utorak, 09 april 2013
U promašene finansijske poduhvate „evropske regije” spada i sudbina Tesla banke. Uložili su u Hrvatsku kapital namenjen razvoju Vojvodine za razvoj hroničnog gubitaša. Propali Fond za razvoj APV je 2011. godine počeo sa 76% udela koji je do sada spao na 26%. Pre par dana je pokrajinski sekretar za finansije obavestio javnost da našim novcima osnovana banka u sve manjoj meri pripada Vojvodini
U promašene finansijske poduhvate „evropske regije” spada i sudbina Tesla banke. Uložili su u Hrvatsku kapital namenjen razvoju Vojvodine za razvoj hroničnog gubitaša. Propali Fond za razvoj APV je 2011. godine počeo sa 76% udela koji je do sada spao na 26%. Pre par dana je pokrajinski sekretar za finansije obavestio javnost da našim novcima osnovana banka u sve manjoj meri pripada Vojvodini
-----------
Moj komšo! Mi ćemo sad u ortakluk stupiti,
tvoji novci i moj džep; a dobit ćemo deliti.
Jovan Sterija Popović (Prevara za prevaru)
---------
Početak finansijske avanture naših novaca u Hrvatskoj
Da će srpskim novcem biti osnovana nova banka u Hrvatskoj, javnost je najpre obaveštena od predsednika Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj, Miodraga Pupovca, 2008. Godine, u doba kad su efekti svetske ekonomske krize počeli da daju rezultate i na Balkanu.
Formiranje Tesla bankeu Hrvatskoj je 2009. godine trebalo da se izvrši ulaganjem oko 5 miliona evra (u kunama). Očekivalo se da u tom poslu najvažniju ulogu odigraju finansijske ustanove AP Vojvodine, bez obzira na činjenicu da se nastupajuća svetska ekonomska kriza tada svom silinom obrušila upravo na Vojvodinu.
Već tada se u javnosti govorilo kako se ideja o korisnim poslovima u Hrvatskoj razvila s nadom u dokopavanje imovine nekadašnje Srpske banke iz Zagreba koju je 1941. godine ugasila NDH. Bilo je to još u doba nacionalizovanja Metals banke u Vojvodini (pretvorena u RBV). Naravno, potomci nekadašnjih deoničara Srpske banke, koji su decenijama uporno očekivali da im u postupku restitucije bude vraćeno ono što je otela NDH, oštro su reagovali. Kako god bilo, Pajtićevci su se 2009. godine domogli novaca Metals banke, tako da su uz sredstva iz republičkih transfera raspolagali kapitalom dovoljnim čak za finansijske poduhvate u inostranstvu.
Osnivanje nove banke u Hrvatskoj srpskim kapitalom glamurozno je najavljeno pod imenom „Tesla banka”, zahvaljujući Miloradu Pupovcu. On je 2009. godine preko Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj okupio grupu privrednika koja je trebala da izgleda korisno i reprezentativno. Pupovac nije propustio da javnost obavesti kako je sve prijavljeno i tadašnjem predsedniku Srbije. Glavni ulagači osnivačkog kapitala u Tesla banku su bili Fond za razvoj APV i Fond za razvoj Republike Srbije.
Fond za razvoj APV je zvanično uložio oko 1.5 miliona evra, postavši vlasnik 76% deonica Tesla banke. Fond za razvoj RS nije stekao kontrolu nad bankom, i početna uprava njome bila je u rukama finansijske birokratije APV. Tesla banka je u Hrvatskoj prikazivana kao finansijski uspeh „evropske Vojvodine”. Naglašeno je predstavljana kao najvažnija ustanova koja će ekonomski omogućiti povratak izbeglih Srba u Hrvatsku. Šta više, promovisana je kao „spas” za srpsku manjinu. Čak je izvedena i mala demonstracija početnog uspeha kupovinom jedne propale banke u Zagrebu, sa njenim dvogodišnjim dugovima (A – štedna banka malog preduzetništva DD). Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj je polagalo velike nade u Tesla banku.
U 2011. godini HNB je najpre tražila da ulaganje osnivačkog kapitala u Tesla banku bude u prvoj fazi nešto manje od 0.8 miliona evra.
Čudna dokapitalizacija
Pajtić je još sredinom 2010. zvanično potvrdio da je APV uložila 1.5 miliona evra u Tesla banku i da je ona njen većinski deoničar.
Legenda ovog „uspeha” koju je zabeležila agencija Fonet još uvek je dostupna javnosti putem interneta. Tada je prećutano da je već 2010. godine Tesla banka izgubila preko 1 milion evra i da je taj gubitak naknađivan iz osnivačkog kapitala banke! Juna 2010. je Pajtić sa Srpskim nacionalnim vijećem u Hrvatskoj potpisao sporazum o saradnji „koji (je) predstavljao prvi korak ka osnivanju Tesla banke sa sedištem u Zagrebu”. Bojan Pajtić je sporazum potpisao u svojstvu predsednika Upravnog odbora Fonda za razvoj Vojvodine.. Iznos gubitka Tesla banke iz 2010. g. izgleda ravan gubitku A – štedne banke malog preduzetništva iz Zagreba koju je Tesla banka preuzela. Ipak, tačno godinu dana kasnije (2011. g) Pajtić je potvrdio učešće Fonda za razvoj APV u 76% deonica banke. U istoj godini je konačno održana i prva sednica Glavne skupštine akcionara Tesla banke.
Tom prilikom, u Zagrebu (4. jula 2011. godine) Pajtić je direktno izjavio:
„Uz pomoć ove banke ljudi će moći da razvijaju poljoprivredna gazdinstva, unaprede privredni razvoj i preduzetništvo. Vlada Vojvodine je vlasnik 76 odsto akcija i na taj način učestvuje u istorijskom poduhvatu koji podstiče saradnju Srbije i Hrvatske. Pozivamo privrednike iz obe države da se priključe i postanu akcionari banke, što će doneti korist obema državama.”
Izjava je data na prvoj sednici Glavne skupštine akcionara Tesla banke. Prisustvovali su: direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić
Sredinom 2011. g. je javnost saznala da se uz Fond za razvoj APV kao deoničari pojavljuju:
- Zvijezda (iz koncerna Agrokor) sa oko 0.52 miliona evra,
- EI Kočar 0.46 milion evra,
- Mesna industrija Matijević sa 0.1 milion evra,
- Fond za Razvoj RS sa 30% deonica, na osnovu uloga od 1.45 miliona evra.
- Šećerana Županja sa nejasnim ulogom koji je najavljen u iznosu od 2, a 2013. se ispostavilo da se radi tek 0.26 miliona evra.
- Šećerana „Viro” iz Virovitice (iznos je javnosti ostao nepoznat, ali da je i ona deoničar znamo iz direktne izjave Bojana Pajtića).
U ovoj dokapitalizaciji nije objavljeno koliko koji akcionar ima udela, s izuzetkom Fonda za razvoj R. Srbije! O nekim činjenicama koje su uzrokovale ozbiljne probleme u Tesla banci, javnost je saznala tek početkom aprila 2013. godine zahaljujući Miodragu Pupovcu.
Ubrzo po objavljivanju pethodno navedenih podataka o dokapitalizaciji Tesla banke (krajem septembra 2011. g.), Fond za razvoj APV dospeva u finansijski kolaps, nakon čega nadležni organi R. Srbije sprovode u njemu istragu povodom sumnje zbog pranja novca. Javnosti je do početka aprila 2013. godine ostala gotovo nepoznata činjenica da je HNB Tesla banci podigla iznos garantnog kapitala već 2011. godine. Februara 2012. godine je vlast „evropske regije” Fond za Razvoj APV ntegrisala u RBV, pa od tada RBV postaje i nosilac njenog paketa akcija Tesla banke. Inače, RBV se upravo našla u stečaju, pošto je prethodno potpisan Ugovor o preuzimanju depozita, dela kredita i imovine RBV od strane Poštanske štedionice.
Moj komšo! Mi ćemo sad u ortakluk stupiti,
tvoji novci i moj džep; a dobit ćemo deliti.
Jovan Sterija Popović (Prevara za prevaru)
---------
Početak finansijske avanture naših novaca u Hrvatskoj
Da će srpskim novcem biti osnovana nova banka u Hrvatskoj, javnost je najpre obaveštena od predsednika Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj, Miodraga Pupovca, 2008. Godine, u doba kad su efekti svetske ekonomske krize počeli da daju rezultate i na Balkanu.
Formiranje Tesla bankeu Hrvatskoj je 2009. godine trebalo da se izvrši ulaganjem oko 5 miliona evra (u kunama). Očekivalo se da u tom poslu najvažniju ulogu odigraju finansijske ustanove AP Vojvodine, bez obzira na činjenicu da se nastupajuća svetska ekonomska kriza tada svom silinom obrušila upravo na Vojvodinu.
Već tada se u javnosti govorilo kako se ideja o korisnim poslovima u Hrvatskoj razvila s nadom u dokopavanje imovine nekadašnje Srpske banke iz Zagreba koju je 1941. godine ugasila NDH. Bilo je to još u doba nacionalizovanja Metals banke u Vojvodini (pretvorena u RBV). Naravno, potomci nekadašnjih deoničara Srpske banke, koji su decenijama uporno očekivali da im u postupku restitucije bude vraćeno ono što je otela NDH, oštro su reagovali. Kako god bilo, Pajtićevci su se 2009. godine domogli novaca Metals banke, tako da su uz sredstva iz republičkih transfera raspolagali kapitalom dovoljnim čak za finansijske poduhvate u inostranstvu.
Osnivanje nove banke u Hrvatskoj srpskim kapitalom glamurozno je najavljeno pod imenom „Tesla banka”, zahvaljujući Miloradu Pupovcu. On je 2009. godine preko Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj okupio grupu privrednika koja je trebala da izgleda korisno i reprezentativno. Pupovac nije propustio da javnost obavesti kako je sve prijavljeno i tadašnjem predsedniku Srbije. Glavni ulagači osnivačkog kapitala u Tesla banku su bili Fond za razvoj APV i Fond za razvoj Republike Srbije.
Fond za razvoj APV je zvanično uložio oko 1.5 miliona evra, postavši vlasnik 76% deonica Tesla banke. Fond za razvoj RS nije stekao kontrolu nad bankom, i početna uprava njome bila je u rukama finansijske birokratije APV. Tesla banka je u Hrvatskoj prikazivana kao finansijski uspeh „evropske Vojvodine”. Naglašeno je predstavljana kao najvažnija ustanova koja će ekonomski omogućiti povratak izbeglih Srba u Hrvatsku. Šta više, promovisana je kao „spas” za srpsku manjinu. Čak je izvedena i mala demonstracija početnog uspeha kupovinom jedne propale banke u Zagrebu, sa njenim dvogodišnjim dugovima (A – štedna banka malog preduzetništva DD). Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj je polagalo velike nade u Tesla banku.
U 2011. godini HNB je najpre tražila da ulaganje osnivačkog kapitala u Tesla banku bude u prvoj fazi nešto manje od 0.8 miliona evra.
Čudna dokapitalizacija
Pajtić je još sredinom 2010. zvanično potvrdio da je APV uložila 1.5 miliona evra u Tesla banku i da je ona njen većinski deoničar.
