Da li je američki časopis „Forbs“ 1976. svoju naslovnu stranu posvetio Jugoslaviji zbog izuzetnog bogatstva, i dalje je misterija. Istraživanje „Blica“ pokazuje da je SFRJ tih godina zasluživala epitete najbolje ekonomije u Evropi, čak i u svetu.
Pre punih četrdeset godina navodno se na naslovnoj strani magazina „Forbs“ našao sledeći naslov: „Barijere srušene: Napredak ekonomije i društva - Jugoslavija među najbogatijim nacijama u Evropi“. Ona već nekoliko meseci kruži društvenim mrežama budeći žal starijih generacija za starom Jugoslavijom. Iako mnogi kažu da je u pitanju foto-montaža, drugi ne vide razlog zašto čuveni magazin ne bi pisao o nama kada je država tada bila na vrhuncu slave.
U „Forbsu“ u Vašingtonu „Blicu“ su obećali odgovor na pitanje da li je naslovna strana zaista objavljena. Da li zbog toga što je ovoj „činjenici“ staroj četiri decenije bilo teško ući u trag, ali odgovor nismo dobili ni posle deset dana, nekoliko kontakata i obećanja. A da li je Jugoslavija sedamdesetih godina zasluživala takve pohvale? Da li zemlja čije su tadašnje četiri članice danas zemlje sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, bila ekonomski div, jači čak i od Nemačke, Poljske, Slovačke...
Jugoslavija je u to vreme bila regionalna industrijska sila. Godišnji bruto domaći proizvod u proseku je imao rast od 5,9 odsto, a nezaposlenost je bila mala. Stopa rasta produktivnosti bila je tri puta veća nego u periodu od 1981. do 1990, a stopa rasta zapošljavanjae dvostuko veća. Zdravstveno osiguranje je bilo potpuno besplatno, pismenost je iznosila 91 odsto stanovništva... Sve to su pratila velika, investiciona ulaganja.
Najbolje godine u istoriji jugoslavije
- Bile su to najbolje godine u istoriji Jugoslavije, ali i Srbije. SFRJ je 1976. godine bila među top zemljama sveta sa najdinamičnijim privrednim rastom, odmah posle Japana. Spoljni dug je bio minimalan i iznosio je 20 milijardi dolara, a danas je veći od 200 milijardi. Svi su radili, bili zadovoljni i verovali u perspektivu. Porodice su bile psihički jake, odlazilo se na godišnje odmore, ništa nije bilo skupo... Kupovali smo vikendice, nekretnine... Na tri zaposlena dolazio je jedan penzioner, a sada je odnos 1:1 - priča za „Blic“ ekonomista tog doba Mlađen Kovačević, koji je ušao u osmu deceniju života, a pre 40 godina je napisao rad o najdinamičnijim privredama sveta.
Do 1978. dug države je bio skroman. Krediti, kojih je bilo jako malo, nisu išli u potrošnju i ulagani su u opremu. U to vreme „nikli“ su industrijski giganti IMT, „Ivo Lola Ribar“, „Prva Petoletka“, „Nikola Tesla“, Pančevo... Njih danas nema.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da Jugoslavija sedamdesetih jeste bila u vrhu najrazvijenijih zemalja istočne Evrope.
- Tek malo su bile razvijenije istočna Nemačka, Poljska i Češka. Dosta smo bili bolji nego sada - zaključio je Arsić.
Dužnička kriza
Početkom osamdesetih Jugoslavija je ušla u ozbiljnu dužničku krizu koja je trajala do njenog raspada. Nemogućnost da se nastavi sa zaduživanjem, tačnije potreba da se servisira postojeći nivo duga uticala je na pad uvoza, a preko pada uvoza i na pad standarda građana.
Pri prosečnom smanjivanju BDP od 0,3 odsto produktivnost rada je smanjivana po 1,7 procenat godišnje. Gomilani su viškovi radnika po preduzećima koji zapravo i nisu imali šta da rade, ali su zato primali plate.
Gastarbajteri
Izvoznik radne snage
Jugoslavija je, uz Alžir, Grčku, Maroko, Tunis i Tursku, bila glavni izvoznik radnika u zapadnu Evropu. A gastarbajteri iz tih zemalja su samo 1975. godine svojim kućama poslali pet milijardi dolara, što je jednako četvrtini ukupnog izvoza ovih država.
Podaci svetske banke
Godišnja inflacija 16 odsto
Prosečna godišnja inflacija u SFRJ od 1970. do 1976. godine bila je 16,3 odsto, pokazuju podaci Svetske banke. Izvoz SFRJ 1976. godine bio je 4.878 milijardi dolara, dok je istovremeno uvezeno robe u vrednosti od 7.367 milijardi dolara.
Gde smo sada
Danas su bivše jugoslovenske republike među najsiromašnijim i najzaduženijim nacijama u Evropi. Posmatrajući nezaposlenost, zarade i životni standard najteže se živi u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, gde su prosečne plate između 280 i 400 evra. Nešto lagodniji standard imaju građani Hrvatske, dok Slovenci već godinama uživaju plate iznad 1.000 evra.
