tanjiru imamo paradajz iz Maroka, krompir iz Izraela, crni luk iz Novog Zelanda, šargarepu iz Južne Afrike, boraniju iz Kenije, beli luk iz Kine, papriku iz Vijetnama... Tako je domaći pasulj praktično izumro od kada nema velike vojske i fabrika, pa se srpski prebranac priprema od pasulja iz Azije. Domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na pijacama, a sve ga je manje i na njivama.

- Potrošnja pasulja značajno je pala, jer su nestali veliki potrošači. Najveći je bila armija, koja je bila ogromna, a zatim i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se tri puta nedeljno spremao pasulj - kaže za Milan Prostran, agroekonomista.

Od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja, postalo je isplativije uvoziti ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta, Perua, Madagaskara, Tanzanije, Antigve i Barbude, Kajmanskih ostrva, Uzbekistana...

Najudaljenije zemlje iz kojih uvozimo voće i povrće:

* Pasulj: Etiopija, Kirgistan, Kina, Egipate, Peru, Madagaskar, Tanzanija, Antigva i Barbuda, Kajmanska ostrva, Uzbekistan

* Krompir: Luksemburg, Izrael, Egipat

* Beli luk: Argentina, Kina

* Paradajz: Egipat, Turska, Maroko, Izrael

* Grašak: Argentina, SAD, Novi Zeland i Rusija

* Crni luk: Novi Zeland, Peru, Meksiko

* Šargarepa i korenasto povrće: Izrael, Južna Afrika, Turska, Kina, Tajland

* Krastavci: Maroko

* Boranija: Kenija, Maroko

* Paprika: Vijetnam, Maroko, Izraeel

* Lubenice: Panama, Brazil, Kostarika

* Jabuke: Argentina, Južna Afrika

* Šljive: Južna Afrika,

* Maline: Maroko, Meksiko, Čile

* Kajsije: Kina

Сатиш Намбијара УН: Муслимани масакрирали своје

У тајном извештају Сатиша Намбијара у седишту УН у Њу Јорку: Муслимани су масакрирали своје у улици Саве Мишкина, извештај је дошао и до лондонског индепендента. Али санкције Југославији нису скинуте (дате су баш због масакра у улици Саве Мишкина у Сарајеву).

Лорд Овен: Муслимани су унели минобацач у болници Кошево у Сарајево и гађали Србе. УН у Сарајеву свестан тога није предузео ништа:
https://www.youtube.com/watch?hl=en-GB&v=8E81K71d00U&feature=channel_page&gl=GB

Изјаве „милосрдног” Запада о Србима

„Водићемо против Срба рат - дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки”.
(Џејмс Бејкер, државни секретар САД, на америчкој ТВ, јун 1992)
Јасно се види да запад хоће да затре србе. Срамота је за Србију да постоје партије у Србији које некажњено раде против Србије.

„Требало би да бомбардујете Србе”.
(Папа Јован Павле Други - Речи упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу)

„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста”. (Изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ)

„Молим се да се ватра небеска обруши на Србе”.
(о. Пјер, познати француски свештеник - хуманитарац, по повратку из Сарајева и посете Маркалама 2, на конференцији за штампу)

„што се Срба тиче... То је данас један болестан народ”.
(Генерал Жак Кот, бивши командант УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини, Војни месечник Дифенс национал, јун 1997, Париз)

„Срби нису нарочито паметни”... „Српска деца се више неће смејати”.
(Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД)

„Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат... Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд”
(Пол Џексон, уредник листа „Калгари сан”, у изјави за Фани стар, 13. октобар 1992)

„Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише”.
(Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бушове администрације, Часопис Форин аферс, јул-август 1994)

„Србе треба бацити на колена”.
(Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, изјава 27. маја 1992)

„Срби су злочиначки дупеглавци”.
(Ричард Холбрук, Клинтонов емисар у Југославији. Њујоркер, 6. новембар 1995).