Legenda ovog „uspeha” koju je zabeležila agencija Fonet još uvek je dostupna javnosti putem interneta. Tada je prećutano da je već 2010. godine Tesla banka izgubila preko 1 milion evra i da je taj gubitak naknađivan iz osnivačkog kapitala banke! Juna 2010. je Pajtić sa Srpskim nacionalnim vijećem u Hrvatskoj potpisao sporazum o saradnji „koji (je) predstavljao prvi korak ka osnivanju Tesla banke sa sedištem u Zagrebu”. Bojan Pajtić je sporazum potpisao u svojstvu predsednika Upravnog odbora Fonda za razvoj Vojvodine.. Iznos gubitka Tesla banke iz 2010. g. izgleda ravan gubitku A – štedne banke malog preduzetništva iz Zagreba koju je Tesla banka preuzela. Ipak, tačno godinu dana kasnije (2011. g) Pajtić je potvrdio učešće Fonda za razvoj APV u 76% deonica banke. U istoj godini je konačno održana i prva sednica Glavne skupštine akcionara Tesla banke.
Tom prilikom, u Zagrebu (4. jula 2011. godine) Pajtić je direktno izjavio:
„Uz pomoć ove banke ljudi će moći da razvijaju poljoprivredna gazdinstva, unaprede privredni razvoj i preduzetništvo. Vlada Vojvodine je vlasnik 76 odsto akcija i na taj način učestvuje u istorijskom poduhvatu koji podstiče saradnju Srbije i Hrvatske. Pozivamo privrednike iz obe države da se priključe i postanu akcionari banke, što će doneti korist obema državama.”
Izjava je data na prvoj sednici Glavne skupštine akcionara Tesla banke. Prisustvovali su: direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić
Sredinom 2011. g. je javnost saznala da se uz Fond za razvoj APV kao deoničari pojavljuju:
- Zvijezda (iz koncerna Agrokor) sa oko 0.52 miliona evra,
- EI Kočar 0.46 milion evra,
- Mesna industrija Matijević sa 0.1 milion evra,
- Fond za Razvoj RS sa 30% deonica, na osnovu uloga od 1.45 miliona evra.
- Šećerana Županja sa nejasnim ulogom koji je najavljen u iznosu od 2, a 2013. se ispostavilo da se radi tek 0.26 miliona evra.
- Šećerana „Viro” iz Virovitice (iznos je javnosti ostao nepoznat, ali da je i ona deoničar znamo iz direktne izjave Bojana Pajtića).
U ovoj dokapitalizaciji nije objavljeno koliko koji akcionar ima udela, s izuzetkom Fonda za razvoj R. Srbije! O nekim činjenicama koje su uzrokovale ozbiljne probleme u Tesla banci, javnost je saznala tek početkom aprila 2013. godine zahaljujući Miodragu Pupovcu.
Ubrzo po objavljivanju pethodno navedenih podataka o dokapitalizaciji Tesla banke (krajem septembra 2011. g.), Fond za razvoj APV dospeva u finansijski kolaps, nakon čega nadležni organi R. Srbije sprovode u njemu istragu povodom sumnje zbog pranja novca. Javnosti je do početka aprila 2013. godine ostala gotovo nepoznata činjenica da je HNB Tesla banci podigla iznos garantnog kapitala već 2011. godine. Februara 2012. godine je vlast „evropske regije” Fond za Razvoj APV ntegrisala u RBV, pa od tada RBV postaje i nosilac njenog paketa akcija Tesla banke. Inače, RBV se upravo našla u stečaju, pošto je prethodno potpisan Ugovor o preuzimanju depozita, dela kredita i imovine RBV od strane Poštanske štedionice.
Patetični kraj avanture naših novaca u Hrvatskoj
Novembra 2011. godine se u Hrvatskoj pojavljuju vesti o propasti Kredo banke, u čijim se poslovima navodno i Tesla banka pojavljivala kao učesnik, ali je Zvonko Agičić te vesti demantovao. Odmah zatim je Pajtić obišao centralu Tesla banke, ali su se već maja u Hrvatskoj pojavile informacije o njenom debaklu, pošto je Pajtićev „patriotski projekat” umesto „neophodna” 4 skupio tek 0.58 miliona evra osnivačkog kapitala.
Već u junu 2012. godine Milorad Pupovac apeluje da se smanje troškovi Tesla banke. Pupovac javno govori o postojanju problema, Pajtić i „evropska regija” o banci upadljivo ćute. Pred javnošću su reciklirane već poznate vesti o sumama u dokapitalizaciji i objavljena vest da se Skupština akcionara odlučila na povećanje osnivačkog kapitala sa 4.3 na skoro 4.89 miliona evra, uprkos činjenici da je u 2011. godini banka ostvarila gubitak od 1.1 miliona evra. Otkud ovaj optimizam dosezanja osnivačkog kapitala? Možda otud što su potom ostvareni neki dodatni poslovi sa IM Matijević (Novi Sad), Fermoprometom (Novi Bezdan), PIK Moravica (Stara Moravica) i Holdingom Đuro Đaković (Slavonski Brod) vredni 0.12 miliona evra. Saznalo se da su i ova preduzeća „postala deoničari”. Kao deoničar se javlja i šećerana iz Županje. Ovo ulaganje je veoma zanimljivo. Pupovac je 2011. g. javio da će ta firma uložiti 2 miliona evra[36] u banku, a početkom aprila 2013. saznajemo da je ulog 0.26 miliona evra. To bi valjda bili preostali veliki ulagači i oni su učesnici „treće dokapitalizacije” koja je najavljena još jula 2011. godine. Novinar lista Danas Aleksandar Milošević je bio izričit 4. aprila 2013. godine: „Pokrajinski fond je u junu 2010. odvojio 1,5 miliona evra, odnosno 160,9 miliona dinara kao osnivački ulog za Tesla banku, a ta banka je kasnije više puta dokapitalizovana kako bi se obezbedio njen opstanak. Sa koliko novca je vojvođanski Fond učestvovao u tim dokapitalizacijama, nije objavljeno. (…) Neobična je i uloga pokrajinskih vlasti u osnivanju i rukovođenju Tesla bankom, budući da je AP Vojvodina od početka imala glavnu ulogu u čitavom poslu. Prema osnivačkom aktu Fonda za razvoj Vojvodine, ta institucija može da osniva finansijske institucije ”na ekonomskim principima„, ali pošto je banka od samog početka rada pa nadalje čist gubitaš, a kao cilj njenog formiranja se ne navode nikakvi komercijalni, već politički motivi, postavlja se i pitanje zakonitosti takvog raspolaganja novcem Vojvođana.”
Već februara 2012. godine znalo se da je udeo Fonda za razvoj APV u Tesla banci sveden na 29.4%, tako da nije bilo potrebe rekonstruisati ga prema raspoloživim, po pravilu nepotpunim informacijama[39]. Banka je zabeležila gubitak od 1.1 miliona evra 2012. godine, pošto je u prethodno vreme, kada se o rezultatu banke skoro ništa nije znalo, vlasnički udeo pokrajinskog Fonda u njoj već munjevito opao.
Jula 2012. godine se ponovo pojavila informacija sa nedvosmislenom ali uzaludnom nadom Tesla banke kako će se spasti dokopavanjem imovine Srpske banke u procesu restitucije u Hrvatskoj.
Novembra 2012. godine došlo je do spektakularnog kolapsa RBV koja je bila naslednik Fonda za razvoj APV. Već početkom 2013. godine je dogovorom Dinkića i Pajtića iz RBV izdvojen „Razvojni fond Vojvodine” sa simboličnom osnivačkom sumom – oko 0.09 miliona evra kapitala, boga pitaj u kom finansijskom vidu. Još ne znamo da li su na ovu sirotu ustanovu preneta bilo kakva vlasnička prava na deonice Tesla banke ili su ostala u vlasništvu RBV. Događaji koji su usledili sugerišu da imovinska prava APV u Tesla banci imaju smisla koliko i deljenje nulom.
Marta 2013. godine je javljeno kako je u 2012. godini gubitak Tesla banke „smanjen” – samo 0.77 miliona evra, ali i da toj banci preti opasnost od gašenja.
U suštini, kao čedo upropašćenog Fonda za razvoj, kojeg je nasledila propala RBV, i Tesla banka je, kako izgleda, u veoma lošem stanju. Praktično, ova banka je najpre platila tuđe gubitke, a potom pravila sopstvene i odlagala finansijske obaveze. Javnosti su prikazani gubici Tesla banke iz 2011. i 2012. godine. Je li ovaj porazni rezultat vrh ledenog brega u avanturi po hrvatskom finansijskom arhipelagu?
Tabu-temu je u ime DSS pred domaćom javnošću otvorio Milenko Jovanov, tražeći od Bojana Pajtića objašnjenje o tome šta se događa sa Tesla bankom i preti li joj likvidacija. Par dana kasnije javno je pitao kako je došlo do toga da je udeo APV u banci sa 78% opao na 29%. DS „evropske regije” je odgovorio na „šaljivi način”. Umesto odgovora koji je direktno upućen njemu, predsednik tzv. „Vlade Vojvodine” (koja je suprotno slovu Ustava odbacila naziv Pokrajinsko izvršno veće) najavio je „Deklaraciju o zaštitnih ustavnih i zakonskih prava APV”. „Evropska regija” je odložila raspravu Skupštine APV o Tesla banci. „Ono što DSS ne shvata jeste ko je od ovoga (projekta Tesla banke) imao koristi i traži da se kaže koliko je koštalo ovo igranje novcem građana, istakao je Jovanov.”
Tek početkom aprila 2013. godine, kada se politička javnost u Vojvodini uzbunila saznavši da je kolaps sasvim izvestan, Milorad Pupovac je (prema novinarskim parafrazama) objavio da u Tesla banku treba uložiti još 10 miliona evra[49] ne bi li izbegla bankrot. Odmah potom, Pupovac je demantovao vest da je banka pred bankrotom, ali je jasno da urgentna potreba banke za ulaganjem od 10 miliona nije šala. Naravno, Pupovac nije objasnio otkud odjednom ogroman potrebni iznos i koji je poslovni osnov tog iznosa. To onespokojava, naročito kada je javnost obaveštena da je banka na jedvite jade prikupila obavezni osnivački kapital i da je dve godine poslovala sa gubitkom.
Prvog aprila 2012. godine Sekretarijat za finansije APV nije imao „jasan stav”, a predsednik tzv. Vlade APV je „sagledavao stanje” u Tesla banci. Pupovac je zainteresovanim novinarima, između ostalog, odgovorio kako Tesla banka nije davala novac DS. Najzad, 2. aprila 2013. godine, Zoran Radoman je potvrdio da je udeo APV u Tesla banci samo 29%, a Fonda za razvoj R. Srbije 33%. Sve ostalo je hrvatski kapital. Istog dana je Pupovac izjavio da Tesla banka nije pred bankrotom. Uprkos ciničnim opservacijama pokrajinske DS, saznali smo da udeo APV u Tesla banci opada „na sat”. Tako je svega tri dana posle izjave Zorana Radomana udeo APV sa 29% sveden na 26%![56] Radi li se o „dokapitalizaciji koja teče” ili birokratija „evropske regije” pošto-zašto hitno rasprodaje svoje deonice kako bi se što pre ratosiljala preostalog učešća u neugodnom štetnom poslu?
Sigurno je jedino da je banka od početka poslovala s gubitkom. Zahvaljujući objašnjenjima Pupovca, čini se da je Tesla banci u Hrvatskoj hitno potrebno nešto više od iznosa zbira osnivačkog kapitala i garancijskih sredstava. Ako je navedena sličnost iznosa puka slučajnost i ne radi se o dugu Hrvatskoj, jedino se kao logično postavlja pitanje: radi li se o iznosu nenaplativih plasmana banke? Kome je Tesla banka u tom slučaju mogla davati kredite, pa se sad davi u obavezama „teškim” deset miliona? Prošlih godina nismo videli masovni povratak izbeglih Srba u Hrvatsku, iako je Pajtić rekao da je upravo ovo politička svrha pokrajinskog ulaganja. Hoće li nas opet neki Bugarski opomenuti da je pitanje o našim novcima „nepristojno”?
