Издајничка влада распустила српске општине на Космету

30. мај 2013.

Београд – Влада Србије донела је јуче одлуку о распуштању српских општина на окупираним територијама и формирању нових привремених органа у општинама: Липљан, Штрпце, Обилић, Гњилане, Витина, Вучитрн, Ораховац, Исток, Косово поље, Косовска Каменица, Србица и Гора. 
У одлуци Владе Србије се наводи да ће Привремени орган обављати „текуће и неодложне послове из надлежности Скупштине општине и извршних органа општине утврђене законом и Статутом општине, до конституисања Скупштине општине и избора извршних органа општине након одржаних избора, у складу са законом”. 
За председника привременог органа општине Липљан именован је Срђан Петковић, а за чланове већа Данијела Трајковић, Златко Лазић, Саша Морача и Милан Јоксимовић. За председника привременог органа општине Штрпце именован је Иван Реџић, а за чланове Мирослав Ђорђевић, Марјан Ђорђевић, Живче Шарковчевић и Ненад Филиповић. За председника привременог органа општине Обилић именован је Ненад Денић, а за чланове: Момчило Стевић, Трајко Јаковљевић, Зоран Вуксановић и Бобан Данчетовић. 
За председника привременог органа општине Гњилане, именован је Радован Стојковић, а за чланове: Зоран Стојковић, Станко Трајковић, Александар Станојевић и Горан Цветковић. За председника привременог органа општине Витина именован је Милош Јовановић, а за чланове: Срећко Спасић, Срђан Николић, Далибор Дајић и Јордан Крчмаревић. За председника привременог органа општине Вучитрн именован је Десимир Миљковић, а за чланове Аца Мишић, Љубиша Андрић, Милијана Столић и Тома Минић. 
За председника привременог органа општине Ораховац именован је Ненад Сташић, а за чланове Милорад Бркић, Марко Сташић, Зоран Грковић и Јован Ђуричић. За предсеника превиременог органа општине Исток именован је Малиша Ђурић, а за чланове: Милорад Лацмановић, Милорад Стојановић, Вуко Ђурић и Дејан Репановић. 
За председника привременог органа општине Косово Поље именован је Љубиша Ћирковић, а за чланове Тихомир Димић, Синиша Симоновић, Тијана Бојковић и Звонко Ничић. За председника привременог органа општине Косовска Каменица именован је Милош Филић, а за чланове: Зоран Максимовић, Ђорђе Андрејевић, Дејан Јовановић и Ненад Станковић. За председника привременог органа општине Србица именован је Миломир Јокић, а за чланове Марко Ристић, Рајко Томашевић, Светлана Томашевић и Небојша С. Томашевић. 
За председника привременог органа општине Гора именован је Адем Хоџа, а за чланове већа Сељман Османи, Мерсиха Мемиши, Адмир Шола и Ершед Бислими. 
Звонко Михајловић: Одбор за имплемнтацију велеиздаје 
Оно што се и даље држи у тајности и ниједан медиј у Србији не извештава о томе јесте данашња смена свих општинских власти у општинама јужно од реке Ибар на окупираним територијама. 
О чему се заправо ради!? Влада Републике Србије је на својој данашњој седници одржаној у 08h ујутру образовала српски део Одбора за имплементацију Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа постигнутог у дијалогу између Београда и Приштине (Републике Србије и Републике Косово). 
На чело одбора налази се Александар Вулин, директор Владине канцеларије за Косово и Метохију. 
Потпредседници су Вељко Одаловић, генерални секретар Владе Републике Србије. 
Марко Ђурић, саветник председника Републике Србије. 
Никола Селаковић, министар правде и државне управе. 
Дејан Ђурђевић, директор Републичког скретаријата за законодавство. Одбор броји девет чланова. 
Основни задатак Одбора је да угаси све институције Републике Србије на окупираним територијама и интегрише их у институције система Republike e kosoves. А све то у складу са бриселском капитулацијом и налогом добијеним од стране САД, Немачке, Велике Британије, Хашима Тачија… а у циљу добијања датума за карту за Титаник. 
Да би примена издаје договорене од стране издајника била спроведена без већег отпора било је потребно са власти склонити све национално свесне Србе и патриоте и на њихова места инсталирати партијске послушнике којима је став партије и лични интерес Свето писмо. 
Игноришући вољу легитимних представника грађана који су имали пуно право да говоре у име оних који су их бирали Влада Републике Србије именује лица на местима „председника општинских већа и њихове заменике” који су ништа друго него чиновници Владе иза којих НЕ стоји народ. Стварна улога и задатак нових људи на поменутим позицијама биће ликвидација српских институција, почев од локалне самоуправе па преко здравства и просвете. 
Овим потезом се такође покушава спречити формирање Скупштине АП Косова и Метохије које је планирано за наредне дане. Скупштина АП КиМ би била формирана у складу са Уставом Републике Србије и свим важећим прописима и била би тело које би пружало институционалну заштиту Срба. Овако је сада све доведено у питање. Сви они Косметски Срби који су се здушно залагали за одлагање њеног формирања знали су за овај сценарио и тиме су дали свој допринос Влади Републике Србије на путу издаје и обрачуна са сопственим народом. 
Било како било Србима престоје нова искушења у борби за голи опстанак и егзистенцију на Косметској ветрометини у вучјем окружењу без помоћи своје државе, уздајући се у Бога јединога. 

Малим Авганистанцима сам пуцао у главу

Амерички војник, оптужен за убиство 16 Авганистанаца прошле године у једном селу, признаће кривицу да не би био осуђен на смртну казну.

Поручник Роберт Бејлс (39) оптужен је по 16 тачака оптужнице за убиство, шест за покушај убиства и седам за напад због масакра који је у марту прошле године починио на југу Авганистана.
Од 22 жртве 17-торо њих биле су жене и деца и скоро свима је пуцано у главу. Тужиоци су у новембру тражили смртну казну.
Његво бранилац Џон Браун изјавио је јуче да ће се Бејлс 5. јуна изјаснити да је крив.
„Данас смо најавили да ћемо постићи споразум са војском да одустане од смртне казне ако призна кривицу. А затим ће у септембру бити изречена пресуда када ћемо видети да ли ће добити доживотну казну са могућношћу да изађе раније из затовра и остатак казне одслужи условно или без могућности да икада изађе на слободу”, рекао је Браун.
На питање да ли се Бејлс каје, адвокат је одговорио: „Апсолутно. И мислим да ће то бити јасно у наставку процеса. Он осећа олакшање због тога што смртна казна више није опција”.
Следеће саслусање заказано је за следећу среду у бази Луис-Мекорд у америчкој држави Вашингтон где је Бејлс притворен.
„То ће бити више или мање изјашњавање о кривици”, додао је Браун.
Договор о признавању кривице у замену за избегавање смртне казне вероватно ће разгневити породице жртава које су тражиле да му се суди у Авганистану.
Бејлс је у ноћи 11. марта 2012. године наводно отишао из своје базе у дистрикту Панџваји у јужној авганистанској провинцији Кандахар да изврши масакр у коме је побио и деветоро деце. Он је наводно после тога спалио неколико тела својих жртава.
На претресу пре почетка суђења у новембру прошле године, Бејлсова породица је тврдила да је невин док се не докаже да је крив, рекавши да је он „храбар и частан”, док су његови браниоци покренули питање улоге алкохола, дроге и страса у тој трагедији.
Међутим тужиоци су на претресу, који је трајао осам дана, рекли да је покољ био „нечувен и гнусан”. Они су тврдили да је Бејлс два пута одлазио из базе да би убијао и да је у паузи између два убилачка похода чак причао колеги шта је урадио.
Претрес се три дана одвијао и у Авганистану како би могли да сведоче Авганистанци који су преживели масакр и родбина оних који су убијени. 

Srpski kvislinzi i petokolonasi!

Izdajnici i prokleti petokolonasi,                                                                                                                                                                        jigavi gadovi, Tacijevi podrepasi!

Kvislinzi i trgovci kosovskih svetinja,
Picousti, Krmak i Presamicena avetinja!
Ucenjeni skotovi, lopovi i kriminalci,
Izdaji vicni, u arcenju države znalci
Srbiju da urusi, svom narodu da naudi,
Sve za koferce, rakijski kotao ili audi,
Ko god se nada da će kvislinzi tu stati,
gorko se vara, mnogo će za Datum dati!
Nisi ni trepnuo kad si Knin izgubio,
Podgoricu si crvenim ustašama dao,
Da bi se Krmak sa siptarima ljubio,
A Presamiceni Srbe bosancima zvao!
I dok danas Mitrovica Kosovska ide,
Nadas se, gladnu zver si eto nahranio,
Al' sad se iz Kraljeva zvalavi siptari vide,
I čim da se boris kad si državu sahranio,
I Srpsko Vojvodstvo si nameran dati,
A i ko da se još sa raskim turcima bije,
Kako ja vidim, Srbiju ćemo Sumadijom zvati,
Novi Pazar u nezavisni Sandzak sto pre.
I samo jedan za njih lek postoji,
Dizi se narode, ko ih se još boji!
S kukom i motikom na izdajnike kreni,
Sebi sudbinu krojis, ne tudjinu, ne meni!
Bukagije neka vuku, robiju im spremi,
Bori se moj Srbine, slobodi stremi,
Smrdljiva trupla neka im kosava klati
obori, srusi, zatri, za glavu skrati!

EVO ZASTRAŠUJUĆE ISTINE O EVROPSKOJ UNIJI KOJU SRBIMA NISU REKLI

08.04.2013.


