ВИДОВДАН - СА ИСТОРИЈСКОМ СРБИЈОМ СЕ УЗДИГЛА И ИСТОРИЈСКА РУСИЈА, ПОЧИЊЕ ЕПОХА НАДЕ

Европска унија је за све бивше социјалистичке земље које су у њу ушле - стечајна управа

Видовданска, заветна, ослободилачка, стваралачка и антифашистичка Историјска Србија љубави, истине и правде не може постојати у канџама антицивилизације. Да би се ослободила, мора почети буна - борба за истину, свуда и стално. Она мора бити потпуна, и највише по најтежим питањима
Превише је лажи, патње и неправде у окупираној Србији. Чак се и опозиција дириговано ствара како би изгледала као гора алтернатива него власт. Само тотално људско, морално и правно одбацивање криминалне доминације непријатељских западних сила спасиће Србији и живот и будућност
Нас је наш, Косовски завет, сачувао. Они без вере, дакле без љубави, истине и правде, они који у 14. или неком другом далеком веку нису видели и веровали у нас, своје потомке, они који су се определили за земаљско царство, данас су Турци. Или Хрвати. А има их и међу другим народима. Није лако преживети, спасити се. Али је лепо. Шта има лепше?
Запад антиљудске олигархијске диктатуре је данас слабији од слободног света. Краткотрајно доба америчког унилатерализма је окончано заувек. Србија више нема разлога за страх
Пише: Владимир КРШЉАНИН, председник Покрета за Србију

1. ИСТИНА КАО ЛЕК

        „Није Бог у сили, него у правди!“ - рекао је Свети благоверни кнез Александар Невски својој дружини 1240. године да је охрабри пред славни бој са бројчано надмоћнијим шведским крсташима. У руском језику правда значи истина, тачније - појмови истина и правда су помешани. „Ја сам Пут, Истина и Живот“, речи су Спаситеља, а српска химна је молитва - „Боже правде“.

        Истина и правда су за нас Србе и Русе нераздвојне. И ми знамо да нема и не може бити ни бољег лека, ни снажнијег оружја. Због такве наше вере, мрзе нас они наоружани лажју, злом силом. И због такве наше вере, ми побеђујемо. Нека се што пре склоне они који данас српску политику облаче у лаж!

2. ЗАВЕТНИ НАРОД

        Нас је наш, Косовски завет, сачувао. Они без вере, дакле без љубави, истине и правде, они који у 14. или неком другом далеком веку нису видели и веровали у нас, своје потомке, они који су се определили за земаљско царство, данас су Турци. Или Хрвати. А има их и међу другим народима. Није лако преживети, спасити се. Али је лепо. Шта има лепше?

3. ГЛАД И БЕДА

        Србија изумире. Већ десетак година темпом од 100 људи на дан. Годишње се роди 60-70.000, а умре око 100.000. Од 5. октобра до данас изгубили смо пола милиона људских живота. Еу-ропска Србија је постала логор смрти. И у овом језивом рачуноводству ништа се није поправило у последње четири године.

        Логором Србија управљају домаћи капои који слепо слушају приглупе, зле и корумпиране ниже бриселске чиновнике. Недавно су се појавили и „извршитељи“, па можемо очекивати да ће брзина уништавања људи да порасте.

        Строго су забрањени индустрија, култура и морал. На изумирање нације нико не обраћа пажњу. О томе је забрањено говорити. Сме да се говори само о правима мањинских група (ваљда оне треба да изумиру мало спорије од већинских). И о неким појединачним злочинима. О највећим - никако!

        Сваке године из Србије NATO земље (оне највеће - највише) исисају 6-7 милијарди евра. А народ мисли да су га опљачкали домаћи тајкуни. И они су део проблема, али њихова је само ситна провизија.

        Ако бисмо о свему овоме озбиљно јавно говорили три дана, четвртог бисмо сигурно променили и курс државне политике, и економски и социјални систем. Милом или силом.