Ne sme se zaborativi i sledeće: ako je istina ono što Radoman tvrdi, zašto onda Pupovac iznosi da je Pokrajina vlasnik većinskog udela? Privatne firme koje posluju u Vojvodini nisu APV. Osim toga, na sajtu Tesla banke stoji da je temeljni (osnivački) kapital u vrednosti od 4.86 miliona evra u celosti uplaćen. Dakle, ako su tuđi dugovi uopšte plaćani iz osnivačkog kapitala, on je očigledno naknađen. Kad pokrajinski DS pad udela APV sa 76% na 26% objašnjava dokapitalizacijom, otvara se pitanje: kako i osnivački udeo Fonda za razvoj RS u banci nije doživeo proporcionalni pad, pošto u javnosti nije bilo nikakvih vesti o učešću R. Srbije u dokapitalizacijama banke?
O plasmanima Tesla banke Vojvodina sve vreme nije znala skoro ništa, iako je njenim razvojnim kapitalom „evropska regija” godinama poslovala u banci koja pravi gubitke od početka. Mediji „evropske regije” su Tesla banku do nedavno sasvim „zaboravljali”, iako izgleda nisu uopšte smatrali da većinsko vlasništvo srpskih javnih fondova nad tom bankom može opadati velikom brzinom.
Novembra 2011. godine se u Hrvatskoj pojavljuju vesti o propasti Kredo banke, u čijim se poslovima navodno i Tesla banka pojavljivala kao učesnik, ali je Zvonko Agičić te vesti demantovao. Odmah zatim je Pajtić obišao centralu Tesla banke, ali su se već maja u Hrvatskoj pojavile informacije o njenom debaklu, pošto je Pajtićev „patriotski projekat” umesto „neophodna” 4 skupio tek 0.58 miliona evra osnivačkog kapitala.
Već u junu 2012. godine Milorad Pupovac apeluje da se smanje troškovi Tesla banke. Pupovac javno govori o postojanju problema, Pajtić i „evropska regija” o banci upadljivo ćute. Pred javnošću su reciklirane već poznate vesti o sumama u dokapitalizaciji i objavljena vest da se Skupština akcionara odlučila na povećanje osnivačkog kapitala sa 4.3 na skoro 4.89 miliona evra, uprkos činjenici da je u 2011. godini banka ostvarila gubitak od 1.1 miliona evra. Otkud ovaj optimizam dosezanja osnivačkog kapitala? Možda otud što su potom ostvareni neki dodatni poslovi sa IM Matijević (Novi Sad), Fermoprometom (Novi Bezdan), PIK Moravica (Stara Moravica) i Holdingom Đuro Đaković (Slavonski Brod) vredni 0.12 miliona evra. Saznalo se da su i ova preduzeća „postala deoničari”. Kao deoničar se javlja i šećerana iz Županje. Ovo ulaganje je veoma zanimljivo. Pupovac je 2011. g. javio da će ta firma uložiti 2 miliona evra[36] u banku, a početkom aprila 2013. saznajemo da je ulog 0.26 miliona evra. To bi valjda bili preostali veliki ulagači i oni su učesnici „treće dokapitalizacije” koja je najavljena još jula 2011. godine. Novinar lista Danas Aleksandar Milošević je bio izričit 4. aprila 2013. godine: „Pokrajinski fond je u junu 2010. odvojio 1,5 miliona evra, odnosno 160,9 miliona dinara kao osnivački ulog za Tesla banku, a ta banka je kasnije više puta dokapitalizovana kako bi se obezbedio njen opstanak. Sa koliko novca je vojvođanski Fond učestvovao u tim dokapitalizacijama, nije objavljeno. (…) Neobična je i uloga pokrajinskih vlasti u osnivanju i rukovođenju Tesla bankom, budući da je AP Vojvodina od početka imala glavnu ulogu u čitavom poslu. Prema osnivačkom aktu Fonda za razvoj Vojvodine, ta institucija može da osniva finansijske institucije ”na ekonomskim principima„, ali pošto je banka od samog početka rada pa nadalje čist gubitaš, a kao cilj njenog formiranja se ne navode nikakvi komercijalni, već politički motivi, postavlja se i pitanje zakonitosti takvog raspolaganja novcem Vojvođana.”
Već februara 2012. godine znalo se da je udeo Fonda za razvoj APV u Tesla banci sveden na 29.4%, tako da nije bilo potrebe rekonstruisati ga prema raspoloživim, po pravilu nepotpunim informacijama[39]. Banka je zabeležila gubitak od 1.1 miliona evra 2012. godine, pošto je u prethodno vreme, kada se o rezultatu banke skoro ništa nije znalo, vlasnički udeo pokrajinskog Fonda u njoj već munjevito opao.
Jula 2012. godine se ponovo pojavila informacija sa nedvosmislenom ali uzaludnom nadom Tesla banke kako će se spasti dokopavanjem imovine Srpske banke u procesu restitucije u Hrvatskoj.
Novembra 2012. godine došlo je do spektakularnog kolapsa RBV koja je bila naslednik Fonda za razvoj APV. Već početkom 2013. godine je dogovorom Dinkića i Pajtića iz RBV izdvojen „Razvojni fond Vojvodine” sa simboličnom osnivačkom sumom – oko 0.09 miliona evra kapitala, boga pitaj u kom finansijskom vidu. Još ne znamo da li su na ovu sirotu ustanovu preneta bilo kakva vlasnička prava na deonice Tesla banke ili su ostala u vlasništvu RBV. Događaji koji su usledili sugerišu da imovinska prava APV u Tesla banci imaju smisla koliko i deljenje nulom.
Marta 2013. godine je javljeno kako je u 2012. godini gubitak Tesla banke „smanjen” – samo 0.77 miliona evra, ali i da toj banci preti opasnost od gašenja.
U suštini, kao čedo upropašćenog Fonda za razvoj, kojeg je nasledila propala RBV, i Tesla banka je, kako izgleda, u veoma lošem stanju. Praktično, ova banka je najpre platila tuđe gubitke, a potom pravila sopstvene i odlagala finansijske obaveze. Javnosti su prikazani gubici Tesla banke iz 2011. i 2012. godine. Je li ovaj porazni rezultat vrh ledenog brega u avanturi po hrvatskom finansijskom arhipelagu?
Tabu-temu je u ime DSS pred domaćom javnošću otvorio Milenko Jovanov, tražeći od Bojana Pajtića objašnjenje o tome šta se događa sa Tesla bankom i preti li joj likvidacija. Par dana kasnije javno je pitao kako je došlo do toga da je udeo APV u banci sa 78% opao na 29%. DS „evropske regije” je odgovorio na „šaljivi način”. Umesto odgovora koji je direktno upućen njemu, predsednik tzv. „Vlade Vojvodine” (koja je suprotno slovu Ustava odbacila naziv Pokrajinsko izvršno veće) najavio je „Deklaraciju o zaštitnih ustavnih i zakonskih prava APV”. „Evropska regija” je odložila raspravu Skupštine APV o Tesla banci. „Ono što DSS ne shvata jeste ko je od ovoga (projekta Tesla banke) imao koristi i traži da se kaže koliko je koštalo ovo igranje novcem građana, istakao je Jovanov.”
Tek početkom aprila 2013. godine, kada se politička javnost u Vojvodini uzbunila saznavši da je kolaps sasvim izvestan, Milorad Pupovac je (prema novinarskim parafrazama) objavio da u Tesla banku treba uložiti još 10 miliona evra[49] ne bi li izbegla bankrot. Odmah potom, Pupovac je demantovao vest da je banka pred bankrotom, ali je jasno da urgentna potreba banke za ulaganjem od 10 miliona nije šala. Naravno, Pupovac nije objasnio otkud odjednom ogroman potrebni iznos i koji je poslovni osnov tog iznosa. To onespokojava, naročito kada je javnost obaveštena da je banka na jedvite jade prikupila obavezni osnivački kapital i da je dve godine poslovala sa gubitkom.
Prvog aprila 2012. godine Sekretarijat za finansije APV nije imao „jasan stav”, a predsednik tzv. Vlade APV je „sagledavao stanje” u Tesla banci. Pupovac je zainteresovanim novinarima, između ostalog, odgovorio kako Tesla banka nije davala novac DS. Najzad, 2. aprila 2013. godine, Zoran Radoman je potvrdio da je udeo APV u Tesla banci samo 29%, a Fonda za razvoj R. Srbije 33%. Sve ostalo je hrvatski kapital. Istog dana je Pupovac izjavio da Tesla banka nije pred bankrotom. Uprkos ciničnim opservacijama pokrajinske DS, saznali smo da udeo APV u Tesla banci opada „na sat”. Tako je svega tri dana posle izjave Zorana Radomana udeo APV sa 29% sveden na 26%![56] Radi li se o „dokapitalizaciji koja teče” ili birokratija „evropske regije” pošto-zašto hitno rasprodaje svoje deonice kako bi se što pre ratosiljala preostalog učešća u neugodnom štetnom poslu?
Sigurno je jedino da je banka od početka poslovala s gubitkom. Zahvaljujući objašnjenjima Pupovca, čini se da je Tesla banci u Hrvatskoj hitno potrebno nešto više od iznosa zbira osnivačkog kapitala i garancijskih sredstava. Ako je navedena sličnost iznosa puka slučajnost i ne radi se o dugu Hrvatskoj, jedino se kao logično postavlja pitanje: radi li se o iznosu nenaplativih plasmana banke? Kome je Tesla banka u tom slučaju mogla davati kredite, pa se sad davi u obavezama „teškim” deset miliona? Prošlih godina nismo videli masovni povratak izbeglih Srba u Hrvatsku, iako je Pajtić rekao da je upravo ovo politička svrha pokrajinskog ulaganja. Hoće li nas opet neki Bugarski opomenuti da je pitanje o našim novcima „nepristojno”?
Ne sme se zaborativi i sledeće: ako je istina ono što Radoman tvrdi, zašto onda Pupovac iznosi da je Pokrajina vlasnik većinskog udela? Privatne firme koje posluju u Vojvodini nisu APV. Osim toga, na sajtu Tesla banke stoji da je temeljni (osnivački) kapital u vrednosti od 4.86 miliona evra u celosti uplaćen. Dakle, ako su tuđi dugovi uopšte plaćani iz osnivačkog kapitala, on je očigledno naknađen. Kad pokrajinski DS pad udela APV sa 76% na 26% objašnjava dokapitalizacijom, otvara se pitanje: kako i osnivački udeo Fonda za razvoj RS u banci nije doživeo proporcionalni pad, pošto u javnosti nije bilo nikakvih vesti o učešću R. Srbije u dokapitalizacijama banke?
O plasmanima Tesla banke Vojvodina sve vreme nije znala skoro ništa, iako je njenim razvojnim kapitalom „evropska regija” godinama poslovala u banci koja pravi gubitke od početka. Mediji „evropske regije” su Tesla banku do nedavno sasvim „zaboravljali”, iako izgleda nisu uopšte smatrali da većinsko vlasništvo srpskih javnih fondova nad tom bankom može opadati velikom brzinom.
Značaj primera Tesla banke za Vojvodinu
Javnosti dostupni podaci ni izbliza ne otkrivaju pravo stanje stvari u Tesla banci, ali bar definišu važne probleme. Mala je šansa da će pitanje Tesla banke dugotrajno izazivati pažnju javnosti Vojvodine – hronično opterećene efektima svetske krize koju je „evropska regija” godinama tvrdoglavo ignorisala. Propast RBV, predstojeći kolaps fondova APV i preteći bankrot Pokrajine čiji finansijski troškovi za protekle četiri godine možda prevazilaze sumu od dve milijarde evra, zaseniće gubitke Tesla banke.