Želite li da živite u zemlji u kojoj parlament ne donosi zakone, a predsednika ne bira narod? Želite li da Republika Srbija pristupi federalnoj diktatorskoj superdržavi i finansira Englesku?
Pogledajte kratak pregled neverovatnih činjenica o Evropskoj uniji od kojih mnoge sigurno nećete nikada čuti na glavnim srpskim televizijama ni pročitati u srpskim novinama.
Gotovo su svi tzv. Očevi Evrope, od kraja Prvog svetskog rata na ovamo, zastupali ideju o Evropi kao o saveznoj državi (nasuprot De Golovoj ideji o Evropi kao zajednici suverenih država), ali se plan federalizacije sprovodio polako, korak po korak: od jedinstvenog tržišta za ugalj i čelik, ekonomske zajednice i unije pa do potpune federalizacije Evrope (uspostavljene Lisabonskim ugovorom kako se naziva Ustav Evrope). Danas je EU u punom smislu savezna država.
Zakoni EU su iznad zakona država članica. I vrlo su opsežni: ustav EU ima 170. 000 stranica. Svi dosad izdani Službeni listovi EU, u kojima Unija štampa svoje brojne propise, teški su poput jednog nosoroga.
Evropska komisija (birokratska vlada EU u kojoj papire piše preko 30. 000 eurokrata) može pokrenuti tužbu pred Evropskim sudom protiv zemlje članice za koju smatra da je prekršila neku odredbu evropskog prava. Kazne za neposlušne države članice su astronomske.
Evropska je komisija sasvim nadnacionalna i svim evropskim komesarima izričito je zabranjeno da slušaju bilo kakve savete iz zemalja iz kojih potiču. Oni moraju da rade isključivo u interesu Unije, a ne u interesu zemlje članice. Samo Komisija ima pravo predlaganja zakona i nadzire, usmerava i ima vlast nad čitavim zakonodavnim procesom. Podsećamo, uvek kada izvršnu vlast prestane kontrolisati volja naroda – demokratija se pretvara u diktaturu!
Prema tome, EU nije parlamentarna demokratija, nego federalna diktatura.
Prvi predsednik Evropske komisije bio je potporučnik u nemačkoj vojsci za vreme Drugog svetskog rata, član Nacionalsocijalističkog Javnog Dobra (NSV) , nemačke „dobrotvorne ustanove” organizovane po uzoru na Nacističku stranku, a koja je preuzela i mnoge državne poslove, kao i član Nacionalsocijalističke komore pravnika i sudija. Zvao se Valter Holštajn.
Predsednika Evropskog veća ne biraju narodi Evrope, to nije izborna funkcija kao u demokratskim državama. Predsednika Evropskog veća postavlja – Evropsko veće!
Srbija će, uđe li kojom nesrećom u EU, finansirati Ujedinjeno Kraljevstvo s više miliona evra godišnje, na način da će biti u obavezi da u godišnji budžet EU uplaćuje deo razlike zbog smanjenog prinosa Ujedinjenog Kraljevstva. Na primer, mala Slovenija plaća 14 miliona evra, a siromašna Rumunija čak preko 50 miliona evra za Veliku Britaniju! Taj izdatak koji EU otima od svih država članica naziva se UK – korekcija. Jeste li ikad čuli za to?
Uvešće PDV i na ono na za šta ga još ne plaćamo, jer se Evropska unija dobrim delom finansira od PDV – a zemalja članica pa ultimativno zahteva najmanje 5% PDV – a (pri čemu nema ništa protiv ako on bude još veći).
Dakle, Unija će uvesti porez na hleb i mleko, znači osnovne namirnice koje koristimo svakodnevno, a smanjiti na hranu za bebe. Znači, smanjenje poreza na hranu koju koristimo samo prvih par meseci svog života, a povećanje poreza na namernice koje koristimo ceo život!
Zanimljiva je i činjenica da obrnuto ne važi: Evropska unija, naime, samo od novih zemalja koje joj pristupaju zahteva najmanje tih 5% PDV – a, ali to nije obveza starih sedam članica – one taj PDV ne trebaja da uvedu, ako ne žele. Zgodno, zar ne?
Uđemo li u Uniju, zahvaljujući evropskom oporezivanju neminovno će doći i do drugih poskupljenja. Tako će plin obavezno poskupeti 30 – 100% (najverovatnije ipak, kao i struja i cigarete, samo do 50%), kafa 5 – 23% pa lož ulje i drvo za ogrev 15%. Srpskim građanima, ako se odluče da žive u Uniji, poskupljenja ne ginu. I to neće biti hir vladajuće stranke (ma koja bila na vlasti), nego je naprosto reč o usklađivanju s evropskim propisima koje se mora sprovesti, jer se Srbija na to obvezala.
Stimulacije u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU temelje se na dva osnovna principa: 1. Starije zemlje članice dobijaju više; 2. Bogatije zemlje članice dobijaju više. U početku nova država članica prima samo mali deo para a do punog iznosa može se dokopati tek kroz 7 – 10 godina. Otprilike, u vreme kada postepenim povećanjem stimulacija nova zemlja članica dogura do punog iznosa, ističe vreme počeka na pravo stranog kupovanja poljoprivrednog zemljišta i tada stižu multinacionalne korporacije sa svojim kapitalom koji se meri u milijardama evra i kupuju sve.
Stranci će moći kupovati nekretnine pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije (mada građani Srbije to isto pravo nemaju i neće imati u nekim zemljama EU), a kad se dosele ovamo, imaće pravo i glasa na našim izborima, i ući u sistem vlasti.
Srpski radnici, moći će da se zapošljavaju u zemljama EU pod istim privremenim ograničenjima pod kojima su to pravo imali građani Poljske, Češke, Slovenije i drugih zemalja nakon protekla dva proširenja. Ali, građani EU od prvog dana srpskog članstva imaće potpuno ista prava pri zapošljavanju u Srbiji kao i Srbi. Drugim rečima, njima odmah sve, a mi ćemo se kod njih moći zaposliti tek za nekih sedam godina! Dakle, ni tu nema pravde.
Svi čelni i uticajni ljudi u EU (Hose Manuel Baroso, Herman van Rompej, Angela Merkel itd.) redovni su posetioci sastanaka Grupe Bilderberg, na čiju su inicijativu na sadašnje položaje i postavljeni.
U telima Unije uobičajeno je zemlju iz koje dolazite nazivati ne njenim imenom, već „zemljom koju najbolje poznajem”.
Ukupni godišnji trošak EU iznosi vrtoglavih 1. 147. 885. 101. 616 eura, a samo za flotu luksuznih službenih automobila članova Evropskog parlamenta izdvaja se 5, 25 miliona evra. Kako iko može očekivati da će nešto dobiti od tako skupe savezne države? Upravo suprotno: pristupanje Uniji Srbija će skupo platiti.
Ako vam se neki od navedenih podataka čine neverovatnim složite kockice i upoznajte pravo lice Evropske unije… Videćete da ni pola nisu rekli!
Sada se EU ( nema altrnativu) koristi za ispiranje mozga gomilama neradnih budala sirom Srbije koji eto neće da rade a jedva cekau prijem u EU i ppristup fondovima.
Pazi kaže Vucic , kreten sledeće :„ Srbija će ako ne udje u EU crci od gladi .”
Pazi koliko je to nebulozno . Srbija nije ni pod Hilterovom okupaciom uvozila krompir ( iz Egipta) niti crkavala od gladi niti će .
Ako malo nateramo narod ( zakonima i izmenema ) da radi pa ti u Srbiji i da hoćeš ne možeš umreti od gladi , kada ma gde zasadio bilo šta to radja, plodna zemlja, i pogodna klima ( još uvek).
Ali ajde , uniste ti privredu, skolstvo , zdravstvo , zombiraju narod glupoastima kao VB i Farme i onda može da ti pridaje nebuloze i monstruozne izjave tipa Vucicevih .
Pazi Srbija da crkne od gladi ako ne ude u EU . E gospode ima li te.
Ali to je taktika .
Inače sve stoji sto napisa gore iznad . Udjemo li u EU m na...ali smo ali definitivno . Ako ne udjemo i polako pocnemo da se okrecemo redu radu i agraru i izvozu na istok , i te kako imamo sanse da se za 7-8 godina dobro uzdignemo i stabilizujemo .
Ako se uzgred pameti dozovvemo i okrenemo Rusiji svim srcem i dusom pa onda obezbedimo vojnu zastitu , em ćemo vratiti Kosovo ( mislim pocisititi siptarska govna preko Prokletija) , i onda nećemo imati sa kime da pregovaramo i ponizavamo se , em ojacati privredu , em možemo tuziti NATO ( I TREBAMO ) za divljanja 1999-te , pa im naplatiti najmanje 1000 milijardi evra , a dok traje sud prestati da placamo bilo šta zapadnim poveriocima ( od dugova ) i to će biti neverovatna finansijksa injekcija za Srbiju .
Uz nekoliko tih koraka ( ne EU , NATO, porketane agrara, tuzba NATO i prestanak placanja poveriocima) mi možemo krenuti raketnim pogonom napred ka bolitku . Tada će nam 90% zemalja u EU i te kako zavideti kao nekada SFRJ , a možda i daleko vise .
Ovako ako udjemo , lepo gore piše šta nas ceka . POTOP , robovi na sopsvenoj zmelji i placanje koje nikada stati neće .

ŠTA BI S NAŠIM NOVCIMA U HRVATSKOJ ILI TESLA BANKU PREPUŠTAJU HRVATSKOM KAPITALU?

utorak, 09 april 2013 
U promašene finansijske poduhvate „evropske regije” spada i sudbina Tesla banke. Uložili su u Hrvatsku kapital namenjen razvoju Vojvodine za razvoj hroničnog gubitaša. Propali Fond za razvoj APV je 2011. godine počeo sa 76% udela koji je do sada spao na 26%. Pre par dana je pokrajinski sekretar za finansije obavestio javnost da našim novcima osnovana banka u sve manjoj meri pripada Vojvodini 

-----------
Moj komšo! Mi ćemo sad u ortakluk stupiti,
tvoji novci i moj džep; a dobit ćemo deliti. 
Jovan Sterija Popović (Prevara za prevaru) 
---------
Početak finansijske avanture naših novaca u Hrvatskoj
Da će srpskim novcem biti osnovana nova banka u Hrvatskoj, javnost je najpre obaveštena od predsednika Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj, Miodraga Pupovca, 2008. Godine, u doba kad su efekti svetske ekonomske krize počeli da daju rezultate i na Balkanu.
Formiranje Tesla bankeu Hrvatskoj je 2009. godine trebalo da se izvrši ulaganjem oko 5 miliona evra (u kunama). Očekivalo se da u tom poslu najvažniju ulogu odigraju finansijske ustanove AP Vojvodine, bez obzira na činjenicu da se nastupajuća svetska ekonomska kriza tada svom silinom obrušila upravo na Vojvodinu.
Već tada se u javnosti govorilo kako se ideja o korisnim poslovima u Hrvatskoj razvila s nadom u dokopavanje imovine nekadašnje Srpske banke iz Zagreba koju je 1941. godine ugasila NDH. Bilo je to još u doba nacionalizovanja Metals banke u Vojvodini (pretvorena u RBV). Naravno, potomci nekadašnjih deoničara Srpske banke, koji su decenijama uporno očekivali da im u postupku restitucije bude vraćeno ono što je otela NDH, oštro su reagovali. Kako god bilo, Pajtićevci su se 2009. godine domogli novaca Metals banke, tako da su uz sredstva iz republičkih transfera raspolagali kapitalom dovoljnim čak za finansijske poduhvate u inostranstvu.
Osnivanje nove banke u Hrvatskoj srpskim kapitalom glamurozno je najavljeno pod imenom „Tesla banka”, zahvaljujući Miloradu Pupovcu. On je 2009. godine preko Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj okupio grupu privrednika koja je trebala da izgleda korisno i reprezentativno. Pupovac nije propustio da javnost obavesti kako je sve prijavljeno i tadašnjem predsedniku Srbije. Glavni ulagači osnivačkog kapitala u Tesla banku su bili Fond za razvoj APV i Fond za razvoj Republike Srbije.
Fond za razvoj APV je zvanično uložio oko 1.5 miliona evra, postavši vlasnik 76% deonica Tesla banke. Fond za razvoj RS nije stekao kontrolu nad bankom, i početna uprava njome bila je u rukama finansijske birokratije APV. Tesla banka je u Hrvatskoj prikazivana kao finansijski uspeh „evropske Vojvodine”. Naglašeno je predstavljana kao najvažnija ustanova koja će ekonomski omogućiti povratak izbeglih Srba u Hrvatsku. Šta više, promovisana je kao „spas” za srpsku manjinu. Čak je izvedena i mala demonstracija početnog uspeha kupovinom jedne propale banke u Zagrebu, sa njenim dvogodišnjim dugovima (A – štedna banka malog preduzetništva DD). Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj je polagalo velike nade u Tesla banku.
U 2011. godini HNB je najpre tražila da ulaganje osnivačkog kapitala u Tesla banku bude u prvoj fazi nešto manje od 0.8 miliona evra.

