Ако под патриотском опцијом подразумевамо све оно што пружа било
какав отпор добро контролисаној власти по питањима Косова и ЕУ, онда ту спадају
ДСС, СРС, Двери, Наши и неки други покрети.
Патриотска опција се даље дели на две групације: оне које власт и њихове газде
не покушавају да сакрију од очију српске јавности (ДСС и СРС) и оне које свим
средствима покушавају - и добрим делом успевају - да помету под тепих.
Глави разлог што се ДСС и СРС углавном остављају на миру је што су безопасне.
ДСС је већ био у прилици да спроводи своју политику у првој постоктобарској власти. Тада се показало да је то партија без зуба и без песнице којом некада треба ударити о сто. Став ДСС-а о економској и војној неутралности је врло опасан концепт. Намера је да се ДСС-у обезбеди „коалициони потенцијал”, тако да би ДСС могао да уђе у постизборне коалиције у којима би своја основна начела ставио на лед, као што је то већ неколико пута урадио до сада. С друге стране, у геополитичким околностима где се велики све више хватају за гушу, неутралност значи да ниси ни са ким и да ће свако да те ћушка по вољи.
СРС је стара партија са фараонским уређењем. Она је у стању да привуче један константан број гласача, никада довољан да се преузме власт и као такав СРС је безопасаан за управљање Србијом из амбасада. То што су двери узеле пола гласача СРС-а треба да буде знак за узбуну: ако један мали покрет практично из илегале може да узме пола гласача једној старој партији, онда нешто са том партијом није у реду. Уместо што бацаају дрвље на Двери, у СРС би требало да се добро замисле шта није у реду. А много тога није у реду.
И ДСС и СРС су старе, окоштале партије које су давно прошле свој зенит. Они не могу да угрозе жуту камарилу коју сачињавају СНС, ДС, СПС, ЛДП и други. Не треба се заваравати: жути имају заједничког газду под чијим корбачом ће ући у коалицију и докрајчити Србију.
За кога гласати?
Гласајте за оне чији програм вам је најближи. Не правите калкулацију ко може победити, ко може прећи цензус. Нисте на кладионици, него на изборима који су једина прилика где можете рећи своје мишљење. Реците га, па макар да сте сами на свету.
Глави разлог што се ДСС и СРС углавном остављају на миру је што су безопасне.
ДСС је већ био у прилици да спроводи своју политику у првој постоктобарској власти. Тада се показало да је то партија без зуба и без песнице којом некада треба ударити о сто. Став ДСС-а о економској и војној неутралности је врло опасан концепт. Намера је да се ДСС-у обезбеди „коалициони потенцијал”, тако да би ДСС могао да уђе у постизборне коалиције у којима би своја основна начела ставио на лед, као што је то већ неколико пута урадио до сада. С друге стране, у геополитичким околностима где се велики све више хватају за гушу, неутралност значи да ниси ни са ким и да ће свако да те ћушка по вољи.
СРС је стара партија са фараонским уређењем. Она је у стању да привуче један константан број гласача, никада довољан да се преузме власт и као такав СРС је безопасаан за управљање Србијом из амбасада. То што су двери узеле пола гласача СРС-а треба да буде знак за узбуну: ако један мали покрет практично из илегале може да узме пола гласача једној старој партији, онда нешто са том партијом није у реду. Уместо што бацаају дрвље на Двери, у СРС би требало да се добро замисле шта није у реду. А много тога није у реду.
И ДСС и СРС су старе, окоштале партије које су давно прошле свој зенит. Они не могу да угрозе жуту камарилу коју сачињавају СНС, ДС, СПС, ЛДП и други. Не треба се заваравати: жути имају заједничког газду под чијим корбачом ће ући у коалицију и докрајчити Србију.
За кога гласати?
Гласајте за оне чији програм вам је најближи. Не правите калкулацију ко може победити, ко може прећи цензус. Нисте на кладионици, него на изборима који су једина прилика где можете рећи своје мишљење. Реците га, па макар да сте сами на свету.
Нема коментара:
Постави коментар