„Зауставите Србе. Одмах. Заувек”.
(Маргарет Тачер, бивча премијерка Велике Британије. „The New York Times:, 4. мај 1994)

”Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу„.
(Босиљка Мишетић, потпредседница хрватске владе, на пресс-конференцији, коловоз 1995)

”Нема мира док Србија не буде војно поражена„.
(Срђа Поповић, адвокат, потписник захтева светских интелектуалаца за бомбардовање Београда, у изјави за загребачки ”Глобус„, октобра 1994)

”Суштински узрок сукоба је идеологија етничког чишћења коју је обновио господин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990. објавио Меморандум„.
(Жак Делор, бивши председник ЕУ, изјава на француској телевизији, маја 1994)

”Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица„.
(Јохан Фриц, директор бечког дневника Ди Пресе, директор Међународног Института за Штампу)

”Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарација„.
(Јосиф Бродски, руски јеврејски песник-дисидент, Нобеловац, у дневнику Интернешенел Хералд Трибјун, 5. августа 1993)

”Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку... Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу„.
(Сер Питер Јустинов, глумац, амбасадор УНЕСЦО, The European:, 10. јун 1993)

”Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије„.
(проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997)

”Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што могу захвалити свом словенском пореклу„.
(Франсоа Кремио, припадник француских снага СФОР-а, 19.2.1994, Република, мај 1995)

”На несрећу, нисам побио све Србе„.
(Томислав Мерчеп, у говору на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал Трибуне, студени 1995)

”Нека се Срби подаве у сопственом смраду„.
(Хелмут Кол, немачки канцелар, почетком 1998) 

уторак, 5. мај 2015.

Србија светски рекордер у прању и изношењу коруптивног новца из земље

ИЗ СРБИЈЕ СЕ ИЗНОСИ 4,5 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА ГОДИШЊЕ - ОД 2003. ИЗНЕТО 55

ПОВОДОМ вести (које су недавно објавиле Новости, а које је пренела Б 92 по којој Србија по основу нелегалног изношења новца заузима изузетно високо 19. место у свету са просечно 4,5 милијарди евра изнешеног новца по основу утаје пореза и корупције на годишњем нивоу), Покрет Двери упозорава да је скандал да после објављивања оваквих података нико из власти није на њих реаговао: ни Александар Вучић, ни ресорни министри, ни НБС.
Двери подсећају да је реч о званичним подацима НБС која је те податке уступила америчкој организацији „Global financial integrity“.
Члан Старешинства и координатор економског тима Покрета Двери Данило Тврдишић подсећа јавност да је проблем изношења новца из земље још драстичнији ако се узме у обзир да су број становника и висина БДП-а Србије много мањи од већине земаља на овој листи које су испред Србије, тако да је Србија реално светски рекордер по глави становника по количини изнешеног и опраног новца!
За неверицу је и податак да је од 2003. до данас на овај начин по основу утаје пореза и корупције изнесено из Србије преко 55 милијарди долара!
Када то видимо, закључујемо да је лицемерно да Влада слави као велику националну победу кад добије кредит од ММФ у износу од неколико стотина милиона евра (који се уз високе камате морају вратити), а да се у исто време на годишњем нивоу нелегално износе милијарде долара из Србије и да Влада не чини ништа конкретно да се тај процес одлива средстава спречи.
Реч је о ситуацији у којој нашу економију Александар Вучић тобоже спрема, сликовито речено, за трчање преко препона у тренутку када атлетичару (српска привреда) није ни индентификовано, а камоли заустављено опасно унутрашње крварење и одлив.

недеља, 3. мај 2015.

Председник Фискалног савета открио да су резултати којима се Вучић хвали плод смањења плата и пензија

ПАВЛЕ ПЕТРОВИЋ КАТЕГОРИЧАН: ЕКОНОМСКОГ РАСТА У 2015. НЕЋЕ БИТИ, БЕЗ ПОВЕЋАЊА ПЛАТА ПЕНЗИЈА ДО 2017.