Čudna dokapitalizacija
Pajtić je još sredinom 2010. zvanično potvrdio da je APV uložila 1.5 miliona evra u Tesla banku i da je ona njen većinski deoničar.
Legenda ovog „uspeha” koju je zabeležila agencija Fonet još uvek je dostupna javnosti putem interneta. Tada je prećutano da je već 2010. godine Tesla banka izgubila preko 1 milion evra i da je taj gubitak naknađivan iz osnivačkog kapitala banke! Juna 2010. je Pajtić sa Srpskim nacionalnim vijećem u Hrvatskoj potpisao sporazum o saradnji „koji (je) predstavljao prvi korak ka osnivanju Tesla banke sa sedištem u Zagrebu”. Bojan Pajtić je sporazum potpisao u svojstvu predsednika Upravnog odbora Fonda za razvoj Vojvodine.. Iznos gubitka Tesla banke iz 2010. g. izgleda ravan gubitku A – štedne banke malog preduzetništva iz Zagreba koju je Tesla banka preuzela. Ipak, tačno godinu dana kasnije (2011. g) Pajtić je potvrdio učešće Fonda za razvoj APV u 76% deonica banke. U istoj godini je konačno održana i prva sednica Glavne skupštine akcionara Tesla banke.
Tom prilikom, u Zagrebu (4. jula 2011. godine) Pajtić je direktno izjavio:
„Uz pomoć ove banke ljudi će moći da razvijaju poljoprivredna gazdinstva, unaprede privredni razvoj i preduzetništvo. Vlada Vojvodine je vlasnik 76 odsto akcija i na taj način učestvuje u istorijskom poduhvatu koji podstiče saradnju Srbije i Hrvatske. Pozivamo privrednike iz obe države da se priključe i postanu akcionari banke, što će doneti korist obema državama.”
Izjava je data na prvoj sednici Glavne skupštine akcionara Tesla banke. Prisustvovali su: direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić
Sredinom 2011. g. je javnost saznala da se uz Fond za razvoj APV kao deoničari pojavljuju:
- Zvijezda (iz koncerna Agrokor) sa oko 0.52 miliona evra,
- EI Kočar 0.46 milion evra,
- Mesna industrija Matijević sa 0.1 milion evra,
- Fond za Razvoj RS sa 30% deonica, na osnovu uloga od 1.45 miliona evra.
- Šećerana Županja sa nejasnim ulogom koji je najavljen u iznosu od 2, a 2013. se ispostavilo da se radi tek 0.26 miliona evra.
- Šećerana „Viro” iz Virovitice (iznos je javnosti ostao nepoznat, ali da je i ona deoničar znamo iz direktne izjave Bojana Pajtića).
U ovoj dokapitalizaciji nije objavljeno koliko koji akcionar ima udela, s izuzetkom Fonda za razvoj R. Srbije! O nekim činjenicama koje su uzrokovale ozbiljne probleme u Tesla banci, javnost je saznala tek početkom aprila 2013. godine zahaljujući Miodragu Pupovcu.
Ubrzo po objavljivanju pethodno navedenih podataka o dokapitalizaciji Tesla banke (krajem septembra 2011. g.), Fond za razvoj APV dospeva u finansijski kolaps, nakon čega nadležni organi R. Srbije sprovode u njemu istragu povodom sumnje zbog pranja novca. Javnosti je do početka aprila 2013. godine ostala gotovo nepoznata činjenica da je HNB Tesla banci podigla iznos garantnog kapitala već 2011. godine. Februara 2012. godine je vlast „evropske regije” Fond za Razvoj APV ntegrisala u RBV, pa od tada RBV postaje i nosilac njenog paketa akcija Tesla banke. Inače, RBV se upravo našla u stečaju, pošto je prethodno potpisan Ugovor o preuzimanju depozita, dela kredita i imovine RBV od strane Poštanske štedionice.

Patetični kraj avanture naših novaca u Hrvatskoj
Novembra 2011. godine se u Hrvatskoj pojavljuju vesti o propasti Kredo banke, u čijim se poslovima navodno i Tesla banka pojavljivala kao učesnik, ali je Zvonko Agičić te vesti demantovao. Odmah zatim je Pajtić obišao centralu Tesla banke, ali su se već maja u Hrvatskoj pojavile informacije o njenom debaklu, pošto je Pajtićev „patriotski projekat” umesto „neophodna” 4 skupio tek 0.58 miliona evra osnivačkog kapitala.
Već u junu 2012. godine Milorad Pupovac apeluje da se smanje troškovi Tesla banke. Pupovac javno govori o postojanju problema, Pajtić i „evropska regija” o banci upadljivo ćute. Pred javnošću su reciklirane već poznate vesti o sumama u dokapitalizaciji i objavljena vest da se Skupština akcionara odlučila na povećanje osnivačkog kapitala sa 4.3 na skoro 4.89 miliona evra, uprkos činjenici da je u 2011. godini banka ostvarila gubitak od 1.1 miliona evra. Otkud ovaj optimizam dosezanja osnivačkog kapitala? Možda otud što su potom ostvareni neki dodatni poslovi sa IM Matijević (Novi Sad), Fermoprometom (Novi Bezdan), PIK Moravica (Stara Moravica) i Holdingom Đuro Đaković (Slavonski Brod) vredni 0.12 miliona evra. Saznalo se da su i ova preduzeća „postala deoničari”. Kao deoničar se javlja i šećerana iz Županje. Ovo ulaganje je veoma zanimljivo. Pupovac je 2011. g. javio da će ta firma uložiti 2 miliona evra[36] u banku, a početkom aprila 2013. saznajemo da je ulog 0.26 miliona evra. To bi valjda bili preostali veliki ulagači i oni su učesnici „treće dokapitalizacije” koja je najavljena još jula 2011. godine. Novinar lista Danas Aleksandar Milošević je bio izričit 4. aprila 2013. godine: „Pokrajinski fond je u junu 2010. odvojio 1,5 miliona evra, odnosno 160,9 miliona dinara kao osnivački ulog za Tesla banku, a ta banka je kasnije više puta dokapitalizovana kako bi se obezbedio njen opstanak. Sa koliko novca je vojvođanski Fond učestvovao u tim dokapitalizacijama, nije objavljeno. (…) Neobična je i uloga pokrajinskih vlasti u osnivanju i rukovođenju Tesla bankom, budući da je AP Vojvodina od početka imala glavnu ulogu u čitavom poslu. Prema osnivačkom aktu Fonda za razvoj Vojvodine, ta institucija može da osniva finansijske institucije ”na ekonomskim principima„, ali pošto je banka od samog početka rada pa nadalje čist gubitaš, a kao cilj njenog formiranja se ne navode nikakvi komercijalni, već politički motivi, postavlja se i pitanje zakonitosti takvog raspolaganja novcem Vojvođana.”
Već februara 2012. godine znalo se da je udeo Fonda za razvoj APV u Tesla banci sveden na 29.4%, tako da nije bilo potrebe rekonstruisati ga prema raspoloživim, po pravilu nepotpunim informacijama[39]. Banka je zabeležila gubitak od 1.1 miliona evra 2012. godine, pošto je u prethodno vreme, kada se o rezultatu banke skoro ništa nije znalo, vlasnički udeo pokrajinskog Fonda u njoj već munjevito opao.
Jula 2012. godine se ponovo pojavila informacija sa nedvosmislenom ali uzaludnom nadom Tesla banke kako će se spasti dokopavanjem imovine Srpske banke u procesu restitucije u Hrvatskoj.
Novembra 2012. godine došlo je do spektakularnog kolapsa RBV koja je bila naslednik Fonda za razvoj APV. Već početkom 2013. godine je dogovorom Dinkića i Pajtića iz RBV izdvojen „Razvojni fond Vojvodine” sa simboličnom osnivačkom sumom – oko 0.09 miliona evra kapitala, boga pitaj u kom finansijskom vidu. Još ne znamo da li su na ovu sirotu ustanovu preneta bilo kakva vlasnička prava na deonice Tesla banke ili su ostala u vlasništvu RBV. Događaji koji su usledili sugerišu da imovinska prava APV u Tesla banci imaju smisla koliko i deljenje nulom.
Marta 2013. godine je javljeno kako je u 2012. godini gubitak Tesla banke „smanjen” – samo 0.77 miliona evra, ali i da toj banci preti opasnost od gašenja.
U suštini, kao čedo upropašćenog Fonda za razvoj, kojeg je nasledila propala RBV, i Tesla banka je, kako izgleda, u veoma lošem stanju. Praktično, ova banka je najpre platila tuđe gubitke, a potom pravila sopstvene i odlagala finansijske obaveze. Javnosti su prikazani gubici Tesla banke iz 2011. i 2012. godine. Je li ovaj porazni rezultat vrh ledenog brega u avanturi po hrvatskom finansijskom arhipelagu?
Tabu-temu je u ime DSS pred domaćom javnošću otvorio Milenko Jovanov, tražeći od Bojana Pajtića objašnjenje o tome šta se događa sa Tesla bankom i preti li joj likvidacija. Par dana kasnije javno je pitao kako je došlo do toga da je udeo APV u banci sa 78% opao na 29%. DS „evropske regije” je odgovorio na „šaljivi način”. Umesto odgovora koji je direktno upućen njemu, predsednik tzv. „Vlade Vojvodine” (koja je suprotno slovu Ustava odbacila naziv Pokrajinsko izvršno veće) najavio je „Deklaraciju o zaštitnih ustavnih i zakonskih prava APV”. „Evropska regija” je odložila raspravu Skupštine APV o Tesla banci. „Ono što DSS ne shvata jeste ko je od ovoga (projekta Tesla banke) imao koristi i traži da se kaže koliko je koštalo ovo igranje novcem građana, istakao je Jovanov.”
Tek početkom aprila 2013. godine, kada se politička javnost u Vojvodini uzbunila saznavši da je kolaps sasvim izvestan, Milorad Pupovac je (prema novinarskim parafrazama) objavio da u Tesla banku treba uložiti još 10 miliona evra[49] ne bi li izbegla bankrot. Odmah potom, Pupovac je demantovao vest da je banka pred bankrotom, ali je jasno da urgentna potreba banke za ulaganjem od 10 miliona nije šala. Naravno, Pupovac nije objasnio otkud odjednom ogroman potrebni iznos i koji je poslovni osnov tog iznosa. To onespokojava, naročito kada je javnost obaveštena da je banka na jedvite jade prikupila obavezni osnivački kapital i da je dve godine poslovala sa gubitkom.
Prvog aprila 2012. godine Sekretarijat za finansije APV nije imao „jasan stav”, a predsednik tzv. Vlade APV je „sagledavao stanje” u Tesla banci. Pupovac je zainteresovanim novinarima, između ostalog, odgovorio kako Tesla banka nije davala novac DS. Najzad, 2. aprila 2013. godine, Zoran Radoman je potvrdio da je udeo APV u Tesla banci samo 29%, a Fonda za razvoj R. Srbije 33%. Sve ostalo je hrvatski kapital. Istog dana je Pupovac izjavio da Tesla banka nije pred bankrotom. Uprkos ciničnim opservacijama pokrajinske DS, saznali smo da udeo APV u Tesla banci opada „na sat”. Tako je svega tri dana posle izjave Zorana Radomana udeo APV sa 29% sveden na 26%![56] Radi li se o „dokapitalizaciji koja teče” ili birokratija „evropske regije” pošto-zašto hitno rasprodaje svoje deonice kako bi se što pre ratosiljala preostalog učešća u neugodnom štetnom poslu?
Sigurno je jedino da je banka od početka poslovala s gubitkom. Zahvaljujući objašnjenjima Pupovca, čini se da je Tesla banci u Hrvatskoj hitno potrebno nešto više od iznosa zbira osnivačkog kapitala i garancijskih sredstava. Ako je navedena sličnost iznosa puka slučajnost i ne radi se o dugu Hrvatskoj, jedino se kao logično postavlja pitanje: radi li se o iznosu nenaplativih plasmana banke? Kome je Tesla banka u tom slučaju mogla davati kredite, pa se sad davi u obavezama „teškim” deset miliona? Prošlih godina nismo videli masovni povratak izbeglih Srba u Hrvatsku, iako je Pajtić rekao da je upravo ovo politička svrha pokrajinskog ulaganja. Hoće li nas opet neki Bugarski opomenuti da je pitanje o našim novcima „nepristojno”?
Ne sme se zaborativi i sledeće: ako je istina ono što Radoman tvrdi, zašto onda Pupovac iznosi da je Pokrajina vlasnik većinskog udela? Privatne firme koje posluju u Vojvodini nisu APV. Osim toga, na sajtu Tesla banke stoji da je temeljni (osnivački) kapital u vrednosti od 4.86 miliona evra u celosti uplaćen. Dakle, ako su tuđi dugovi uopšte plaćani iz osnivačkog kapitala, on je očigledno naknađen. Kad pokrajinski DS pad udela APV sa 76% na 26% objašnjava dokapitalizacijom, otvara se pitanje: kako i osnivački udeo Fonda za razvoj RS u banci nije doživeo proporcionalni pad, pošto u javnosti nije bilo nikakvih vesti o učešću R. Srbije u dokapitalizacijama banke?
O plasmanima Tesla banke Vojvodina sve vreme nije znala skoro ništa, iako je njenim razvojnim kapitalom „evropska regija” godinama poslovala u banci koja pravi gubitke od početka. Mediji „evropske regije” su Tesla banku do nedavno sasvim „zaboravljali”, iako izgleda nisu uopšte smatrali da većinsko vlasništvo srpskih javnih fondova nad tom bankom može opadati velikom brzinom.