4. КАДА И КАКО ЈЕ СРБИЈА ОКУПИРАНА?

        То ваљда сви знамо, али некако нејасно и недовољно конкретно, јер је о томе забрањено говорити.

        Легална власт у Србији је морала бити срушена путем прве „обојене“ петооктобарске „револуције“, односно пучем који су организовале пре свега америчке и британске службе, уз активну помоћ служби више NATO, односно ЕУ земаља, које су заврбовале, платиле и обучиле пету колону, укључујући међу остацима стратешког савезништва Тито-NATO у домаћим службама, као и уз нечињење психолошки корумпиране шесте колоне у политичкој елити.

        За тај пуч су постојала два разлога. Прво, у краткотрајном периоду „униполарног света“ није било предвиђено постојање независних држава у Европи, а посебно то није смела бити Србија, у чије разбијање и потирање је империја 10 година улагала толико труда. Друго, није се смела дозволити могућност да се Србија, која није била поражена ни NATO агресијом 1999, бори за кривичну одговорност NATO главешина и велику ратну одштету, па чак ни да свету сведочи о злоделима NATO.

        Све владе од 2000. до данас су окупационе владе, јер постоје под претпоставком да не смеју повући ни један потез који се NATO-у не би свидео. Дакле, прича о „користи за Србију“ од „пријатељске сарадње“ са NATO је не само ноторна и одвратна лаж, већ и кривично дело, јер никад нико у Србији није добио мандат ни да амнестира ратне злочине, ни да опрашта ратну штету, ни да судбину земље ставља у руке непријатељу.

5. ЕВРОПСКА УНИЈА - СТЕЧАЈНА УПРАВА

        ЕУ је за све бивше социјалистичке земље које су у њу ушле - стечајна управа. Притом, што земља касније уђе, то је за њу горе. Развој је потпуно онемогућен. Чак и кад ЕУ не би била део „евроатлантских интеграција“, тј. тесно повезана са NATO, и када не би Србију ничим политички условљавала, по Србију би било веома лоше да иде тим путем. А прави је апсурд тврдња да морамо ући у ЕУ и NATO јер су тамо ушли скоро сви наши суседи. Па шта? Трговати и сарађивати са државама и њиховим организацијама можете и ако нисте члан.

6. СТРАХ ИЛИ НАДА?

        „Евроатлантски“ запад није изворна, већ изведена цивилизација, која се хомогенизује у антицивилизацију. Наша видовданска, историјска Србија је један од темељаца цивилизације.

        Запад антиљудске олигархијске диктатуре је данас слабији од слободног света. Краткотрајно доба америчког унилатерализма је окончано заувек. Србија више нема разлога за страх.

        Пет векова Косовске битке Србија је обележила у Крушевцу, са малолетним краљем, растрзана између аустроугарског утицаја и историјске припадности. 550 година Србија је обележила са својим патријархом на Косову. А на 600 година, више него игде икад на сличном скупу, два милиона Срба са својим председником означили су почетак обнове Историјске Србије, у славном и херојском кључу љубави, истине и правде.

        Сва ова видовданска подсећања изазивала су јаросне реакције Запада. Ипак, за Историјском Србијом уздигла се Историјска Русија, чиме је настала епоха наде, не само за нас, него и за свет.

7. БУНА

        Видовданска, заветна, ослободилачка, стваралачка и антифашистичка Историјска Србија љубави, истине и правде не може постојати у канџама антицивилизације. Да би се ослободила, мора почети буна - борба за истину, свуда и стално.

        Она мора бити потпуна, и највише по најтежим питањима.

        Превише је лажи, патње и неправде у окупираној Србији. Чак се и опозиција дириговано ствара како би изгледала као гора алтернатива него власт.

        Само тотално људско, морално и правно одбацивање криминалне доминације непријатељских западних сила спасиће Србији и живот и будућност.