Zašto je slučaj Tesla banke značajan za dalju budućnost Vojvodine? Zato što se, u stvari, radi samo o nizu koraka finasijske politike razvijane u smeru prodaj-zaduži-nacionalizuj-dokapitalizuj. Bivše „radne ljude i građane” i „samoupravljače”, potomke radnika, seljaka, ratara, gazda i bezemljaša tamo očekuje tužni status transevropskih komama s nadom da će postati biroši. Za to vreme populisti „evropske regije” uporno koriste reč dokapitalizacija umesto reči abrakadabra, kako bi dali legitimitet izvlačenju novca iz Vojvodine u tuđe džepove.
Zašto je slučaj Tesla banke značajan za blisku budućnost Vojvodine? Zato što su oni koji treba odavno počeli da ispituju birokratiju „finansijske palanke” o temi di su naši novci, a odgovorna lica će im se na kraju verovatno pravdati kako su promašenim plasmanima, radi likvidnosti tekućeg bilansa naterani da finansiraju gubitke moćnih političara. Političari „evropske regije” će potom sebe pravdati time kako su samo bili oruđe nadmoćnih finansijskih supersila. Primer Tesla banke, kao ničim iznuđene promašene investicije, je važno svedočanstvo protiv eventualnih prigovora mana volje odgovornih lica. U skoroj budućnosti, kad postanu učesnici postupka utvrđivanja činjenica, sigurno im neće padati na pamet duhoviti matematički zadaci kojima se danas rugaju javnosti.
Primer Tesla banke može postati dokaz da je birokatija „evropske regije” trošila kapital Vojvodine na ono što nije ni morala, ni smela, niti joj je iko to naložio. Ovaj posao „evropske regije” je paradigma samovoljnosti njenog finansijskog poslovanja i verifikacija (ne)uspešnosti njenog poduhvata u prekograničnoj finansijskoj saradnji.
„Finansijska palanka” je, po svemu sudeći, i u Hrvatskoj trošila finansijski kapital namenjen razvoju Vojvodine s lošom procenom kako će uspešno prigrabiti tuđe – imovinu srpskih bankara koju je još 1941. godine otela NDH. Sve su nam predstavljali kao brigu za izbeglice i srpsku zajednicu u Hrvatskoj. Realnost je pokazala da su u Hrvatskoj, kao i u Vojvodini, oni razvili jedino što umeju - finansijske gubitke. Izbegli se nisu vratili kući.
Hrvatske finansijske vlasti su godinama dozvoljavale poslovanje banci osnovanoj srpskim kapitalom koja je uporno proizvodila gubitke. Čak su na samom početku izgleda tolerisali trošenje osnivačkog kapitala kojim je APV plaćala gubitke jedne zagrebačke banke. A to je sasvim razumljivo.
Koji bankar bi odbio stranca koji se „pravi fin”, pa plaća tuđi dug? Sve je počelo velikom pričom o osnivanju banke u Hrvatskoj većinskim srpskim kapitalom. Sad objašnjavaju kako u ovoj „srpskoj banci” većinski kapital, zahvaljujući dokapitalizacijama, postaje sve više hrvatski.
Javnosti dostupni podaci ni izbliza ne otkrivaju pravo stanje stvari u Tesla banci, ali bar definišu važne probleme. Mala je šansa da će pitanje Tesla banke dugotrajno izazivati pažnju javnosti Vojvodine – hronično opterećene efektima svetske krize koju je „evropska regija” godinama tvrdoglavo ignorisala. Propast RBV, predstojeći kolaps fondova APV i preteći bankrot Pokrajine čiji finansijski troškovi za protekle četiri godine možda prevazilaze sumu od dve milijarde evra, zaseniće gubitke Tesla banke.
Zašto je slučaj Tesla banke značajan za dalju budućnost Vojvodine? Zato što se, u stvari, radi samo o nizu koraka finasijske politike razvijane u smeru prodaj-zaduži-nacionalizuj-dokapitalizuj. Bivše „radne ljude i građane” i „samoupravljače”, potomke radnika, seljaka, ratara, gazda i bezemljaša tamo očekuje tužni status transevropskih komama s nadom da će postati biroši. Za to vreme populisti „evropske regije” uporno koriste reč dokapitalizacija umesto reči abrakadabra, kako bi dali legitimitet izvlačenju novca iz Vojvodine u tuđe džepove.
Zašto je slučaj Tesla banke značajan za blisku budućnost Vojvodine? Zato što su oni koji treba odavno počeli da ispituju birokratiju „finansijske palanke” o temi di su naši novci, a odgovorna lica će im se na kraju verovatno pravdati kako su promašenim plasmanima, radi likvidnosti tekućeg bilansa naterani da finansiraju gubitke moćnih političara. Političari „evropske regije” će potom sebe pravdati time kako su samo bili oruđe nadmoćnih finansijskih supersila. Primer Tesla banke, kao ničim iznuđene promašene investicije, je važno svedočanstvo protiv eventualnih prigovora mana volje odgovornih lica. U skoroj budućnosti, kad postanu učesnici postupka utvrđivanja činjenica, sigurno im neće padati na pamet duhoviti matematički zadaci kojima se danas rugaju javnosti.
Primer Tesla banke može postati dokaz da je birokatija „evropske regije” trošila kapital Vojvodine na ono što nije ni morala, ni smela, niti joj je iko to naložio. Ovaj posao „evropske regije” je paradigma samovoljnosti njenog finansijskog poslovanja i verifikacija (ne)uspešnosti njenog poduhvata u prekograničnoj finansijskoj saradnji.
„Finansijska palanka” je, po svemu sudeći, i u Hrvatskoj trošila finansijski kapital namenjen razvoju Vojvodine s lošom procenom kako će uspešno prigrabiti tuđe – imovinu srpskih bankara koju je još 1941. godine otela NDH. Sve su nam predstavljali kao brigu za izbeglice i srpsku zajednicu u Hrvatskoj. Realnost je pokazala da su u Hrvatskoj, kao i u Vojvodini, oni razvili jedino što umeju - finansijske gubitke. Izbegli se nisu vratili kući.
Hrvatske finansijske vlasti su godinama dozvoljavale poslovanje banci osnovanoj srpskim kapitalom koja je uporno proizvodila gubitke. Čak su na samom početku izgleda tolerisali trošenje osnivačkog kapitala kojim je APV plaćala gubitke jedne zagrebačke banke. A to je sasvim razumljivo.
Koji bankar bi odbio stranca koji se „pravi fin”, pa plaća tuđi dug? Sve je počelo velikom pričom o osnivanju banke u Hrvatskoj većinskim srpskim kapitalom. Sad objašnjavaju kako u ovoj „srpskoj banci” većinski kapital, zahvaljujući dokapitalizacijama, postaje sve više hrvatski.
Napomena:
U tekstu nije bilo moguće izvršiti pravilno zaokruživanje iznosa usled kursnih razlika u datim periodima. U izvorima se iznosi često navode u hrvatskoj zakonskoj valuti. Stavovi i mišljenja izneta u tekstu ne mogu se smatrati definitivnim, pošto su informacije o bitnim činiocima poslovanja banke i statusu deoničara povremeno i nepotpuno iznošeni pred javnost.
Uputnice i objašnjenja:
- Mandir, Antonio – Pupovac osniva Srpsku banku u Hrvatskoj, Nacional.hr, 1. 8. 2008; Šimatović, Milisav – A bank for the nenj Serbian elite in Croatia, Nacional, No. 639. 2008-02-12
- Sajt Tesla banke
- Tanjug – Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010; Pajtić i Pupovac potpisali sporazum o osnivanju Tesla banke, Poslovni dnednik, 24. 6. 2010.; Vojvodina prvi deoničar „Tesla” banke, Kapital.ba, 24. 7. 2010; Predsjednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i predsjednik Srpskog nacionalnog vijeća (SNV) u Hrvatskoj Milorad Pupovac potpisali su danas u Novom Sadu Sporazum o osnivanju Srpske razvojne banke pod nazivom „Tesla”, čije će sjedište biti u Zagrebu. Pajtić je tim povodom istakao da je Vojvodina s osnivačkim ulogom od 1,5 miliona evra postala prvi dioničar Srpske razvojne banke u Hrvatskoj. Videti: Osniva se Tesla banka, Kurir, 24. 6. 2010. i Tesla banka sa kapitalom iz Srbije, Be 92, 25. 6. 2010. g. Video:
https://www.youtube.com/watch?v=QRFSlPiN73w
- Kovačev, Dušan – Kriza u Vojvodini, FSJ, 19. 5. 2009.
- Kovačev, Dušan – Nacionalizacija Metals banke, FSJ, 12. 8. 2009.
- Videti: Srpska banka
- Tanjug – Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010;
- Pajtić i Pupovac potpisali sporazum o osnivanju Tesla banke, Poslovni dnevnik, 24. 6. 2010.
- Nakon višegodišnjih najava i priprema, u Zagrebu je konačno održana skupština „Tesla banke”. Predsjednik vojvođanske Vlade Bojan Pajtić u ime većinskog vlasnika banke sa 76 posto dionica koje drži vojvođanski Fond za razvoj predstavio je bančin program. (…) Zagrebačka tvornica ulja „Zvijezda” iz sustava koncerna „Agrokor” i virovitička šećerana „Viro” također su u ponedjeljak postali dioničari „Tesla banke”. U Zagrebu krenula „srpska” banka, Slobodna Evropa, 4. 7. 2011;
Sticanjem više od 50 odsto učešća u osnivačkom kapitalu „A štedne banke malog poduzetništva” iz Zagreba, Fond za razvoj Vojvodine stvorio je sve uslove za osnivanje „Tesla banke” u Hrvatskoj. RTV, 24. 5. 2011. g. Video:https://www.youtube.com/watch?v=bPgfvr0iHhc
Prilog Dnevnika3 HTV-a o začetku poslovanja Tesla banke u Hrvatskoj, HTV, 1. 7. 2011. g. Video: https://www.youtube.com/watch?v=XoKE56jMKwg
- Savanović, A. – Fond za razvoj Vojvodine preuzeo Tesla banku, Pres 18. 5. 2011.
- Laketić, M. – Vojvodini „Tesla banka”, Blic, 14. 5. 2011.
- Tesla banka: Bez ulaganja u ekonomiju nestat će Srba u Hrvatskoj, Politika plus, 5. 7. 2012; Beta – Srećković: Tesla banka za povratak Srba u Hrvatsku, 24. sata, 6. 7. 2011.
- Javnost je o preuzimanju dugova A-banke malog preduzetništva iz Zagreba saznala tek aprila 2013. godine. Videti: Vukmirović, Đ. – Šta se dešava sa Tesla bankom: Gubitak dva miliona evra, Večernje novosti, 2. 4. 2013.
- S prikupljenih 1,5 milijuna eura i obećanjem uplate ostatka do 100 milijuna kuna do sredine godine, vodeći ljudi projekta važu dvije opcije; dokapitalizaciju postojeće manje banke ili podnošenje zahtjeva za osnivanje nove. Prvi izbor zasad je dokapitalizacija A štedne banke kojoj zbog manjka kapitala prijeti gubitak licencije, a definitivna odluka bit će donesena do veljače, ekskluzivno doznaje Poslovni dnevnik. (…) Iako se o projektu srpske banke inicijalno podigla poprilična kontroverza, danas bi manje banke rado prihvatile takvog investitora. „Nekoliko manjih banaka nas je kontaktiralo, no još je prerano bilo što reći jer su razgovori tek na početku”, rekao nam je jedan od čelnika projekta Zvonko Agičić. U projekt Tesla „banke”, uvjetno banke jer se nijedna tvrtka ne može tako nazvati bez dozvole regulatora, zamišljene da starta s inicijalnih 100 milijuna kuna Izvršno vijeće Vojvodine uplatilo je 1,5 milijuna eura, a ostatak bi trebao biti prikupljen kroz nekoliko mjeseci. Videti: Blašković, Ana – Srpska Tesla banka kupuje propalu A banku, Poslovni dnevnik, 16. 1. 2011. A štedna banka malog preduzetništva se našla u stečaju usled lošeg poslovanja sa firmom Optima. Gubitak ove banke je u 2010. godini iznosio 1.05 miliona evra. Videti: Tesla banka čeka samo zeleno svjetlo guvernera Rohatinskog, Jutarnji list, 19. 4. 2011. Mediji u Srbiji su tek 2013. godine izneli podatak da je A štedna banka u „miraz” Tesla banci 2009. i 2010. godine nosila oko 1.7 miliona evra duga. Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013.