Značaj primera Tesla banke za Vojvodinu 
Javnosti dostupni podaci ni izbliza ne otkrivaju pravo stanje stvari u Tesla banci, ali bar definišu važne probleme. Mala je šansa da će pitanje Tesla banke dugotrajno izazivati pažnju javnosti Vojvodine – hronično opterećene efektima svetske krize koju je „evropska regija” godinama tvrdoglavo ignorisala. Propast RBV, predstojeći kolaps fondova APV i preteći bankrot Pokrajine čiji finansijski troškovi za protekle četiri godine možda prevazilaze sumu od dve milijarde evra, zaseniće gubitke Tesla banke.
Zašto je slučaj Tesla banke značajan za dalju budućnost Vojvodine? Zato što se, u stvari, radi samo o nizu koraka finasijske politike razvijane u smeru prodaj-zaduži-nacionalizuj-dokapitalizuj. Bivše „radne ljude i građane” i „samoupravljače”, potomke radnika, seljaka, ratara, gazda i bezemljaša tamo očekuje tužni status transevropskih komama s nadom da će postati biroši. Za to vreme populisti „evropske regije” uporno koriste reč dokapitalizacija umesto reči abrakadabra, kako bi dali legitimitet izvlačenju novca iz Vojvodine u tuđe džepove.
Zašto je slučaj Tesla banke značajan za blisku budućnost Vojvodine? Zato što su oni koji treba odavno počeli da ispituju birokratiju „finansijske palanke” o temi di su naši novci, a odgovorna lica će im se na kraju verovatno pravdati kako su promašenim plasmanima, radi likvidnosti tekućeg bilansa naterani da finansiraju gubitke moćnih političara. Političari „evropske regije” će potom sebe pravdati time kako su samo bili oruđe nadmoćnih finansijskih supersila. Primer Tesla banke, kao ničim iznuđene promašene investicije, je važno svedočanstvo protiv eventualnih prigovora mana volje odgovornih lica. U skoroj budućnosti, kad postanu učesnici postupka utvrđivanja činjenica, sigurno im neće padati na pamet duhoviti matematički zadaci kojima se danas rugaju javnosti.
Primer Tesla banke može postati dokaz da je birokatija „evropske regije” trošila kapital Vojvodine na ono što nije ni morala, ni smela, niti joj je iko to naložio. Ovaj posao „evropske regije” je paradigma samovoljnosti njenog finansijskog poslovanja i verifikacija (ne)uspešnosti njenog poduhvata u prekograničnoj finansijskoj saradnji.
„Finansijska palanka” je, po svemu sudeći, i u Hrvatskoj trošila finansijski kapital namenjen razvoju Vojvodine s lošom procenom kako će uspešno prigrabiti tuđe – imovinu srpskih bankara koju je još 1941. godine otela NDH. Sve su nam predstavljali kao brigu za izbeglice i srpsku zajednicu u Hrvatskoj. Realnost je pokazala da su u Hrvatskoj, kao i u Vojvodini, oni razvili jedino što umeju - finansijske gubitke. Izbegli se nisu vratili kući.
Hrvatske finansijske vlasti su godinama dozvoljavale poslovanje banci osnovanoj srpskim kapitalom koja je uporno proizvodila gubitke. Čak su na samom početku izgleda tolerisali trošenje osnivačkog kapitala kojim je APV plaćala gubitke jedne zagrebačke banke. A to je sasvim razumljivo.
Koji bankar bi odbio stranca koji se „pravi fin”, pa plaća tuđi dug? Sve je počelo velikom pričom o osnivanju banke u Hrvatskoj većinskim srpskim kapitalom. Sad objašnjavaju kako u ovoj „srpskoj banci” većinski kapital, zahvaljujući dokapitalizacijama, postaje sve više hrvatski.

Napomena:
U tekstu nije bilo moguće izvršiti pravilno zaokruživanje iznosa usled kursnih razlika u datim periodima. U izvorima se iznosi često navode u hrvatskoj zakonskoj valuti. Stavovi i mišljenja izneta u tekstu ne mogu se smatrati definitivnim, pošto su informacije o bitnim činiocima poslovanja banke i statusu deoničara povremeno i nepotpuno iznošeni pred javnost.

Uputnice i objašnjenja:
- Mandir, Antonio – Pupovac osniva Srpsku banku u Hrvatskoj, Nacional.hr, 1. 8. 2008; Šimatović, Milisav – A bank for the nenj Serbian elite in Croatia, Nacional, No. 639. 2008-02-12
- Sajt Tesla banke
- Tanjug – Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010; Pajtić i Pupovac potpisali sporazum o osnivanju Tesla banke, Poslovni dnednik, 24. 6. 2010.; Vojvodina prvi deoničar „Tesla” banke, Kapital.ba, 24. 7. 2010; Predsjednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i predsjednik Srpskog nacionalnog vijeća (SNV) u Hrvatskoj Milorad Pupovac potpisali su danas u Novom Sadu Sporazum o osnivanju Srpske razvojne banke pod nazivom „Tesla”, čije će sjedište biti u Zagrebu. Pajtić je tim povodom istakao da je Vojvodina s osnivačkim ulogom od 1,5 miliona evra postala prvi dioničar Srpske razvojne banke u Hrvatskoj. Videti: Osniva se Tesla banka, Kurir, 24. 6. 2010. i Tesla banka sa kapitalom iz Srbije, Be 92, 25. 6. 2010. g. Video:
https://www.youtube.com/watch?v=QRFSlPiN73w
- Kovačev, Dušan – Kriza u Vojvodini, FSJ, 19. 5. 2009.
-  Kovačev, Dušan – Nacionalizacija Metals banke, FSJ, 12. 8. 2009.
-  Videti: Srpska banka
-  Tanjug – Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010;
-  Pajtić i Pupovac potpisali sporazum o osnivanju Tesla banke, Poslovni dnevnik, 24. 6. 2010.
-  Nakon višegodišnjih najava i priprema, u Zagrebu je konačno održana skupština „Tesla banke”. Predsjednik vojvođanske Vlade Bojan Pajtić u ime većinskog vlasnika banke sa 76 posto dionica koje drži vojvođanski Fond za razvoj predstavio je bančin program. (…) Zagrebačka tvornica ulja „Zvijezda” iz sustava koncerna „Agrokor” i virovitička šećerana „Viro” također su u ponedjeljak postali dioničari „Tesla banke”. U Zagrebu krenula „srpska” banka, Slobodna Evropa, 4. 7. 2011;
Sticanjem više od 50 odsto učešća u osnivačkom kapitalu „A štedne banke malog poduzetništva” iz Zagreba, Fond za razvoj Vojvodine stvorio je sve uslove za osnivanje „Tesla banke” u Hrvatskoj. RTV, 24. 5. 2011. g. Video:https://www.youtube.com/watch?v=bPgfvr0iHhc
Prilog Dnevnika3 HTV-a o začetku poslovanja Tesla banke u Hrvatskoj, HTV, 1. 7. 2011. g. Video: https://www.youtube.com/watch?v=XoKE56jMKwg
-  Savanović, A. – Fond za razvoj Vojvodine preuzeo Tesla banku, Pres 18. 5. 2011.
-  Laketić, M. – Vojvodini „Tesla banka”, Blic, 14. 5. 2011.
-  Tesla banka: Bez ulaganja u ekonomiju nestat će Srba u Hrvatskoj, Politika plus, 5. 7. 2012; Beta – Srećković: Tesla banka za povratak Srba u Hrvatsku, 24. sata, 6. 7. 2011.
-  Javnost je o preuzimanju dugova A-banke malog preduzetništva iz Zagreba saznala tek aprila 2013. godine. Videti: Vukmirović, Đ. – Šta se dešava sa Tesla bankom: Gubitak dva miliona evra, Večernje novosti, 2. 4. 2013.
-  S prikupljenih 1,5 milijuna eura i obećanjem uplate ostatka do 100 milijuna kuna do sredine godine, vodeći ljudi projekta važu dvije opcije; dokapitalizaciju postojeće manje banke ili podnošenje zahtjeva za osnivanje nove. Prvi izbor zasad je dokapitalizacija A štedne banke kojoj zbog manjka kapitala prijeti gubitak licencije, a definitivna odluka bit će donesena do veljače, ekskluzivno doznaje Poslovni dnevnik. (…) Iako se o projektu srpske banke inicijalno podigla poprilična kontroverza, danas bi manje banke rado prihvatile takvog investitora. „Nekoliko manjih banaka nas je kontaktiralo, no još je prerano bilo što reći jer su razgovori tek na početku”, rekao nam je jedan od čelnika projekta Zvonko Agičić. U projekt Tesla „banke”, uvjetno banke jer se nijedna tvrtka ne može tako nazvati bez dozvole regulatora, zamišljene da starta s inicijalnih 100 milijuna kuna Izvršno vijeće Vojvodine uplatilo je 1,5 milijuna eura, a ostatak bi trebao biti prikupljen kroz nekoliko mjeseci. Videti: Blašković, Ana – Srpska Tesla banka kupuje propalu A banku, Poslovni dnevnik, 16. 1. 2011. A štedna banka malog preduzetništva se našla u stečaju usled lošeg poslovanja sa firmom Optima. Gubitak ove banke je u 2010. godini iznosio 1.05 miliona evra. Videti: Tesla banka čeka samo zeleno svjetlo guvernera Rohatinskog, Jutarnji list, 19. 4. 2011. Mediji u Srbiji su tek 2013. godine izneli podatak da je A štedna banka u „miraz” Tesla banci 2009. i 2010. godine nosila oko 1.7 miliona evra duga. Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013.
-  Jovanović, Nenad – Tesla banka povratnicima, Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj, 6. 7. 2011; Jovanović, Nenad – Tesla banka – pouzdana razvojna institucija, Novosti, br. 603, 9. 7. 2011.
-  Tesla banka čeka samo zeleno svjetlo guvernera Rohatinskog, Jutarnji list, 19. 4. 2011.
-  Tesla banka će pomoći održivi povratak Srba u Hrvatsku, Zagreb, 04. jula 2011. g. Glavna Skupština Tesla štedne Banke na kojoj je učestvovao predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić. (za više informacija posetite www.ds.org.rs ). Video:
https://www.youtube.com/watch?v=-bSS-26Z3iM
https://www.youtube.com/watch?v=JHB2HhOlbpI
-  Javnost je ovo saznala od Milorada Pupovca tek početkom aprila 2013. godine! „Samo u 2011, Tesla štedna banka je zabeležila gubitak od 8,9 miliona kuna (1,17 miliona evra), dok je godinu dana ranije izgubila još 8.004.000 kuna (više od milion evra). Kako se vidi iz zvaničnih odluka uprave banke, svi ovi gubici su pokrivani na teret kapitala banke, odnosno novcem poreskih obveznika Srbije, čijim se sredstvima finansiraju pokrajinski i republički razvojni fondovi.” Videti: Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4 2013.
-  Tanjug: Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010.
-  Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić, direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić održali su danas u Zagrebu prvu sednicu Glavne skupštine akcionara „Tesla štedne banke”. „Tesla banka” je naslednik nekadašnje „A štedne banke malog poduzetništva” koju je sada sa 76 odsto kapitala preuzela Pokrajina. Videti: Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke” Vlada Vojvodine, 4. 7. 2011. Predsjednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić, direktorica Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsjednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsjednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić održali su danas u Zagrebu prvu sjednicu Glavne skupštine dioničara „Tesla štedne banke”. Tesla banka je slijednik nekadašnje „A štedne banke malog poduzetništva” koju je sada sa 76% kapitala preuzela Pokrajinska vlada Vojvodine. Pajtić: „Uz pomoć ove banke ljudi će moći razvijati poljoprivredna domaćinstva, a unaprijedit će se i privredni razvoj i poduzetništvo. Vlada Vojvodine je vlasnik 76% dionica i na taj način sudjeluje u povijesnom poduhvatu koji potiče suradnju Srbije i Hrvatske. Pozivamo privrednike iz obje države da se priključe i postanu dioničari banke, što će donijeti korist obama državama” (…) Prema riječima direktorice Fonda za razvoj Vojvodine Snežne Repac, sada je obavljena druga dokapitalizacija banke i Hrvatska narodna banka bi trebala izdati dozvolu za rad „Tesla banci”. „Dozvoljeno nam je da budemo vlasnici više od 50 posto kapitala, a kako sada banci treba još osnivačkog kapitala, pozivaju se privrednici obje zemlje da nam se pridruže”, kazala je Repac i dodala da uz priključenje šećerane, troje većinskih vlasnika praktično ima po trećinu kapitala. Videti: Prva skupština dioničara: Tesla banka most gospodarske suradnje u regiji, Nacional, 4. 7. 2011.
-  Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke”, Vlada APV, 4. 7. 2011. 

