Rezultati US-NATO „demokracije” u Libiji

https://www.youtube.com/watch?v=ueevUPEsqGg

https://www.youtube.com/watch?v=DcPHaucSp-E

Istina o Gaddafiu i 16 stvari koje Libija vise nikada neće videti

https://www.youtube.com/watch?v=MdJEJl6Dt38

1. U Libiji ne postoje racuni za struju. Elektricna energija je besplatna za sve gradjane.

2. U Libiji ne postoji kamata na kredite. Sve banke u Libiji su u državnom vlasnistvu i po zakonu se bankarski krediti za gradjane Libije izdaju sa 0% kamate.

3. Imati kucu i dok se u Libiji smatra ljudskim pravom.

4. Svi mladenci u Libiji od države dobijaju 60.000 dinara (oko 50.000 dolara) da kupe kucu i zapocnu zajednicki zivot.

5. Obrazovanje i medicinska zastita u Libiji su besplatni. Pre Gadafija, svega 25% Libijaca je bilo pismeno. Danas je taj broj mnogo veci, čak 83%.

6. Ukoliko u Libiji želite da zapocnete poljoprivrednu proizvodnju, od države ćete dobiti: kucu, njivu, opremu, seme, stoku... I sve to besplatno. Da lakse zapocnete biznis.

7. Ukoliko gradjanin Libije ne može da pronadje odgovarajuce medicinske i obrazovne usluge u svojoj zemlji, država će mu platiti put u inostranstvo uz 2.300 dolara pomoći mesecno za vreme trajanja odsustva.

8. Ukoliko gradjanin Libije kupi novi automobil, država će subvencionisati 50% cene.

9. Cena benzina u Libiji je 14 centi po litru.

10. Libija je zemlja koja nikome ne duguje ništa. Njene rezerve od 150 milijardi dolara u inostranim zemljama sada su zamrznute.

11. Ukoliko gradjanin Libije nakon što zavrsi skolu ne može da pronadje odgovarajuce zanimanje, država će mu placati prosecnu platu za njegovu profesiju sve dok ne pronadje posao.

12. Deo zarade od nafte koju Libija proda, uplacuje se na racun svakog stanovnika Libije.

13. Majka koja rodi dete, dobije od države pomoć od 5.000 dolara.

14. 40 vekni hleba u Libiji kostaju 15 centi.

15. 25% gradjana Libije ima diplomu fakulteta.

16. Gadafi je sprovodio najveci projekat navodnjavanja na svetu poznat kao „Great Manmade River Project”, kako bi vodu učinio dostupnom sirom pustinje. 

„FIAT“ IZ KRAGUJEVCA DUGUJE PREKO 1.3 MILIJARDE EVRA

Povodom vesti o skorašnjem zatvaranju Fiata iz Kragujevca i preseljenju proizvodnje u Brazil raspitali smo se koliko su velika dugovanja i obaveze fabrike iz Kragujevca i došli smo do gotovo neverovatnih podataka.
Ukupne obaveze „FIAT“ Srbija trenutno su veće od 1.3 milijarde evra i to prema podacima samog Fiata! Mnogi u Srbiji i dalje veruju da FIAT izvozi iz Srbije i da je jedan od najvećih srpskih izvoznika ali je prava istina zapravo mnogo drugačija. FIAT u Srbiji radi samo doradu što se u principu svodi samo na montažu i lakiranje.
Ti poslovi dorade su zapravo veoma jeftini poslovi dok su svi delovi, oprema, znanje i tehnologija uvezeni. Kada se pogleda i preračuna ono što FIAT uvozi i izvozi rezultat izvoza je minoran. FIAT u Srbiji u stvari iskorišćava samo veoma jeftinu radnu snagu i besplatnu infrastrukturu koju je dobio od Republike Srbije. FIAT od Srbije dobija jeftinu struju, ogromne subvencije za plate zaposlenih radnika, koje po radniku dostižu i čitavih 15.000 evra.
 Potraživanja Republike Srbije prema FIAT-u u ovoj 2014. godini iznose preko 2.4 milijarde dinara što govori da su srpski poreski obveznici ti koji finansiraju ovu italijansku multinacionalnu kompaniju. Italijani inače preko naduvanih troškova i plaćanja konsalting usluga izvlače ogroman novac iz firme.
Gubici Republike Srbije po sklopljenom FIAT automobilu u Kragujevcu mere se hiljadama evra. Kada FIAT konačno odluči da se povuče iz Srbije a taj dan prema svim nagoveštajima nije daleko, državi Srbiji ostaviće preko milijardu evra dugova koji će opet biti pretvoreni u javni dug tako da će građani Srbije ponovo plaćati katastrofalne greške političara.
 Da li vam je sada jasnije zašto se krije ugovor koji je Republika Srbija sklopila sa FIAT-om i zašto je isti proglašen za tajnu? Srbija danas

ČUDESNA MOĆ SODE BIKARBONE

Ovo je 46 načina kako možete da je iskoristite!
Sodom bikarbonom možete ugasiti male požare nastale paljenjem masnoće, drveta, tkanina, ili električnih kablova- šaku sode prospite po vatri
Soda bikarbona, nega, prirodno, foto: Profimedia

Foto: Profimedia

Treba biti mudar i koristiti jednu stvar za više toga. Važno je da znate šta sve možete koristiti i za koje svrhe. Što se tiče sode bikarbone, nju možete koristiti na različite načine, za lečenje, čišćenje, kuvanje, osvežavanje, održavanje i još puno toga.

Pročitajte za šta je sve dobra soda bikarbona. I svima je dostupna.

1. Napravite bio-prašak za pecivo, tako da pomešate 2 dela vinskog kamena, 1 deo sode bikarbone i 1 deo kukuruznog skroba. Osim u prehrani, prašak za pecivo možete koristiti i za čišćenje doma. Odličan je za uklanjanje mrlja od kafe ili čaja, a ne izbeljuje boju tkanine.

2. Sodom bikarbonom možete ugasiti male požare nastale paljenjem masnoće, drveta, tkanina, ili električnih kablova- šaku sode prospite po vatri.

3. Namočite voće i povrće u mešavinu sode bikarbone i vode. Soda će omekšati vodu i bolje ga oprati. Primetićete da voće počinje da „škripi“ u vašim rukama, sto je znak čistoće. Isperite običnom vodom.

4. U kantu za otpatke uspite malo sode bikarbone, pre nego što u nju stavite vrećicu za smeće. Pomoći će ukloniti neugodne mirise.

5. Namočite platnene pelene u mešavinu vode i sode bikarbone, pre pranja u veš mašini.

6. Mrlje od ulja i masti uklonit ćete s odeće ako sodu bikarbonu dodate vodi za pranje.

7. Očistite frizider i zamrzivač tako da na vlažnu krpu nanesete sodu bikarbonu i obrišete površine. Isperite običnom vodom. U hladnjaku i frizideru neće biti neugodnih mirisa, ako u njemu držite otvorenu posudicu sa sodom bikarbonom, koju je potrebno povremeno promešati. Zamenite je novom količinom sode svaka dva meseca.

9. Soda odlično uklanja mirise mačaka. Na dno kutije stavite sodu, te prekrijte s tri puta većom količnom peska za mačke.

10. U ves masinu uvek dodajte pola šoljice sode, pri pranju rublja. Jednom u nekoliko meseci očistite vašu mašinu, tako što ćete dodati sodu i limuntus i pustite da prazna mašina odradi jedan ciklus pranja.

11. Češljeve i četke najlakše ćete očistiti mešavinom vode i sode. Ulijte u posudu tople vode, dodajte 1 kasicicu šampona i pola šoljice sode bikarbone. Potopite četke pola sata, isperite u toploj vodi i osušite. Ova smesa će očistiti četke i dati im svež miris.

12. Posude za hranu i za piće perite u sodi i vodi.

13. Pločice u kuhinji i kupatilu besprekorno će očistiti mešavina praška za pecivo i limunovog soka. Vrućom vodom omekšajte talog na pločicama, a zatim ih istrljajte pripremljenom mešavinom praška za pecivo i limunovog soka, isperite i obrišite suvim peškirom.

14. Mramorne površine perite u mešavini od 3 kašike sode na jedan litar tople vode. Pustite desetak minuta da deluje, pa isperite običnom vodom. Plastificirane stolice i stolove operite vlažnim sundjerom sa sodom bikarbonom. Da biste uklonili teške mrlje s ove vrste nameštaja, napravite gustu pastu od sode i vode i nanesite je, ostavite da deluje neko vreme, te isperite vodom.

15. Ustajali miris u termos bocama uklonit ćete mešavinom sode i vode.

16. Staklene i inoks posude za kafu (ne aluminijske!) perite u mešavini od 3 kašike sode na litar tople vode. Aparat za filter kafu očistite tako da aparat jedan ciklus odradi s mešavinom vode i sode. Dobro isperite vodom.

17. Bočice za bebe odlično će oprati soda otopljena u vrućoj vodi.

18. Roštilj lako ćete oprati ako po njemu pospete sodu, pustite da deluje neko vreme i isperete vodom.

19. Masne podove u garaži i radionici pospite sodom bikarbonom, ostavite da deluje neko vreme, oribajte i isperite vodom.

20. Mašinu za sudove očistite kao i veš masinu – jedan ciklus prođite sa sodom, umesto sa sredstvom za pranje posuđa. Da biste uklonili neugodne mirise u mašini, po dnu pospite sodu bikarbonu.

21. Da biste uklonili zagorelu hranu iz lonaca, ostavite ih da se natope u rastvoru sode i vode, desetak minuta pre pranja u mašini. Ili ih ručno operite vlažnom žičanom četkom i sodom bikarbonom. Jako zagorele lonce pospite debelim slojem sode, te dodajte malo vode- toliko da navlaži sodu. Ostavite preko noći i drugi dan oribajte

22. Porcelansko i stakleno posuđe perite u mešavini sode i vode. Isperite vodom i osušite.

23. Smrad iz pepeljara uklonite mešavinom sode i vode. Pospite malo sode bikarbone u pepeljaru da biste uklonili miris dima i ugasili žar cigarete.

24. Kupatilo – kadu, tuš-kabinu, umivaonik i WC-šolju održavajte čistima vlažnim sunđerom sa sodom bikarbonom. U slivnike svake nedelje sipajte 4 kasike sode i biće čisti, neće zaudarati i neće se začepiti. Isperite sodu u cevi vrelom vodom.

25. Staklo na tuš kabini namočite u rastvoru sode i vode-lako ćete ga održavati čistim!

26. Da biste uklonili jake mirise hrane s ruku, navlažite ruke, snažno ih istrljajte sodom i isperite vodom.

27. Operite zube i zubno meso mokrom četkicom za zube na koju ste naneli sodu bikarbonu.

28. Da biste uklonili smrad iz obuće – tenisica, čizama, cipela, papuča uspite u njih sodu bikarbonu.

29. Dodajte pola šoljice sode bikarbone u vodu za kupanje – koža će vam biti meka.

30. Da biste iscelili osip od pelena, dodajte 2 kasicice sode bikarbone u vodu u kojoj kupate bebu.

31. Ubode komaraca i opekotine od meduza i koprive efikasno će izlečiti pasta od vode i sode bikarbone- nanesite je direktno na povređeno područje kože.

32. Žgaravicu i refluks kiseline umiriće mešavina pola kašičice sode bikarbone u pola šoljice vode.

33. Ako se koristi kao voda za ispiranje usne šupljine, soda ublažava bol nastalu od otvorenih rana i čireva.

34. Opekotine od sunca smiriće oblog od guste paste sode i vode.

35. Pčelinji ubod smiriće oblog od guste paste sode i vode.

36. Napravite verziju glinamola od sode bikarbone: pomešajte 320 mL vode, 2 šoljice sode bikarbone i 1 šoljicu kukuruznog skroba.

37. Soda bikarbona se može koristiti kao efikasan dezodorans – nanesite je pod pazuhe, ukloniće neugodan miris znoja.

38. Ako dete povrati po sebi ili po kauču, navlažite tkaninu, natapkajte sodu bikarbonu i nanesite je na nameštaj ili odeću – miris će nestati.

39. Soda odbija vodu od stakla – nanesite sodu bikarbonu na vlažnu tkaninu i obrišite prozore i automobilska stakla iznutra i spolja.

40. Vremenom različite sunđeri za pranje posuđa počinju da zaudaraju. Prokuvajte ih u vodi kojoj ste dodali sodu bikarbonu.

41. Sodom bikarbonom efikasno možete očistiti platnene torbe i kovčege. Pospite malo sode bikarbone, te četkicom utrljajte u tkaninu- zatim usisajte ostatke sode s torbe.

42. Viljuške, kašike, noževe i ostali pribor za jelo izrađen od srebra i nikla, kao i srebrni nakit, možete očisiti za samo 5 minuta, na ovaj brz i jednostavan način.

43. Kad čistite piliće, dodajte 1 kašiku sode bikarbone u kipuću vodu. Lakše ćete odvojiti perje, a meso će biti čisto i belo.

44. Mrlje od raznih bobica uklonite tako sto ćete da navlažite to područje vodom, načinite pastu od podjednake količine vode i sode bikarbone i nežno utrljajte na mrlju.

45. Stari recept za uklanjanje svakog traga vlage s tepiha je posipanje sodom bikarbonom. Ostavite najmanje sat-dva i usisajte. Isti prašak rešiće vas i „mirisa“ kućnih ljubimaca na tepisima, na kojima ga ostavite da deluje preko noći, a nakon toga temeljito usisajte.

46.Sodom bikarbonom lako se čiste tosteri i mikrotalasne rerne. 80 g sode bikarbone, pomešajte u pastu s 1 kašičicom sirćeta. Nanesite vlažnim sunđerom na unutrašnje zidove mikrotalasne. Isperite i ostavite vrata otvorena 15 minuta, da nestane miris. Ovo sredstvo uklanja mirise hrane iz mikrotalasne.

(Webtribune.rs)

Livadski, šumski, bagremov med... nije svejedno

Postoji mnogo vrsta meda i svu su manje-više lekoviti. Ovaj mali vodič može da vam pomogne prilikom izbora.

Lipov med
Lipov med je bistar, gotovo proziran i blagog je ukusa. Olakšava disajne tegobe i preporučuje se kod prehlade i gripa. Podstiče znojenje, povoljno deluje na varenje, ublažava grčeve u stomaku. Koristan je kod problema s bubrezima jer pospešuje izlučivanje štetnih sastojaka iz organizma. Lipov med se preporučuje srčanim bolesnicima.
Posebna preporuka: bolujete li od astme, pojedite punu kašiku rendanog rena sa lipovim medom.

Cvetni ili livadski med
Cvetni ili livadski med se dobija iz različitih vrsta cveća, zavisno od podneblja. Blagog je ukusa. Preporučuje se za podizanje imuniteta i oporavak nakon bolesti, kod sezonskih alergija i alergijske astme. Uvek je bolje uzimati cvetni med iz vaše okoline.
Uzimajte jednu kašiku meda dnevno, tokom cele godine, za oporavak organizma i borbu protiv alergija.

Bagremov med
Bagremov med je izrazito svetložute boje i blagog ukusa. Odgovara većini ljudi jer se njegova aroma praktički ne oseti. Odličan za decu (ali tek nakon prvog rođendana), kao i za osobe koje se oporavljaju nakon bolesti. Koristi se i kod  zatvora. Zbog sedativnog učinka pomaže kod nesanice, nervoze i napetosti.
Za smirenje pre spavanja popijte šalju čaja od matičnjaka s dodatkom kašičice meda od bagrema. Pušačima je preporučljivo odmah po ustajanju da pojedu kašiku meda od bagrema.

Heljdin med
Heljdin med ima najtamniju boju i opor okus. Bogat je mineralima i antioksidansima zbog čega spada u najzdravije vrste meda. Preporučuje se malokrvnim osobama i kao izuzetna pomoć kod kašlja.
Za ublažavanje kašlja kod dece dajte im jednu kašičicu ovog meda pre spavanja.

Kaduljin med
Kaduljin med najčešće je svetložute do zelenkaste boje, blago gorkog ukusa. Deluje opuštajuće i podiže raspoloženje. Odličan je dodatak preparatima protiv gihta. Koristi se protiv kašlja i za jačanje imuniteta.

Kestenov med
Kestenov med specifične je crvenosmeđe boje. Ima specifičan ukus koji mnogima ne odgovara, mada spada u najlekovitije. Koristi se kod gotovo svih bolesti i upala, pre svega kod čira na želucu, žutice, bakterija u mokraćnim organima, slabe cirkulacije i oslabljenog srčanog mišića.

Velika kašika meda od kestean pre spavanja pomaže protiv zatvora. Pušačima se preporučuje jedna kašika ovog meda ujutru, na prazan stomak.

Planinski med
Dobija se iz nezagađenog planinskog bilja i zbog toga je veoma tražen. Ima snažno antibakterijsko delovanje, koristi se za jačanje imuniteta, problema s disanjem, upale grla i sinusa.
Za jačanje organizma, najmanje pola sata pre doručka, popijte šolju toplog mleka zaslađenog planinskim medom.

Lavandin med
Lavandin med je intenzivnog ukusa i mirisa, a može biti tamnije ili svetlije žućkaste boje. Spada među lekovitije vrste meda, pre svega jer omogućava apsorpciju kalcijuma i gvožđa iz hrane. Posebno se preporučuje trudnicama i svima koji imaju manjak kalcijuma u organizmu, kod problema sa zubima i kostima, osteoporozom, povišenim krvnim tlakom, alergije na sunčevu svetlost. Pospešuje varenje, čisti pluća i umiruje kašalj.

Glogov med
Glogov med je smeđe boje i oporog ukusa. Preporučuje se srčanim bolesnicima jer reguliše krvni pritosak, pomaže kod ateroskleroze, angine pektoris, oštećenog srčanog mišića i upale srčanog mišića. Koristi se i za smirenje.
Za smanjivanje holesterola napravite pastu od ovog meda i cejlonskog cimeta u prahu. Namažite je na hleb i jedite za doručak.

Suncokretov med
Suncokretov med je specifične žute boje, brzo se kristalizuje. Koristi se protiv tegoba u vezi sa disajnim organima, kod upale grla i sinusa. Ubrzava zarastanje rana. Preporučuje se srčanim bolesnicima, starijim osobama kojima je potreban odmor i dodatna energija, kao i deci u razvoju.

Med od maslačka
Med od maslačka je intenzivne žute boje, brzo se kristalizuje. Ublažava posledice bolesti jetre i želuca. Pomaže kod gastritisa, kolitisa i zatvora. Za lečenje ovih tegoba, kašiku meda od maslačka razredite u čaši mineralne vode.

Med od ruzmarina
Med od ruzmarina je svetložute boje i jačeg ukusa. Ubrzava cirkulaciju, pobošljava rad jetre i pospešuje izlučivanje žuči. Dobar je protiv usporenog varenja, reume, gihta i visokog krvnog protiska.

Šumski med
Vrlo cenjena vrsta meda, tamne boje, veoma ukusan. Brzo se kristalizuje. Zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuje se anemičnim osobama, za oporavak nakon teških bolesti i operacija. Bogat je mineralnim solima i sadrži malo šećera, pa se često preporučuje dijabetičarima i sportistima. Trudnice ga mogu uzimati tokom cele trudnoće.
Ova vrsta meda preporučuje se posebno za lečenje upale pluća: veliku kašiku ovog meda  dodajte u tri decilitra biljnog čaja i pijte tri puta dnevno pre jela.

КИНА КУПУЈЕ РУБЉЕ, РЕШАВА СЕ ДОЛАРА И ПОМАЖЕ КОНСОЛИДАЦИЈУ РУСКЕ ВАЛУТЕ

уторак, 23 децембар 2014 20:41 

Од почетка 2014, пре драстичног пада рубље, која се тренутно опоравља, Русија и Кина су повећали своју трговину у јуанима за 800 одсто
Кина ће помоћи Русији да избегне девалвацију рубље куповином руске валуте и смањивањем својих доларских резерви. У исто време, Кина би могла да ојача јуан, будући да је влади у Пекингу циљ да њихова валута постане глобална алтернатива долару, пише немачки магазин „Wirtschafts Deutsche Nachrichten”.
Државна управа за контролу девиза у Кини помно прати депресијацију рубље у односу на амерички долар, јер су Пекинг и Москва потписали „swap” билатералне уговоре у размени у износу од готово 25 милијарди долара, чиме су обострано пружили подршку националним валутама, наводи „Wirtschafts Deutsche Nachrichten”.
„Споразум са Русијом је усмерен првенствено против долара”, признају представници за медије Централне банке Кине. Кина има за циљ да смањи улогу америчког долара, смањујући своје резерве у доларима, а купујући руске рубље.
Од почетка 2014, пре драстичног пада рубље, која се тренутно опоравља, Русија и Кина су повећали своју трговину у јуанима за 800 одсто.
„С обзиром на тренутну ситуацију, употреба јуана као валуте плаћања у руско-кинеским трансакцијама ће само наставити да расте, а све како би се увећало међусобно поверење у трговини између две земље”, рекао је кинески министар трговине Гао Хученг.
Министар је такође додао да су западне санкције ојачале тренд интензивнијег кориштења јуана, који би требао да постане глобална алтернатива долару. У исто време, Гао Хученг је нагласио да „промене на тржишту валута имају мали утицај на сарадњу између Русије и Кине у енергетским и индустријским пројектима”.
У међувремену, шеф кинеске комерцијалне банке Yinshu Capital Wанг Фенг рекао је да је „споразум о међусобним трансакцијама у рубљима и јуану није само финасцијско питање, него има политички контекст као знак међусобног поверења”.

Извор Voxbblog, 23. 12. 2014.

Др Пол Крег Робертс

Др Пол Крег Робертс упозорио је да би Руси могли да ослободе такозваног „црног лабуда” против Запада. Др Робертс је такође разговарао о могућем ужасавајућем низу догађаја који би у потпуности уништио западни финансијски систем. 

Ево шта је он рекао: 

„Слушао сам вести данас и чуо како многи људи с одушевљењем кажу да је Русија готова и пропала и да ће ускоро постати вазалска држава Америке. Слушао сам то и размишљао 'Како људи могу бити тако глупи?' Али ето, јесу.
У међувремену, као део овог процеса, видећемо како Русија ослобађа црног лабуда који ће срушити западну кулу од карата…
Замислите да руска влада каже 'Па, пошто је напад на рубљу политички и пошто нам прави пуно проблема, нећемо платити део нашег дуга почетком 2015. године'.
Европски банкарски систем би био уништен јер су те банке ужасно подкапитализоване. Неке од њих имају дугове Русији који скоро да апсорбују читаву главницу капитала. Дакле, Руси уопште не морају да отплате дуг. Могу да кажу да ће га платити касније, када се рубља стабилизује.
Схватате какав би утицај таква одлука Русије имала на Запад? Сетите се како су браћа Леман пала и, поред Европе, повукла и САД са собом.
Шта ће произићи из свега тога? Ко зна? Постоје разне врсте деривативних финансија, а не знају се чак ни све уговорне стране. Ако би европске банке почеле да тону, ко зна кога би све повукле са собом. Међутим, читав западни систем је једна кула од карата заснована на манипулацији тржиштем. Довољно је само мало га гурнути и он ће се срушити.
Највећи од свих црних лабудова ослободио би се ако би се Руси јако разбеснели. Они би могли просто да позову европске власти и кажу да више не продају природни гас нити било који други облик енергије члановима НАТО.
Последица би био потпуни колапс НАТО. Чак ни марионетска држава попут Немачке не би дозволила да се њен народ смрзне и да се фабрике затворе. Једини могући исход би био крај НАТО.
Дакле, ако Руси пожеле да униште НАТО, то је све што треба да ураде. Падом НАТО, пала би и подршка америчке моћи.
То би ослободило гомилу црних лабудова. Скоро сваки банкарски систем би се распао уколико би дошло до затварања немачке индустрије. Све карте су у Путиновим рукама. Видећете како Русија, Индија и Кина преузимају свет 2015. године”.

Извор Webtribune, 22. децембар 2014. 

Има ли још неко да није обавештен

Prenosimo preveden tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista „Gardijan” dan nakon ubistva Zorana Đinđića. Tekst nosi naslov „Beogradski kvisling” i do sada nije citiran u domaćim medijima. 
U ovom tekstu autor iznosi činjenice o neuspelim reformama vlade Zorana Đinđića koje je demokratska vlast u Srbiji pokušala da sakrije kreirajući kult ličnosti pokojnog premijera. 
Na kraju teksta možete pronaći link ka originalnoj verziji teksta na engleskom jeziku. 

