Najznacajnija vest u geostrateskom pogledu u poslednjih desetak dana, ne samo na našim prostorima već i sire, bez sumnje je povlacenje Rusije iz projekta Juzni tok. O ovome bruje kuloari u EU, vest je primljena kao veliko iznenadjenje, a najviše stete pretrpece zemlje kroz koje je Juzni tok trebalo da prolazi - Bugarska, Srbija, Madjarska i Austrija, pre svega.
Umesto Juznog toka, Putin je kao sto znamo preusmerio ruski gas preko Turske, dajuci pritom Turcima značajan popust na isti. Kolicina gasa - čija se vrednost meri desetinama milijardi evra na godisnjem nivou - prakticno je ista u tom projektu „plavi tok” kao u Juznom toku.
Šta se krije iza ovog poteza car-Putina?
Razlog, neposredni, kao sto znamo, jeste blokada projekta od strane Bugara. Razlog za blokadu je to što je EU insistirala da se gasovod može koristiti ne samo od strane Gasproma - koji ga gradi - već i od bilo kog dugog, tj. da kontrolu nad gasovodom ima EU a ne Rusija. Ovaj navodno antimonopolski „zakon” donesen je kada je već Juzni tok nacelno dogovoren, i iskljuciva mu je funkcija bila da spreči rusku kontrolu nad sopstvenim gasovodom, ako ne i sam Juzni tok.
Na ovu ucenu, najostrije je odgovorila Madjarska - oni su čak zapretili da će IZACI iz EU, ako im se ne dozvoli da grade Juzni tok, od koga bi imali stotine miliona evra prihoda od protoka gasa na godisnjem nivou. I Austrijanci su lobirali za ovaj projekat unutar EU, a Srbija, koja nije clan EU, nije ni bila u prilici da se bilo šta pita. Međutim, zakazali su Bugari - bilo je dovoljno da dodje jedan senator SAD letos, i da se stopira ovaj projekat od strane Bugara, koji su zahtevali da se Rusi potcine diktatu EU. I tako, Rusija se odlucila za gasovod kroz istorijski neprijateljsku Tursku, umesto kroz Bugarsku, koju su uvek podržavali, iako su u oba svetska rata Bugari, kao marionete nemacke, bili na strani protiv Rusije. Bugari, a ne Srbi, su u ocima prosecnih Rusa njihov „najveci saveznik” na Balkanu, i utoliko je ova izdaja otreznjujuca. Srbija, s druge strane, nasla se u procepu; pogotovu, sto je prodaja NIS-a i rudna renta od 3% bila opravdana upravo Juznim tokom, kojim bi Srbija u budzet dobijala još 300 miliona evra godisnje i imala veliku energetsku bezbednost, kao i uticaj na Balkanu ali i sire, i bila hub za izvoz gasa u zemlje ex-Yu. Gubitak za Srbiju je valiki, ali ipak krivac za ukidanje projekta je Bugarska kao i EU.
Ali zašto je EU (i marioneta Bugarska, koja za razliku od Madjara je pokazala izuzetan stepen servilnosti u odnosu na EU, protiv sopstvenih interesa) tako postupila?
Još u vreme Jelcina, zapadna neoimperijalisticka bagra je mislila da će uci na podrucje Rusije sa svojim firmama, i da će kao na Bliskom istoku oni crpeti naftu i gas, a Rusima dati mrvice (slično kao sto gasprom crpi kod nas naftu u Vojvodini). Bitna je zapravo bila kontrola - kontrola EU i SAD nad RUSKIM resursima - kao sto je imaju nad resursima arapskih zemalja. Putin je na to stavio tacku, zaveo je državni monopol u ruskom državnom interesu. I sad EU podmece klipove u tockove i nastoji da, strateski, preuzme bar deo kontrole nad energentima.
Ono gde se EU preracunala, jeste da Rusija ne zavisi od Evrope kao jedinog klijenta. Evropa, međutim, zavisi od Rusije. Da se zaobidje nepouzdana Ukrajina (koja je lobirala protiv Juznog toka, U-krajinci su inače krali gas iz Rusije, ucenjivali itd. da su se smucili i EU i Rusiji), nevoljno, EU je pristala na Juzni tok, a onda su, uz dodatni pritisak SAD, krenuli s novim i novim uslovima. Međutim, ruski gas može da ide i u Aziju - Kinu, Japan, Indiju, vidimo sad i Tursku. Turska, iako istorijski neprijatelj Rusije, postaje tako strateski partner, poput Irana i mnogih drugih zemalja. Turska ekonomija je u porastu, iznosi preko 1000 milijardi dolara godisnje, i vise znaci Rusiji, nego cela ex-Yu, plus Baltik, plus Ukrajina. Pritom, Turci su samostalni, jasno im je da u EU neće uci, okrecu se i oni na drugu stranu. I otuda ovaj alternativni dil.