-  Savjet Hrvatske narodne banke (HNB) u srijedu je dao dozvolu ulaska u vlasničku strukturu novim dioničarima Tesla banke. Tako su Končar elektroindustrija i Zvijezda dobili dozvolu za stjecanje udjela viših od 10 posto, a Fond za razvoj Republike Srbije stekao je 30 posto banke. Odluka savjeta HNB-a formalna je dozvola ulaska novih dioničara u vlasničku strukturu Tesla banke. Početkom srpnja Končar EI u tu je banku uložio 3,5 milijuna kuna, dok je Zvijezda iz koncerna Agrokor uplatila četiri milijuna kuna. U dokapitalizaciji banke Fond za razvoj Republike Srbije sudjelovao je s gotovo 11 milijuna kuna. Podsjetimo, osim većih institucionalnih investitora i domaćih tvrtki u prikupljanju kapitala sudjelovao je i niz manjih domaćih i inozemnih dioničara, poput srpske Mesne industrije Matijević, koja je povećanje kapitala Tesla banke poduprla s oko 100.000 eura. Videti: Bašić, Tin – Končar i zvijezda u Tesla banci, Poslovni dnevnik, 14. 9. 2011. 

-  Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke”, Vlada Vojvodine, 4. 6. 2011.
-  Blašković, Ana – Tesla banku dokapitalizirali Zvijezda, Končar i Sladorana, Poslovni dnevnik, 4. 7. 2011.
-  Samo u 2011, Tesla štedna banka je zabeležila gubitak od 8,9 miliona kuna (1,17 miliona evra), dok je godinu dana ranije izgubila još 8.004.000 kuna (više od milion evra). Kako se vidi iz zvaničnih odluka uprave banke, svi ovi gubici su pokrivani na teret kapitala banke, odnosno novcem poreskih obveznika Srbije, čijim se sredstvima finansiraju pokrajinski i republički razvojni fondovi. Videti: Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
-  Govoreći o načinu na koji je banka osnovana, Pupovac objašnjava da to nije urađeno nikakvim kreditima iz Srbije, već da su Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije svaki dali po 1,5 miliona evra osnivačkog kapitala. Uprkos ovom kapitalu i kasnijim dokapitalizacijama, zbog velikih gubitaka, Hrvatska narodna banka naredila je Tesli da tokom 2012. podigne garantni kapital sa 27,9 miliona kuna, koliko je banka imala krajem 2011. godine, na minimalnih 30 miliona kuna. Milošević, A. – Tesla banka pred brankrotom, 1. 4. 2013.
-  RBV od danas u stečaju, Radio 021, 8. 4. 2013.
-  Potpisan ugovor o preuzimanju RBV, RTS, 6. 4. 2013.
-  Osim fondova, u Kredo banci „visi” nešto manje od 40 milijuna kuna prekonoćnih kredita za likvidnost koje su joj odobrile druge, mahom manje banke. Samo Jadranska i Banka Brod potraživat će oko 25 milijuna kuna, tu je i Tesla banka, koja s pravim kreditnim poslovanjem nije ni počela, pa će i te kako osjetiti efekt likvidacije te splitske banke. Blašković, Ana – Šteta od kriminala u Credo banci oko 100 milijuna eura, Poslovni dnevnik, 34. 11. 2011.
-  Agičić, Zvonko – Tesla nema veze s Credo bankom, reagiranje, Poslovni dnevnik, 17. 11. 2011.
-  Dr Bojan Pajtić posetio Tesla bnku u Zagrebu, Vlada Vojvodine, 8. 12. 2011.
-  Savanović, Aleksandar – Pomoć Tesla banke Srbima u Hrvatskoj, Pres, 5. 7. 2011; Lapac Tesla banci ne vjeruje, Novosti, br. 662, 19. 11. 2011; Tesla banka – patriotski poduhvat, Kapital.ba, 8. 12. 2011; Dr Bojan Pajtić posetio povratnike u Republiku Hrvatsku, Vlada Vojvodine, 9. 12. 2011; „Unatoč većem gubitku, Tesla banka nije propali projekt”, Bestbanking.hr, 22. 2. 2012.
-  Blašković, Ana – Ciljali na 30, a prikupit će samo 4.4 milijuna kuna, Poslovni dnevnik, 14. 5. 2012.
-  Predsjednik Nadzornog odbora Milorad Pupovac, koji je vodio sjednicu, upozorio je na potrebu smanjenja troškova rada banke, ali i davanja kredita, u skladu s osnivačkom misijom i namjerom. Najavio je nastavak dokapitalizacije, kao i dobivanje prostora za rad sjedišta i jedne poslovnice. Videti: Milorad Pupovac: Potreba smanjenja troškova rada Tesla banke, Banija onlajn, 27. 6. 2012.
-  Povećanje temeljnog kapitala Tesla štedne banke i promjene u sastavu Nadzornog odbora najvažnije su odluke dioničarske skupštine te banke. Što se tiče gubitka, on se prenosi u naredno razdoblje te će se pokriti iz dobiti budućeg poslovanja. Predsjednik Nadzornog odbora Milorad Pupovac, naglasio je na potrebu i davanja kredita, u skladu s osnivačkom misijom i namjerom. Prisutni dioničari, vlasnici 87,13 posto bančina kapitala, jednoglasno su izglasali odluke dnevnog reda, među njima i onu da se temeljni kapital s dosadašnjih 32.736.420 kuna poveća za 4.381.290 kuna, pa tako sada iznosi 37.117.710 kuna. ( to je danas 4.887.009 evra, D. K.) Povećanje kapitala rezultat je uplata za nove 454 dionice nominalne vrijednosti 270 kuna, kao i pretvaranja hibridnih instrumenata, odnosno ugovora o financijskom investiranju koji su lani sklopljeni s Industrijom mesa „Matijević” iz Novog Sada, Fermoprometom iz Novog Bezdana, PIK-om Moravica iz Stare Moravice i Holdingom „Đuro Đaković” iz Slavonskog Broda. Ta su poduzeća, shodno visini uplaćenih sredstava, dobila odgovarajući broj dionica. Na zajednički prijedlog predstavnika Fonda za razvoj Srbije i Fonda za Razvoj Vojvodine, koji su vlasnici 62,6 posto ukupnog broja dionica, umjesto Gorana Crnčevića i Slobodana Vračara u Nadzorni odbor ušli su Zoran Pavlović, profesor Pravnog fakulteta novosadskog Univerziteta, te Biljana Jovanović, predsjednica Izvršnog odbora Razvojne banke Vojvodine. Što se tiče gubitka koji je lani iznosio 8.473.715 kuna, on se prenosi u naredno razdoblje te će se pokriti iz dobiti budućeg poslovanja. Jedina se rasprava vodila oko toga trebaju li mali dioničari, koji u Zagreb dolaze iz drugih gradova, imati pokrivene putne troškove i pola dnevnice, što je predložio Vaso Vujović: odlučeno je da će se to riješiti na narednoj skupštini, na temelju postojećih zakonskih rješenja. Videti: Milorad Pupovac: Potreba smanjenja troškova rada Tesla banke, Banija onlajn, 27. 6. 2012.
-  Zvijezda, Končar i Šećerana Županja suvlasnici Tesla štedne banke, Banka.hr, 4. 7. 2011.
-  U Zagrebu je danas održana akcionarska skupština Tesla štedne banke, kojoj su prisustvovali i ministar za dijasporu Srbije Srđan Srećković, predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić i direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac. RTV, 4. 7. 2011. Video: https://www.youtube.com/watch?v=nKI-lUGA8S4
O najavi „treće dokapitalizacije” videti: Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke”, 4. 7. 2011.
-  Milošević, Aleksandar – Mnogo pitanja, nigde odgovora, Danas, 4. 4. 2013.
-  Blašković, Ana – „Unatoč većem gubitku, Tesla banka nije propali projekt, Poslovni dnevnik, 21. 2. 2012.
-  Arbutina, Paulina, Imovina Srpske banke spašava budžet, Novosti, samostalni srpski tjednik, br. 658, 27. 7. 2012.
-  Kovačev, Dušan – Kolaps RBV ili zaduživanje Vojvodine za pokrivanje političkih gubitaka, Novi standard, 2. 11. 2012; Rekvijem za Razvojnu banku Vojvodine, FSJ, 24. 12. 2012.
-  Nismo uspjeli provesti planiranu dokapitalizaciju i podignuti kapital za 70 milijuna kuna. Zato tražimo strateškoga partnera za dokapitalizaciju”, potvrdio nam je čelnik banke Zvonko Agičić. (…)Tesla banka u obje je godine poslovanja zabilježila gubitak: u 2011. minus je bio 8,4 milijuna kuna (1.106.000 evra, D. K.) a lani je smanjen na 5,9 milijuna (777.000 evra, D. K.). Ionako najmanja na tržištu, aktiva banke smanjena je za petinu, na 27,3 milijuna kuna. (…)Tesla banka osigurala je inicijalni kapital od Fonda za razvoj AP Vojvodine, a potom i od Fonda za razvoj Republike Srbije. Ulaganje u nju tada su kao strateški potez ocijenili koncern Agrokor, županjska Sladorana, Končar i Đuro Đaković. Izuzev Končara i Đure Đakovića, te se tvrtke oslanjanju na srpsko tržište i logika njegovanja dobrosusjedskih odnosa je jasna. Samo Agrokor u Srbiji je dosad investirao oko 614 milijuna eura i ondje godišnje ostvaruje 800 milijuna eura prihoda, dok Sladorana otamo nabavlja dio repe za proizvodnju šećera. U dokapitalizaciji banke potkraj 2011. Agorokorova Zvijezda postala je treći dioničar sa 10,7 posto, četvrti je Končar sa 9,4 posto, dok Đuro Đaković i Sladorana imaju 5,4 posto, odnosno 5,39 posto dionica. Videti: Blašković, Ana – Tesla Banka se gasi ne pronađe li hitno 70. miliona kuna, Poslovni dnevnik, 28. 2. 2013. 

