Странице

среда, 10. јул 2013.

Да ли се у ЕУ враћа најгоре време дужничке кризе

Инвеститори траже од Португалије камате веће од осам одсто на дугорочне зајмове – то подсећа на најгоре време дужничке кризе… да ли се оно враћа?

Андреас Рес, главни економиста банке “Уникредит дојчланд“, не може да верује да медији пишу о поновном распламсавању дужничке кризе.
У Португалији је политичка ситуација напета, “али када погледате какав напредак је та земља остварила – на плану структурних реформи и штедње – не верујем да то може да се назове повратком кризе“, каже Рес за Дојче веле.
Стручњак за финансије Волфганг Герке, то види сасвим друкчије. Он сматра да криза није прошла:
“Она је само пригушена екстремно великом количином новца емисионих банака као и новцем из спасилачких фондова. Није никакво изненађење што су тржишта одједном поново постала нервозна, да немају поверења у предузете мере. Због тога је дужничка криза и даље у току.“

Жариште број један – Португалија
Кризно жариште број један је у овом тренутку Португалија.
Тамо су два министра поднела оставке јер више нису желела да учествују у спорној владиној политици штедње. Међународни монетарни фонд сматра да би њен државни дуг следеће године могао да се попне на 140 процената бруто друштвеног производа ако се коњунктура буде развијала лошије него што је очекивано. Тако гледано, мало је вероватно да би Португалија од средине 2014. поново могла себе да финансира на тржишту – када истекну кредити земаља еврозоне, Европске централне банке и ММФ (“Тројка“). Другим речима: потребан је други пакет за спас Португалије.
То подсећа на Грчку, чиме смо стигли и до кризног жаришта број два.

Жариште број два – Грчка

Тамо стручњаци Тројке управо испитују да ли је Грчка испунила услове за следећу траншу кредита. У среду влада у Атини је морала да призна да није успела да у потребној мери редукује број радних места у јавном сектору. Нема напретка ни у приватизацији.
Андреас Рес и поред тога налази речи хвале за земљу у којој се родила дужничка криза:
“Грчка је на плану штедње већ постигла много. Али, тачно је и да мора још доста тога да се уради када су у питању структурне реформе.“
И поред свих мера штедње, грчки дуг је поново достигао 175 одсто БДП. Циљ кредитора да се до 2020. године он смањи на 110 одсто изгледа све мање реално. Многи стручњаци сматрају да је неизбежан нови отпис дугова те земље. То би погодило и немачке пореске обвезнике. То је шкакљива тема у време предизборне кампање. Због тога Волфганг Герке сматра да пре избора за Бундестаг неће бити новог отписа дугова Грчкој, а после избора ће све бити могуће.
И тржишта то тако виде и тако се понашају. По мишљењу овог стручњака, Грчка је одавно требало да напусти еврозону уз одговарајући програм реструктурисања привреде.

Жариште број три – Кипар
О изласку Грчке из еврозоне се много дискутовало и шпекулисало, да би та тема била закључена пре годину дана. Али, сада би једна друга земља могла да потражи срећу ван еврозоне: Кипар. И ту смо код кризног жаришта број три – према једној анкети, 67 одсто Кипрана жели да се растане од евра. Грађани острвске републике морају да уштеде укупно 13 милијарди евра да би их Тројка кредитирала са десет милијарди. Имајући у виду драстични пад БДП, влада у Никозији је недавно послала Бриселу позив упомоћ, који је остао без одговора.

Волфганг Герке сматра да је политика спасавања валуте у великој мери крива за очајнички положај грађана Кипра, али и Грчке и Португалије: “Покушало се са спасавањем банака. Спасен је велики међународни иметак, али је терет пребачен на грађане, иако су они најмање криви за проблеме.“

Нема коментара: