Српску полицију воде црногорски кадрови. Боље рећи, систематски је уништавају
већ годинама, намештајући једни другима титуле, положаје, звања, чинове, а
богами и повелике плате, привилегије, провизије и везе у подземљу, да имају од
кога да узму, са ким да се тале, кога да штите и некога ко ће њих да заштити „ако дође до
нечега”.
Српска полиција већ годинама представља отуђени „центар безбједности”, састављен од завичајних кланова који једним увом слушају шта им говори њихова „кршевита” база у Црној Гори, а другим, коме у Србији да се приклоне.
Избор им је повелики док је странака и тајкуна. Таблоид је истраживао како су и од чега каријере правили високи полицијски функционери попут Родољуба Миловића, Светислава Бата Ђуровића, Дарка Сенића, Саше Барјактаровића, Горана Драговића, Владимира Божовића и других…
На питање који је највећи европски град, Американци одговарају – Никшић! То кажу, а реч је о вицу, јер је сваки пети затвореник у овој земљи из Никшића.
У Србији момци из Никшића нису најбројнији у нашим казаматима, али су њихови суграђани најбројнији на функцијама у њеној полицији. У српској полицији примају плате, добијају станове, пљачкају најсуровије српску привреду, организују криминалне групе којима руководе, а све директиве им стижу од црногорске тајне полиције.
Недавно је Никшићка организована криминална група која руководи српском криминалистичком службом добила и појачање, државног секретара у МУП-у Србије, Владимира Божовића. Окупација српске полиције кадровима из Црне Горе започела је за време док је на челу министарства унутрашњих послова био Драган Јочић, такође Црногорац, родом из Даниловграда.
Када је Милорад Вељовић у јуну 2005U. изабран за првог директора српске полиције, Јочић му је наредио да за начелника Управе криминалистичке полиције постави Родољуба Миловића, никшићанина. Први човек криминалистичке полиције имао је метеорску каријеру. Почео је да ради у Београду, веровали или не, као портир у једном предузећу (А ђе јадо портир, што вељу, не оде у Академије, питали су га сународници).
Српска полиција већ годинама представља отуђени „центар безбједности”, састављен од завичајних кланова који једним увом слушају шта им говори њихова „кршевита” база у Црној Гори, а другим, коме у Србији да се приклоне.
Избор им је повелики док је странака и тајкуна. Таблоид је истраживао како су и од чега каријере правили високи полицијски функционери попут Родољуба Миловића, Светислава Бата Ђуровића, Дарка Сенића, Саше Барјактаровића, Горана Драговића, Владимира Божовића и других…
На питање који је највећи европски град, Американци одговарају – Никшић! То кажу, а реч је о вицу, јер је сваки пети затвореник у овој земљи из Никшића.
У Србији момци из Никшића нису најбројнији у нашим казаматима, али су њихови суграђани најбројнији на функцијама у њеној полицији. У српској полицији примају плате, добијају станове, пљачкају најсуровије српску привреду, организују криминалне групе којима руководе, а све директиве им стижу од црногорске тајне полиције.
Недавно је Никшићка организована криминална група која руководи српском криминалистичком службом добила и појачање, државног секретара у МУП-у Србије, Владимира Божовића. Окупација српске полиције кадровима из Црне Горе започела је за време док је на челу министарства унутрашњих послова био Драган Јочић, такође Црногорац, родом из Даниловграда.
Када је Милорад Вељовић у јуну 2005U. изабран за првог директора српске полиције, Јочић му је наредио да за начелника Управе криминалистичке полиције постави Родољуба Миловића, никшићанина. Први човек криминалистичке полиције имао је метеорску каријеру. Почео је да ради у Београду, веровали или не, као портир у једном предузећу (А ђе јадо портир, што вељу, не оде у Академије, питали су га сународници).
Оздо стижу
инструкције
Онда су, разумијеш, потегнуте све везе, и Миловића приме у полицију. Не за позорника, но за инспектора! И то у крвне деликте. А што ће му, јадо, школа, учиће, има времена!
И заврши ти, разумијеш, Миловић, ту Вишу колу унутрашњих послова у Земуну, а, јадо довољно школе, и за министра могу земљаци да га туре! И турише га. Прво за инспектора у крвне деликте, па онда, разумијеш, у Управу за борбу против организованог криминала. Ту ти се Миловић, о браћо драга, показа ка’ прави ишљедник!
Умало га не ухапсише, кад је укрштао позиве Дејна Миленковића Багзија, након што он покуша да почетком марта 2003. године изазове судар испред хале Лимес на Новом Београду, пресецајући камионом колону возила у којима је био тадашњи премијер Зоран Ђинђић.
Укрштање Миловићу није ишло од руке, тако да су помислили да и он није био укључен у атентат.
Онда су, разумијеш, потегнуте све везе, и Миловића приме у полицију. Не за позорника, но за инспектора! И то у крвне деликте. А што ће му, јадо, школа, учиће, има времена!
И заврши ти, разумијеш, Миловић, ту Вишу колу унутрашњих послова у Земуну, а, јадо довољно школе, и за министра могу земљаци да га туре! И турише га. Прво за инспектора у крвне деликте, па онда, разумијеш, у Управу за борбу против организованог криминала. Ту ти се Миловић, о браћо драга, показа ка’ прави ишљедник!
Умало га не ухапсише, кад је укрштао позиве Дејна Миленковића Багзија, након што он покуша да почетком марта 2003. године изазове судар испред хале Лимес на Новом Београду, пресецајући камионом колону возила у којима је био тадашњи премијер Зоран Ђинђић.
Укрштање Миловићу није ишло од руке, тако да су помислили да и он није био укључен у атентат.
Али,
ђе њега!
Пустише га, јер је требало убити организаторе, како су тада рекли, Душана Спасојевића и Милета Луковића званог Кум. И Родољуб, од милоште звани Рођа је очима гледао како ликвидирају Спасојевића и Луковића. Он је касније добио свој тал, када су поделили Спасојевићеве паре, које је он понео са собом. А реч је о милионима евра!
И од те 2005. године Родољуб Миловић руководи криминалистичком полицијом. А он је, разумијеш, неповјерљив човјек. Београд ти је велики град. Има пуно посла. Дрога, оружје, шверцује се царским друмовима ка Европи, те Савом и Дунавом, па све до Немачке и Црнога мора. А Миловић ти онда за начелника Управе криминалистичке полиције Полицијске управе Београда, постави свог земљака Дарка Сенића!
Ух, што се сад може зајашити Србија. Тако ти Рођа тури Сашу Барјактаровића за шефа криминала у Полицијској управи Новога Сада, а онда Саша иде даље, свуда по Војводини. Ође су сви наши, јавља он љубазно главном ишљеднику Миловићу. А Миловић, када се то све сабере, шаље доље, до Никшића. А из Никшића је Мило Ђукановић и брат му Ацо. Доље иду сви подаци, а оздо стижу инструкције.
Пустише га, јер је требало убити организаторе, како су тада рекли, Душана Спасојевића и Милета Луковића званог Кум. И Родољуб, од милоште звани Рођа је очима гледао како ликвидирају Спасојевића и Луковића. Он је касније добио свој тал, када су поделили Спасојевићеве паре, које је он понео са собом. А реч је о милионима евра!
И од те 2005. године Родољуб Миловић руководи криминалистичком полицијом. А он је, разумијеш, неповјерљив човјек. Београд ти је велики град. Има пуно посла. Дрога, оружје, шверцује се царским друмовима ка Европи, те Савом и Дунавом, па све до Немачке и Црнога мора. А Миловић ти онда за начелника Управе криминалистичке полиције Полицијске управе Београда, постави свог земљака Дарка Сенића!
Ух, што се сад може зајашити Србија. Тако ти Рођа тури Сашу Барјактаровића за шефа криминала у Полицијској управи Новога Сада, а онда Саша иде даље, свуда по Војводини. Ође су сви наши, јавља он љубазно главном ишљеднику Миловићу. А Миловић, када се то све сабере, шаље доље, до Никшића. А из Никшића је Мило Ђукановић и брат му Ацо. Доље иду сви подаци, а оздо стижу инструкције.
Дарко, род
најрођенији!
Горан Драговић ти је на чело ПТЈ-а (Противтерористичке јединице Жандармерије) ђенерал је он, као и Миловић. Е, то ти је специјална јединица. То је главна црногорска противтерористичка јединица. Мање је против, а више терористичка!
Комадант Драговић је више пута окрварио руке. Таблоид је описао смрт неколико припадника ове јединице, отворено оптужујући команданта да их је лично побио! Е, јадо, како то доказати, кад ти криминалистичком полицијом Београда руководи Дарко Сенић, а горе изнад њега је Миловић.
Љиљана Марковић из Врбаса је пре три месеца ухапшена испред зграде Владе Србије. Понела је пиштољ, претећи да ће се убити испред зграде Владе Србије, ако је не прими. Жалила се на Сашу Барјактаровића, који је за смрт њеног јединца, који је убијен у Врбасу, на суд извео невине људе, који су и осуђени и невино робијају, а она има доказ да је једног сина убила полиција. Вучић није добио дозволу од Миодрага Ракића да је прими на разговор, и Љиљана је принудно спроведена у лудницу, где је и данас држе у пуној изолацији.
Има и Миловић свога надређеног. Свакодневно се јавља Ратку Ботуровићу, званом Бата Кан кан, у Нови Сад, јер је он рођак од Мила и Аца. Зна се ко је на пленуму у вру’ софре.
До пре две недеље на челу Службе за борбу против организованог криминала био је Светислав Бата Ђуровић, од Бијело Поље. Комшија од Дарка Шарића, род рођени су!
Бата наговорио браћу да министарки Снежани Маловић и њеном момку Миљку Радисављевићу купе стан у Вашингтон, да се имају ђе склонити, разумијеш, ако загусти. Ако се Срби на ноге дигну, и не оћерају их до Мораче.
Горан Драговић ти је на чело ПТЈ-а (Противтерористичке јединице Жандармерије) ђенерал је он, као и Миловић. Е, то ти је специјална јединица. То је главна црногорска противтерористичка јединица. Мање је против, а више терористичка!
Комадант Драговић је више пута окрварио руке. Таблоид је описао смрт неколико припадника ове јединице, отворено оптужујући команданта да их је лично побио! Е, јадо, како то доказати, кад ти криминалистичком полицијом Београда руководи Дарко Сенић, а горе изнад њега је Миловић.
Љиљана Марковић из Врбаса је пре три месеца ухапшена испред зграде Владе Србије. Понела је пиштољ, претећи да ће се убити испред зграде Владе Србије, ако је не прими. Жалила се на Сашу Барјактаровића, који је за смрт њеног јединца, који је убијен у Врбасу, на суд извео невине људе, који су и осуђени и невино робијају, а она има доказ да је једног сина убила полиција. Вучић није добио дозволу од Миодрага Ракића да је прими на разговор, и Љиљана је принудно спроведена у лудницу, где је и данас држе у пуној изолацији.
Има и Миловић свога надређеног. Свакодневно се јавља Ратку Ботуровићу, званом Бата Кан кан, у Нови Сад, јер је он рођак од Мила и Аца. Зна се ко је на пленуму у вру’ софре.
До пре две недеље на челу Службе за борбу против организованог криминала био је Светислав Бата Ђуровић, од Бијело Поље. Комшија од Дарка Шарића, род рођени су!
Бата наговорио браћу да министарки Снежани Маловић и њеном момку Миљку Радисављевићу купе стан у Вашингтон, да се имају ђе склонити, разумијеш, ако загусти. Ако се Срби на ноге дигну, и не оћерају их до Мораче.
И
Миловић
реферише доље у Никшић, инспектору Црногорске тајне служе (АНБ) да је све под
контролу. Путеви су слободни, ако товари крену за Европу, или до Крагујевца и
Београда, све су њихови људи. Може трава, кока, хероин, море и товар духана, и
људи и жена, све може. У Крагујевцу је начелник Иван Ђоровић, њихов човек
и држављанин, доље му је и имовина. Он ће све да покрије.
Испомажу се…
Оћеш болан посао у САЈ-у. Дођи, нема проблема. Ома ћеш га добити. Пун је САЈ људи из Никшића. Што да чаме у затвору, могу у Београд бити први. Нема иоле важније функције у српској полицији, у већем граду у Србији, да на челу криминалистичке полиције, или полицијске управе, није ђетић из Никшића, или од Подгорицу. А далеко од родног града, они се држе као црева.
Ако загусти, покупиће ташне и право за Никшић. Доље су оставили своје старе, другаре и имовину. У Београду само пљачкају. А Миловић се баш жртвује за своје сународнике. Тешко је болестан. Од коксаки вируса. Животари, али пијан је после десет сати. Пије се најбољи виски. Може се, има се чим!
