To što špargle, artičoke i kokosov orah uvozimo iz Meksika, Maroka ili Perua ne čudi mnogo, ali i te kako čudi činjenica da nam pasulj dolazi iz Kirgistana i sa Madagaskara, crni luk sa Novog Zelanda, a paradajz iz Izraela.
Kada se umešaju svi sastojci od domaće i zdrave hrane nije ostalo ništa
- Kupio sam teglu kiselih krastavaca i video na etiketi da su uvezeni iz Vijetnama. Blago je reći da sam se šokirao činjenicom da krastavci koje jedemo ne samo da nisu iz Srbije, nego nisu ni iz okruženja, pa čak ni iz Evrope - kaže Dušan T. (29), iz Beograda.
Već godinama voće i povrće koje možemo da uzgajamo u svakom dvorištu, na svakom koraku, naručujemo iz najudaljenijih zemalja, jer je, verovali ili ne, uz sve carine i troškove prevoza - jeftinije od domaćeg. Zbog tog paradoksa, za proizvode koje možemo i sami da uzgajamo, godišnje dajemo oko 150 miliona dolara.
- Naši poljoprivredni proizvodi su skuplji zato što je skupa proizvodnja i zato što se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji nikako ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju veliki proizvođači u zemljama u kojima je proizvodnja u startu jeftinija - kaže Živadin Tanasković, poljoprivrednik iz ivanjičkog kraja.
Zato u tanjiru imamo paradajz iz Maroka, krompir iz Izraela, crni luk iz Novog Zelanda, šargarepu iz Južne Afrike, boraniju iz Kenije, beli luk iz Kine, papriku iz Vijetnama... Tako je domaći pasulj praktično izumro od kada nema velike vojske i fabrika, pa se srpski prebranac priprema od pasulja iz Azije. Domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na pijacama, a sve ga je manje i na njivama.
- Potrošnja pasulja značajno je pala, jer su nestali veliki potrošači. Najveći je bila armija, koja je bila ogromna, a zatim i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se tri puta nedeljno spremao pasulj - kaže za Milan Prostran, agroekonomista.
Od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja, postalo je isplativije uvoziti ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta, Perua, Madagaskara, Tanzanije, Antigve i Barbude, Kajmanskih ostrva, Uzbekistana...
Najudaljenije zemlje iz kojih uvozimo voće i povrće:
* Pasulj: Etiopija, Kirgistan, Kina, Egipate, Peru, Madagaskar, Tanzanija, Antigva i Barbuda, Kajmanska ostrva, Uzbekistan
* Krompir: Luksemburg, Izrael, Egipat
* Beli luk: Argentina, Kina
* Paradajz: Egipat, Turska, Maroko, Izrael
* Grašak: Argentina, SAD, Novi Zeland i Rusija
* Crni luk: Novi Zeland, Peru, Meksiko
* Šargarepa i korenasto povrće: Izrael, Južna Afrika, Turska, Kina, Tajland
* Krastavci: Maroko
* Boranija: Kenija, Maroko
* Paprika: Vijetnam, Maroko, Izraeel
* Lubenice: Panama, Brazil, Kostarika
* Jabuke: Argentina, Južna Afrika
* Šljive: Južna Afrika,
* Maline: Maroko, Meksiko, Čile
* Kajsije: Kina
Kada se umešaju svi sastojci od domaće i zdrave hrane nije ostalo ništa
- Kupio sam teglu kiselih krastavaca i video na etiketi da su uvezeni iz Vijetnama. Blago je reći da sam se šokirao činjenicom da krastavci koje jedemo ne samo da nisu iz Srbije, nego nisu ni iz okruženja, pa čak ni iz Evrope - kaže Dušan T. (29), iz Beograda.
Već godinama voće i povrće koje možemo da uzgajamo u svakom dvorištu, na svakom koraku, naručujemo iz najudaljenijih zemalja, jer je, verovali ili ne, uz sve carine i troškove prevoza - jeftinije od domaćeg. Zbog tog paradoksa, za proizvode koje možemo i sami da uzgajamo, godišnje dajemo oko 150 miliona dolara.
- Naši poljoprivredni proizvodi su skuplji zato što je skupa proizvodnja i zato što se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji nikako ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju veliki proizvođači u zemljama u kojima je proizvodnja u startu jeftinija - kaže Živadin Tanasković, poljoprivrednik iz ivanjičkog kraja.
Zato u tanjiru imamo paradajz iz Maroka, krompir iz Izraela, crni luk iz Novog Zelanda, šargarepu iz Južne Afrike, boraniju iz Kenije, beli luk iz Kine, papriku iz Vijetnama... Tako je domaći pasulj praktično izumro od kada nema velike vojske i fabrika, pa se srpski prebranac priprema od pasulja iz Azije. Domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na pijacama, a sve ga je manje i na njivama.
- Potrošnja pasulja značajno je pala, jer su nestali veliki potrošači. Najveći je bila armija, koja je bila ogromna, a zatim i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se tri puta nedeljno spremao pasulj - kaže za Milan Prostran, agroekonomista.
Od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja, postalo je isplativije uvoziti ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta, Perua, Madagaskara, Tanzanije, Antigve i Barbude, Kajmanskih ostrva, Uzbekistana...
Najudaljenije zemlje iz kojih uvozimo voće i povrće:
* Pasulj: Etiopija, Kirgistan, Kina, Egipate, Peru, Madagaskar, Tanzanija, Antigva i Barbuda, Kajmanska ostrva, Uzbekistan
* Krompir: Luksemburg, Izrael, Egipat
* Beli luk: Argentina, Kina
* Paradajz: Egipat, Turska, Maroko, Izrael
* Grašak: Argentina, SAD, Novi Zeland i Rusija
* Crni luk: Novi Zeland, Peru, Meksiko
* Šargarepa i korenasto povrće: Izrael, Južna Afrika, Turska, Kina, Tajland
* Krastavci: Maroko
* Boranija: Kenija, Maroko
* Paprika: Vijetnam, Maroko, Izraeel
* Lubenice: Panama, Brazil, Kostarika
* Jabuke: Argentina, Južna Afrika
* Šljive: Južna Afrika,
* Maline: Maroko, Meksiko, Čile
* Kajsije: Kina
Нема коментара:
Постави коментар