Piše: Nil Klark, 14. mart 2003. Gardian (London) 

Počasti Zoranu Đinđiću, ubijenom srpskom premijeru, pljušte kao kiša. Prvi je počeo predsednik Buš, hvaleći njegovo „snažno vođstvo”, dok je portparol kanadske vlade veličao „vesnika demokratije”, a Toni Bler govorio o energiji koju je Đinđić posvetio „reformisanju Srbije”.
U čituljama zapadnih listova Đinđić je skoro uvek slavljen kao bivši student-agitator, koji je hrabro poveo narodni ustanak protiv okrutnog diktatora i pokušao da uvede svoju zemlju u novu demokratsku eru. Ali izvan CNN-ove verzije svetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije.
Oni koji se ograđuju od doktrine promene režima trebalo bi da se sete da Irak nije prva zemlja u kojoj su američka i druge zapadne vlade pokušale organizovati uklanjanje vlade koja nije odgovarala njihovim strateškim interesima. Pre tri godine, na redu je bila Miloševićeva Jugoslavija.
U svojoj nedavnoj biografiji Miloševića, Adam LeBor otkriva kako su Sjedinjene Države natrpale 70 miliona dolara u kofere srpske opozicije u njenom naporu da zbaci jugoslovenskog lidera 2000. godine.
Po naređenju državnog sekretara Madlen Olbrajt, tajna američka kancelarija za jugoslovenske poslove bila je pripremljena da potpomogne organizovanje ustanka koji bi zbrisao autokratskog Miloševića sa vlasti.
Istovremeno, postoje dokazi da su podzemne kriminalne grupe, kontrolisane od strane Zorana Đinđića i povezane sa američkom obaveštajnom službom, izvele serije uspelih atentata ključnih ljudi koji su podržavali Miloševićev režim, uključujući ministra odbrane Pavla Bulatovića i Žiku Petrovića, šefa jugoslovenskog avioprevoza.
Kada su S. Milošević i njegova Socijalistička partija konačno pali, Sjedinjene Države su dobile „reformističku” vladu u Beogradu kakvu su želele. Novi predsednik Vojislav Koštunica je primio bukete, ali poluge moći je držao čovek Stejt Dipartmenta Zoran Đinđić – i on sigurno svoje vašingtonske sponzore nije izneverio!
Prvi prioritet je bio uvođenje programa „ekonomskih reformi” – što je izraz novog svetskog poretka za rasprodaju državne imovine u bescenje multinacionalnim kompanijama. Preko 700 000 jugoslovenskih preduzeća ostalo je u društvenom vlasništvu i uglavnom je bilo kontrolisano od strane radničkih odbora, sa svega 5% kapitala u privatnom vlasništvu.
Kompanije su mogle biti prodate ako je manje od 60% kapitala pripadalo radnicima. Đinđić je brzo promenio zakone i rasprodaja je mogla da počne.
Posle dve godine u kojima je hiljade društvenih preduzeća bilo prodato, (mnoga kompanijama koje su učestvovale u bombardovanju Jugoslavije 1999.), prošlomesečni izveštaj Svetske banke je obilovao pohvalama Đinđićevoj vladi i njenom „angažovanju internacionalnih banaka u procesu privatizacije”.
Ali Đinđiću nije bilo naređeno da proda samo državnu imovinu. Milošević je takođe morao da ode, za obećanu nagradu od sto miliona dolara, čak ako je to značilo i njegovo kidnapovanje u suprotnosti sa jugoslovenskim zakonima i slanje avionom RAF-a na američki finansirano režirano suđenje u Hag.
Kad je prodao imovinu svoje zemlje, njenog bivšeg predsednika i svoje političke rivale, šta je ješ ostalo da se proda? Jedino još sama država. I januara ove godine Đinđić je upravo to i uradio. Uprkos suprostavljanju većine njenih građana, „vesnik demokratije” sledio je zahteve „međunarodne zajednice” i posle 74 godine ime Jugoslavije nestalo je sa političke mape. Strateški cilj njene zamene serijom slabih, podeljenih protektorata konačno je bio postignut.
Ponekad, ipak, i najbolje izvedeni planovi krenu naopako. Uprkos zapadnim hvalospevima, malo će Srba oplakivati Đinđića. Za veliku većinu Srba, Đinđić će ostati zapamćen kao kvisling koji se obogatio prodajući svoju zemlju onima koji su tako nemilosrdno vodili rat protiv nje,svega nekoliko godina ranije.
Đinđićeve toliko hvaljene reforme podigle su cene komunalnih usluga nebu pod oblake, nezaposlenost je oštro skočila na 30%, i skoro dve trećine Srba sada živi ispod linije siromaštva.
Još nije jasno ko je ispalio hice koji su ubili Zorana Đinđića. Verovatnoća je da je to bila operacija podzemlja, njegove veze sa organizovanim kriminalom konačno su ga sustigle. Ali, ma kako to surovo zvučalo, ima mnogo ljudi u Srbiji koji bi rado povukli obarač. U svojoj nedavnoj poseti Beogradu, bio sam pogođen ne samo razinom ekonomske nepravde, nego i mržnjom skoro svakoga koga sam sreo prema premijeru, čija je popularnost u narodu pala ispod 10%
Lekcija iz Srbije za današnje serijske menjače režima je jednostavna. Možete pokušati da podjarmite ljude sankcijama, razaranjem i bombama. Možete, ako želite, da zbacite vlade koje vam se ne dopadaju, možete okušavati da nametnete svoju volju postavljanjem Hamida Karzaija, generala Tomija Frenksa ili Zorana Đinđića da glume imperijalne konzule.

Ali ne zamišljajte da možete naterati poniženi narod da ih poštuje. 

Tekst je preveden sa ovog linka: http://www.theguardian.com/world/2003/mar/14/serbia.comment 


Niel Klark je jedan od retkih engleza sa nešto moralnog digniteta. Evo šta kaže o Srbiji i Srbima, ciju je iskonsku plemenitost uspeo da uoci, a prevazisao je englesko licemerje u daleko tezem (za njih) cilju - da uoceno i prizna, i to javno: 

http://www.wavemagazine.net/arhiva/40/soc/interview-neil-clark.htm

Evo, prvi englez koji je javno priznao ocigledno: 

The war against Iraq was illegal and so too was the NATO bombing of FR Yugoslavia. International law is quite clear: a war can only be legal if the UN Security Council sanctions it, or if a country is under attack and fights back. Neither of these conditions was satisfied in 1999: There was no UN authorisation of the war, neither were any of the NATO countries under attack from FR Yugoslavia. Moreover, we should remember the principle of international law laid down at the Nuremberg trials of the Nazis after World War Two, namely that to launch a war of aggression against a sovereign state, as NATO did in 1999, is 'the surpreme international crime'. 