ПРЕДСЕДНИК Фискалног савета Павле Петровић не очекује да ће Србија у 2015. години забележити привредни раст, а сматра да ће ММФ дати позитивну оцену када је у питању фискални дефицит, с тим да ће се главни разговори водити о предузећима у реструктуирању, приватизацији и реформи запошљавањау јавном сектору.
Фискални савет, реклао је Петровић за РТС, не види простор за повећање плата и пензија.
Поводом предстојећих разговора са ММФ, Петровић каже да је прву ревизију дуго договараног аранжмана с том институцијом Влада дочекала без стрепње.
Он сматра да ће ММФ дати позитивну оцену што се тиче фискалног дефицита јер је мањи него што је планирано.
„Очекујем да ће предмет дискусије бити резултати у реструктурирању јавних предузећа – „Србијагаса”, ЕПС-а, Железница, то је једно. Друго је питање реструктуирања и приватизације преосталих предузећа, и трећи блок је реформа запошљавања у буџетском сектору”, рекао је он.
На питање како објашња то што је дефицит за четири месеца уместо 71 милијарду динара, 21 милијарда, Петровић је рекао да је то првенствено резултат смањења плата и пензија.
„Дакле, без смањења плата и пензија не би било ни фискалне консолидације, нити трајног смањења дефицита, то је прво и основно. Уз ово, оно што је додатни резултат јесте боља наплата пореза, односно већи обухват сиве економије и то је дало за резултат нешто мањи дефицит него што је планиран”, казао је он.
„Остала разлика, која је, изгледа, позитивна, резултат је привремених мера - јавне инвестиције су упола мање него што је планирано, што је катастрофално, и друго је што су дивиденде од јавних предузећа у највећем делу покупљене у првом кварталу, а заправо треба да се односе на целу годину”, рекао је Петровић.
Што се тиче најаве да би могле да се повећају плате и пензије, и то већ од октобра, Петровић је рекао да би се дефицит, ако би вратили плате и пензије на ниво који је био пре новембра прошле године вратио на стари ниво од 6,6 одсто „и ми не видимо простор за њихово повећање током ове три године, закључно са 2017. Годином”.
На питање да ли би било реално да би са ММФ-ом могло да се преговара о томе да смањење броја радних места у јавном сектору буде мање, Петровић је рекао да има неког основа за то.
„Али ако би се преговарало да не буде велики број смањења, значи да морамо имати уштеде на другој страни, да побољшање наплате и дефицит који је нешто мањи него планиран, да се те уштеде искористе за нешто спорији пад запослености у јавном сектору”, рекао је он.
На питање да ли су остварива очекивања Владе од ММФ-а да промени прогнозу очекиваног раста српске привреде са негативне на позитивних 0,5 одсто, Петровић је рекао да - како идемо - још не видимо да би привредни раст могао да се појави ове године.
„Управо објављени податак да је БДП упрвом кварталу пао 1,9 одсто на годишњем нивоу указује, када се екстраполира на целу годину, на негативан раст. Према томе, и ако дође до неког побољшањау току године, ја не очекујем да то буде неки позитиван раст, већ пре нека стагнација”, рекао је председник Фискалног савета.

На данашњи дан

На данашњи дан 1945. године Црвена армија - која је поднела највећи терет победе над Немачком у Другом светском рату - заузела је Берлин и истакла црвену заставу на згради Рајхстага (Немачка скупштина). Јединице Првог белоруског фронта маршала Георгија Жукова и Првог украјинског фронта маршала Ивана Коњева почеле су берлинску операцију 16. априла.
Нацистичка немачка је 75 одсто свих својих губитака током Другог светског рата претрпела у борбама против Совјетског савеза, а 25 одсто у борбама против свих осталих земаља антихилтеровске коалиције заједно.