“MIP” RUGLO SRPSKE DIPLOMATIJE

Ministarstvo inostranih poslova je neorganizovano. Ambasade su prepune nesposobnih kadrova. Među diplomatama znatan je broj onih koji su strani obaveštajni agenti…

Diplomatija

Praktično dve decenije unazad naše društvo je u vrtlogu političkih turbulencija.
Menjali su se predsednici, premijeri, ministri, koalicije, politike, ali su kroz sve te promene spoljna politika zemlje i diplomatija ostajale u zavetrini, daleko od očiju javnosti.
Razume se i bez značajnog uvida javnosti u njen rad i rezultate.
Da li znate ko je Šani Dernaku, rođen 1953. u Kosovskoj Mitrovici? Ne znate. Verovatno nikad čuli.
On je trenutno pomoćnik ministra spoljnih poslova Republike Srbije zadužen za konzularne poslove.
Da li znate ko je Duško Lopandić, rođen 1957. godine? Ako ne znate, on je pomoćnik ministra zadužen za Evropsku uniju.
Da li ste čuli za Slađanu Pricu, rođenu 1957. godine? Ako niste znali, ona je pomoćnik ministra i direktor Generalne direkcije zadužene za multilateralnu saradnju.

Šta vam znači ime Goran Aleksić, rođen 1960. godine u Rimu?
Većini građana Srbije on je verovatno nepoznata osoba, ali je pomoćnik ministra i direktor Generalne direkcije za bilateralnu saradnju.
Da li znate ko je Vera Mavrić, rođena 1953. u Ljubljani? Ako niste znali, ona je državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova.
Za Ivana Mrkića, rođenog 1953. godine u Beogradu, aktuelnog ministra spoljnih poslova, čuli ste najverovatnije kad je imenovan na tu visoku državnu funkciju.
Kad zavirite u personalne dosijee tih navedenih funkcionera, koji čine aktuelni vrh srpske diplomatije, uočavate svima zajedničku karakteristiku – reč je o karijernim diplomatama koji su više-manje ceo radni vek u diplomatiji i Ministarstvu spoljnih poslova, bez obzira na to da li je reč o SFRJ, SRJ i naposletku Republici Srbiji.
Da li treba shodno spoljnopolitičkoj poziciji Srbije kako danas, tako i u prethodne dve decenije, uzimajući u obzir njene uspehe i ugled, uticaj i snagu zemlje u svetu, specijalno objašnjavati o kakvom je Ministarstvu reč, uspešnom ili neuspešnom, sposobnom ili nesposobnom?
Ministarstvu koje je državne i nacionalne interese uspešno zastupalo i ostvarivalo u svetu, ili je to činilo na neuspešan način, i sada još uvek to čini?

Odgovor se sam nameće.
Reč je o neorganizovanom Ministarstvu.
Začaurenom Ministarstvu, do te mere začaurenom da srpska javnost tri puta veći broj informacija ima o radu tajnih službi poput BIA-e, VBA i VOA-e u odnosu na Ministarstvo spoljnih poslova.
Ipak mistifikacija koja je godinama pažljivo gajena, a vezana je za to Ministarstvo, nije slučajna. Ona je u funkciji zaklanjanja stvarnog stanja u njemu.
A stanje je poput rezultata rada srpske diplomatije. Katastrofalno.
U vreme Josipa Broza Tita i SFRJ je SID, Služba za istraživanje i dokumentaciju iza čijeg se benignog naziva zapravo krila tajna služba Ministarstva spoljnih poslova orijentisana ka radu u inostranstvu, predstavljao špic jugoslovenske diplomatije.
Uz njegovu pomoć to Ministarstvo i državni vrh na čelu sa Brozom probijalo se gde se teško može probiti.

Danas od SID-a nema ništa. Ne postoji.
Ta služba lagano je devastirana unazad dve decenije krećući se ka konačnom cilju, njenom ukidanju i obesmišljavanju.
Interes za takav razvoj događaja imali su strani faktori, pre svih neke velike sile, a pomagače u ostvarivanju tog interesa imale su i u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Otuda slepilo i hronična neinformisanost u tom Ministarstvu, i izostanak „špica“ državnom vrhu Srbije za ostvarivanje iole delikatnog zadatka u domenu spoljne politike.
Iako je Ministarstvo spoljnih poslova i u vreme SFRJ i do dana-današnjeg bilo izloženo partijskim uticajima i „sklanjanju“ određenih kadrova na važna mesta u diplomatskoj mreži širom sveta, kako bi se zadovoljili njihovi lični interesi ili je pak po sredi bilo sklanjanje po kazni i sa ciljem njihovog udaljavanja iz epicentra političkih dešavanja u Beogradu, ta praksa nikada nije poprimila takve razmere kao u proteklih 10 godina.
To za posledicu ima popunjenost ambasada i konzulata širom sveta praktično neupotrebljivim kadrovima.
Šta više, takvi kadrovi proizvode ozbiljne posledice i štetu po državne i nacionalne interese današnje Srbije.
Neverovatno zvuči da tolika infrastruktura, diplomatska mreža, broj kadrova i uposlenika po ambasadama i konzulatima nije u stanju da animira i usmeri u Srbiju ozbiljne investitore, koji su danas strateški neophodni lokalnoj ekonomiji za dalji ekonomski rast i razvoj zemlje.

Postavlja se pitanje zašto je Ministarstvo spoljnih poslova u tom smislu neorganizovano.
Iz njega proizlazi naredno pitanje koje glasi – koliko građane Srbije košta godišnje srpska diplomatija, a šta od te diplomatije imaju i građani i Srbija, kad ni najobičniji pasoš našoj dijaspori nije omogućeno da na jednostavan i jeftin način zameni ili izvadi u ambasadama i konzulatima širom sveta.
Istražujući tu temu otkrili smo slučajeve evidentne korupcije i organizovanog kriminala vezanog za Ministarstvo spoljnih poslova i diplomate širom sveta.
Otkrili smo da pojedinci u diplomatskim misijama imaju privatne poslovne i korporativne interese koji idu dotle da u jednoj zemlji službuju, a u susednoj imaju registrovanu privatnu kompaniju.
Otkrili smo da neke diplomate imaju pasoše nama susednih republika, u kojima niču nekretnine registrovane na rodbinu naših diplomatskih predstavnika u inostranstvu.
Ovaj tekst nema nameru da izazove afere u Ministarstvu spoljnih poslova, on ima karakter analize koja zahteva urgentno reagovanje u tom Ministarstvu kojem je neophodna temeljita reforma, osvežavanje, modernizacija i nova koncepcija rada koja će ga učiniti uspešnim i sposobnim da izvršava zadatke od najvažnijih državnih i nacionalnih interesa.
Praksa ministara koji su uživali političko „pokroviteljstvo“, kao što je bilo u slučaju Vuka Jeremića i Borisa Tadića, a koja u sličnom pravcu ide i sada kada je reč o Ivanu Mrkiću i njegovim kumovima koji mu prave čvrsti most ka Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću, morala bi da prestane ukoliko se od jednog neorganizovanog Ministarstva i neefikasne diplomatije očekuje da doprinese realizaciji iole važnih zadataka i državnih interesa.
Činjenica je da je Brozova diplomatija bila uspešna, SFRJ ugledna i uticajna u svetu, sve što današnja srpska nije.
Današnja srpska diplomatija obiluje kadrovima koji su promenili stranu, nisu u službi Srbije.
Istraživanje sprovedeno vezano za ovu temu ukazuje da aktivnosti naših diplomata u funkciji obaveštajnih agenata stranih sila poprima ozbiljne razmere, i uočljivo je izostajanje ozbiljnih reakcija po tom pitanju.