- Jovanović, Nenad – Tesla banka povratnicima, Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj, 6. 7. 2011; Jovanović, Nenad – Tesla banka – pouzdana razvojna institucija, Novosti, br. 603, 9. 7. 2011.
- Tesla banka čeka samo zeleno svjetlo guvernera Rohatinskog, Jutarnji list, 19. 4. 2011.
- Tesla banka će pomoći održivi povratak Srba u Hrvatsku, Zagreb, 04. jula 2011. g. Glavna Skupština Tesla štedne Banke na kojoj je učestvovao predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić. (za više informacija posetite www.ds.org.rs ). Video:
https://www.youtube.com/watch?v=-bSS-26Z3iM
https://www.youtube.com/watch?v=JHB2HhOlbpI
- Javnost je ovo saznala od Milorada Pupovca tek početkom aprila 2013. godine! „Samo u 2011, Tesla štedna banka je zabeležila gubitak od 8,9 miliona kuna (1,17 miliona evra), dok je godinu dana ranije izgubila još 8.004.000 kuna (više od milion evra). Kako se vidi iz zvaničnih odluka uprave banke, svi ovi gubici su pokrivani na teret kapitala banke, odnosno novcem poreskih obveznika Srbije, čijim se sredstvima finansiraju pokrajinski i republički razvojni fondovi.” Videti: Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4 2013.
- Tanjug: Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010.
- Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić, direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić održali su danas u Zagrebu prvu sednicu Glavne skupštine akcionara „Tesla štedne banke”. „Tesla banka” je naslednik nekadašnje „A štedne banke malog poduzetništva” koju je sada sa 76 odsto kapitala preuzela Pokrajina. Videti: Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke” Vlada Vojvodine, 4. 7. 2011. Predsjednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić, direktorica Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsjednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsjednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić održali su danas u Zagrebu prvu sjednicu Glavne skupštine dioničara „Tesla štedne banke”. Tesla banka je slijednik nekadašnje „A štedne banke malog poduzetništva” koju je sada sa 76% kapitala preuzela Pokrajinska vlada Vojvodine. Pajtić: „Uz pomoć ove banke ljudi će moći razvijati poljoprivredna domaćinstva, a unaprijedit će se i privredni razvoj i poduzetništvo. Vlada Vojvodine je vlasnik 76% dionica i na taj način sudjeluje u povijesnom poduhvatu koji potiče suradnju Srbije i Hrvatske. Pozivamo privrednike iz obje države da se priključe i postanu dioničari banke, što će donijeti korist obama državama” (…) Prema riječima direktorice Fonda za razvoj Vojvodine Snežne Repac, sada je obavljena druga dokapitalizacija banke i Hrvatska narodna banka bi trebala izdati dozvolu za rad „Tesla banci”. „Dozvoljeno nam je da budemo vlasnici više od 50 posto kapitala, a kako sada banci treba još osnivačkog kapitala, pozivaju se privrednici obje zemlje da nam se pridruže”, kazala je Repac i dodala da uz priključenje šećerane, troje većinskih vlasnika praktično ima po trećinu kapitala. Videti: Prva skupština dioničara: Tesla banka most gospodarske suradnje u regiji, Nacional, 4. 7. 2011.
- Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke”, Vlada APV, 4. 7. 2011.
U tekstu nije bilo moguće izvršiti pravilno zaokruživanje iznosa usled kursnih razlika u datim periodima. U izvorima se iznosi često navode u hrvatskoj zakonskoj valuti. Stavovi i mišljenja izneta u tekstu ne mogu se smatrati definitivnim, pošto su informacije o bitnim činiocima poslovanja banke i statusu deoničara povremeno i nepotpuno iznošeni pred javnost.
Uputnice i objašnjenja:
- Mandir, Antonio – Pupovac osniva Srpsku banku u Hrvatskoj, Nacional.hr, 1. 8. 2008; Šimatović, Milisav – A bank for the nenj Serbian elite in Croatia, Nacional, No. 639. 2008-02-12
- Sajt Tesla banke
- Tanjug – Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010; Pajtić i Pupovac potpisali sporazum o osnivanju Tesla banke, Poslovni dnednik, 24. 6. 2010.; Vojvodina prvi deoničar „Tesla” banke, Kapital.ba, 24. 7. 2010; Predsjednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i predsjednik Srpskog nacionalnog vijeća (SNV) u Hrvatskoj Milorad Pupovac potpisali su danas u Novom Sadu Sporazum o osnivanju Srpske razvojne banke pod nazivom „Tesla”, čije će sjedište biti u Zagrebu. Pajtić je tim povodom istakao da je Vojvodina s osnivačkim ulogom od 1,5 miliona evra postala prvi dioničar Srpske razvojne banke u Hrvatskoj. Videti: Osniva se Tesla banka, Kurir, 24. 6. 2010. i Tesla banka sa kapitalom iz Srbije, Be 92, 25. 6. 2010. g. Video:
https://www.youtube.com/watch?v=QRFSlPiN73w
- Kovačev, Dušan – Kriza u Vojvodini, FSJ, 19. 5. 2009.
- Kovačev, Dušan – Nacionalizacija Metals banke, FSJ, 12. 8. 2009.
- Videti: Srpska banka
- Tanjug – Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010;
- Pajtić i Pupovac potpisali sporazum o osnivanju Tesla banke, Poslovni dnevnik, 24. 6. 2010.
- Nakon višegodišnjih najava i priprema, u Zagrebu je konačno održana skupština „Tesla banke”. Predsjednik vojvođanske Vlade Bojan Pajtić u ime većinskog vlasnika banke sa 76 posto dionica koje drži vojvođanski Fond za razvoj predstavio je bančin program. (…) Zagrebačka tvornica ulja „Zvijezda” iz sustava koncerna „Agrokor” i virovitička šećerana „Viro” također su u ponedjeljak postali dioničari „Tesla banke”. U Zagrebu krenula „srpska” banka, Slobodna Evropa, 4. 7. 2011;
Sticanjem više od 50 odsto učešća u osnivačkom kapitalu „A štedne banke malog poduzetništva” iz Zagreba, Fond za razvoj Vojvodine stvorio je sve uslove za osnivanje „Tesla banke” u Hrvatskoj. RTV, 24. 5. 2011. g. Video:https://www.youtube.com/watch?v=bPgfvr0iHhc
Prilog Dnevnika3 HTV-a o začetku poslovanja Tesla banke u Hrvatskoj, HTV, 1. 7. 2011. g. Video: https://www.youtube.com/watch?v=XoKE56jMKwg
- Savanović, A. – Fond za razvoj Vojvodine preuzeo Tesla banku, Pres 18. 5. 2011.
- Laketić, M. – Vojvodini „Tesla banka”, Blic, 14. 5. 2011.
- Tesla banka: Bez ulaganja u ekonomiju nestat će Srba u Hrvatskoj, Politika plus, 5. 7. 2012; Beta – Srećković: Tesla banka za povratak Srba u Hrvatsku, 24. sata, 6. 7. 2011.
- Javnost je o preuzimanju dugova A-banke malog preduzetništva iz Zagreba saznala tek aprila 2013. godine. Videti: Vukmirović, Đ. – Šta se dešava sa Tesla bankom: Gubitak dva miliona evra, Večernje novosti, 2. 4. 2013.
- S prikupljenih 1,5 milijuna eura i obećanjem uplate ostatka do 100 milijuna kuna do sredine godine, vodeći ljudi projekta važu dvije opcije; dokapitalizaciju postojeće manje banke ili podnošenje zahtjeva za osnivanje nove. Prvi izbor zasad je dokapitalizacija A štedne banke kojoj zbog manjka kapitala prijeti gubitak licencije, a definitivna odluka bit će donesena do veljače, ekskluzivno doznaje Poslovni dnevnik. (…) Iako se o projektu srpske banke inicijalno podigla poprilična kontroverza, danas bi manje banke rado prihvatile takvog investitora. „Nekoliko manjih banaka nas je kontaktiralo, no još je prerano bilo što reći jer su razgovori tek na početku”, rekao nam je jedan od čelnika projekta Zvonko Agičić. U projekt Tesla „banke”, uvjetno banke jer se nijedna tvrtka ne može tako nazvati bez dozvole regulatora, zamišljene da starta s inicijalnih 100 milijuna kuna Izvršno vijeće Vojvodine uplatilo je 1,5 milijuna eura, a ostatak bi trebao biti prikupljen kroz nekoliko mjeseci. Videti: Blašković, Ana – Srpska Tesla banka kupuje propalu A banku, Poslovni dnevnik, 16. 1. 2011. A štedna banka malog preduzetništva se našla u stečaju usled lošeg poslovanja sa firmom Optima. Gubitak ove banke je u 2010. godini iznosio 1.05 miliona evra. Videti: Tesla banka čeka samo zeleno svjetlo guvernera Rohatinskog, Jutarnji list, 19. 4. 2011. Mediji u Srbiji su tek 2013. godine izneli podatak da je A štedna banka u „miraz” Tesla banci 2009. i 2010. godine nosila oko 1.7 miliona evra duga. Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013.
- Jovanović, Nenad – Tesla banka povratnicima, Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj, 6. 7. 2011; Jovanović, Nenad – Tesla banka – pouzdana razvojna institucija, Novosti, br. 603, 9. 7. 2011.
- Tesla banka čeka samo zeleno svjetlo guvernera Rohatinskog, Jutarnji list, 19. 4. 2011.
- Tesla banka će pomoći održivi povratak Srba u Hrvatsku, Zagreb, 04. jula 2011. g. Glavna Skupština Tesla štedne Banke na kojoj je učestvovao predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić. (za više informacija posetite www.ds.org.rs ). Video:
https://www.youtube.com/watch?v=-bSS-26Z3iM
https://www.youtube.com/watch?v=JHB2HhOlbpI
- Javnost je ovo saznala od Milorada Pupovca tek početkom aprila 2013. godine! „Samo u 2011, Tesla štedna banka je zabeležila gubitak od 8,9 miliona kuna (1,17 miliona evra), dok je godinu dana ranije izgubila još 8.004.000 kuna (više od milion evra). Kako se vidi iz zvaničnih odluka uprave banke, svi ovi gubici su pokrivani na teret kapitala banke, odnosno novcem poreskih obveznika Srbije, čijim se sredstvima finansiraju pokrajinski i republički razvojni fondovi.” Videti: Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4 2013.
- Tanjug: Pajtić i Pupovac: Prvi korak ka Tesla banci, RTV, 24. 6. 2010.
- Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić, direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić održali su danas u Zagrebu prvu sednicu Glavne skupštine akcionara „Tesla štedne banke”. „Tesla banka” je naslednik nekadašnje „A štedne banke malog poduzetništva” koju je sada sa 76 odsto kapitala preuzela Pokrajina. Videti: Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke” Vlada Vojvodine, 4. 7. 2011. Predsjednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić, direktorica Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac, ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković, predsjednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i predsjednik Izvršnog odbora „Tesla banke” Zvonko Agičić održali su danas u Zagrebu prvu sjednicu Glavne skupštine dioničara „Tesla štedne banke”. Tesla banka je slijednik nekadašnje „A štedne banke malog poduzetništva” koju je sada sa 76% kapitala preuzela Pokrajinska vlada Vojvodine. Pajtić: „Uz pomoć ove banke ljudi će moći razvijati poljoprivredna domaćinstva, a unaprijedit će se i privredni razvoj i poduzetništvo. Vlada Vojvodine je vlasnik 76% dionica i na taj način sudjeluje u povijesnom poduhvatu koji potiče suradnju Srbije i Hrvatske. Pozivamo privrednike iz obje države da se priključe i postanu dioničari banke, što će donijeti korist obama državama” (…) Prema riječima direktorice Fonda za razvoj Vojvodine Snežne Repac, sada je obavljena druga dokapitalizacija banke i Hrvatska narodna banka bi trebala izdati dozvolu za rad „Tesla banci”. „Dozvoljeno nam je da budemo vlasnici više od 50 posto kapitala, a kako sada banci treba još osnivačkog kapitala, pozivaju se privrednici obje zemlje da nam se pridruže”, kazala je Repac i dodala da uz priključenje šećerane, troje većinskih vlasnika praktično ima po trećinu kapitala. Videti: Prva skupština dioničara: Tesla banka most gospodarske suradnje u regiji, Nacional, 4. 7. 2011.
- Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke”, Vlada APV, 4. 7. 2011.
- Savjet Hrvatske narodne
banke (HNB) u srijedu je dao dozvolu ulaska u vlasničku strukturu novim
dioničarima Tesla banke. Tako su Končar elektroindustrija i Zvijezda dobili
dozvolu za stjecanje udjela viših od 10 posto, a Fond za razvoj Republike
Srbije stekao je 30 posto banke. Odluka savjeta HNB-a formalna je dozvola
ulaska novih dioničara u vlasničku strukturu Tesla banke. Početkom srpnja
Končar EI u tu je banku uložio 3,5 milijuna kuna, dok je Zvijezda iz koncerna
Agrokor uplatila četiri milijuna kuna. U dokapitalizaciji banke Fond za razvoj
Republike Srbije sudjelovao je s gotovo 11 milijuna kuna. Podsjetimo, osim
većih institucionalnih investitora i domaćih tvrtki u prikupljanju kapitala
sudjelovao je i niz manjih domaćih i inozemnih dioničara, poput srpske Mesne
industrije Matijević, koja je povećanje kapitala Tesla banke poduprla s oko
100.000 eura. Videti: Bašić, Tin – Končar i zvijezda u Tesla banci, Poslovni
dnevnik, 14. 9. 2011.
- Održana prva sednica Glavne skupštine
akcionara „Tesla banke”, Vlada Vojvodine, 4. 6. 2011.
- Blašković, Ana – Tesla banku dokapitalizirali Zvijezda, Končar i Sladorana, Poslovni dnevnik, 4. 7. 2011.
- Samo u 2011, Tesla štedna banka je zabeležila gubitak od 8,9 miliona kuna (1,17 miliona evra), dok je godinu dana ranije izgubila još 8.004.000 kuna (više od milion evra). Kako se vidi iz zvaničnih odluka uprave banke, svi ovi gubici su pokrivani na teret kapitala banke, odnosno novcem poreskih obveznika Srbije, čijim se sredstvima finansiraju pokrajinski i republički razvojni fondovi. Videti: Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
- Govoreći o načinu na koji je banka osnovana, Pupovac objašnjava da to nije urađeno nikakvim kreditima iz Srbije, već da su Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije svaki dali po 1,5 miliona evra osnivačkog kapitala. Uprkos ovom kapitalu i kasnijim dokapitalizacijama, zbog velikih gubitaka, Hrvatska narodna banka naredila je Tesli da tokom 2012. podigne garantni kapital sa 27,9 miliona kuna, koliko je banka imala krajem 2011. godine, na minimalnih 30 miliona kuna. Milošević, A. – Tesla banka pred brankrotom, 1. 4. 2013.
- RBV od danas u stečaju, Radio 021, 8. 4. 2013.
- Potpisan ugovor o preuzimanju RBV, RTS, 6. 4. 2013.
- Osim fondova, u Kredo banci „visi” nešto manje od 40 milijuna kuna prekonoćnih kredita za likvidnost koje su joj odobrile druge, mahom manje banke. Samo Jadranska i Banka Brod potraživat će oko 25 milijuna kuna, tu je i Tesla banka, koja s pravim kreditnim poslovanjem nije ni počela, pa će i te kako osjetiti efekt likvidacije te splitske banke. Blašković, Ana – Šteta od kriminala u Credo banci oko 100 milijuna eura, Poslovni dnevnik, 34. 11. 2011.
- Agičić, Zvonko – Tesla nema veze s Credo bankom, reagiranje, Poslovni dnevnik, 17. 11. 2011.
- Dr Bojan Pajtić posetio Tesla bnku u Zagrebu, Vlada Vojvodine, 8. 12. 2011.
- Savanović, Aleksandar – Pomoć Tesla banke Srbima u Hrvatskoj, Pres, 5. 7. 2011; Lapac Tesla banci ne vjeruje, Novosti, br. 662, 19. 11. 2011; Tesla banka – patriotski poduhvat, Kapital.ba, 8. 12. 2011; Dr Bojan Pajtić posetio povratnike u Republiku Hrvatsku, Vlada Vojvodine, 9. 12. 2011; „Unatoč većem gubitku, Tesla banka nije propali projekt”, Bestbanking.hr, 22. 2. 2012.
- Blašković, Ana – Ciljali na 30, a prikupit će samo 4.4 milijuna kuna, Poslovni dnevnik, 14. 5. 2012.
- Predsjednik Nadzornog odbora Milorad Pupovac, koji je vodio sjednicu, upozorio je na potrebu smanjenja troškova rada banke, ali i davanja kredita, u skladu s osnivačkom misijom i namjerom. Najavio je nastavak dokapitalizacije, kao i dobivanje prostora za rad sjedišta i jedne poslovnice. Videti: Milorad Pupovac: Potreba smanjenja troškova rada Tesla banke, Banija onlajn, 27. 6. 2012.
- Povećanje temeljnog kapitala Tesla štedne banke i promjene u sastavu Nadzornog odbora najvažnije su odluke dioničarske skupštine te banke. Što se tiče gubitka, on se prenosi u naredno razdoblje te će se pokriti iz dobiti budućeg poslovanja. Predsjednik Nadzornog odbora Milorad Pupovac, naglasio je na potrebu i davanja kredita, u skladu s osnivačkom misijom i namjerom. Prisutni dioničari, vlasnici 87,13 posto bančina kapitala, jednoglasno su izglasali odluke dnevnog reda, među njima i onu da se temeljni kapital s dosadašnjih 32.736.420 kuna poveća za 4.381.290 kuna, pa tako sada iznosi 37.117.710 kuna. ( to je danas 4.887.009 evra, D. K.) Povećanje kapitala rezultat je uplata za nove 454 dionice nominalne vrijednosti 270 kuna, kao i pretvaranja hibridnih instrumenata, odnosno ugovora o financijskom investiranju koji su lani sklopljeni s Industrijom mesa „Matijević” iz Novog Sada, Fermoprometom iz Novog Bezdana, PIK-om Moravica iz Stare Moravice i Holdingom „Đuro Đaković” iz Slavonskog Broda. Ta su poduzeća, shodno visini uplaćenih sredstava, dobila odgovarajući broj dionica. Na zajednički prijedlog predstavnika Fonda za razvoj Srbije i Fonda za Razvoj Vojvodine, koji su vlasnici 62,6 posto ukupnog broja dionica, umjesto Gorana Crnčevića i Slobodana Vračara u Nadzorni odbor ušli su Zoran Pavlović, profesor Pravnog fakulteta novosadskog Univerziteta, te Biljana Jovanović, predsjednica Izvršnog odbora Razvojne banke Vojvodine. Što se tiče gubitka koji je lani iznosio 8.473.715 kuna, on se prenosi u naredno razdoblje te će se pokriti iz dobiti budućeg poslovanja. Jedina se rasprava vodila oko toga trebaju li mali dioničari, koji u Zagreb dolaze iz drugih gradova, imati pokrivene putne troškove i pola dnevnice, što je predložio Vaso Vujović: odlučeno je da će se to riješiti na narednoj skupštini, na temelju postojećih zakonskih rješenja. Videti: Milorad Pupovac: Potreba smanjenja troškova rada Tesla banke, Banija onlajn, 27. 6. 2012.
- Zvijezda, Končar i Šećerana Županja suvlasnici Tesla štedne banke, Banka.hr, 4. 7. 2011.
- U Zagrebu je danas održana akcionarska skupština Tesla štedne banke, kojoj su prisustvovali i ministar za dijasporu Srbije Srđan Srećković, predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić i direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac. RTV, 4. 7. 2011. Video: https://www.youtube.com/watch?v=nKI-lUGA8S4
O najavi „treće dokapitalizacije” videti: Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke”, 4. 7. 2011.
- Milošević, Aleksandar – Mnogo pitanja, nigde odgovora, Danas, 4. 4. 2013.
- Blašković, Ana – „Unatoč većem gubitku, Tesla banka nije propali projekt, Poslovni dnevnik, 21. 2. 2012.
- Arbutina, Paulina, Imovina Srpske banke spašava budžet, Novosti, samostalni srpski tjednik, br. 658, 27. 7. 2012.
- Kovačev, Dušan – Kolaps RBV ili zaduživanje Vojvodine za pokrivanje političkih gubitaka, Novi standard, 2. 11. 2012; Rekvijem za Razvojnu banku Vojvodine, FSJ, 24. 12. 2012.
- Nismo uspjeli provesti planiranu dokapitalizaciju i podignuti kapital za 70 milijuna kuna. Zato tražimo strateškoga partnera za dokapitalizaciju”, potvrdio nam je čelnik banke Zvonko Agičić. (…)Tesla banka u obje je godine poslovanja zabilježila gubitak: u 2011. minus je bio 8,4 milijuna kuna (1.106.000 evra, D. K.) a lani je smanjen na 5,9 milijuna (777.000 evra, D. K.). Ionako najmanja na tržištu, aktiva banke smanjena je za petinu, na 27,3 milijuna kuna. (…)Tesla banka osigurala je inicijalni kapital od Fonda za razvoj AP Vojvodine, a potom i od Fonda za razvoj Republike Srbije. Ulaganje u nju tada su kao strateški potez ocijenili koncern Agrokor, županjska Sladorana, Končar i Đuro Đaković. Izuzev Končara i Đure Đakovića, te se tvrtke oslanjanju na srpsko tržište i logika njegovanja dobrosusjedskih odnosa je jasna. Samo Agrokor u Srbiji je dosad investirao oko 614 milijuna eura i ondje godišnje ostvaruje 800 milijuna eura prihoda, dok Sladorana otamo nabavlja dio repe za proizvodnju šećera. U dokapitalizaciji banke potkraj 2011. Agorokorova Zvijezda postala je treći dioničar sa 10,7 posto, četvrti je Končar sa 9,4 posto, dok Đuro Đaković i Sladorana imaju 5,4 posto, odnosno 5,39 posto dionica. Videti: Blašković, Ana – Tesla Banka se gasi ne pronađe li hitno 70. miliona kuna, Poslovni dnevnik, 28. 2. 2013.
