Perčevićeva firma dužna kod 25 banaka (od 29 koliko radi u Srbiji)

Kompanija u vlasništvu Gorana Perčevića u proseku svakoj banci s kojom je poslovala duguje 2,2 miliona evra.

Takvih banaka kojima je „Interkomerc“ dužan ima čak 25 od ukupno 29 koliko ih posluje u Srbiji.

Ova kompanija, koja se bavi trgovinom, prva je na listi Narodne banke Srbije po visini blokade. Njeni računi u neprekidnoj su blokadi od 12. novembra prošle godine. Blokada je u prethodni petak dostigla 6,6 milijardi dinara.

Karijera:

Perčević je, kao lider Mladih socijalista, napredovao i 1992. postao potpredsednik SPS, koji je napustio 2006.

„Interkomerc“ ima 31 račun u 25 banaka. Dospele dugove ova kompanija nema samo u Oportjuniti banci, KBC banci i Jugobanci iz Kosovske Mitrovice. Od svih računa blokadi ne podležu samo dva od tri računa u Sosijete ženeral banci i jedan od dva računa u Unikredit banci.

Prema podacima Agencije za privredne registre, Perčević se vodi kao suvlasnik ili osnivač najmanje devet firmi. Osim „Interkomerca“ i „Koteksta“, ima udela i u preduzećima „Interkomerc agrar“, „Interbriko“, „Interkom“, „Zlatarka Komorani“...

 Njegovo ime nezvanično se vezuje i za kompaniju „Pro Logistic RPC“, čiji je stopostotni osnivač kompanija „Hexsim Limited“ sa Kipra.

„Interkomerc“ je upao u problem s likvidnošću krajem prošle godine. Tada su počele da ga blokiraju banke, a potom i Poreska uprava Srbije za dug od 16 miliona dinara. Na spisku najvećih poreskih dužnika firme Gorana Perčevića pojavile su se prvi put u decembru prošle godine.

Perčević za „Blic“ tvrdi da je u blokadi tri meseca. Do tada je, kako kaže, redovno vraćao kredite bankama, ali i plaćao porez državi i plate zaposlenima.

- Blokada kod Poreske uprave se smanjuje. Sve dugove za decembar smo platili - rekao je Perčević.

Na pitanje zašto je došao u probleme, navodi tri razloga.

- Prvi je opšti. U Srbiji danas imate oko 33 odsto nenaplativih kredita u privredi, nezvanično i 50 procenata. A ako je ovaj pokazatelj veći od deset odsto, onda to nije problem menadžmenta kompanije, nego sistema. Drugo, „Interkomerc“ je mnogo investirao u proizvodnju, posebno u prehrambenu industriju, dok su s druge strane banke koje treba da vas podrže nestajale ili se povlačile. Konačno, rokovi plaćanja u agrobiznisu su skraćeni na 60 dana - pojasnio je Perčević za „Blic“ i dodao da je prošle godine prestao da radi Fond za razvoj od koga su uzimali dosta kredita.

Kako je „Blic“ juče pisao, vlasnik „Interkomerca“ je kredite 2008. i 2009. uglavnom garantovao nekretninama u centru Beograda gde ima 1.775 kvadrata, i na Novom Beogradu gde poseduje zgradu od blizu 4.000 kvadrata. Godinu dana kasnije za zajmove je zalagao i novčana potraživanja po osnovu izdavanja poslovnog prostora i prodaje robe. Na ovaj način je dolazio do kredita uglavnom u manjim bankama.

Perčević je u žižu dospeo prethodne nedelje kada ga je Nebojša Divljan, najveći akcionar sada ugašene Univerzal banke, označio kao jednog od njenih najvećih dužnika. U ovoj banci, tvrdi Divljan, Perčević se zadužio za 1,27 milijardi dinara. Perčević, međutim, tvrdi da je ovaj, kao i svi njegovi drugi dugovi o kojima se priča, tri puta manji.

Perčević je ponudio plan reorganizacije „Interkomerca“, koji bi trebalo da omogući nastavak rada kompanije.