Pitanje je zašto???
Uočljivi javašluk u državnoj upravi, javnim preduzećima, praćen korupcijom i organizovanim kriminalom, praktično je istovrstan i u domenu spoljnih poslova, samo što su posledice takvih aktivnosti u diplomatiji društveno i državno opasnije zbog specifičnosti posla koji diplomatija obavlja.
Iako je danas u Ministarstvu spoljnih poslova prisutan i evidentan broj ozbiljnih i sposobnijih kadrova, u uslovima aktuelnog funkcionisanja sistema rada srpske diplomatije nijedan kadar nije dovoljno dobar da pomeri stvari nabolje.
Istraživanje koje je „Akter“ sproveo ukazuje da je neophodno menjati ceo sistem, a ne ceo kadrovski potencijal, iako značajan deo mora da potraži nova, za društvo i državu, kao i poreske obveznike neopterećujuća zanimanja.
Srbija je na putu svojevrsne spoljnopolitičke izolacije od strane ozbiljnog broja zemalja EU, kako saznajemo, ne od izvora u Briselu, već iz dokumentacije do koje se došlo u Briselu, iako iz Ministarstva spoljnih poslova ne stižu te informacije ni u državni vrh Srbije ni u srpsku javnost.
Upravo iz tog razloga, nesposobnosti da pravovremeno izveštava, a kamoli da ostvaruje i nameće srpski uticaj u svetu, nije dovoljno samo promeniti vrh Ministarstva, neophodno je formirati modernu srpsku diplomatiju, a sadašnju izložiti po prvi put od Brozovog vremena temeljnoj reformi.
Kako saznajemo od izvora u vrhu Ministarstva, otpor svakoj promeni karakterističan je za to Ministarstvo, ali činjenica da je Josip Broz Tito imao poprilično nepedigriranu diplomatiju, i da je ostvarivao svima poznate spoljnopolitičke ciljeve i interese SFRJ, ukazuje da je u našoj diplomatiji isuviše „prekvalifikovanih“ koji mnogo koštaju, a malo vrede, te stoga predstavljaju problem, a ne rešenje za spoljnopolitičke ciljeve i interese Srbije.
Vreme je za temeljne promene u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, uostalom kao i u oblasti vođenja spoljne politike.
Sem ukoliko nije državni interes da Srbija završi u izolaciji i sa dodatnim rušenjem standarda građana.

Slomljeni krcag ne ide po vodu

И то су они исти странци који су и аминовали долазак напредњачко-социјалистичке коалиције на власт. Којима је обећана фактичка граница на административној линији са КиМ и фактичко препуштање тамошњих Срба „правном поретку“ нарко-терориста и великоалбанских нациста, безусловна приврженост ЕУ интеграцијама, горе-наведени НАТО споразуми и препуштање главних преосталих привредних система у земљи.
++++

Та ненародна власт овако настаје :

1/. Прво изабереш, ситне душе-беднике у које улажеш да дођу на власт.
2/. Даш им аванс и задатке ( маја 2008 године ) некима и знатно раније.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=196&cl=06

3/. Онда они изаберу, себи сличне и имаш систем таквих по вертикали.

http://www.vaseljenska.com/politika/vikiliks-boris-tadic-i-miki-rakic-po...

4/. И резултат: опљачкана, окупирана и уништена домовина.

СРБИЈА ЈЕ И ЗВАНИЧНО НАЈСИРОМАШНИЈА ЗЕМЉА У ЕВРОПИ: Чак 1,8 милиона људи на ивици сиромаштва

http://www.srbijadanas.net/srbija-je-i-zvanicno-najsiromasnija-zemlja-u-...

али никада не заборавити, чије пројекте су спроводили …….……….