Dakle, NATO agresija na SRJ je bila „supreme international crime”.

Демократија

Демократија ће платити зато што ће покушати одговарати свима.
- Сиромаси ће хтети иметак богатих. А демократија ће им то дати.
- Млади ће хтети бити уважавани као стари, жене ће хтети бити као мушки, странци ће хтети права староседелаца. А демократија ће им то дати.
- Лопови и преваратни ће хтети важне државне функције. А демократија ће им то дати.
А када лопови и преваранти коначно демократски преузму власт, јер криминалци и злочинци теже моћи, настаће гора тираније него у време било које монархије или олигархије.

Сократ (470-399 п.н.е)

Прича о мајмунима

Било је то једном када је негде у неко село, на неком острву дошао странац.
Знао је да тамо живи на хиљаде мајмуна. И тако је сељацима
понудио 10 долара за сваког мајмуна којег ће за њега да ухвате.
Сељаци су са одушевљењем прихватили понуду странца
и одмах кренули у лов.
Човек је онда од њих откупи стотине мајмуна које су уловили,
а кад се број мајмуна мало смањио сељаци су престали да их лове.
Странац је стога подигао своју понуду и сељацима понудио
20 долара за сваког мајмуна.
Опет су сељаци без оклевања поновно кренули у лов.
Број мајмуна се још више смањио и људи су се поновно вратили
пољопривреди.
Човек је зато понуду повећао на 25 долара али, с временом, остало је врло мало мајмуна тако да је било готово немогуће наћи још којег.
Човек је тада најавио нову понуду. За сваког мајмуна
сељацима је понудио 50 долара. У исто време он је морао
због посла да отпутује, а за куповину мајмуна овластио је свог помоћника.
Како шефа није било, помоћник је сељацима дао понуду:
„Видите све ове мајмуне у кавезима које је прикупио мој шеф.
Продајем вам их по 35 долара а када се шеф врати у село, ви му их можете продати по 50 долара.”
Сељаци су се стварно организовали. Прикупили су сву своју уштеђевину
и откупили све мајмуне.
Никад више нису видјели ни човека ни његов помоћника,
остало је само острво пуно мајмуна као и на почетку.
Сада ћете можда боље разумети приче о деоницама,
хипотекама и банкама којих има све више и више; можда ће вам бити лакше да разумете приче о узроцима глобалне финансијске кризе, али се на крају све своди на то да је ово прича о мајмунима.

Zašto je propao Juzni tok

Najznacajnija vest u geostrateskom pogledu u poslednjih desetak dana, ne samo na našim prostorima već i sire, bez sumnje je povlacenje Rusije iz projekta Juzni tok. O ovome bruje kuloari u EU, vest je primljena kao veliko iznenadjenje, a najviše stete pretrpece zemlje kroz koje je Juzni tok trebalo da prolazi - Bugarska, Srbija, Madjarska i Austrija, pre svega.

Umesto Juznog toka, Putin je kao sto znamo preusmerio ruski gas preko Turske, dajuci pritom Turcima značajan popust na isti. Kolicina gasa - čija se vrednost meri desetinama milijardi evra na godisnjem nivou - prakticno je ista u tom projektu „plavi tok” kao u Juznom toku.

Šta se krije iza ovog poteza car-Putina?

Razlog, neposredni, kao sto znamo, jeste blokada projekta od strane Bugara. Razlog za blokadu je to što je EU insistirala da se gasovod može koristiti ne samo od strane Gasproma - koji ga gradi - već i od bilo kog dugog, tj. da kontrolu nad gasovodom ima EU a ne Rusija. Ovaj navodno antimonopolski „zakon” donesen je kada je već Juzni tok nacelno dogovoren, i iskljuciva mu je funkcija bila da spreči rusku kontrolu nad sopstvenim gasovodom, ako ne i sam Juzni tok.

Na ovu ucenu, najostrije je odgovorila Madjarska - oni su čak zapretili da će IZACI iz EU, ako im se ne dozvoli da grade Juzni tok, od koga bi imali stotine miliona evra prihoda od protoka gasa na godisnjem nivou. I Austrijanci su lobirali za ovaj projekat unutar EU, a Srbija, koja nije clan EU, nije ni bila u prilici da se bilo šta pita. Međutim, zakazali su Bugari - bilo je dovoljno da dodje jedan senator SAD letos, i da se stopira ovaj projekat od strane Bugara, koji su zahtevali da se Rusi potcine diktatu EU. I tako, Rusija se odlucila za gasovod kroz istorijski neprijateljsku Tursku, umesto kroz Bugarsku, koju su uvek podržavali, iako su u oba svetska rata Bugari, kao marionete nemacke, bili na strani protiv Rusije. Bugari, a ne Srbi, su u ocima prosecnih Rusa njihov „najveci saveznik” na Balkanu, i utoliko je ova izdaja otreznjujuca. Srbija, s druge strane, nasla se u procepu; pogotovu, sto je prodaja NIS-a i rudna renta od 3% bila opravdana upravo Juznim tokom, kojim bi Srbija u budzet dobijala još 300 miliona evra godisnje i imala veliku energetsku bezbednost, kao i uticaj na Balkanu ali i sire, i bila hub za izvoz gasa u zemlje ex-Yu. Gubitak za Srbiju je valiki, ali ipak krivac za ukidanje projekta je Bugarska kao i EU.

Ali zašto je EU (i marioneta Bugarska, koja za razliku od Madjara je pokazala izuzetan stepen servilnosti u odnosu na EU, protiv sopstvenih interesa) tako postupila?

Još u vreme Jelcina, zapadna neoimperijalisticka bagra je mislila da će uci na podrucje Rusije sa svojim firmama, i da će kao na Bliskom istoku oni crpeti naftu i gas, a Rusima dati mrvice (slično kao sto gasprom crpi kod nas naftu u Vojvodini). Bitna je zapravo bila kontrola - kontrola EU i SAD nad RUSKIM resursima - kao sto je imaju nad resursima arapskih zemalja. Putin je na to stavio tacku, zaveo je državni monopol u ruskom državnom interesu. I sad EU podmece klipove u tockove i nastoji da, strateski, preuzme bar deo kontrole nad energentima.