Е, сада им се придружио и Владимир Божовић, Горњег поља код Никшића. Он је постао државни секретар у МУП-у Србије. Када га нема ту, а скоро никада није у кабинету, он замењује, разумијеш, Ивицу Дачића. Е, сад је он главни за издају.
Све податке више не шаље Миловић, него их доље носи Владимир Божовић. (Таблоиду је уручено писмо радника МУП-а и БИА који описују „подвиге” државног секретара Божовића на издаји Србије и њених интереса, али је главни уредник одбио да га објави).
Миловићевој организованој групи у српској полицији је над главом директор Милорад Вељовић, са својом новопазарском групом. Али, сарађују, испомажу се.
Директор Вељовић има на планини Голији пословно-стамени хотелски простор од хиљаду квадрата. По десет блиндираних џипова је у пратњи када директор иде да се одмара и уговара послове. На Голији заседају организоване криминалне групе у српској полицији. Тале се, деле територију, а обезбеђује их даноноћно, 24 сата, одељење Жандармерије које је ту и стационирано!
Пратећи рад српске полиције, немачка БНД-е, руска спољна обавештајна служба и енглеска МИ 6 описују српску полицију као преторијанску гарду српских политичара, и најкорумпиранијом полицијом у Европи!
Миодраг Ракић је, са позиције секретара Савета за националну безбедност, до прошле године, хушкао Вељовића и црногорску организовану групу у њој, да прате и уходе српске политичаре, новинаре, бизнисмене, и да све податке њему достављају. Али је све податке, без уложеног труда, добијала и црногорска тајна служба (АНБ), која их је прослеђивала колегама у Лондон. А можда и другима тајним полицијама.
Црногорци у српској полицији завађају криминалне групе, они их стварају, штите, а све са циљем да за њих и црногорски политички естаблишмент обављају прљаве послове. Данас Црногорци на раду у српском МУП-у завађају кланове, организују убиства виђенијих жешћих момака, ради стварања панике међу грађанима, и на тај начин прете и српским функционерима.
UЗа време бивше Југославије, Државна безбедност Црне Горе бавила се ликвидацијама, како унутрашњег „непријатеља”, тако и емиграције по Европским земљама и Канади.
Србију, под својом шапом држе људи из Никшића, који ничим заслужни, руководе најзначајнијим службама унутар Министарства унутрашњих послова. Нажалост, такав случај је и са БИА, ВБА и ВОА.
Оћеш болан посао у САЈ-у. Дођи, нема проблема. Ома ћеш га добити. Пун је САЈ људи из Никшића. Што да чаме у затвору, могу у Београд бити први. Нема иоле важније функције у српској полицији, у већем граду у Србији, да на челу криминалистичке полиције, или полицијске управе, није ђетић из Никшића, или од Подгорицу. А далеко од родног града, они се држе као црева.
Ако загусти, покупиће ташне и право за Никшић. Доље су оставили своје старе, другаре и имовину. У Београду само пљачкају. А Миловић се баш жртвује за своје сународнике. Тешко је болестан. Од коксаки вируса. Животари, али пијан је после десет сати. Пије се најбољи виски. Може се, има се чим!
Е, сада им се придружио и Владимир Божовић, Горњег поља код Никшића. Он је постао државни секретар у МУП-у Србије. Када га нема ту, а скоро никада није у кабинету, он замењује, разумијеш, Ивицу Дачића. Е, сад је он главни за издају.
Све податке више не шаље Миловић, него их доље носи Владимир Божовић. (Таблоиду је уручено писмо радника МУП-а и БИА који описују „подвиге” државног секретара Божовића на издаји Србије и њених интереса, али је главни уредник одбио да га објави).
Миловићевој организованој групи у српској полицији је над главом директор Милорад Вељовић, са својом новопазарском групом. Али, сарађују, испомажу се.
Директор Вељовић има на планини Голији пословно-стамени хотелски простор од хиљаду квадрата. По десет блиндираних џипова је у пратњи када директор иде да се одмара и уговара послове. На Голији заседају организоване криминалне групе у српској полицији. Тале се, деле територију, а обезбеђује их даноноћно, 24 сата, одељење Жандармерије које је ту и стационирано!