-  Tesla banka pred gašenjem, a nije ni počela s radom, tportal.hr, 1. 3. 2013; Srpska banka u Hrvatskoj već pred propašću,Kamatica, 1. 3. 2013.
-  DSS poziva pokrajinsku vlast da saopšti javnosti šta se događa sa „Tesla bankom”, naveo je u pisanoj izjavi portparol Pokrajinskog odbora te stranke Milenko Jovanov, pozivajući se na napise u hrvatskim medijima iz kojih se, kako navodi, može videti da se ta banka nalazi u izuzetno teškoj situaciji, „ili će biti dokapitalizovana ili joj preti likvidacija”. Imajući u vidu da je AP Vojvodina, preko Fonda za razvoj Vojvodine, bila većinski akcionar u „Tesla banci”, kao i to da su akcije kupovane novcem stanovnika Vojvodine, bilo bi potpuno logično da Pajtić objasni šta se događa s tom bankom i da li će i ona, posle RBV, biti druga banka u kojoj je većinski udeo u kapitalu imala Vlada Vojvodine i koja će biti likvidirana, naveo je Jovanov. Isto tako, dodao je on, Pajtić bi trebalo da odgovori na pitanje „koliko je novca potrošeno na projekat ‘Tesla banka’ i kakvu korist stanovnici Vojvodine, ili bilo ko drugi, ima od njega”. DSS će insistirati na rasvetljavanju svih činjenica vezanih za „Tesla banku”, kao i za sve druge poslove pokrajinske vlasti koji su, „najblaže rečeno, čudni”, ocenio je Jovanov, ističući da građani imaju pravo da znaju kako je trošen njihov novac i ko je od toga imao koristi. Odgovori na ta pitanja objasniće zašto je prosečna plata u Vojvodini ispod republičkog proseka, a nezaposlenost iznad njega, kao i zašto je Vojvodina za vreme Pajtićeve vlasti postala nerazvijen region, naveo je Jovanov, napominjući da niko iz pokrajine nije demantovao napise u hrvatskim medijima. Videti: Tanjug: Da li će „Tesla banka” biti ugašena? RTV, 31. 3. 2013.; „Pajtiću, šta je sa Tesla bankom”, 31. 3. 2013.
-  Tanjug – Jovanov: Gde su se izgubile akcije Vojvodine u Tesla banci? Pres, 4. 4. 2013; Tanjug – DSS: Gde su se izgubile akcije Vojvodine u Tesla banci, Blic, 4. 4. 2013.
-  Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesle” smanjen osnivačku udeo Vojvodine, Pres, 5. 4. 2013.
-  Izjava predsednika Vlade APV Vojvodine dr Bojana Pajtića, Vlada Vojvodine, 6. 4. 2012. To je onaj separatizam, ali „klot”, o keme sam već pisao povodom sistematskog uništavanja pokrajinskog finansijskog kapitala pod upravom „evropske regije” i lažne autonomaške politike. Videti: Kovačev, Dušan – Rekvijem za RBV, 24. 12. 2012.
-  Tanjug – DSS: Odbijen predlog za skupštinsku raspravu o Tesla banci, 6. 4. 2013.
-  Minimalno povećanje kapitala, potrebno da bi se stabilizovala banka je 10 miliona evra, odnosno nešto više od 70 miliona kuna. Osim srpskih fondova, među akcionarima Tesla banke je i značajan broj hrvatskih kompanija, kao i mnoštvo malih akcionara – kaže Pupovac. Tesla banka pred bankrotom, Novi magazin, 1. 4. 2013.
-  Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
-  Predsednik banke Zvonko Agičić je tako hrvatskim medijima ovih dana izjavio da je, pošto planirana dokapitalizacija koja je predviđala da se vrednost kapitala poveća na 70 miliona kuna (9,3 miliona evra) nije sprovedena, i da bi realno mogla, i pre nego što je počela sa ozbiljnim radom, da bude ugašena, možda već u naredna tri meseca. Videti: Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013. Upadljivo je da je potreba prikupljanja novca radi „povećanja vrednosti kapitala” banke koju Agičić navodi samo 0.7 miliona evra manja od iznosa kojeg pominje Pupovac.
-  Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, 2. 4. 2013.
-  U svetlu afere sa Razvojnom bankom Vojvodine i načinom na koji je odobrila kredit Demokratskoj stranci za vreme vladavine te partije, u javnosti se postavilo pitanje da li je pokrajinska vlast iskoristila uticaj koji ima u drugoj svojoj banci, Tesli, kako bi obezbedila novac za potrebe DS-a. Pupovac ovakve navode demantuje, tvrdeći da Tesla banka nikada nije dala kredit nijednom pravnom ili fizičkom licu van Hrvatske, pa tako ni demokratama. Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
-  Savić, B. D. – Radoman: O Tesla banci odlučuje politika, 2. 4. 2013.
-  Pupovac: Tesla banka nije pred bankrotom, RTS, 2. 4. 2013; Tesla banka nije pred bankrotom, RTV. 2. 4. 2013. Video:
http://www.youtube.com/watch?v=fDgYU0-oW14
I z hrvatskim medijima je tokom opštepoznata činjenica da većinski udeo u Tesla banci ima Razvojni fond Vojvodine. Videti: Pupovac: Tesla banka nije pred bankrotom, u tijeku je dokapitalizacija, Indeks.hr, 2. 4. 2013.
-  Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesle” smanjen osnivčki udeo Vojvodine, 5. 4. 2013.
-  Tesla Banka, osnovni podaci. Videti: http://www.tesla-banka.hr/osnovni_podaci/teslabanka/9/12/HR
-  Osim poslova sa pomenutim investitorima iz 2012. godine, zna se da je banka 2011. trebala da posluje sa šećeranom „Viro” iz Virovitice. Iste godine je ulagano u proizvodnju drenjina u Petrinji. Videti: Jovanović, Nenad – Pobeda koalicije dobra je za region (ntervju sa Bojanom Pajtićem), Novosti br. 626, 17. 12. 2011.
-  DSS: Šta će biti s „Tesla bankom”? Mondo, 31. 3. 2013. DSS: Pajtću, šta će biti s Tesla bankom) Radio 021, 1. 4. 2013; Gasi se Tesla banka, Kurir, 1. 4. 2013.
-  Komam je starinski varvarizam poreklom iz nemačkog govora („Komm am!”), koji se koristio kao žargon da označi lice bez ikakve imovine i statusa koje se muva oko neke radne sredine u nadi da će ga pozvati da radi makar bez naknade. Biroš je žargon koji je među Srbima u Vojvodini bio prihvaćen iz mađarskog jezika, označava stalno zaposlenog bez ikakve imovine i statusne zaštite na koji stanuju u posebnim prostorijama na imovini feudalnog gospodara. Birošima su upravljali eregbiroši, o čijem mentalitetu je svedočanstvo ostavio Veljko Petrović u pripovatci „Miška eregbiroš”.
-  Kovačev, Dušan – Novosadska finansijska palanka, Nema šale, februar 2009.
-  Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesla banke” smanjen osnivački udeo Vojvodine, Blic, 5. 4. 2013.
-  Zajedno sa „A bankom malog preduzetništva”, Vojvodina i Srbija su 2011. kupile i njene gubitke iz prethodne dve godine. Ta banka je, naime, prema podacima sa njenog zvaničnog sajta, 2009. godinu završila sa minusom od 650.000, a 2010. sa gubitkom od nešto više od milion evra. Videti: Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013.

РУСИЈА У КРСТАШКОМ РАТУ ПРОТИВ АМЕРИКЕ И НАТО

Мислим да је управо узвраћање удараца - шанса да се туча прекине, каже др Александар Дугин, руски геополитичар и филозоф Нафтоводи и гасоводи су еквивалент геополитике. Америка неће допустити градњу нафтовода и гасовода по маршрутама које одговарају Србији, Русији и многополарном свету. За гасовод се морамо борити. Јужни ток је наше оружје, тврди др Александар Дугин, руски геополитичар и филозоф, говорећи за Балканмагазин о актуелној ситуацији у Србији и на Балкану кроз призму нове прерасподеле утицаја у свету. Политички идеолог Александар Гељевич Дугин (1962) за себе каже да је представник патриотског дела руске политичке мисли и оснивач савремене руске геополитичке школе познатије као неоевроазијантство. Његово деловање дуго је повезивано са националистичким покретима у највећој држави на свету. Међу истомишљенике једно време је убрајао и Едуарда Лимонова, лидера забрањене Национал-бољшевичке партије Русије а данас је наклоњен бившем премијеру Јевгенију Примакову и актуелном премијеру Владимиру Путину. У марту Дугин је боравио у Београду где је у оквиру форума о улози Русије на Балкану, одржаном на Правном факултету, говорио о проблемима геополитике у новој Европи, месту балканског региона у тој геополитици, интересима православља и његовим вредносним системима и како ће се у свему томе развијати односи између Европе и Русије.

Балканмагазин:
По Вама, реална је претпоставка да САД на Балкану намерно користе албански фактор како би у Србији, Македонији, Црној Гори, Грчкој... изазивале конфликтне ситуације, све да би спречиле изградњу руско-европских гасовода и нафтовода, који могу умањили зависност европске заједнице од САД?

Александар Дугин:
То је сасвим исправан начин размишљања. Балканска криза, српска криза, чији је врхунац признавање Косова од стране Америке, представља темпирану бомбу против Европе. Када Срби кажу да је све то уперено против њих то је, наравно, тачно. Али, треба имати у виду да су Американци равнодушни и хладни људи. Они не мрзе Србе, они само обављају свој посао: уништавају евроконтинентални идентитет и на овим просторима стварају енклаву криминално-екстремистичких, националистичких, ултраисламистичких снага оличених у великој Албанији. Они то чине како би дестабилизовали ситуацију у читавој Европи и спречили приближавање Европе Русији. Да би нам то било јасно не морамо бити ни параноици нити веровати у цивилизацијске завере. Американци формирају модел који ће послужити њиховој глобалној доминацији по сваку цену, у датом случају по цену српских или руских интереса.