Američki projekat o „genocidu u miru“ – Planirano zatiranje Slovena

O tome kako će likvidirati Srbe, Ruse i druge pravoslavne slovene, razmišljao je i bivši direktor CIA Alen Dals (koji je na toj funkciji bio od 1953 do 1961 godine). Njegova „strategija“ duboko je zacrtana i u današnju američku politiku prema Srbiji.
Naime, Dals je tada u svom „elaboratu“ rekao i ovo:
„…Stavićemo ih u bespomoćan položaj, ismevati se sa njima…Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem, lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu, demoralisati, razvraćati i obeščaćivati je. Napravićemo od njih cinike, vulgarne ljude, kosmopolite. Eto, tako ćemo mi to da uradimo… Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu tragediju pogibije svih pravoslavnih Slovena, i konačno, nepovratno ćemo ugasiti njihovu nacionalnu svest. Književnost, bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osećanja.
Mi ćemo na svaki način podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti.
U upravljanju državom, mi ćemo izazivati haos i nered.
Neprimetno, no aktivno i postojano, pomagati despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve ćemo to kultivisati u svest ljudi…“.

U ovoj Dalsovoj zločinačkoj ideji, danas je lako prepoznati sve što se dešava u Srbiji:
od najvulgarnijih medijskih ponižavanja nacije, pa sve do beskrupulozne pljačke, izdajničkih vlada i izgubljene omladine.

https://getosrbija.wordpress.com/2015/05/08/ko-stvarno-upravlja-srbijom-...

Dvanaesti je čas da se spašava ono što još može da se spasi. Ali, ta akcija ne može da se obavi bez temeljnog obračuna sa klikom na vlasti i sa celokupnom kriminalnom elitom koja je stekla imetak pljačkajući narod i državu. Srbija mora da se odredi i prema politici Zapada koja podržava njeno sistematsko ubijanje, a koje može da se sažme u jednoj jedinoj rečenici koju je 14. maja 1992. godine izgovorio ondašnji ministar spoljnih poslova Nemačke, Klaus Kinkel: „Srbiju moramo baciti na kolena!“.
Da ne bi bilo zabune, to isto, samo „umivenim“ rečnikom, danas govore svi zvanični predstavnici SAD i Evropske unije. Vuk je možda promenio dlaku, ali ćud sigurno nije.

©Geto Srbija
materijal: List protiv mafije

и кад год видимо " вођу " на ТВ, где ће још мало почети да нас обавештава и о временској прогнози знати:

„Нација може да преживи своје будале, па чак и амбициозне. Али нација не може да преживи издају изнутра. Непријатељ пред вратима је мање страшан, јер је познат и носи своју заставу отворено, док се издајник креће слободно унутар градских капија; његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се … у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације, подрива темеље града, шири заразу у телу политике, све док она не подлегне његовој болести. Мање се треба плашити убица – издајник је куга!”

Цицерон

Али даће Бог, примиће сви они једног дана плату и од народа.

MISTERIJA NASLOVNE STRANE Otkrivamo šta se krije iza "Forbsove" naslovnice o Jugoslaviji

Da li je američki časopis „Forbs“ 1976. svoju naslovnu stranu posvetio Jugoslaviji zbog izuzetnog bogatstva, i dalje je misterija. Istraživanje „Blica“ pokazuje da je SFRJ tih godina zasluživala epitete najbolje ekonomije u Evropi, čak i u svetu.
Pre punih četrdeset godina navodno se na naslovnoj strani magazina „Forbs“ našao sledeći naslov: „Barijere srušene: Napredak ekonomije i društva - Jugoslavija među najbogatijim nacijama u Evropi“. Ona već nekoliko meseci kruži društvenim mrežama budeći žal starijih generacija za starom Jugoslavijom. Iako mnogi kažu da je u pitanju foto-montaža, drugi ne vide razlog zašto čuveni magazin ne bi pisao o nama kada je država tada bila na vrhuncu slave.
U „Forbsu“ u Vašingtonu „Blicu“ su obećali odgovor na pitanje da li je naslovna strana zaista objavljena. Da li zbog toga što je ovoj „činjenici“ staroj četiri decenije bilo teško ući u trag, ali odgovor nismo dobili ni posle deset dana, nekoliko kontakata i obećanja. A da li je Jugoslavija sedamdesetih godina zasluživala takve pohvale? Da li zemlja čije su tadašnje četiri članice danas zemlje sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, bila ekonomski div, jači čak i od Nemačke, Poljske, Slovačke...
Jugoslavija je u to vreme bila regionalna industrijska sila. Godišnji bruto domaći proizvod u proseku je imao rast od 5,9 odsto, a nezaposlenost je bila mala. Stopa rasta produktivnosti bila je tri puta veća nego u periodu od 1981. do 1990, a stopa rasta zapošljavanjae dvostuko veća. Zdravstveno osiguranje je bilo potpuno besplatno, pismenost je iznosila 91 odsto stanovništva... Sve to su pratila velika, investiciona ulaganja.

