Britanija u svetu zauzima drugo mesto po veličini spoljnog duga (preko 9,8
biliona), koji je veći od BDP zemlje za 435 odsto
Pošto su Papa Rimski i kraljica Holandije abdicirali, sve češće je počelo da se govori kako bi trebalo da i kraljica Velike Britanije sledi njihov primer. Kako je već saopštavano u maju, Elizabeta Druga je već počela sa prenosom kraljevskih ovlašćenja na sina princa Čarlsa. Malo pre toga je generalni sekretar britanskog Kabineta ministara Gus O'Donel izjavio u intervjuu Daily Telegraph-u: „Već sledećih godina mi ćemo naići na ogromne probleme, na primer, ne znamo da li ćemo uspeti da našu kraljevinu zadržimo kao jedinstvenu”. Mišljenje da Britanija može sledećih godina da se rasturi, da može da prestane da postoji kao jedinstvena država, već je široko rasprostranjeno. Razloga koji mogu sabrani da izazovu slom britanske državnosti ima više i oni su vrlo raznoliki.
Jačaju separatističke tendencije u Škotskoj, severno-irskom Alsteru, Velsu, na ostrvu Men, a autonomiju zahteva i grofovija Kornvol.
Pojavile su se i uznemirujuće demografske tendencije. Prema statistici, početkom ove godine u Londonu je ostalo manje od polovine autohtonog engleskog stanovništva. Britanski glavni grad, koji je nekada spadao u malobrojne monojezičke evropske gradove, zbog imigranata se pretvorio u grad u kome se na celoj planeti govori najviše jezika – čak preko 300.
O tome da je neizbežno da se u britansko zakonodavstvo unesu pojedine norme šerijata govorio je još pre pet godina arhiepiskop Kenterberijski Rowan Villiams! Još tada je ime Muhamed bilo drugo po popularnosti za englesku novorođenčad (pre njega je samo ime Džek). Danas britanska štampa piše, pozivajući se na Skotland Jard: „London su preužele pristalice šerijatskog morala”, u njegovim delovima „patroliraju 'šerijatske patrole'”. U februaru u Birmingemu se obesio 9-godišnji Aaron Dagmor: njega su do smrti mučili drugovi iz razreda – Azijati, Arapi i crnci – zato što je on beo! Prema podacima Daily Mail-a, Aaron Dagmor spada u najmlađe samoubice Ujedinjene Kraljevine.
London se odavno pretvorio u centar međunarodnog terorizma. Prema podacima Stejt departmenta SAD, od 30 organizacija koje su zvanično priznate za terorističke, 10 ima štabove u Londonu, još 15 „osnovne operacije i fanrejzing vrši u britanskom glavnom gradu”. Prema rečima jednog šeika iz organizacije Muslimanska braća, koja u Londonu odavno postoji, za godišnji opstanak samo britanskih filijala islamističkih organizacija se troši preko 500 miliona dolara.
Još je više ekonomskih problema.
KRAH EKONOMIJE
Pošto su Papa Rimski i kraljica Holandije abdicirali, sve češće je počelo da se govori kako bi trebalo da i kraljica Velike Britanije sledi njihov primer. Kako je već saopštavano u maju, Elizabeta Druga je već počela sa prenosom kraljevskih ovlašćenja na sina princa Čarlsa. Malo pre toga je generalni sekretar britanskog Kabineta ministara Gus O'Donel izjavio u intervjuu Daily Telegraph-u: „Već sledećih godina mi ćemo naići na ogromne probleme, na primer, ne znamo da li ćemo uspeti da našu kraljevinu zadržimo kao jedinstvenu”. Mišljenje da Britanija može sledećih godina da se rasturi, da može da prestane da postoji kao jedinstvena država, već je široko rasprostranjeno. Razloga koji mogu sabrani da izazovu slom britanske državnosti ima više i oni su vrlo raznoliki.
Jačaju separatističke tendencije u Škotskoj, severno-irskom Alsteru, Velsu, na ostrvu Men, a autonomiju zahteva i grofovija Kornvol.
Pojavile su se i uznemirujuće demografske tendencije. Prema statistici, početkom ove godine u Londonu je ostalo manje od polovine autohtonog engleskog stanovništva. Britanski glavni grad, koji je nekada spadao u malobrojne monojezičke evropske gradove, zbog imigranata se pretvorio u grad u kome se na celoj planeti govori najviše jezika – čak preko 300.