- Blašković, Ana – Tesla banku dokapitalizirali Zvijezda, Končar i Sladorana, Poslovni dnevnik, 4. 7. 2011.
- Samo u 2011, Tesla štedna banka je zabeležila gubitak od 8,9 miliona kuna (1,17 miliona evra), dok je godinu dana ranije izgubila još 8.004.000 kuna (više od milion evra). Kako se vidi iz zvaničnih odluka uprave banke, svi ovi gubici su pokrivani na teret kapitala banke, odnosno novcem poreskih obveznika Srbije, čijim se sredstvima finansiraju pokrajinski i republički razvojni fondovi. Videti: Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
- Govoreći o načinu na koji je banka osnovana, Pupovac objašnjava da to nije urađeno nikakvim kreditima iz Srbije, već da su Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije svaki dali po 1,5 miliona evra osnivačkog kapitala. Uprkos ovom kapitalu i kasnijim dokapitalizacijama, zbog velikih gubitaka, Hrvatska narodna banka naredila je Tesli da tokom 2012. podigne garantni kapital sa 27,9 miliona kuna, koliko je banka imala krajem 2011. godine, na minimalnih 30 miliona kuna. Milošević, A. – Tesla banka pred brankrotom, 1. 4. 2013.
- RBV od danas u stečaju, Radio 021, 8. 4. 2013.
- Potpisan ugovor o preuzimanju RBV, RTS, 6. 4. 2013.
- Osim fondova, u Kredo banci „visi” nešto manje od 40 milijuna kuna prekonoćnih kredita za likvidnost koje su joj odobrile druge, mahom manje banke. Samo Jadranska i Banka Brod potraživat će oko 25 milijuna kuna, tu je i Tesla banka, koja s pravim kreditnim poslovanjem nije ni počela, pa će i te kako osjetiti efekt likvidacije te splitske banke. Blašković, Ana – Šteta od kriminala u Credo banci oko 100 milijuna eura, Poslovni dnevnik, 34. 11. 2011.
- Agičić, Zvonko – Tesla nema veze s Credo bankom, reagiranje, Poslovni dnevnik, 17. 11. 2011.
- Dr Bojan Pajtić posetio Tesla bnku u Zagrebu, Vlada Vojvodine, 8. 12. 2011.
- Savanović, Aleksandar – Pomoć Tesla banke Srbima u Hrvatskoj, Pres, 5. 7. 2011; Lapac Tesla banci ne vjeruje, Novosti, br. 662, 19. 11. 2011; Tesla banka – patriotski poduhvat, Kapital.ba, 8. 12. 2011; Dr Bojan Pajtić posetio povratnike u Republiku Hrvatsku, Vlada Vojvodine, 9. 12. 2011; „Unatoč većem gubitku, Tesla banka nije propali projekt”, Bestbanking.hr, 22. 2. 2012.
- Blašković, Ana – Ciljali na 30, a prikupit će samo 4.4 milijuna kuna, Poslovni dnevnik, 14. 5. 2012.
- Predsjednik Nadzornog odbora Milorad Pupovac, koji je vodio sjednicu, upozorio je na potrebu smanjenja troškova rada banke, ali i davanja kredita, u skladu s osnivačkom misijom i namjerom. Najavio je nastavak dokapitalizacije, kao i dobivanje prostora za rad sjedišta i jedne poslovnice. Videti: Milorad Pupovac: Potreba smanjenja troškova rada Tesla banke, Banija onlajn, 27. 6. 2012.
- Povećanje temeljnog kapitala Tesla štedne banke i promjene u sastavu Nadzornog odbora najvažnije su odluke dioničarske skupštine te banke. Što se tiče gubitka, on se prenosi u naredno razdoblje te će se pokriti iz dobiti budućeg poslovanja. Predsjednik Nadzornog odbora Milorad Pupovac, naglasio je na potrebu i davanja kredita, u skladu s osnivačkom misijom i namjerom. Prisutni dioničari, vlasnici 87,13 posto bančina kapitala, jednoglasno su izglasali odluke dnevnog reda, među njima i onu da se temeljni kapital s dosadašnjih 32.736.420 kuna poveća za 4.381.290 kuna, pa tako sada iznosi 37.117.710 kuna. ( to je danas 4.887.009 evra, D. K.) Povećanje kapitala rezultat je uplata za nove 454 dionice nominalne vrijednosti 270 kuna, kao i pretvaranja hibridnih instrumenata, odnosno ugovora o financijskom investiranju koji su lani sklopljeni s Industrijom mesa „Matijević” iz Novog Sada, Fermoprometom iz Novog Bezdana, PIK-om Moravica iz Stare Moravice i Holdingom „Đuro Đaković” iz Slavonskog Broda. Ta su poduzeća, shodno visini uplaćenih sredstava, dobila odgovarajući broj dionica. Na zajednički prijedlog predstavnika Fonda za razvoj Srbije i Fonda za Razvoj Vojvodine, koji su vlasnici 62,6 posto ukupnog broja dionica, umjesto Gorana Crnčevića i Slobodana Vračara u Nadzorni odbor ušli su Zoran Pavlović, profesor Pravnog fakulteta novosadskog Univerziteta, te Biljana Jovanović, predsjednica Izvršnog odbora Razvojne banke Vojvodine. Što se tiče gubitka koji je lani iznosio 8.473.715 kuna, on se prenosi u naredno razdoblje te će se pokriti iz dobiti budućeg poslovanja. Jedina se rasprava vodila oko toga trebaju li mali dioničari, koji u Zagreb dolaze iz drugih gradova, imati pokrivene putne troškove i pola dnevnice, što je predložio Vaso Vujović: odlučeno je da će se to riješiti na narednoj skupštini, na temelju postojećih zakonskih rješenja. Videti: Milorad Pupovac: Potreba smanjenja troškova rada Tesla banke, Banija onlajn, 27. 6. 2012.
- Zvijezda, Končar i Šećerana Županja suvlasnici Tesla štedne banke, Banka.hr, 4. 7. 2011.
- U Zagrebu je danas održana akcionarska skupština Tesla štedne banke, kojoj su prisustvovali i ministar za dijasporu Srbije Srđan Srećković, predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić i direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Snežana Repac. RTV, 4. 7. 2011. Video: https://www.youtube.com/watch?v=nKI-lUGA8S4
O najavi „treće dokapitalizacije” videti: Održana prva sednica Glavne skupštine akcionara „Tesla banke”, 4. 7. 2011.
- Milošević, Aleksandar – Mnogo pitanja, nigde odgovora, Danas, 4. 4. 2013.
- Blašković, Ana – „Unatoč većem gubitku, Tesla banka nije propali projekt, Poslovni dnevnik, 21. 2. 2012.
- Arbutina, Paulina, Imovina Srpske banke spašava budžet, Novosti, samostalni srpski tjednik, br. 658, 27. 7. 2012.
- Kovačev, Dušan – Kolaps RBV ili zaduživanje Vojvodine za pokrivanje političkih gubitaka, Novi standard, 2. 11. 2012; Rekvijem za Razvojnu banku Vojvodine, FSJ, 24. 12. 2012.
- Nismo uspjeli provesti planiranu dokapitalizaciju i podignuti kapital za 70 milijuna kuna. Zato tražimo strateškoga partnera za dokapitalizaciju”, potvrdio nam je čelnik banke Zvonko Agičić. (…)Tesla banka u obje je godine poslovanja zabilježila gubitak: u 2011. minus je bio 8,4 milijuna kuna (1.106.000 evra, D. K.) a lani je smanjen na 5,9 milijuna (777.000 evra, D. K.). Ionako najmanja na tržištu, aktiva banke smanjena je za petinu, na 27,3 milijuna kuna. (…)Tesla banka osigurala je inicijalni kapital od Fonda za razvoj AP Vojvodine, a potom i od Fonda za razvoj Republike Srbije. Ulaganje u nju tada su kao strateški potez ocijenili koncern Agrokor, županjska Sladorana, Končar i Đuro Đaković. Izuzev Končara i Đure Đakovića, te se tvrtke oslanjanju na srpsko tržište i logika njegovanja dobrosusjedskih odnosa je jasna. Samo Agrokor u Srbiji je dosad investirao oko 614 milijuna eura i ondje godišnje ostvaruje 800 milijuna eura prihoda, dok Sladorana otamo nabavlja dio repe za proizvodnju šećera. U dokapitalizaciji banke potkraj 2011. Agorokorova Zvijezda postala je treći dioničar sa 10,7 posto, četvrti je Končar sa 9,4 posto, dok Đuro Đaković i Sladorana imaju 5,4 posto, odnosno 5,39 posto dionica. Videti: Blašković, Ana – Tesla Banka se gasi ne pronađe li hitno 70. miliona kuna, Poslovni dnevnik, 28. 2. 2013.
- Tesla banka pred
gašenjem, a nije ni počela s radom, tportal.hr, 1. 3. 2013; Srpska banka u
Hrvatskoj već pred propašću,Kamatica, 1. 3. 2013.
- DSS poziva pokrajinsku vlast da saopšti javnosti šta se događa sa „Tesla bankom”, naveo je u pisanoj izjavi portparol Pokrajinskog odbora te stranke Milenko Jovanov, pozivajući se na napise u hrvatskim medijima iz kojih se, kako navodi, može videti da se ta banka nalazi u izuzetno teškoj situaciji, „ili će biti dokapitalizovana ili joj preti likvidacija”. Imajući u vidu da je AP Vojvodina, preko Fonda za razvoj Vojvodine, bila većinski akcionar u „Tesla banci”, kao i to da su akcije kupovane novcem stanovnika Vojvodine, bilo bi potpuno logično da Pajtić objasni šta se događa s tom bankom i da li će i ona, posle RBV, biti druga banka u kojoj je većinski udeo u kapitalu imala Vlada Vojvodine i koja će biti likvidirana, naveo je Jovanov. Isto tako, dodao je on, Pajtić bi trebalo da odgovori na pitanje „koliko je novca potrošeno na projekat ‘Tesla banka’ i kakvu korist stanovnici Vojvodine, ili bilo ko drugi, ima od njega”. DSS će insistirati na rasvetljavanju svih činjenica vezanih za „Tesla banku”, kao i za sve druge poslove pokrajinske vlasti koji su, „najblaže rečeno, čudni”, ocenio je Jovanov, ističući da građani imaju pravo da znaju kako je trošen njihov novac i ko je od toga imao koristi. Odgovori na ta pitanja objasniće zašto je prosečna plata u Vojvodini ispod republičkog proseka, a nezaposlenost iznad njega, kao i zašto je Vojvodina za vreme Pajtićeve vlasti postala nerazvijen region, naveo je Jovanov, napominjući da niko iz pokrajine nije demantovao napise u hrvatskim medijima. Videti: Tanjug: Da li će „Tesla banka” biti ugašena? RTV, 31. 3. 2013.; „Pajtiću, šta je sa Tesla bankom”, 31. 3. 2013.
- Tanjug – Jovanov: Gde su se izgubile akcije Vojvodine u Tesla banci? Pres, 4. 4. 2013; Tanjug – DSS: Gde su se izgubile akcije Vojvodine u Tesla banci, Blic, 4. 4. 2013.
- Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesle” smanjen osnivačku udeo Vojvodine, Pres, 5. 4. 2013.
- Izjava predsednika Vlade APV Vojvodine dr Bojana Pajtića, Vlada Vojvodine, 6. 4. 2012. To je onaj separatizam, ali „klot”, o keme sam već pisao povodom sistematskog uništavanja pokrajinskog finansijskog kapitala pod upravom „evropske regije” i lažne autonomaške politike. Videti: Kovačev, Dušan – Rekvijem za RBV, 24. 12. 2012.
- Tanjug – DSS: Odbijen predlog za skupštinsku raspravu o Tesla banci, 6. 4. 2013.