Пратећи рад српске полиције, немачка БНД-е, руска спољна обавештајна служба и енглеска МИ 6 описују српску полицију као преторијанску гарду српских политичара, и најкорумпиранијом полицијом у Европи!
Миодраг Ракић је, са позиције секретара Савета за националну безбедност, до прошле године, хушкао Вељовића и црногорску организовану групу у њој, да прате и уходе српске политичаре, новинаре, бизнисмене, и да све податке њему достављају. Али је све податке, без уложеног труда, добијала и црногорска тајна служба (АНБ), која их је прослеђивала колегама у Лондон. А можда и другима тајним полицијама.
Црногорци у српској полицији завађају криминалне групе, они их стварају, штите, а све са циљем да за њих и црногорски политички естаблишмент обављају прљаве послове. Данас Црногорци на раду у српском МУП-у завађају кланове, организују убиства виђенијих жешћих момака, ради стварања панике међу грађанима, и на тај начин прете и српским функционерима.
UЗа време бивше Југославије, Државна безбедност Црне Горе бавила се ликвидацијама, како унутрашњег „непријатеља”, тако и емиграције по Европским земљама и Канади.
Србију, под својом шапом држе људи из Никшића, који ничим заслужни, руководе најзначајнијим службама унутар Министарства унутрашњих послова. Нажалост, такав случај је и са БИА, ВБА и ВОА.
У Србији има
60 криминалних група
У Србији данас, према подацима полиције, постоји око 60 криминалних група, које имају више од 3.000 припадника, а најјача од њих делује у Београду. Примат на нарко-тржишту има група на чијем челу је Лука Бојовић, пише „Блиц”.
Према евиденцији у МУП-у Србије, јаке организације које се баве шверцом наркотика у земљи и иностранству постоје и у Јагодини, Крушевцу и Новом Пазару, наводи београдски дневник. На нарко-тржишту у Београду, најјачи играч је Лука Бојовић, под чијом контролом, наводи се, и „надзором десеторице његових најближих сарадника” делују остале криминалне организације.
У Београду је доминантно пет криминалних организација, које имају по око 30 чланова – земунска, са Карабурме, Вождовца, Новог Београда и Звездаре, које константно воде борбу за територију и „водеће” су у продаји кокаина, хероина, марихуане и екстазија. У међусобном рату локалних група је последњих година убијено чак десетак „јаких играча”.
Како наводи београдски дневник, дрога се набавља преко сигурних веза у иностранству, хероин из Турске и Бугарске, а кокаин преко канала из Латинске Америке, одакле бродовима стиже у Европу. У Београду се дистрибуира преко неколико јаких група, које под контролом држе улично тржиште, а дрога се најчешће купује преко обезбеђења сплавова и клубова.
У Србији данас, према подацима полиције, постоји око 60 криминалних група, које имају више од 3.000 припадника, а најјача од њих делује у Београду. Примат на нарко-тржишту има група на чијем челу је Лука Бојовић, пише „Блиц”.
Према евиденцији у МУП-у Србије, јаке организације које се баве шверцом наркотика у земљи и иностранству постоје и у Јагодини, Крушевцу и Новом Пазару, наводи београдски дневник. На нарко-тржишту у Београду, најјачи играч је Лука Бојовић, под чијом контролом, наводи се, и „надзором десеторице његових најближих сарадника” делују остале криминалне организације.
У Београду је доминантно пет криминалних организација, које имају по око 30 чланова – земунска, са Карабурме, Вождовца, Новог Београда и Звездаре, које константно воде борбу за територију и „водеће” су у продаји кокаина, хероина, марихуане и екстазија. У међусобном рату локалних група је последњих година убијено чак десетак „јаких играча”.
Како наводи београдски дневник, дрога се набавља преко сигурних веза у иностранству, хероин из Турске и Бугарске, а кокаин преко канала из Латинске Америке, одакле бродовима стиже у Европу. У Београду се дистрибуира преко неколико јаких група, које под контролом држе улично тржиште, а дрога се најчешће купује преко обезбеђења сплавова и клубова.
Најјача
криминална група у унутрашњости Србије делује у Јагодини, а под њеном контролом
су и тржишта Параћина и Ћуприје. Та група се бави организованим шверцом хероина
и кокаина, а
њен вођа има добре везе у нарко-организацијама Турске, Бугарске и Ирана, одакле се наркотици и набављају и даље шаљу кроз Србију ка западној Европи.