O tome da je neizbežno da se u britansko zakonodavstvo unesu pojedine norme šerijata govorio je još pre pet godina arhiepiskop Kenterberijski Rowan Villiams! Još tada je ime Muhamed bilo drugo po popularnosti za englesku novorođenčad (pre njega je samo ime Džek). Danas britanska štampa piše, pozivajući se na Skotland Jard: „London su preužele pristalice šerijatskog morala”, u njegovim delovima „patroliraju 'šerijatske patrole'”. U februaru u Birmingemu se obesio 9-godišnji Aaron Dagmor: njega su do smrti mučili drugovi iz razreda – Azijati, Arapi i crnci – zato što je on beo! Prema podacima Daily Mail-a, Aaron Dagmor spada u najmlađe samoubice Ujedinjene Kraljevine.
London se odavno pretvorio u centar međunarodnog terorizma. Prema podacima Stejt departmenta SAD, od 30 organizacija koje su zvanično priznate za terorističke, 10 ima štabove u Londonu, još 15 „osnovne operacije i fanrejzing vrši u britanskom glavnom gradu”. Prema rečima jednog šeika iz organizacije Muslimanska braća, koja u Londonu odavno postoji, za godišnji opstanak samo britanskih filijala islamističkih organizacija se troši preko 500 miliona dolara.
Još je više ekonomskih problema.
KRAH EKONOMIJE
Velika
Britanija u svetu zauzima drugo mesto po veličini spoljnog duga (preko 9,8
biliona), koji je veći od BDP zemlje za 435 odsto. U državnom budžetu je
ogromna rupa od 42 milijarde. Od toga će se u drugoj polovini 2013. brojnost
vojnih lica u britanskoj armiji smanjiti za više od pet hiljada, a 2015.
brojnost oružanih snaga Velike Britanije treba da bude smanjena za ukupno 20
odsto. Kako veruje John Muxworthy, šef Asocijacije za nacionalnu odbranu Velike
Britanije, ukoliko ta tendencija bude postojala i ubuduće, „britanska armija će
do 2020. godine prestati da postoji”.
Zemlja velikom brzinom gubi status finansijskog centra. Od početka krize 2008. godine, finansijsko-bankarski sektor se već smanjio za 132 hiljade radnih mesta. Očekuje se da će do kraja godine taj sektor da se smanji za još oko 50 hiljada radnih mesta. Šta znače te brojke, može da se shvati samo ako se zna da ekonomija ni jedne druge zemlje na svetu, osim Švajcarske, ne zavisi od finansijskog sistema tako kao britanska, jer bankarske aktive u njoj iznose 390 odsto BDP.
Nestaju čitave privredne grane, kao što je automobilska industrija, koja je nekad smatrana za simbol britanske snage. Englezi su jednostavno prodali svoje najpoznatije brendove – prvo Amerikancima i Nemcima, a zatim Kinezima i Indusima. Na primer, Land Rover i Jaguar sada donose više od 90 odsto dobiti indijskom Tata Motorsu. Autoputevi se daju na dugoročni zakup i prodaju se strancima – tim istim Kinezima i Indusima.
Pogoršava se finansijska situacija stanovništva. Sociološka istraživanja kompanije Markit su početkom 2013. godine zabeležila naglo pogoršanje finansijskog položaja trećine anketiranih (izbor 1,5 hiljada ljudi anketiranih decembra 2012). Još jedna trećina pretpostavlja da u 2013. njihova situacija „neće biti bolja, već će se možda čak i pogoršati”).
Britanski analitičari smatraju da se „kriza sadašnjeg modela ekonomskog upravljanja u Velikoj Britaniji sastoji u tome da nije u redu nadanje vlade u buran razvoj privatnog biznisa u uslovima kada se smanjuje prisustvo države u ekonomiji”. Politika čvrste ekonomije je dovela do toga da se prihod stanovništva smanjuje, i da potražnja potrošača ne prestaje da opada.
Zemlja velikom brzinom gubi status finansijskog centra. Od početka krize 2008. godine, finansijsko-bankarski sektor se već smanjio za 132 hiljade radnih mesta. Očekuje se da će do kraja godine taj sektor da se smanji za još oko 50 hiljada radnih mesta. Šta znače te brojke, može da se shvati samo ako se zna da ekonomija ni jedne druge zemlje na svetu, osim Švajcarske, ne zavisi od finansijskog sistema tako kao britanska, jer bankarske aktive u njoj iznose 390 odsto BDP.
Nestaju čitave privredne grane, kao što je automobilska industrija, koja je nekad smatrana za simbol britanske snage. Englezi su jednostavno prodali svoje najpoznatije brendove – prvo Amerikancima i Nemcima, a zatim Kinezima i Indusima. Na primer, Land Rover i Jaguar sada donose više od 90 odsto dobiti indijskom Tata Motorsu. Autoputevi se daju na dugoročni zakup i prodaju se strancima – tim istim Kinezima i Indusima.