- Minimalno povećanje kapitala, potrebno da bi se stabilizovala banka je 10 miliona evra, odnosno nešto više od 70 miliona kuna. Osim srpskih fondova, među akcionarima Tesla banke je i značajan broj hrvatskih kompanija, kao i mnoštvo malih akcionara – kaže Pupovac. Tesla banka pred bankrotom, Novi magazin, 1. 4. 2013.
- Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
- Predsednik banke Zvonko Agičić je tako hrvatskim medijima ovih dana izjavio da je, pošto planirana dokapitalizacija koja je predviđala da se vrednost kapitala poveća na 70 miliona kuna (9,3 miliona evra) nije sprovedena, i da bi realno mogla, i pre nego što je počela sa ozbiljnim radom, da bude ugašena, možda već u naredna tri meseca. Videti: Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013. Upadljivo je da je potreba prikupljanja novca radi „povećanja vrednosti kapitala” banke koju Agičić navodi samo 0.7 miliona evra manja od iznosa kojeg pominje Pupovac.
- Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, 2. 4. 2013.
- U svetlu afere sa Razvojnom bankom Vojvodine i načinom na koji je odobrila kredit Demokratskoj stranci za vreme vladavine te partije, u javnosti se postavilo pitanje da li je pokrajinska vlast iskoristila uticaj koji ima u drugoj svojoj banci, Tesli, kako bi obezbedila novac za potrebe DS-a. Pupovac ovakve navode demantuje, tvrdeći da Tesla banka nikada nije dala kredit nijednom pravnom ili fizičkom licu van Hrvatske, pa tako ni demokratama. Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
- Savić, B. D. – Radoman: O Tesla banci odlučuje politika, 2. 4. 2013.
- Pupovac: Tesla banka nije pred bankrotom, RTS, 2. 4. 2013; Tesla banka nije pred bankrotom, RTV. 2. 4. 2013. Video:
http://www.youtube.com/watch?v=fDgYU0-oW14
I z hrvatskim medijima je tokom opštepoznata činjenica da većinski udeo u Tesla banci ima Razvojni fond Vojvodine. Videti: Pupovac: Tesla banka nije pred bankrotom, u tijeku je dokapitalizacija, Indeks.hr, 2. 4. 2013.
- Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesle” smanjen osnivčki udeo Vojvodine, 5. 4. 2013.
- Tesla Banka, osnovni podaci. Videti: http://www.tesla-banka.hr/osnovni_podaci/teslabanka/9/12/HR
- Osim poslova sa pomenutim investitorima iz 2012. godine, zna se da je banka 2011. trebala da posluje sa šećeranom „Viro” iz Virovitice. Iste godine je ulagano u proizvodnju drenjina u Petrinji. Videti: Jovanović, Nenad – Pobeda koalicije dobra je za region (ntervju sa Bojanom Pajtićem), Novosti br. 626, 17. 12. 2011.
- DSS: Šta će biti s „Tesla bankom”? Mondo, 31. 3. 2013. DSS: Pajtću, šta će biti s Tesla bankom) Radio 021, 1. 4. 2013; Gasi se Tesla banka, Kurir, 1. 4. 2013.
- Komam je starinski varvarizam poreklom iz nemačkog govora („Komm am!”), koji se koristio kao žargon da označi lice bez ikakve imovine i statusa koje se muva oko neke radne sredine u nadi da će ga pozvati da radi makar bez naknade. Biroš je žargon koji je među Srbima u Vojvodini bio prihvaćen iz mađarskog jezika, označava stalno zaposlenog bez ikakve imovine i statusne zaštite na koji stanuju u posebnim prostorijama na imovini feudalnog gospodara. Birošima su upravljali eregbiroši, o čijem mentalitetu je svedočanstvo ostavio Veljko Petrović u pripovatci „Miška eregbiroš”.
- Kovačev, Dušan – Novosadska finansijska palanka, Nema šale, februar 2009.
- Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesla banke” smanjen osnivački udeo Vojvodine, Blic, 5. 4. 2013.
- Zajedno sa „A bankom malog preduzetništva”, Vojvodina i Srbija su 2011. kupile i njene gubitke iz prethodne dve godine. Ta banka je, naime, prema podacima sa njenog zvaničnog sajta, 2009. godinu završila sa minusom od 650.000, a 2010. sa gubitkom od nešto više od milion evra. Videti: Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013.
- DSS poziva pokrajinsku vlast da saopšti javnosti šta se događa sa „Tesla bankom”, naveo je u pisanoj izjavi portparol Pokrajinskog odbora te stranke Milenko Jovanov, pozivajući se na napise u hrvatskim medijima iz kojih se, kako navodi, može videti da se ta banka nalazi u izuzetno teškoj situaciji, „ili će biti dokapitalizovana ili joj preti likvidacija”. Imajući u vidu da je AP Vojvodina, preko Fonda za razvoj Vojvodine, bila većinski akcionar u „Tesla banci”, kao i to da su akcije kupovane novcem stanovnika Vojvodine, bilo bi potpuno logično da Pajtić objasni šta se događa s tom bankom i da li će i ona, posle RBV, biti druga banka u kojoj je većinski udeo u kapitalu imala Vlada Vojvodine i koja će biti likvidirana, naveo je Jovanov. Isto tako, dodao je on, Pajtić bi trebalo da odgovori na pitanje „koliko je novca potrošeno na projekat ‘Tesla banka’ i kakvu korist stanovnici Vojvodine, ili bilo ko drugi, ima od njega”. DSS će insistirati na rasvetljavanju svih činjenica vezanih za „Tesla banku”, kao i za sve druge poslove pokrajinske vlasti koji su, „najblaže rečeno, čudni”, ocenio je Jovanov, ističući da građani imaju pravo da znaju kako je trošen njihov novac i ko je od toga imao koristi. Odgovori na ta pitanja objasniće zašto je prosečna plata u Vojvodini ispod republičkog proseka, a nezaposlenost iznad njega, kao i zašto je Vojvodina za vreme Pajtićeve vlasti postala nerazvijen region, naveo je Jovanov, napominjući da niko iz pokrajine nije demantovao napise u hrvatskim medijima. Videti: Tanjug: Da li će „Tesla banka” biti ugašena? RTV, 31. 3. 2013.; „Pajtiću, šta je sa Tesla bankom”, 31. 3. 2013.
- Tanjug – Jovanov: Gde su se izgubile akcije Vojvodine u Tesla banci? Pres, 4. 4. 2013; Tanjug – DSS: Gde su se izgubile akcije Vojvodine u Tesla banci, Blic, 4. 4. 2013.
- Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesle” smanjen osnivačku udeo Vojvodine, Pres, 5. 4. 2013.
- Izjava predsednika Vlade APV Vojvodine dr Bojana Pajtića, Vlada Vojvodine, 6. 4. 2012. To je onaj separatizam, ali „klot”, o keme sam već pisao povodom sistematskog uništavanja pokrajinskog finansijskog kapitala pod upravom „evropske regije” i lažne autonomaške politike. Videti: Kovačev, Dušan – Rekvijem za RBV, 24. 12. 2012.
- Tanjug – DSS: Odbijen predlog za skupštinsku raspravu o Tesla banci, 6. 4. 2013.
- Minimalno povećanje kapitala, potrebno da bi se stabilizovala banka je 10 miliona evra, odnosno nešto više od 70 miliona kuna. Osim srpskih fondova, među akcionarima Tesla banke je i značajan broj hrvatskih kompanija, kao i mnoštvo malih akcionara – kaže Pupovac. Tesla banka pred bankrotom, Novi magazin, 1. 4. 2013.
- Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
- Predsednik banke Zvonko Agičić je tako hrvatskim medijima ovih dana izjavio da je, pošto planirana dokapitalizacija koja je predviđala da se vrednost kapitala poveća na 70 miliona kuna (9,3 miliona evra) nije sprovedena, i da bi realno mogla, i pre nego što je počela sa ozbiljnim radom, da bude ugašena, možda već u naredna tri meseca. Videti: Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013. Upadljivo je da je potreba prikupljanja novca radi „povećanja vrednosti kapitala” banke koju Agičić navodi samo 0.7 miliona evra manja od iznosa kojeg pominje Pupovac.
- Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, 2. 4. 2013.
- U svetlu afere sa Razvojnom bankom Vojvodine i načinom na koji je odobrila kredit Demokratskoj stranci za vreme vladavine te partije, u javnosti se postavilo pitanje da li je pokrajinska vlast iskoristila uticaj koji ima u drugoj svojoj banci, Tesli, kako bi obezbedila novac za potrebe DS-a. Pupovac ovakve navode demantuje, tvrdeći da Tesla banka nikada nije dala kredit nijednom pravnom ili fizičkom licu van Hrvatske, pa tako ni demokratama. Milošević, A. – Tesla banka pred bankrotom, Danas, 1. 4. 2013.
- Savić, B. D. – Radoman: O Tesla banci odlučuje politika, 2. 4. 2013.
- Pupovac: Tesla banka nije pred bankrotom, RTS, 2. 4. 2013; Tesla banka nije pred bankrotom, RTV. 2. 4. 2013. Video:
http://www.youtube.com/watch?v=fDgYU0-oW14
I z hrvatskim medijima je tokom opštepoznata činjenica da većinski udeo u Tesla banci ima Razvojni fond Vojvodine. Videti: Pupovac: Tesla banka nije pred bankrotom, u tijeku je dokapitalizacija, Indeks.hr, 2. 4. 2013.
- Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesle” smanjen osnivčki udeo Vojvodine, 5. 4. 2013.
- Tesla Banka, osnovni podaci. Videti: http://www.tesla-banka.hr/osnovni_podaci/teslabanka/9/12/HR
- Osim poslova sa pomenutim investitorima iz 2012. godine, zna se da je banka 2011. trebala da posluje sa šećeranom „Viro” iz Virovitice. Iste godine je ulagano u proizvodnju drenjina u Petrinji. Videti: Jovanović, Nenad – Pobeda koalicije dobra je za region (ntervju sa Bojanom Pajtićem), Novosti br. 626, 17. 12. 2011.
- DSS: Šta će biti s „Tesla bankom”? Mondo, 31. 3. 2013. DSS: Pajtću, šta će biti s Tesla bankom) Radio 021, 1. 4. 2013; Gasi se Tesla banka, Kurir, 1. 4. 2013.
- Komam je starinski varvarizam poreklom iz nemačkog govora („Komm am!”), koji se koristio kao žargon da označi lice bez ikakve imovine i statusa koje se muva oko neke radne sredine u nadi da će ga pozvati da radi makar bez naknade. Biroš je žargon koji je među Srbima u Vojvodini bio prihvaćen iz mađarskog jezika, označava stalno zaposlenog bez ikakve imovine i statusne zaštite na koji stanuju u posebnim prostorijama na imovini feudalnog gospodara. Birošima su upravljali eregbiroši, o čijem mentalitetu je svedočanstvo ostavio Veljko Petrović u pripovatci „Miška eregbiroš”.
- Kovačev, Dušan – Novosadska finansijska palanka, Nema šale, februar 2009.
- Tanjug – Dokapitalizacijom „Tesla banke” smanjen osnivački udeo Vojvodine, Blic, 5. 4. 2013.
- Zajedno sa „A bankom malog preduzetništva”, Vojvodina i Srbija su 2011. kupile i njene gubitke iz prethodne dve godine. Ta banka je, naime, prema podacima sa njenog zvaničnog sajta, 2009. godinu završila sa minusom od 650.000, a 2010. sa gubitkom od nešto više od milion evra. Videti: Pajtić ne zna šta sa Tesla bankom, Be 92, 2. 4. 2013.
Нема коментара:
Постави коментар