ПАВЛЕ ПЕТРОВИЋ КАТЕГОРИЧАН: ЕКОНОМСКОГ РАСТА У 2015. НЕЋЕ БИТИ, БЕЗ ПОВЕЋАЊА ПЛАТА ПЕНЗИЈА ДО 2017.
ПРЕДСЕДНИК Фискалног савета Павле Петровић не очекује да ће Србија у 2015. години забележити привредни раст, а сматра да ће ММФ дати позитивну оцену када је у питању фискални дефицит, с тим да ће се главни разговори водити о предузећима у реструктуирању, приватизацији и реформи запошљавањау јавном сектору.
Фискални савет, реклао је Петровић за РТС, не види простор за повећање плата и пензија.
Поводом предстојећих разговора са ММФ, Петровић каже да је прву ревизију дуго договараног аранжмана с том институцијом Влада дочекала без стрепње.
Он сматра да ће ММФ дати позитивну оцену што се тиче фискалног дефицита јер је мањи него што је планирано.
„Очекујем да ће предмет дискусије бити резултати у реструктурирању јавних предузећа – „Србијагаса”, ЕПС-а, Железница, то је једно. Друго је питање реструктуирања и приватизације преосталих предузећа, и трећи блок је реформа запошљавања у буџетском сектору”, рекао је он.
На питање како објашња то што је дефицит за четири месеца уместо 71 милијарду динара, 21 милијарда, Петровић је рекао да је то првенствено резултат смањења плата и пензија.
„Дакле, без смањења плата и пензија не би било ни фискалне консолидације, нити трајног смањења дефицита, то је прво и основно. Уз ово, оно што је додатни резултат јесте боља наплата пореза, односно већи обухват сиве економије и то је дало за резултат нешто мањи дефицит него што је планиран”, казао је он.
„Остала разлика, која је, изгледа, позитивна, резултат је привремених мера - јавне инвестиције су упола мање него што је планирано, што је катастрофално, и друго је што су дивиденде од јавних предузећа у највећем делу покупљене у првом кварталу, а заправо треба да се односе на целу годину”, рекао је Петровић.
Што се тиче најаве да би могле да се повећају плате и пензије, и то већ од октобра, Петровић је рекао да би се дефицит, ако би вратили плате и пензије на ниво који је био пре новембра прошле године вратио на стари ниво од 6,6 одсто „и ми не видимо простор за њихово повећање током ове три године, закључно са 2017. Годином”.
На питање да ли би било реално да би са ММФ-ом могло да се преговара о томе да смањење броја радних места у јавном сектору буде мање, Петровић је рекао да има неког основа за то.
„Али ако би се преговарало да не буде велики број смањења, значи да морамо имати уштеде на другој страни, да побољшање наплате и дефицит који је нешто мањи него планиран, да се те уштеде искористе за нешто спорији пад запослености у јавном сектору”, рекао је он.
На питање да ли су остварива очекивања Владе од ММФ-а да промени прогнозу очекиваног раста српске привреде са негативне на позитивних 0,5 одсто, Петровић је рекао да - како идемо - још не видимо да би привредни раст могао да се појави ове године.
„Управо објављени податак да је БДП упрвом кварталу пао 1,9 одсто на годишњем нивоу указује, када се екстраполира на целу годину, на негативан раст. Према томе, и ако дође до неког побољшањау току године, ја не очекујем да то буде неки позитиван раст, већ пре нека стагнација”, рекао је председник Фискалног савета.
Фискални савет, реклао је Петровић за РТС, не види простор за повећање плата и пензија.
Поводом предстојећих разговора са ММФ, Петровић каже да је прву ревизију дуго договараног аранжмана с том институцијом Влада дочекала без стрепње.
Он сматра да ће ММФ дати позитивну оцену што се тиче фискалног дефицита јер је мањи него што је планирано.
„Очекујем да ће предмет дискусије бити резултати у реструктурирању јавних предузећа – „Србијагаса”, ЕПС-а, Железница, то је једно. Друго је питање реструктуирања и приватизације преосталих предузећа, и трећи блок је реформа запошљавања у буџетском сектору”, рекао је он.
На питање како објашња то што је дефицит за четири месеца уместо 71 милијарду динара, 21 милијарда, Петровић је рекао да је то првенствено резултат смањења плата и пензија.
„Дакле, без смањења плата и пензија не би било ни фискалне консолидације, нити трајног смањења дефицита, то је прво и основно. Уз ово, оно што је додатни резултат јесте боља наплата пореза, односно већи обухват сиве економије и то је дало за резултат нешто мањи дефицит него што је планиран”, казао је он.
Што се тиче најаве да би могле да се повећају плате и пензије, и то већ од октобра, Петровић је рекао да би се дефицит, ако би вратили плате и пензије на ниво који је био пре новембра прошле године вратио на стари ниво од 6,6 одсто „и ми не видимо простор за њихово повећање током ове три године, закључно са 2017. Годином”.
На питање да ли би било реално да би са ММФ-ом могло да се преговара о томе да смањење броја радних места у јавном сектору буде мање, Петровић је рекао да има неког основа за то.
„Али ако би се преговарало да не буде велики број смањења, значи да морамо имати уштеде на другој страни, да побољшање наплате и дефицит који је нешто мањи него планиран, да се те уштеде искористе за нешто спорији пад запослености у јавном сектору”, рекао је он.
На питање да ли су остварива очекивања Владе од ММФ-а да промени прогнозу очекиваног раста српске привреде са негативне на позитивних 0,5 одсто, Петровић је рекао да - како идемо - још не видимо да би привредни раст могао да се појави ове године.
„Управо објављени податак да је БДП упрвом кварталу пао 1,9 одсто на годишњем нивоу указује, када се екстраполира на целу годину, на негативан раст. Према томе, и ако дође до неког побољшањау току године, ја не очекујем да то буде неки позитиван раст, већ пре нека стагнација”, рекао је председник Фискалног савета.
Нема коментара:
Постави коментар