Pogoršava se finansijska situacija stanovništva. Sociološka istraživanja kompanije Markit su početkom 2013. godine zabeležila naglo pogoršanje finansijskog položaja trećine anketiranih (izbor 1,5 hiljada ljudi anketiranih decembra 2012). Još jedna trećina pretpostavlja da u 2013. njihova situacija „neće biti bolja, već će se možda čak i pogoršati”).
Britanski analitičari smatraju da se „kriza sadašnjeg modela ekonomskog upravljanja u Velikoj Britaniji sastoji u tome da nije u redu nadanje vlade u buran razvoj privatnog biznisa u uslovima kada se smanjuje prisustvo države u ekonomiji”. Politika čvrste ekonomije je dovela do toga da se prihod stanovništva smanjuje, i da potražnja potrošača ne prestaje da opada.
Ispod
granice siromaštva danas živi preko pet miliona Britanaca. Prema istraživanju
oditorske kompanije KPMG, najdublja recesija u posleratnoj istoriji dovela je
do toga da pet miliona Britanaca (približno 20 odsto zaposlenih) prima
platu koja je po socijalnim standardima ispod iznosa neophodnog za opstanak.
Najveći procenat je u Severnoj Irskoj i Velsu (preko 23 odsto). U apsolutnim
ciframa, većina britanskih siromaha živi u Londonu i na severozapadu Engleske –
570.000 ljudi.
Ukupan broj beskućnika je samo u 2012.godini porastao za 25 odsto. Broj porodica koje žive u smeštaju za beskućnike se za pola godine povećao za 44 odsto. Obzirom da je od aprila 2013. uvedena minimalna plata od 500 funti nedeljno (!) za život u sektoru B&B (bed & breakfast, noćenje i doručak) prognozira se da će se broj ljudi u prihvatilištima naglo povećavati.
Ukupan broj beskućnika je samo u 2012.godini porastao za 25 odsto. Broj porodica koje žive u smeštaju za beskućnike se za pola godine povećao za 44 odsto. Obzirom da je od aprila 2013. uvedena minimalna plata od 500 funti nedeljno (!) za život u sektoru B&B (bed & breakfast, noćenje i doručak) prognozira se da će se broj ljudi u prihvatilištima naglo povećavati.
RASPAD DRUŠTVA
Do početka marta 2013. godine u bolnicama Nacionalnog
zdravstvenog sistema Britanije za četiri godine je od gladi umrlo oko 1.200
pacijenata. Zvaničan razlog je: „Medicinske sestre su previše zauzete da bi
hranile pacijente”. Prema podacima Dayli Mail-a, samo u 2011. godini su od
neuhranjenosti umrla 43 pacijenta, još 291 je „umrlo u stanju krajnje
iscrpljenosti”, a broj pacijenata koji su poslati kući na dalje lečenje u
stanju iscrpljenosti je dupliran i iznosio je 5.558. Pritom Nacionalni
zdravstveni sistem Velike Britanije optužuju za krivotvorenje cifara smanjenjem
broja bolesnika koji su umrli zato što nisu negovani kako treba. Slična
situacija je i u staračkim domovima.
Britanci sve očiglednije postaju alkoholičari. Premijer Dejvid Kemeron je
alkoholisanost stanovništva uporedio sa nacionalnom katastrofom. Po čitavoj
zemlji kao pečurke niču mreže prihvatilišta za trežnjenje alkoholisanih lica.
Institucija porodice u zemlji se naglo degradira. Svaki 10-godišnji mangup već zna svoja prava i šta god da mu se ne svidi u odnosu prema njemu on preti da će prijaviti svoje roditelje. Prema podacima The Telegraph-a, 9 od 10 britanskih roditelja čiju decu uče da se žale školi, policiji i specijalnim službama na „loše” roditelje, izjavljuje da bi oni želeli da njihova deca žive u „optimističkijoj” i kulturnijoj zemlji.
Britanska omladina (do 16 godina) poslednje decenije vodi u Evropi po pokazateljima asocijalnog ponašanja. Statistika tvrdi da su redovno alkoholisani 27 odsto Britanaca, 12 odsto Nemaca, 5 odsto Italijana i 3 odsto Francuza; da je najmanje u jednoj tuči u poslednjih godinu dana učestvovalo: 49 odsto britanske omladine, 38 francuske i italijanske; 28 odsto nemačke; rano seksualno iskustvo doživljavaju: 38 odsto Engleza, 28 Nemaca, 24 Italijana i 22 odsto Francuza. Usput, Engleska drži evropski rekord po broju mladalačkih trudnoća.