Ono gde se EU preracunala, jeste da Rusija ne zavisi od Evrope kao jedinog klijenta. Evropa, međutim, zavisi od Rusije. Da se zaobidje nepouzdana Ukrajina (koja je lobirala protiv Juznog toka, U-krajinci su inače krali gas iz Rusije, ucenjivali itd. da su se smucili i EU i Rusiji), nevoljno, EU je pristala na Juzni tok, a onda su, uz dodatni pritisak SAD, krenuli s novim i novim uslovima. Međutim, ruski gas može da ide i u Aziju - Kinu, Japan, Indiju, vidimo sad i Tursku. Turska, iako istorijski neprijatelj Rusije, postaje tako strateski partner, poput Irana i mnogih drugih zemalja. Turska ekonomija je u porastu, iznosi preko 1000 milijardi dolara godisnje, i vise znaci Rusiji, nego cela ex-Yu, plus Baltik, plus Ukrajina. Pritom, Turci su samostalni, jasno im je da u EU neće uci, okrecu se i oni na drugu stranu. I otuda ovaj alternativni dil.

Gas će kroz Tursku biti sproveden do granice s Grckom. Kako će dalje ići (i da li će) nije jasno - može se utovarivati na tankere sa tecnim gasom, pa transportovati dalje do Italije itd. Možda će biti neki gasovod za dalje - to nije vise problem Rusije.

Turska, međutim, ima ambicije da kontrolise Balkan, sto je za nas vrlo nepovoljno. Ako i bude nekog gasovoda iz Turske kroz i prema Srbiji, Turci će drzati slavinu (i u odnosu na EU) - sto je mocna stvar u geopolitici i sto su Ukrajinci zloupotrebljavali.

Na zalost, zbog gluposti tuta-Bugara, Juzni tok kao velika sansa i za Srbiju je definitivno, kako izgleda, propao. Nije to prvi plan za gasovod koji je povucen. EU je podcenila Rusiju; Rusi ništa ne gube, na gubitku će biti EU, ali najveci gubitnici smo - mi. Kao „kolateralna steta” i „moneta za potkusurivanje” velikih sila, sto smo uvek i bili. Istini za volju, u ovoj prici mi nismo mogli mnogo da uradimo - za razliku od Bugarske, nismo clan EU, nije nas ni obavezivao taj „zakon” niti smo mogli da uticemo na bilo šta. Prilikom prodaje NIS-a trazene su garancije od Rusa, ali Rusi, koji uvek pametno po sebe, pragmaticno, pregovaraju, nisu ih hteli dati, a mi verovatno nismo mogli (ili nismo bili sposobni) da ih zahtevamo. Tako da smo - ni krivi ni duzni - izvisili.

Krivci su, pre svega, Bugari, koji su radili za EU protiv sopstvenog interesa, dok je ostalo posledica natezanja između EU i Rusije. EU je takođe potcenila Rusiju, i pokazala da im nije stalo do zemalja na putu Juznog toka, a Rusi su pokazali da ne zavise od nikoga, i da im je pre svega stalo do sopstvenih interesa.

Da su Bugari IOLE pokazali volju da zahtevaju po svaku cenu ovaj gasovod (poput Madjara, ili bar delom toliko), Juzni tok ne bi bio otkazan. Takvo je, na zalost, stanje, a Putin naravno ne želi da izgubi svoj uticaj u Srbiji (već želi da ga pojaca), tako da je moguće da ćemo biti kompenzovani kroz vece investicije iz Rusije ako Vucic to ne stopira.

Vuciceva politika imitiranja Tita (sto je u ovim okolnostima nerealno) i balansiranja na dve stolice, međutim, nije bas uspesna. Sve vise se ocrtava sukob Nikolica (koga niko ne zarezuje) i Vucica, prvi kao pro-Ruski, drugi kao pro-EU (mada je to samo poziranje), a Seselj je dosao kao katalizator ovih sukoba sa svojim „kumovima”. Ipak, kao posledica ovog propadanja velikog projekta, doći će do tumbanja i unutar Srbije. No, to je već druga tema... 

Ljudi mi se r-a-s-p-a-d-a-m-o!

Zima još nije ni pocela a u Majdanpeku već katastrofa!!
De bre mi ljudi teramo i šta radimo?
Jel ima neko normalan da javno kaže da mi ne moz da se odbranimo od kishe,sushe,grada,poplave,snega,poledice ,babinih jaraca...nas će bre slana da pobije...ovo loodilo mora nekako da se preseche...ja razumem da mi ne moz da proizvedemo najbolji telefon,tv,qratz-palac ali betonski stub,nasip,da zatvorimo po neku rupu da ukopamo eletrifikaciju to možemo...čitam sad da je ona rupa u nasipu gde je popustilo kad je potopljen Obrenovac još uvek samo delimicno zatvorena i da nije ni blizu od neke stopostotne sigurnosti...pa jel mi imamo ugovor s Bogom da to neće da se ponovi???
Milion puta sam rekao da je bolje napraviti 10km puta koji će trajati 100 godina nego zakrpiti 100 rupa koje će trajati 10 dana!!
Sve sto radimo je sigurno ki vrbov klin...drz bure vodu dok majstori odu...samo se BG licka i doteruje da ima šta da se stavi u dnevnik a i tv-studiji su nam kao da smo sFecka...kad ukljucis tv...samo kuvari i „goli dupiTJi” od pevaljki i starleta kako mi sad zovemo kurve...
Mogu ladno da kažem da ovu zemlju možda al samo možda moz da iscupa „dobrovoljni rad” a čitaj slobodno prinudni ili takozvani KULUK...pa sve radno sposobno a nezaposljeno stanovnistvo lepo opremiti najsavremenijim lopatama i rucnim kolicima i pravo na uzemljenje elektrifikacije,pravljenje brana,puteva ,tunela,vestackih rezervoara vode,hidrocentrala,Beogradjane bi strpao pod zemlju i dok ne naprave metro nemo se ne vrcu odozdo,seljak koji ne obradjuje zemlju da plati dupli porez ili da mu se oduzme njiva jer koji će mu qrac ako je ne obradjuje...nezenje i neudate da pocnu da placaju porez kao da imaju fabriku...student moz da budes do 25-6 godine...pod hitno vratiti vojni rok koji bi u trajanju od 90 dana moralo da sluzi i musko i zensko...penzionerima odrediti kako minimalne tako i maksimalne penzije a svima kojima prelEva kod maksimalnih da se automatski preliva za one s najmanjim primanjima...zabraniti strajkove u prosveti,zdravstvu,policiji i advokaturi...tj čitavom sudstvu...
Da skratim ne nadje li se neko pametan da NATERA zadriglu masu da brani svoja ognjista i da se stara o njima odosmo svi u picq lepu materinu!