Како оцењујете руску политику на Балкану пре и после Путина?
- Што се тиче политике пре Путина, совјетски период је био евроазијски период. Можда је био лош али, био је евроазијски. Период Јељцина је био атлантски период. Тада је Русија одлучила да преузме западни политички модел и да се одрекне свог идентитета. После Јељцина почиње прелазак од атлантизма ка евроазијанству. То је био суштински преокрет. Путин је за 180 степени окренуо Русију у односу на Јељциново време. Иако је на том путу Путин учинио много, ипак није све. Главно што он није учинио је то да дату ситуацију није довео до тачке са које нема одступања. Руски геополитички идентитет се променио, што је, између осталог, приметно и у односу Русије према Србији, према Балкану. Идентитет који је био 100 одсто атлантски сада је 50 одсто атлантски а 50 одсто евроазијски. Та неодређеност је још присутна. Можда ће у време Медведева постати још изразитија, можда ће се нешто променити. То нико не зна. У сваком случају, Путинова Русија је постала 50 одсто евроазијска, а то је веома много, посебно ако се узме у обзир да је пре тога била стопостотно евроатлантска. Зато можемо рећи да постоји извесна двосмисленост Путинове Русије. Та је двосмисленост делимично лоша, а делимично добра. Лоша је утолико што Путин не подржава Србију у потпуности, а добра је што је ипак подржава. На пример, да се у Јељциново време у ОУН гласало о признавању независности Косова Јељцин би након извесног времена признао независност Косова, што је са Путином немогуће. У Путиново време је, дакле, дошло до заокрета али, не за 180 него за 90 степени. Та политика се разликује и од совјетске, која је била добра али некако слабоумна и неефикасна, и од Јељцинове политике, која је била чисто стопроцентно зло. Тај период је био попут смутног времена, када су руски цареви-самозванци позивали Швеђане или Литванце, након чега је успостављано двовлашће. Сада се ситуација суштински побољшала али, то побољшање није превазишло критичан моменат. Зато Срби морају разумети да је сада наша држава на њиховој страни 50, чак 60 одсто, док је народ био и остао 100 одсто на српској страни. То је веома важно јер, код нас се воља државе не подудара увек са вољом народа. У тешким временима Русија се одриче сопствених интереса зарад туђих, и то је наш проблем. Сада се ситуација нормализује, Русија се понаша много доследније. Оно што се сада дешава у руско-српским односима даје велику и основану наду да ће се Русија и убудуће понашати онако како треба, и да ће на тај начин помоћи Србији. - Мислим да је данашњи привредни и економски потенцијал Русије више него довољан да би обновио српску привреду. Србија је показала да може опстати и у критичним условима блокаде, јер је пољопривредни сектор веома развијен. Србија сама себи може обезбедити минимум, а руске инвестиције овде могу створити услове за процват у економском смислу. Довољан је само пројекат Гаспрома и сви ће Срби бити сити и богати као Руси.

Један сте од водећих проучавалаца традиције и религије. Како са тог аспекта тумачите савремене односе Истока и Запада?
- Појмови Исток и Запад много су више цивилизацијски него географски. Запад означава линијско време, историју и модерну. Исток означава традицију, циклично време и личност. Из ових дефиниција је јасно да је реч о асиметричним појмовима. Данашње време је, наравно, време победе Запада, са његовом парадигмом модерне, са његовом парадигмом линијског времена које достиже свој врхунац, а то је постмодерна.Сада се између Истока и Запада (оног Запада који се некада сукобљавао са Истоком) одиграва веома танана транзиција, односно прелазак. Некада је то био модел: Запад против Истока, модернизација традиционалног друштва, колонизација. У овом тренутку дешава се нешто веома интересантно: од хоризонталне опозиције две цивилизације, Исток-Запад, прелазимо на вертикалну опозицију Север-Југ, глобални Север и глобални Југ. По мом мишљењу сада Запад постаје Север, то јест он више није само супротност Истоку већ почиње да доминира у глобалним размерама. Појављује се, дакле, неки глобални Запад, који се данас више не назива Запад него Север. Сматрам да је тај моменат преласка од модерне на постмодерну, од цивилизације која се бори са остацима традиционалног друштва, то јест од Истока на цивилизацију која је већ однела победу и учврстила своју монополарну хегемонију, у исто време прелазак од модела Исток-Запад на модел Север-Југ, и од модела модерне на модел постмодерне, који можемо назвати Север, и који у планетарним размерама обухвата, уствари, све оно што још није постало постмодерна, то јест све оно што је у том погледу заостало. Тако настаје веома сложена структура: уместо хоризонталне структуре Исток-Запад добијамо вертикалну Север-Југ. Дакле, Север је уствари Запад али у једном развијенијем стадијуму, то је нова парадигма. По мом мишљењу управо то представља суштину савремене геополитичке, а истовремено и филозофске проблематике, будући да многе ствари које се догађају у пресеку ових двеју парадигми у потпуности мењају све: мењају структуру политике, мењају структуру мишљења, мењају структуру културе. Реч је о промени парадигми које одређују човеково битисање у систему међународних односа. У другој половини 20. века између Истока и Запада постојао је баланс. Након Другог светског рата био је Исток и Запад и сви остали - несврстани. Сада се на наше очи руши структура ОУН, Исток и Запад више немају онај значај који су имали у другој половини 20. века, настаје монополарни, такозвани богати Север, где Сједињене Америчке Државе и евроатлантске снаге постају једини субјект светске политике. Свима осталима додељена је улога објекта: Истоку у целини, и Русији, и Србији, и свим другим земљама. Ето, тако по мом мишљењу данас изгледа наша међународна ситуација.

Где се налази Русија у односу на САД и Европу?
- То је крупно и сложено питање. Русија није формирала свој геополитички идентитет. Ја сам поборник евроазијанства, то јест поборник поновног успостављања избалансираног геополитичког модела у свету у коме би Русија имала улогу сиромашног Севера. То значи да би Русија била авангарда свих оних народа који се не слажу са доминацијом САД. Овакав евроазијски модел наш народ у потпуности подржава, јер он логички проистиче из руске историје. У време комунизма и Совјетског Савеза у Русији је чак и модернизација праћена антизападним паролама. Зато сматрам да Русија мора стати на чело крсташког похода сиромашног Југа против богатог Севера. О томе је својевремено говорио Трубецки у чланку Евроазијанство, у књизи Европа и човечанство. Трубецки је поставио опозицију Европа-човечанство, јер је тада Европа била богати Север, а сво остало човечанство сиромашни Југ. Данашња ситуација је другачија али, идеја евроазијанства и даље је актуелна. Руси и данас морају стати на чело отпора глобалног Југа. Иако више нисмо тако сиромашни, свесни смо да се не можемо убројати у ту златну милијарду, у тај богати Север, који ће експлоатисати целу планету. Моје мишљење дели већина руског народа и само мањина руске елите, јер руска политичка елита тежи да постане део богатог Севера. У томе је противречност савремене руске политике. Већина руског народа, ипак, тражи свој сопствени евроазијски пут. На питање Да ли је Русија део западне цивилизације или је посебна евроазијска цивилизација? током последњих 10 година 71 до 73 одсто становништва стално одговара да Русија представља самосталну цивилизацију, а то значи да је наше место у евроазијском пројекту. Међутим, уколико исто питање поставимо елити мислим да ће више од 75 одсто њих одговорити да је наше место заједно са Западом.То је противречност руске политике, и ту дилему запажамо и у Путиновом понашању. Сам Путин сматра да је Русија европска земља, док руски народ сматра да је Русија самостална цивилизација.

Говорећи о Европи, Ви користите термине атлантска, континентална, стара Европа. Шта под тим подразумевате?
- Европа има два идентитета. Први европски идентит је евроатлантски, и то је Европа која своје вредности формира према САД и посматра их као главног геополитичког спонзора, као главну најмоћнију силу у војностратегијском, у економском и у финансијском смислу. То је, дакле, евроатлантска Европа, која се темељи на сличности европских и америчких вредности.Постоји и евроконтинентални идентитет Европе. Та Европа, у целини узевши, такође, прихвата америчке вредности, али схвата да су њени сопствени интереси другачији, и економски, и политички па чак и геополитички интереси. За ту континенталну Европу било би веома примамљиво да има непосредан приступ енергетским ресурсима на Блиском Истоку и у евроазији. Америци то, међути, никако не одговара. Америка тежи да контролише експлоатацију нафте и путеве њене доставе у Европу са Блиског Истока. Зато ствара нафтни кордон у проамерички оријентисаним бившим социјалистичким државама Источне Европе. Њихов задатак је да блокирају директан приступ Европе тим енергетским ресурсима. Евроконтинентализам који представља други идентитет Европе испољавао се једно време у позицији Немачке и Француске односно Ширака и Шредера. Била је јасно истакнута идеја егализма, идеја Европе слободне од америчке контроле.Та тенденција и даље доминира у јавном мњењу Француске и Немачке. Друго је што су њихови данашњи политички лидери евроатлантисти који своју, апсолутно проамеричку, политику увијају у европску реторику. Ове две Европе противрече једна другој. Атлантска Европа акценат ставља на подударности својих интереса са америчким, а континентална Европа истиче различитост интереса. Сматрам да је то веома важна формула. Ради се о томе да Европа и савремена Русија имају различите системе вредности али заједничке интересе, и обрнуто - Европа и Америка имају једнаке системе вредности али различите интересе. Управо се на тој релацији води борба за европски идентитет. Евроатлантисти наглашавају сличност вредности, а евроконтиненталисти разлике у интересима. Уколико је наглашенија разлика у интересима Америке и Европе као самосталног геополитичког субјекта, утолико је Европа ближа Русији, при чему нам мора бити јасно да је реч о двема Европама, о два различита система вредности. - Шта је глобализација? Она представља глобално ширење америчког модела, америчких интереса. Глобализација је дакле монополарна. Нема усаглашавања могућности и стратешких интереса различитих субјеката. Глобализација представља империјалистичко или неоколонијално наметање једног модела. Европљани, на пример, кажу: Не разговарамо са онима који не прихватају либералну демократију. Ето, то је смисао глобализације. А шта ако неколико милијарди људи не признаје либералну демократију? Глобализација је донекле флексибилна. Од Руса се узима балалајка, од Африканаца плес, од Француза рационалност или елеганција, од Срба се може узети, рецимо, ракија... али, у суштини, у процесу глобализације потпуно су неважни интереси Француза, Африканаца, Срба или Руса. Морамо бити свесни да смо, докле год постоји монополарна глобализација, суочени са једним обликом империјализма и новог колонијализма, скривеног под плаштом дијалога и демократије. У то смо се много пута могли уверити и током балканске кризе, и у Ираку, и у односу према Србији и статусу Косова. Американци говоре о глобализацији, а у ствари заводе своју глобалну диктатуру, у светским размерама. Зато је веома важно разумети да су они који су за глобализацију у ствари против истинске демократије, против права народа, против права човека, против избалансираног и праведног света.Поборници глобализације, међу којима су и неки филозофи, сматрају да је глобализација морална али да је директно супротна социјалној правди. Уствари, она представља антидемократску појаву глобалних размера. Мислим да је борба против глобализације задатак сваког пристојног човека, сваког народа који држи до себе. Треба јој се супротставити у свим аспектима, докле год она представља то што представља данас. У теорији можда постоји нека друга алтерглобализација али, оно са чиме се ми данас суочавамо је формирање једне глобалне империје, то је американизација, то је колонијализација, то је империјализам.

Да ли ће трећи светски рат избити због нафте?
- Не, трећи светски рат неће избити због нафте и, уопште, ратови не избијају због нафте, већ зато што се геополитичке противречности до те мере заоштравају да се не могу решити другачије осим ратом. Нафта или гас су само један од фактора, то никада није главни узрок. Мислим да сазревају услови за трећи светски рат и да он заиста може избити јер смо видели да је пред Други светски рат Лига народа изгубила функцију, као што је то сада случај са ОУН. Судбина Организације уједињених нација иста је као судбина Лиге народа. ОУН нема никакав одговор на косовску кризу јер Американци ову институцију постепено разграђују. Заоштравају се противречности између монополарног и потенцијално мултиполарног света. Монополарни свет је оно што данас постоји, што је актуелно. Мултиполарни је оно чега данас нема али, што би могло постојати. Да ли ће свет бити монополаран или мултиполаран неће одлучити речи, позиви и обраћања јавности, које уствари и нема, то неће решити ни међународно право, које уопште не функционише. Судбину света решиће трећи светски рат.