За последњих неколико година, колико делује, овај клан је направио јаку дилерску мрежу у Немачкој, Аустрији, Данској, Шведској и Холандији. И у Крушевцу постоји јака „нарко-екипа”, чији је вођа примат у граду преузео после разбијања Јоткине групе. Хероин и кокаин овај клан набавља из Бугарске, а зарађени новац улаже у некретнине, кафиће, хотеле, коцкарнице, али и у зеленашење и препродају аутомобила.
Осим те, у Крушевцу делује још једна мања група, чији је вођа осуђиван за убиство. За ту групу, раде и поједини бивши полицајци, а под својом контролом држе нарко-тржиште Врњачке Бање, где углавном продају кокаин.
Лесковац и Пријепоље, према полицијским подацима, држе криминалне групе које су у блиским односима са одбеглим Дарком Шарићем. На челу лесковачког клана је био Бобан Стојиљковић, који је ухапшен пре три месеца, а који је дрогу набављао из Македоније, Бугарске, Грчке и Косова.
Везе са Шарићем има и вођа криминалне групе из Пријепоља, који је активности започео у Италији, а затим бизнис наставио у Београду. Посао са Шарићем заснивао се на шверцу хероина, који је до Пријепоља пребациван из Пљеваља.
Лесковац и Пријепоље важе и за транзитне центре хероина и марихуане, који се шверцују из Прешева и Бујановца. У Новом Пазару делује чак пет јаких група које тргују хероином који набављају у Турској, док тржиште Новог Сада и даље „држи” Ветернички клан.
Један од градова са највећим бројем наркомана, према подацима полиције, јесте Крагујевац, чија највећа група делује у Аранђеловцу, који важи за црну тачку по питању деловања криминалних група које се баве трговином дроге, али и разбојништвима, крађама и препродајом крадених аутомобила.
Нишким криминалцима управља Златко Ајковић, кога је Србија пре неколико месеци изручила Црној Гори, где му се суди због убиства у Цириху, а познат је по везама са црногорским нарко-клановима. Најзад, Ваљево, после хапшења извесног Лазе Бомбаша, вође једне од најјачих нарко-група, сада под контролом држе криминалне организације из Шапца и Лознице, чији чланови важе за веома опасне криминалце наоружане хеклерима. Јака група која хероином и кокаином тргује на међународном нивоу делује и у Врању. Наркотике ова група набавља од Албанаца у Македонији и Косова и Метохије и дистрибуира их ка западној Европи.
Због протеста пребијен и затворен, а Вељовић тврди супротно!
Крајем априла месеца 2013. године, опет је директор полиције Милорад Вељовић имао партијски задатак да нешто јавности објасни…Наиме, тих дана, у месту Јабука код Панчева, где су активисти Српске напредне странке прикупљали потписе грађана против Предлога декларације о Војводини, дошло је, „према његовом сазнању”, до туче са активистом Српске радикалне странке, Петром Вујасиновићем, познатијим међу страначким колегама, симпатизерима и новинарима као „Пера Четник”.
Вељовић је тврдио да је господин Вујасиновић, који има 71 годину председника месног одбора СНС Јабука Жику Митровића и председника омладине Ненада Митровића претукао!
Додао је Вељовић још једно „сазнање” да је Петар Вујасиновић звани Пера Четник, са другим радикалима, викао како ће „Вучићу да ишчупају гркљан, а онда и њима!”
Истовремено је стигло и саопштење супротног карактера из СРС, у коме је писало да је Митровић „са својима” претукао активисту Српске радикалне странке Петра Вујасиновића, док је лепио плакате!
И заиста, лекарски преглед је убрзо показао да су Петру Вујасиновићу, човеку у одмаклим годинама, нанете тешке телесне повреде главе и ноге! Али, и поред тога, „непријатељ” је пронађен!
Петар Вујасиновић је експресно смештен у затвор, али због повреда које има (и катетера који носи), лежи у затворској болници!
Они који су га претукли, данас се шепуре као заштитници Вучићеве демократије.
Пратећи рад српске полиције, немачка БНД-е, руска спољна обавештајна служба и енглеска МИ 6 описују српску полицију као преторијанску гарду српских политичара, и најкорумпиранијом полицијом у Европи!
њен вођа има добре везе у нарко-организацијама Турске, Бугарске и Ирана, одакле се наркотици и набављају и даље шаљу кроз Србију ка западној Европи.