Deset strategija manipulacije ljudima

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, spisak od deset strategija manipulacije putem medija.

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i „problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, „na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4) ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i „zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. „Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu. 

Pet principa miroljubive koegzistencije

Bivša i blagopocivsa SFRJ bila je ugledni clan pokreta nestvrstanih, a njen komunisticki kvazidiktator, Josip Broz Tito, osnivac ovog pokreta. SFRJ je, neosporno, igrala bitnu ulogu u svetskoj politici, a nasa verzija komunizma bila je ipak daleko humanija od one u ostalim zemljama istocnog bloka - no to je druga prica.
Ono sto je bio duh tog vremena su i pet pricnipa (Panca=pet Shila=principa, na sanskritu) na kojima su nesvrstani bili utemeljeni. Principi su:

1. Međusobno postovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
2. Međusobno nenapadanje
3. Međusobno nemesanje u unutrasnje poslove
4. Jednakost i kooperacija na obostranu korist
5. Miroljubiva koegzistencija

Uticaj ovih principa, formulisanih pre 60 godina, na hladnoratovsku svetsku politiku bio je ogroman. Njihovo usvajanje kao opstepriznatih vrednosti tog vremena možda je i najveci doprinos pokreta nesvrstanih, osnovanog od Tita, Nehrua, Nasera i Sukarnoa. Helsinska povelja sredinom 70-tih je potvrdila ove principe.
Postavlja se pitanje, šta je od ovih principa ostalo posle zavrsetka hladnog rata i nasilnog izbacivanja Jugoslavije (tada krnje, posle slovenacke i neoustaske secesije, te rata u Bosni - Iran je dao vrlo necasnu podrsku ovom cinu), sa izvanrednom diplomatijom cije je poslednje ostatke koristio mnogo kasnije uspesno i Vuk Jeremic? Šta je ostalo, kada se izgubio balans moći između dva bloka, uz posredovanje glasa razuma u UN (nesvrstani su bili uticajni u tom smislu, a pogotovu tokom dekolonizacije 60-tih i 70-tih), i kada je SAD kauboj preuzeo vodstvo svetom 90-tih?
Vidimo da se svi principi redom gaze i krse. SAD je bila predvodnik krsenja svih principa - upravo je na Jugoslaviji testirana masinerija krsenja nepovredivosti granica, na Srbiji je isprobavan metod krsenja međunarodnog prava, princip neagresije nestao je 1999 - a sve to se potvrdilo u Iraku, Libiji i sirom planete. Miroljubiva koegzistencija danas ne znaci ništa, jer je SAD preuzela ratni barjak, opkolila Rusiju sa svih strana.
Možda najgora krsenja su bila u domenu nemesanja u unutrasnje stvari drugih zemalja. Suverenitet zemalja danas je daleko slabiji nego pre 25 godina, dok je postojao bipolarni svet. Amerika „siri demokratiju” a zapravo se najbezocnije mesa u stvari drugih zemalja.
Taj unipolarni svet, koji je potrajao dve-tri decenije, zapravo je docekao svoj kraj, ponovnim usponom Rusije, zatim jacanjem Kine i ostalih BRIKS zemalja. Ali, neće biti povratka na pet principa.
To je pokazao i Putin, koji se otvoreno poziva na presedane koje su, bezocno krseci ne samo dobre principe nesvrstanih i Helsinsku deklaraciju iz vremena hladnog rata, tj. principe međunarodnog poretka, već i međunarodno pravo, praveci lakrdiju odlukama poput one o Kosovu, ne shvatajuci da to ima posledice. Posledica je da ne vazi ono sto je vazilo pre, i zato Putin s pravom vraca Rusiji Krim, a Donbas se otcepljuje, kao i Pridnestrovlje, Juzna Osetija, Abhazija, a uostalom i mnogi drugi krajevi sveta. Nekad je turski Kipar bio skandal, danas, posle silovanja međunarodnog prava, od Srbije i Jugoslavije do „obojenih revolucija” i „arapskog proleca”, pravila su se skroz promenila.
Umesto pet principa, ono sto ćemo imati je situacija kao ona iz XIX veka, gde velike sile - Rusija, SAD, Kina, EU - grabe šta stignu, i gd je jedini zakon, zakon sile. Danas zvuci neverovatno, ali postojalo je vreme, vreme hladnog rata, kada to nije bilo tako, i kada su i male zemlje, pozivajuci se na principe, mogle nametati pravila kojih su se, u balansu suprotstavljenih interesa, drzali i veliki, dok su se povlacili iz svojih bivših kolonija, koje su isprasile i Engleze, i Francuze i Portugalce i sve ostale. I nisu se smeli mesati u unutrasnje stvari svojih bivših kolonija.
Danas, u vremenu neokolonijalizma, imperijane sile su nasle licemerne izgovore da krse pet principa, i da namecu svoj uticaj, zare i pale, prodaju „demokratiju” a zapravo porobljavaju male da bi crpli naftu, energiju, krv, da bi, poput engleske tekstilne industrije XIX veka koja je prodavala robu u Indiji a konkurentima sekla ruka, osvajali trziste svojih novopotlacenih robova, koji predstavljaju blizu 90% covecanstva.

Министар или кловн?

Овако се представља земља: 

http://youtu.be/y5bFdGBo99k

Titovo izvinjenje

Izvinjavam se što smo gradili tvornice, škole i bolnice, a ne crkve i džamije ...
Izvinjavam se što smo razvijali industriju, a nismo otvarali strane šoping centre ...
Izvinjavam se što smo lopove i kriminalce slali na robiju, a ne u skupštine ...
Izvinjavam se što smo razvoj države temeljili na randicima i seljacima, a ne na švercerima i uvoznicima ...
Izvinjavam se što smo javnim novcem svima priuštili besplatno liječenje i školovanje, a ne vile, jahte i helikoptere ...
I na kraju se izvinjavam što smo svima priuštili ljetovanja u javnim odmaralištima ...

... jer sada vidim da vam je ovo drugo bilo važnije.