Слава херојима борбе против фашизма који су положили
своје животе за ослобођење Европе од империјалистичког јарма.
Током берлинске операције Црвена армија је уништила 70 пешадијс-
ких, 12 тенковских, и 11 моторизованих дивизија Вермахта. Заробљено
је 480,000 војника, официра, генерала, заплењено 11 хиљада топова
и минобацача, више од 1,500 тенкова и 4,5 хиљаде авиона.
У жестокој борби и огорченом отпору фашистичких група Црвено-
армејци су изгубили 102,000 бораца, 527 авиона, 1220 топова и
минобацача, и 1,156 тенкова. Око 600 Црвеноармејаца добило је
звање хероја Совјетског савеза. Маршал Жуков је по трећи пут
проглашен за хероја, а Маршали Коњев и Рокосовски су то звање
добили по други пут.
Распоред копнених дивизија Немачке и њених европских савезника на

Источном и Западном фронту од 1941 до 1945: 

22 Јуна '41 
Совјетски фронт 190 дивизија 
Западни фронт 9 

Април 1942. године 
Совјетски 219 
Западни 11 

Новембар '42. 
Совјетски 266 
Западни 12,5 

Април 1943. године 
Совјетски 233 
Западни 14,5 

Јануар 1944. године 
Совјетски 245
Западни 21

Јун 1944. године 
Совјетски 239,5 
Западни 85

Јануар 1945. 
Совјетски 195,5 
Западни 107 

Табела јасно показује да је све до 1944. године на југословенском
ратишту било више копнених фашистичких снага него на Западном фронту.
На југословенском ратишту се константно налазило између 33 и 37
Вермахтових дивизија.
Други светски рат је однео 50 милиона живота, од чега је
Европа изгубила 40 милиона. Половина њих су совјетски грађани,
махом цивили побијени у нацистичким логорима. Од 18 милиона Европљана
који су бачени у фашистичке конц логоре, 11 милиона је убијено а
међу њима и неколико стотина хиљада Југословена.

петак, 1. мај 2015.

АМЕРИЧКИ ЕКСПЕРТИ ПРЕДВИЂАЈУ ЕКОНОМСКЕ ПОТРЕСЕ СВОЈОЈ ЗЕМЉИ

Легендарне америчке економије више нема - САД су постале економски инвалид

АМЕРИЧКА  економија налази се у много горем стању него што показује статистика – оценио Пол Крејг Робертс.
Угледни амерички економиста и политиколог  истовремено је указао да амерички Биро за економске анализе (BEA) фалсификује податке о расту америчког БДП и да то чини под изговором да би објављивање правих података „извело из равнотеже финансијска тржишта”.
„Ни један државни орган САД, који се бави економском статистиком, не жели да буде окривљен за крах финансијских тржишта. Зато се лоше новоти пробијају до јавности веома споро, ако се за њих уопште икада и сазна” – написао је Крејг Робертс.
Он је ипак изразио уверење да ће BEA за који месец ипак морати да објави податке који ће разоткрити стварно стање.
Крејг Робертс је посебно нагласио да су реални приходи Американаца престали да расту и да се тржиште напаја новцем за рачун пораста потрошачких дугова.
Он је упозорио да се нкада моћна америчка економија претвара у радну снагу трећег света јер у њој расте само сфера услуга. Па подвукао:
„Сједињене Државе су постале економски инвалид. Вашингтон је поделио америчку економију азијским земљама са јефтинијом радном снагом. На томе су зарадили власници капитала и њихови менаџери, али је већина Американаца изгубила”.

Крејг Робертс је своју анализу закључио речима:
„Пошто власници капитала нису толико бројни да би својим расходим „хранили” националну економију , легендарне америчке економије више нема”.
САД ништа добро не предвиђа ни бивши главни економсита ММФ Сајмон Џонсона који упозорава да ово што се сада догађа у америчкој економији „подсећа на догађаје који су довели до финансијске кризе из 2008. ходине”.
Џонсон указује да велике америчке банке имају превелики ниво дуга, а истовремено премали сопствени капитал. За пример је навео банкарски холдинг Morgan Stanley који има само 4 одсто свог капитала, што значи да је све остало – дуг. У овој или оној форми.
„Да ли је тај ниво сопственог капитала довољан да покрије све рузике у случају озбиљних потреса? Сигурно није! Ми смо тај „филм” – истакао је Џонсон - већ гледали и лоше се завршио. Оно што можемо видети следећи пут – биће још страшније”.