За последњих неколико година, колико делује, овај клан је направио јаку дилерску мрежу у Немачкој, Аустрији, Данској, Шведској и Холандији. И у Крушевцу постоји јака „нарко-екипа”, чији је вођа примат у граду преузео после разбијања Јоткине групе. Хероин и кокаин овај клан набавља из Бугарске, а зарађени новац улаже у некретнине, кафиће, хотеле, коцкарнице, али и у зеленашење и препродају аутомобила.
Осим те, у Крушевцу делује још једна мања група, чији је вођа осуђиван за убиство. За ту групу, раде и поједини бивши полицајци, а под својом контролом држе нарко-тржиште Врњачке Бање, где углавном продају кокаин.
Лесковац и Пријепоље, према полицијским подацима, држе криминалне групе које су у блиским односима са одбеглим Дарком Шарићем. На челу лесковачког клана је био Бобан Стојиљковић, који је ухапшен пре три месеца, а који је дрогу набављао из Македоније, Бугарске, Грчке и Косова.
Везе са Шарићем има и вођа криминалне групе из Пријепоља, који је активности започео у Италији, а затим бизнис наставио у Београду. Посао са Шарићем заснивао се на шверцу хероина, који је до Пријепоља пребациван из Пљеваља.
Лесковац и Пријепоље важе и за транзитне центре хероина и марихуане, који се шверцују из Прешева и Бујановца. У Новом Пазару делује чак пет јаких група које тргују хероином који набављају у Турској, док тржиште Новог Сада и даље „држи” Ветернички клан.
Један од градова са највећим бројем наркомана, према подацима полиције, јесте Крагујевац, чија највећа група делује у Аранђеловцу, који важи за црну тачку по питању деловања криминалних група које се баве трговином дроге, али и разбојништвима, крађама и препродајом крадених аутомобила.
Нишким криминалцима управља Златко Ајковић, кога је Србија пре неколико месеци изручила Црној Гори, где му се суди због убиства у Цириху, а познат је по везама са црногорским нарко-клановима. Најзад, Ваљево, после хапшења извесног Лазе Бомбаша, вође једне од најјачих нарко-група, сада под контролом држе криминалне организације из Шапца и Лознице, чији чланови важе за веома опасне криминалце наоружане хеклерима. Јака група која хероином и кокаином тргује на међународном нивоу делује и у Врању. Наркотике ова група набавља од Албанаца у Македонији и Косова и Метохије и дистрибуира их ка западној Европи.
Због протеста пребијен и затворен, а Вељовић тврди супротно!
Крајем априла месеца 2013. године, опет је директор полиције Милорад Вељовић имао партијски задатак да нешто јавности објасни…Наиме, тих дана, у месту Јабука код Панчева, где су активисти Српске напредне странке прикупљали потписе грађана против Предлога декларације о Војводини, дошло је, „према његовом сазнању”, до туче са активистом Српске радикалне странке, Петром Вујасиновићем, познатијим међу страначким колегама, симпатизерима и новинарима као „Пера Четник”.
Вељовић је тврдио да је господин Вујасиновић, који има 71 годину председника месног одбора СНС Јабука Жику Митровића и председника омладине Ненада Митровића претукао!
Додао је Вељовић још једно „сазнање” да је Петар Вујасиновић звани Пера Четник, са другим радикалима, викао како ће „Вучићу да ишчупају гркљан, а онда и њима!”
Истовремено је стигло и саопштење супротног карактера из СРС, у коме је писало да је Митровић „са својима” претукао активисту Српске радикалне странке Петра Вујасиновића, док је лепио плакате!
И заиста, лекарски преглед је убрзо показао да су Петру Вујасиновићу, човеку у одмаклим годинама, нанете тешке телесне повреде главе и ноге! Али, и поред тога, „непријатељ” је пронађен!
Петар Вујасиновић је експресно смештен у затвор, али због повреда које има (и катетера који носи), лежи у затворској болници!
Они који су га претукли, данас се шепуре као заштитници Вучићеве демократије.
Пратећи рад српске полиције, немачка БНД-е, руска спољна обавештајна служба и енглеска МИ 6 описују српску полицију као преторијанску гарду српских политичара, и најкорумпиранијом полицијом у Европи!
Нема коментара:
Постави коментар