Која је алтернатива трећем светском рату?
- Алтернатива је почетак хладног рата. И то што пре. Више се не може поставити питање: Рат или мир. Питање је само: хладни или врели рат. Уколико Русија и њени партнери буду имали довољно снаге и могућности да се сада снажно супротставе Американцима мислим да врелог рата неће бити, јер се нико неће сукобити са Русијом која поседује нуклеарно оружје. Биће успостављен бар привремени паритет. Међутим, ако Русија и друге земље мултиполарног клуба сада попусте Американцима и учине им уступке, Американци ће започети врели рат, јер се већ спремају за то, тренирају у Ираку, у Авганистану, у Србији.Све те репресивне, империјалистичке, агресивне силе попут КФОР-а могу се зауставити само силом. Зато мислим да би Срби након избора требали да затраже формирање руских војних база. Треба од Русије да затражи С300 и С400 и да отпочне поновно освајање својих територија. То би, наравно, изазвало конфликт и проблеме али, у супротном, проблеми ће бити још тежи. Замислимо да два човека почињу да се туку. Један бије а други још не схвата да га бију. Шта је у датом случају пут до мира? Да ли када нападач пребије жртву до смрти или када се жртва пробуди и почне узвраћати ударце?Мислим да је управо узвраћање удараца шанса да се туча прекине. Наравно, није у православном духу тући другог човека али, тако је у животу: треба узвратити ударац. Док Русија не ступи у снажан конфликт са Сједињеним Државама - што је Владимир Путин започео својим говором у Минхену - треба ићи даље, треба просто изазивати Америку. Што се пре Русија умеша, мања је шанса да дође до трећег светског рата. Не треба сметнути с ума да је епоха хладног рата епоха најдуготрајнијег мира у Европи. Дакле, треба што пре ступити у хладни рат и покварити односе са Западом.

Јелица Путниковић

Rusija zakonom ogranicila prisustvo stranih kompanija

MOSKVA , 7. maja (Tanjug-Ekos) - Ruski predsednik Vladimir Putin je, poslednjeg dana na položaju šefa države, potpisao zakon koji ograničava učešće stranih kompanija u nekoliko desetina privrednih grana, među kojima su i veoma unosni sektori nafte i gasa, saopštila je informativna služba Kremlja.
Novim zakonom, kako je saopšteno, uređuje se procedura pristupa stranih investitora ruskoj ekonomiji i obezbeđuje transparentnost priliva kapitala. Strancima se dozvoljava ulazak u strateške projekte, ali uz poštovanje određenih zahteva.
Strane investicije u rusku ekonomiju su prošle godine premašile 120 milijardi dolara. Većina međunarodnih korporacija se izjašnjava za nastavak poslovanja u Rusiji, bez obzira na potencijalni rizik, podsetio je ruski privredni dnevnik ”Vzgljad„.
Ruska ekonomija je izuzetno privlačna za strane investitore zbog ogromnog tržišta, isplativosti uloženih investicija i bogatih prirodnih resursa, ali je nepostojanje preciznih zakonskih regulativa odbijalo potencijalne ulagače.
Prema novom zakonu, privatni strani investitor će morati da dobije dozvolu ruskih vlasti ukoliko transakcijom postaje vlasnik više od 50 odsto preduzeća iz strateškog sektora i 10 i više procenata akcija strateške firme koja koristi resurse od federalnog značaja.
Stranim državama, međunarodnim organizacijama i njihovim kompanijama zakon nalaže usaglašavanje posla ukoliko njegovom realizacijom dobijaju kontrolu nad više od 25 odsto akcija strateškog preduzeća i vise od pet odsto akcija kompanije koja eksploatiše dobra od federalnog značaja.
Zakon se ne odnosi na već realizovane ugovore.
Ukupno, zakonom su precizirane 42 strateške grane u kojima će biti ograničeno učešće stranih investitora, prenele su ruske agencije.
Lista ovih grana obuhvata eksploataciju prirodnih dobara, ribolov, televiziju i radio, izdavaštvo, poslovanje dominantnih kompanija na tržištu komunikacijskih usluga, izuzev pristupa Internetu, proizvodnju i prodaju metala i legura koji se koriste u produkciji oružja i vojne tehnike, kosmički sektor, proizvodnju i ispitivanje avionske tehnike.
Bez saglasnosti ruskih vlasti stranci neće moći da učestvuju ni u geološkom istražvanju prirodnih dobara i eksploataciji nalazišta od federalnog značaja u koje je Ministarstvo prirodnih dobara uvrstilo nalazišta nafte sa rezervama većim od 70 miliona tona, nalazišta gasa sa rezervama većim od 50 milijardi kubnih metara, bakra sa više od 500.000 tona, zlata sa više od 50 tona, nalazišta uranijuma, dijamanata, nikla i platine.

Šta Srbija može i treba da uradi posle 11. maja

STA URADITI POSLE 11-TOG MAJA

Sve ono šta se sa Srbijom i oko nje događa i radi proteklih meseci, godina, pa i decenija, nije rezultat navodno pogrešnih procena SAD i EU, već je plod sa predumišljajem vođene politike koja ima svoj kontinuitet od Badentera, preko Mastrihta, Dejtona, Rambujea i Avijana, do 17. februara 2008.g.
Strateški cilj uspešne adaptacije Srbije nenaklonom okruženju jeste jačanje njene moći, blagostanja, kohezije i bezbednosti. Taj cilj, naravno, uključuje odbranu teritorijalnog integriteta. Ovo pak zahteva očuvanje netaknute kosovske tapije danas, da bi promenom geopolitičkih okolnosti sutra - ili ma kada - Srbija ponovo ušla u posed ilegalno uzurpirane svojine.
Srbija može da doprinese tom cilju ostvarenjem 3 srednjoročna zadatka:
1. Održavanje i povremeno pažljivo dozirano dizanje političke i bezbednosne tenzije oko Kosova - što bi stalno potvrđivalo stav Srbije da je reč o krizi (a) koja je od globalnog značaja, (b) koja je daleko od stabilizacije, a kamoli trajnog rešenja i (v) koja je bremenita novim opasnostima od razbuktavanja.
2. Stvaranje i podgrevanje transatlantskih nesuglasica oko menadžmenta te krize.
3. Onemogućavanje funkcionisanja Euleksa gde god i kako god je to moguće, radi njegovog diskreditovanja i marginalizacije.
Kratkoročni potezi, kojima Republika Srbija do sada, na žalost, nije pribegla, premda su oni (1) savršeno mogući, (2) legalni, (3) legitimni i (4) potrebni i korisni, napokon mogu postati i praktično ostvarivi posle 11. maja.
Prvo – za deo Pokrajine pod kontrolom prištinskih organa, u svim zvaničnim aktima i nastupima koristiti termin „privremeno okupirani delovi Kosova i Metohije” (Temporarily Occupied Areas of Kosovo-Metohija, TOAKM).
Drugo – za Tačija i družinu koristiti termin „pobunjeničke vlasti” (rebel authorities), kao što je Linkoln zvao vlasti južnjačke konfederacije.
Treće – podneti tužbe „Međunarodnom sudu pravde” protiv vodećih podstrekača secesije na obe strane Atlantika.
Četvrto – potpuni prekid diplomatskih odnosa sa nebitnim zemljama koje su priznale čin od 17. februara, od Albanije i Avganistana do Maršalskih ostrva.
Peto – dogovor sa Rusijom da njena diplomatska i konzularna predstavništva preuzmu zastupanje interesa Srbije u navedenim zemljama. Ovo podrazumeva spuštanje tih odnosa na nivo otpravnika poslova sa ostalim priznajućim zemljama, naravno, uz istovremeno uskraćivanje gostoprimstva šefovima misija tih zemalja, shodno članu 9 Bečke konvencije. Takođe, zavođenje viza za sve građane priznajućih zemalja. „Za prvo vreme” dopuštanje mogućnosti da im budu izdate na graničnim prelazima, po istoj ceni koju građani Srbije plaćaju za vize tih zemalja. Plus: selektivno, povremeno i nenajavljeno detaljno pretresanje teretnih vozila sa registarskim tablicama priznajućih zemalja na graničnim prelazima.
Šesto – zabrana ulaska u Srbiju svim licima koja u pasošu imaju pečat ili neki drugi upisani trag secesionističkih vlasti u Prištini. Isti potez podrazumeva uskraćivanje ulaska na teritoriju Srbije svim licima koja ne poseduju legalna dokumenta, tj. važeći pasoš ili ličnu kartu Srbije - ili Unmika, dokle god se njegovo prisustvo nastavi bez prenosa ikakvih funkcija na Euleks. Mera treba da bude i obustava isporuka robe (uklj. struju) i usluga KiM, izuzev onim pravnim i fizičkim licima koja u svim transakcijama koriste isključivo važeće instrumente i dokumente Republike Srbije.
Sedmo – raskidanje Solaninog sporazuma i formalno zamrzavanje kandidature Srbije dok se EU formalno ne izjasni u prilog njenoj celovitosti i ne povuče Euleks.
Osmo – jačanje vojske, ponovno uvođenje kadrovskog roka i javno usvajanje doktrine koja predviđa mogućnost njenog dejstva radi oslobađanja „privremeno okupiranih delova KiM”.
Deveto – kriminalizacija zalaganja za prihvatanje secesije rečju ili delom, po ugledu na američko zakonodavstvo iz perioda 1861-65.g.
Deseto – „Kosovo is Serbia!” treba da postane deo srpskog brenda vidljiv strancu od prvog kontakta na šalteru u ambasadi Srbije do bilborda na aerodromu i graničnom prelazu. A kombinovana diplomatska, informativna, lobistička i PR akcija tumačenja treba da budu u funkciji opravdanosti svega navedenog.
Predstoje godine nadmetanja oko Kosova i Metohije, ali ništa nije „gotovo”, jer se istorija ubrzava. Srbiji predstoji celonoćna partija diplomatskog, vojnopolitičkog i propagandnog pokera, a tek je osam uveče; ali je utešna činjenica da se promena globalnih prilika u srpsku korist neće meriti decenijama već godinama.
Nijedna imperija nije trajala večito, premda su neke, poput rimske, vizantijske ili britanske, bile dugog veka, jer su počivale na jakim vrednosnim i ekonomskim temeljima. Američka imperija, za razliku od njih, pati od niza strukturnih slabosti. To stvara priliku za Srbiju.
Strateški cilj je da Srbija bude vazda spremna za carpe diem! - za radikalnu izmenu zapadnobalkanske arhitekture nametnute 90-tih, čim nastupi trenutak za novu podelu geopolitičkih karata. Do tog trenutka, koji će zasigurno doći, prevashodni unutrašnji zadatak je duhovna, kulturna i moralna obnova srpske nacije, kao preduslov demografskog, ekonomskog i vojnopolitičkog oporavka.
Briselski i vašingtonski pobornici stava da će Srbi prihvatiti neminovnost gubitka teritorije imaju samo jednu opciju - pucanje srpske volje i lomljenje srpske upornosti. Oni nemaju rezervnu varijantu i zato je izuzetno važno da u narednih nekoliko nedelja postane potpuno jasno da su se prevarili. Tada će na opšte iznenađenje postepeno prestati politika batine i počeće da se nude i neke ozbiljne, sočne i krupne šargarepe, a ne samo povremeno mlataranje mršavom šargarepicom koja brže bolje biva sakrivena iza leđa.