Pre punih četrdeset godina navodno se na naslovnoj strani magazina „Forbs“ našao sledeći naslov: „Barijere srušene: Napredak ekonomije i društva - Jugoslavija među najbogatijim nacijama u Evropi“. Ona već nekoliko meseci kruži društvenim mrežama budeći žal starijih generacija za starom Jugoslavijom. Iako mnogi kažu da je u pitanju foto-montaža, drugi ne vide razlog zašto čuveni magazin ne bi pisao o nama kada je država tada bila na vrhuncu slave.
U „Forbsu“ u Vašingtonu „Blicu“ su obećali odgovor na pitanje da li je naslovna strana zaista objavljena. Da li zbog toga što je ovoj „činjenici“ staroj četiri decenije bilo teško ući u trag, ali odgovor nismo dobili ni posle deset dana, nekoliko kontakata i obećanja. A da li je Jugoslavija sedamdesetih godina zasluživala takve pohvale? Da li zemlja čije su tadašnje četiri članice danas zemlje sa ozbiljnim finansijskim teškoćama, bila ekonomski div, jači čak i od Nemačke, Poljske, Slovačke...
Jugoslavija je u to vreme bila regionalna industrijska sila. Godišnji bruto domaći proizvod u proseku je imao rast od 5,9 odsto, a nezaposlenost je bila mala. Stopa rasta produktivnosti bila je tri puta veća nego u periodu od 1981. do 1990, a stopa rasta zapošljavanjae dvostuko veća. Zdravstveno osiguranje je bilo potpuno besplatno, pismenost je iznosila 91 odsto stanovništva... Sve to su pratila velika, investiciona ulaganja.
Najbolje godine u istoriji jugoslavije
- Bile su to najbolje godine u istoriji Jugoslavije, ali i Srbije. SFRJ je 1976. godine bila među top zemljama sveta sa najdinamičnijim privrednim rastom, odmah posle Japana. Spoljni dug je bio minimalan i iznosio je 20 milijardi dolara, a danas je veći od 200 milijardi. Svi su radili, bili zadovoljni i verovali u perspektivu. Porodice su bile psihički jake, odlazilo se na godišnje odmore, ništa nije bilo skupo... Kupovali smo vikendice, nekretnine... Na tri zaposlena dolazio je jedan penzioner, a sada je odnos 1:1 - priča za „Blic“ ekonomista tog doba Mlađen Kovačević, koji je ušao u osmu deceniju života, a pre 40 godina je napisao rad o najdinamičnijim privredama sveta.
Do 1978. dug države je bio skroman. Krediti, kojih je bilo jako malo, nisu išli u potrošnju i ulagani su u opremu. U to vreme „nikli“ su industrijski giganti IMT, „Ivo Lola Ribar“, „Prva Petoletka“, „Nikola Tesla“, Pančevo... Njih danas nema.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da Jugoslavija sedamdesetih jeste bila u vrhu najrazvijenijih zemalja istočne Evrope.
- Tek malo su bile razvijenije istočna Nemačka, Poljska i Češka. Dosta smo bili bolji nego sada - zaključio je Arsić.
Dužnička kriza
Početkom osamdesetih Jugoslavija je ušla u ozbiljnu dužničku krizu koja je trajala do njenog raspada. Nemogućnost da se nastavi sa zaduživanjem, tačnije potreba da se servisira postojeći nivo duga uticala je na pad uvoza, a preko pada uvoza i na pad standarda građana.
Pri prosečnom smanjivanju BDP od 0,3 odsto produktivnost rada je smanjivana po 1,7 procenat godišnje. Gomilani su viškovi radnika po preduzećima koji zapravo i nisu imali šta da rade, ali su zato primali plate.
Gastarbajteri
Izvoznik radne snage
Jugoslavija je, uz Alžir, Grčku, Maroko, Tunis i Tursku, bila glavni izvoznik radnika u zapadnu Evropu. A gastarbajteri iz tih zemalja su samo 1975. godine svojim kućama poslali pet milijardi dolara, što je jednako četvrtini ukupnog izvoza ovih država.
Podaci svetske banke
Godišnja inflacija 16 odsto
Prosečna godišnja inflacija u SFRJ od 1970. do 1976. godine bila je 16,3 odsto, pokazuju podaci Svetske banke. Izvoz SFRJ 1976. godine bio je 4.878 milijardi dolara, dok je istovremeno uvezeno robe u vrednosti od 7.367 milijardi dolara.
Gde smo sada
Danas su bivše jugoslovenske republike među najsiromašnijim i najzaduženijim nacijama u Evropi. Posmatrajući nezaposlenost, zarade i životni standard najteže se živi u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, gde su prosečne plate između 280 i 400 evra. Nešto lagodniji standard imaju građani Hrvatske, dok Slovenci već godinama uživaju plate iznad 1.000 evra.
Нема коментара:
Постави коментар