Najbolje godine u istoriji jugoslavije
- Bile su to najbolje godine u istoriji Jugoslavije, ali i Srbije. SFRJ je 1976. godine bila među top zemljama sveta sa najdinamičnijim privrednim rastom, odmah posle Japana. Spoljni dug je bio minimalan i iznosio je 20 milijardi dolara, a danas je veći od 200 milijardi. Svi su radili, bili zadovoljni i verovali u perspektivu. Porodice su bile psihički jake, odlazilo se na godišnje odmore, ništa nije bilo skupo... Kupovali smo vikendice, nekretnine... Na tri zaposlena dolazio je jedan penzioner, a sada je odnos 1:1 - priča za „Blic“ ekonomista tog doba Mlađen Kovačević, koji je ušao u osmu deceniju života, a pre 40 godina je napisao rad o najdinamičnijim privredama sveta.
Do 1978. dug države je bio skroman. Krediti, kojih je bilo jako malo, nisu išli u potrošnju i ulagani su u opremu. U to vreme „nikli“ su industrijski giganti IMT, „Ivo Lola Ribar“, „Prva Petoletka“, „Nikola Tesla“, Pančevo... Njih danas nema.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da Jugoslavija sedamdesetih jeste bila u vrhu najrazvijenijih zemalja istočne Evrope.
- Tek malo su bile razvijenije istočna Nemačka, Poljska i Češka. Dosta smo bili bolji nego sada - zaključio je Arsić.

Dužnička kriza
Početkom osamdesetih Jugoslavija je ušla u ozbiljnu dužničku krizu koja je trajala do njenog raspada. Nemogućnost da se nastavi sa zaduživanjem, tačnije potreba da se servisira postojeći nivo duga uticala je na pad uvoza, a preko pada uvoza i na pad standarda građana.
Pri prosečnom smanjivanju BDP od 0,3 odsto produktivnost rada je smanjivana po 1,7 procenat godišnje. Gomilani su viškovi radnika po preduzećima koji zapravo i nisu imali šta da rade, ali su zato primali plate.

Gastarbajteri

Izvoznik radne snage
Jugoslavija je, uz Alžir, Grčku, Maroko, Tunis i Tursku, bila glavni izvoznik radnika u zapadnu Evropu. A gastarbajteri iz tih zemalja su samo 1975. godine svojim kućama poslali pet milijardi dolara, što je jednako četvrtini ukupnog izvoza ovih država.

Podaci svetske banke

Godišnja inflacija 16 odsto
Prosečna godišnja inflacija u SFRJ od 1970. do 1976. godine bila je 16,3 odsto, pokazuju podaci Svetske banke. Izvoz SFRJ 1976. godine bio je 4.878 milijardi dolara, dok je istovremeno uvezeno robe u vrednosti od 7.367 milijardi dolara.

Gde smo sada
Danas su bivše jugoslovenske republike među najsiromašnijim i najzaduženijim nacijama u Evropi. Posmatrajući nezaposlenost, zarade i životni standard najteže se živi u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, gde su prosečne plate između 280 i 400 evra. Nešto lagodniji standard imaju građani Hrvatske, dok Slovenci već godinama uživaju plate iznad 1.000 evra.

Стогодишњи игуман руског манастира на Светој Гори дочекао Путина као „цара Русије”