Britanski studenti koji su ogrezli u dugovima otvoreno „zarađuju” pomoću prostitucije. U poslednjih par godina lihvari su ih uvukli u blato potrošačkog kreditiranja toliko duboko (kamata ide do 4.000 odsto godišnje), da su čak i zvanične univerzitetske vlasti priznale tu činjenicu i kako bi makar unekoliko smanjili veličinu katastrofe zabranjuju lihvarima da rade na teritoriji univerzitetskih kampusa.
U februaru ove godine parlament Britanije je i zvanično odobrio sodomiju tako što je glasao za zakonski projekt legalizovanja „istopolnih” brakova, a vlada se priprema da dozvoli sodomitima da se venčaju u crkvi. Skoro polovina stanovnika Velike Britanije danas odobrava homoseksualne brakove. Pre pola godine britanska Nacionalna asocijacija direktora škola je pozvala da se u školske planove unese i proučavanje pornografije, čija bi obuka počinjala od 10 godina starosti deteta. Istovremeno je doneta odluka da se iz škola otpuste učitelji koji „odbijaju da govore o gejevima” i da se roditeljima zabrani da decu izvode sa časova, na kojima će se govoriti o „istopolnim brakovima”.
I bez obzira na sve rečeno, društvo uopšte ne zvoni na uzbunu. Odrasli ili više ne mogu ili se plaše da deluju na omladinu koja se otela njihovoj kontroli.
Prema rezultatima ankete koju je pre nekoliko meseci sproveo Hadersfildski univerzitet, preko 50 odsto britanskih porodica koje prosečno žive želi da napusti zemlju (od njih bi svaka treća želela da se preseli u Australiju). Prema istraživanju koje je objavio The Telegraph, na emigriranje ih teraju ekonomska kriza, visoke cene stanovanja i gubljenje osećanja zajedništva među stanovništvom Velike Britanije.
Institucija porodice u zemlji se naglo degradira. Svaki 10-godišnji mangup već zna svoja prava i šta god da mu se ne svidi u odnosu prema njemu on preti da će prijaviti svoje roditelje. Prema podacima The Telegraph-a, 9 od 10 britanskih roditelja čiju decu uče da se žale školi, policiji i specijalnim službama na „loše” roditelje, izjavljuje da bi oni želeli da njihova deca žive u „optimističkijoj” i kulturnijoj zemlji.
Britanska omladina (do 16 godina) poslednje decenije vodi u Evropi po pokazateljima asocijalnog ponašanja. Statistika tvrdi da su redovno alkoholisani 27 odsto Britanaca, 12 odsto Nemaca, 5 odsto Italijana i 3 odsto Francuza; da je najmanje u jednoj tuči u poslednjih godinu dana učestvovalo: 49 odsto britanske omladine, 38 francuske i italijanske; 28 odsto nemačke; rano seksualno iskustvo doživljavaju: 38 odsto Engleza, 28 Nemaca, 24 Italijana i 22 odsto Francuza. Usput, Engleska drži evropski rekord po broju mladalačkih trudnoća.
Britanski studenti koji su ogrezli u dugovima otvoreno „zarađuju” pomoću prostitucije. U poslednjih par godina lihvari su ih uvukli u blato potrošačkog kreditiranja toliko duboko (kamata ide do 4.000 odsto godišnje), da su čak i zvanične univerzitetske vlasti priznale tu činjenicu i kako bi makar unekoliko smanjili veličinu katastrofe zabranjuju lihvarima da rade na teritoriji univerzitetskih kampusa.
U februaru ove godine parlament Britanije je i zvanično odobrio sodomiju tako što je glasao za zakonski projekt legalizovanja „istopolnih” brakova, a vlada se priprema da dozvoli sodomitima da se venčaju u crkvi. Skoro polovina stanovnika Velike Britanije danas odobrava homoseksualne brakove. Pre pola godine britanska Nacionalna asocijacija direktora škola je pozvala da se u školske planove unese i proučavanje pornografije, čija bi obuka počinjala od 10 godina starosti deteta. Istovremeno je doneta odluka da se iz škola otpuste učitelji koji „odbijaju da govore o gejevima” i da se roditeljima zabrani da decu izvode sa časova, na kojima će se govoriti o „istopolnim brakovima”.
I bez obzira na sve rečeno, društvo uopšte ne zvoni na uzbunu. Odrasli ili više ne mogu ili se plaše da deluju na omladinu koja se otela njihovoj kontroli.
Prema rezultatima ankete koju je pre nekoliko meseci sproveo Hadersfildski univerzitet, preko 50 odsto britanskih porodica koje prosečno žive želi da napusti zemlju (od njih bi svaka treća želela da se preseli u Australiju). Prema istraživanju koje je objavio The Telegraph, na emigriranje ih teraju ekonomska kriza, visoke cene stanovanja i gubljenje osećanja zajedništva među stanovništvom Velike Britanije.
Нема коментара:
Постави коментар