Oko 24 odsto građana Srbije živi u opasnosti od siromaštva, što našu zemlju svrstava u sam evropski vrh, a najteže je nezaposlenima i penzionerima, pokazala je poslednja anketa Republičkog zavoda za statistiku.
Određeni napredak na tom planu mogao bi se očekivati za oko tri godine, nakon sprovođenja ekonomskih reformi, rekao je za Tanjug zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo primanja od 13.680 dinara, a poslednja anketa sprovedena u Srbiji 2012. godine na uzorku od nekoliko hiljada građana pokazala je da gotovo četvrtina građana živi u opasnosti od siromaštva.
S druge strane, program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je nedavno podatke prema kojima je Srbija „zauzela” 77. mesto među 187 zemalja po indeksu socijalnog razvoja (HDI) za 2013. godinu.
Prema tom izveštaju, u Srbiji se socijalni razvoj i dalje kreće uzlaznom putanjom.
Za 2013. godinu, HDI u Srbiji iznosi 0,745 - što spada u kategoriju visokog ljudskog razvoja - i stavlja zemlju na 77. mesto.
Kovačević, međutim, objašnjava da se ne može samo na osnovu jednog indikatora, kao kao što je indeks socijalnog razvoja, steći utisak o napretku već da su relevantni i drugi indikatori - merenje kupovne moći ili ankete o siromaštvu koja se svake godine sprovodi.
To što je Srbija po indeksu socijalnog razvoja na 77. mestu, korespondira sa činjenicom da je BDP nominalno ovih godina oko 6.000 dolara po stanovniku, a prema paritetu kupovne moći oko 12.000 dolara, naveo je Kovačević.
Srbija je, objašnjava, blizu, ali ipak po nejednakosti i siromaštvu prednjači u odnosu na zemlje poput Grčke, Španije, Bugarske, Rumunije, ali i Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije...
Primera radi, u Sloveniji je kupovna moć veća 2,5 puta nego u Srbiji, naveo je Kovačević.
Siromaštvo preti pre svega nezaposlenima - oko 48 odsto, potom samozaposlenima, u koje spadaju poljoprivrednici - oko 38 odsto, slede domaćinstvima i porodicama sa više od troje dece oko 44 odsto i samohranim roditeljima sa jednim detetom - oko 36 odsto.
Rizik od siromaštva kod onih koji su zaposleni kod poslodavca je oko šest odsto, a kod penzionera oko 14 odsto, rekao je Kovačević.
Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo iznose primanja od 13.680 dinara mesečno, a za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina je 24.624 dinara.
Za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece taj prag iznosi 28.728 dinara mesečno.
Analiza siromaštva u Srbiji sprovodi se jednom godišnje, i trenutno se obrađuju podaci za 2013. godinu.
Siromaštvo je tendencija u svetu, ističe Kovačević, i može se očekivati da će i kod nas u vreme konsolidacije, štednje i restrikcija biti povećano budući da je i nejednakost u trendu povećanja.
„Nakon sprovođenja reformi, za oko tri godine može se očekivati da krenemo putem rasta i razvoja, rasta ekonomske aktivnosti pa i smanjenja siromaštva i nejednakosti”, kaže Kovačević.
Izveštaj UNDP pokazao je da je više od 2,2 milijarde ljudi siromašno ili blizu siromaštva, dok finansijske krize, prirodne katastrofe, rastuće cene hrane i krvavi sukobi prete da samo dodatno pogoršaju problem.
Iako je siromaštvo u padu širom sveta, rastuća nejednakost i strukturalni problemi ostaju ključna pretnja, zaključak je UNDP.
Određeni napredak na tom planu mogao bi se očekivati za oko tri godine, nakon sprovođenja ekonomskih reformi, rekao je za Tanjug zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo primanja od 13.680 dinara, a poslednja anketa sprovedena u Srbiji 2012. godine na uzorku od nekoliko hiljada građana pokazala je da gotovo četvrtina građana živi u opasnosti od siromaštva.
S druge strane, program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je nedavno podatke prema kojima je Srbija „zauzela” 77. mesto među 187 zemalja po indeksu socijalnog razvoja (HDI) za 2013. godinu.
Prema tom izveštaju, u Srbiji se socijalni razvoj i dalje kreće uzlaznom putanjom.
Za 2013. godinu, HDI u Srbiji iznosi 0,745 - što spada u kategoriju visokog ljudskog razvoja - i stavlja zemlju na 77. mesto.
Kovačević, međutim, objašnjava da se ne može samo na osnovu jednog indikatora, kao kao što je indeks socijalnog razvoja, steći utisak o napretku već da su relevantni i drugi indikatori - merenje kupovne moći ili ankete o siromaštvu koja se svake godine sprovodi.
To što je Srbija po indeksu socijalnog razvoja na 77. mestu, korespondira sa činjenicom da je BDP nominalno ovih godina oko 6.000 dolara po stanovniku, a prema paritetu kupovne moći oko 12.000 dolara, naveo je Kovačević.
Srbija je, objašnjava, blizu, ali ipak po nejednakosti i siromaštvu prednjači u odnosu na zemlje poput Grčke, Španije, Bugarske, Rumunije, ali i Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije...
Primera radi, u Sloveniji je kupovna moć veća 2,5 puta nego u Srbiji, naveo je Kovačević.
Siromaštvo preti pre svega nezaposlenima - oko 48 odsto, potom samozaposlenima, u koje spadaju poljoprivrednici - oko 38 odsto, slede domaćinstvima i porodicama sa više od troje dece oko 44 odsto i samohranim roditeljima sa jednim detetom - oko 36 odsto.
Rizik od siromaštva kod onih koji su zaposleni kod poslodavca je oko šest odsto, a kod penzionera oko 14 odsto, rekao je Kovačević.
Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo iznose primanja od 13.680 dinara mesečno, a za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina je 24.624 dinara.
Za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece taj prag iznosi 28.728 dinara mesečno.
Analiza siromaštva u Srbiji sprovodi se jednom godišnje, i trenutno se obrađuju podaci za 2013. godinu.
Siromaštvo je tendencija u svetu, ističe Kovačević, i može se očekivati da će i kod nas u vreme konsolidacije, štednje i restrikcija biti povećano budući da je i nejednakost u trendu povećanja.
„Nakon sprovođenja reformi, za oko tri godine može se očekivati da krenemo putem rasta i razvoja, rasta ekonomske aktivnosti pa i smanjenja siromaštva i nejednakosti”, kaže Kovačević.
Izveštaj UNDP pokazao je da je više od 2,2 milijarde ljudi siromašno ili blizu siromaštva, dok finansijske krize, prirodne katastrofe, rastuće cene hrane i krvavi sukobi prete da samo dodatno pogoršaju problem.
Iako je siromaštvo u padu širom sveta, rastuća nejednakost i strukturalni problemi ostaju ključna pretnja, zaključak je UNDP.
Нема коментара:
Постави коментар