Горњи Милановац

Тометино Поље је село које се налази на падинама Дивчибара на самој граници између општина Горњи Милановац и Пожега, и село у којем се већ деценијама људи рађају само да би одатле отишли или умрли. Средина сеоског пута је и граница две општине и ако неко закорачи лево од замишљене линије средином пута већ се налази у општини Пожега, ако закорачи десно, онда је још увек у надлежости администрације општине Горњи Милановац.

"Да власт није корумпирана, на дозволе за почетак рада фабрике воде коју је изградио за свега шест месеци, не би чекао више од четири године. Нема краја заврзламама"

Грађевински инжењер и предузетник Радојко Милинковић тврди да је овде власт корумпирана и да у општини Горњи Милановац, осим часних изузетака, мало ко одговорно ради оно зашта је задужен. Јер, да је другачије, истиче Милинковић, на дозволе за почетак рада фабрике воде коју је изградио за свега шест месеци, не би чекао више од четири године и још се не назире крај административних заврзлама на које је утрошио много времена, живаца и огроман новац. Но, упорни грађевинац и инвеститор не одустаје од идеје да флашира воду са падина Дивчибара која већ има име кристална вода, и тиме покрене и оживи село са тридесетак домова и двадестак неожењених момака.

Безводна земља

- Радни век сам провео као инжењер грађевинарства на градилиштима широм света, између осталог, градио сам и чувени хотел ’Џингис кан" у Монголији, а по повратку у Србију, у Београду сам основао своје приватне грађевинске фирме које послују веома успешно. Но, један део мене је увек био у Тометином Пољу где сам од оца Милете наследио 43 хектара земље и када сам проценио да је за то време на месту где је била стара очева кућа саградио сам нову кућу, а око куће сам засадио воћњак са око 500 шљива.

 Но, на земљи која је доста каменита требало је доста воде због чега сам ископао два бунара, дубока око 90 метара, како бих решио проблем заливања воћњака. Наравно, интересовао ме је квалитет те воде и био сам пријатно изненађен када ми је стигла анализа воде којом се показало да је реч о веома здравој води за пиће, изузетног квалитета. Наравно, истог тренутка у мени се јавила идеја да у Тометином Пољу саградим фабрику воде у којој би радили углавном млађи људи из села, чиме би оно оживело. Како сам замислио, тако сам и урадио, али у Србији се све ради на тежи начин - објашњава Радојко Милинковић уз напомену да је воду на анализу слао у најеминентије немачке лабораторије које су је оцениле највишим оценама.

Но, улагати у Србију, осим декларативних изјава политичара, није тако једноставно у шта се веома брзо уверио и Радојко Милинковић.

- Са прикупљањем разноразних дозвола сам почео пре четири године и до сада сам прикупио између 70 и 120 разноразних дозвола, уверења, потврда са свим могућим штамбиљима и печатима, али посао прикупљања свих дозвола још није завршен. Кажем да сам прибавио стотинак разноразних дозвола јер се за сваку дозволу траже нека нова уверења, прорачуни, енергетске сагласности и никад краја. На путу до коначне дозволе, наравно, најгора је администрација са којом не можемо да се изборимо ни ми који смо одавде и мислимо да добро познајемо процедуре, а шта би у овој ситуацији радио инвеститор из иностранства, може се само замислити. Ма, једноставно би окренуо леђа и отишао у неку другу земљу где се дозвола за развијање неког посла добија за свега неколико дана. Једноставно, уколико се овако настави, уколико нам власт и даље буде препотентна и при томе нико не зна да ради посао за који је плаћен, онда неће бити ништа од инвеститора из света - тврди Милинковић.

Кинеско постројење

Да је Србија земља у којој се лови у мутном уверио се Милинковић и приликом набавке постројења за фабрику воде у којој ће се, када проради, дневно флаширати око 40.000 литара воде која ће бити намењена углавном тржишту западне Европе.

- У Србији су ми за линију за флаширање воде домаћи понуђачи тражили око 800.000 евра, што је било превише, те сам комплетну и веома квалитетну линију купио у Кини по цени која је за око 10 до 12 пута јефтинија од оне која ми је нуђена у Србији. Такође, када су машине стигле и када је требало да буду инсталиране, домаћи монтери су ми за тај посао тражили око 50.000 евра, али сам се и у тој ситуацији ослонио на Кинезе којима у послу нема равних.

Бандера у иностранству

Како би обезбедио сигурно напајање фабрике електричном енергијом, Радојко Милинковић је морао да уложи у куповину трафо-станице и изградњу далековода од 18 бандера од којих се 17 налази на територији општине Пожега, а једна на територији општине Горњи Милановац. Због подељености надлежности електродистрибуција, како каже, морао је да направи посебне дозволе за бандере које су са оне стране пута, као и за једну бандеру која је са друге стане пута и припада општини Горњи Милановац.

- Као пример аљкавости наше администрације нека послужи и та једна бандера за коју сам морао да тражим све могуће дозволе као и за бандере које се налазе са друге стране административне границе две општине. Права будалаштина, али је тако - каже Милинковић, који је морао сам да улаже и у сеоске путеве.

Председник је заузет

Радојко Милинковић је веома љут на администрацију у Србији, а посебно на општинско руководство у Горњем Милановцу.

- Неколико пута сам покушавао да закажем пријем код председника општине Милисава Мирковића, без жеље да тражим било шта, већ да му појасним у шта улажем свој новац и какве ће користи од тога имати општина, али безуспешно јер сам од секретарице увек добијао одговор да је председник заузет. На крају сам председнику написао писмо након чега ми се телефоном јавио његов заменик Мирослав Миловановић, али је наш разговор трајао врло кратко. Заправо, трајао је само до његовог питања где се налази село Тометино Поље. Када ме је то питао човек који треба да зна сваки заселак у општини јер тамо живе и његови гласачи, било ми је јасно да он није мој саговорник - наглашава Радојко Милинковић.

Из Кине су стигла два инжењера и за свега две недеље завршили су све послове око инсталирања постројења и све је то коштало, заједно са трошковима пута и њиховог боравка - 842 долара. Сви послови око фабрике у којој ће се флаширати кристална вода су завршени, али не и послови око добијања свих дозвола за рад који трају тачно 4 године и један месец - објашњава Радојко Милинковић.

Радојко Милинковић је веома упоран и не сумња да ће фабрика воде коју је изградио на очевини на Дивчибарама убрзо прорадити, али томе се радују и многобројни мештани Тометиног Поља.

- У Тометином Пољу тренутно има двадесетак неожењених момака, од којих су се двојица већ оженила на основу очекивања да ће ускоро добити посао у фабрици, а надам се да ће и сви други који ће бити запослени у фабрици остати у селу. Уосталом, то ми је највећа жеља која ће се ускоро и остварити јер ће у фабрици воде посао наћи око 40 радника - каже за "Вести" Радојко Милинковић још није извео рачуницу колико је до сада уложио у изградњу фабрике воде у селу Тометино Поље, али је сигурно да је у питању велики новац.