Gas će kroz Tursku biti sproveden do granice s Grckom. Kako će dalje ići (i da li će) nije jasno - može se utovarivati na tankere sa tecnim gasom, pa transportovati dalje do Italije itd. Možda će biti neki gasovod za dalje - to nije vise problem Rusije.
Turska, međutim, ima ambicije da kontrolise Balkan, sto je za nas vrlo nepovoljno. Ako i bude nekog gasovoda iz Turske kroz i prema Srbiji, Turci će drzati slavinu (i u odnosu na EU) - sto je mocna stvar u geopolitici i sto su Ukrajinci zloupotrebljavali.
Na zalost, zbog gluposti tuta-Bugara, Juzni tok kao velika sansa i za Srbiju je definitivno, kako izgleda, propao. Nije to prvi plan za gasovod koji je povucen. EU je podcenila Rusiju; Rusi ništa ne gube, na gubitku će biti EU, ali najveci gubitnici smo - mi. Kao „kolateralna steta” i „moneta za potkusurivanje” velikih sila, sto smo uvek i bili. Istini za volju, u ovoj prici mi nismo mogli mnogo da uradimo - za razliku od Bugarske, nismo clan EU, nije nas ni obavezivao taj „zakon” niti smo mogli da uticemo na bilo šta. Prilikom prodaje NIS-a trazene su garancije od Rusa, ali Rusi, koji uvek pametno po sebe, pragmaticno, pregovaraju, nisu ih hteli dati, a mi verovatno nismo mogli (ili nismo bili sposobni) da ih zahtevamo. Tako da smo - ni krivi ni duzni - izvisili.
Krivci su, pre svega, Bugari, koji su radili za EU protiv sopstvenog interesa, dok je ostalo posledica natezanja između EU i Rusije. EU je takođe potcenila Rusiju, i pokazala da im nije stalo do zemalja na putu Juznog toka, a Rusi su pokazali da ne zavise od nikoga, i da im je pre svega stalo do sopstvenih interesa.
Da su Bugari IOLE pokazali volju da zahtevaju po svaku cenu ovaj gasovod (poput Madjara, ili bar delom toliko), Juzni tok ne bi bio otkazan. Takvo je, na zalost, stanje, a Putin naravno ne želi da izgubi svoj uticaj u Srbiji (već želi da ga pojaca), tako da je moguće da ćemo biti kompenzovani kroz vece investicije iz Rusije ako Vucic to ne stopira.
Vuciceva politika imitiranja Tita (sto je u ovim okolnostima nerealno) i balansiranja na dve stolice, međutim, nije bas uspesna. Sve vise se ocrtava sukob Nikolica (koga niko ne zarezuje) i Vucica, prvi kao pro-Ruski, drugi kao pro-EU (mada je to samo poziranje), a Seselj je dosao kao katalizator ovih sukoba sa svojim „kumovima”. Ipak, kao posledica ovog propadanja velikog projekta, doći će do tumbanja i unutar Srbije. No, to je već druga tema...
Umesto Juznog toka, Putin je kao sto znamo preusmerio ruski gas preko Turske, dajuci pritom Turcima značajan popust na isti. Kolicina gasa - čija se vrednost meri desetinama milijardi evra na godisnjem nivou - prakticno je ista u tom projektu „plavi tok” kao u Juznom toku.
Šta se krije iza ovog poteza car-Putina?
Razlog, neposredni, kao sto znamo, jeste blokada projekta od strane Bugara. Razlog za blokadu je to što je EU insistirala da se gasovod može koristiti ne samo od strane Gasproma - koji ga gradi - već i od bilo kog dugog, tj. da kontrolu nad gasovodom ima EU a ne Rusija. Ovaj navodno antimonopolski „zakon” donesen je kada je već Juzni tok nacelno dogovoren, i iskljuciva mu je funkcija bila da spreči rusku kontrolu nad sopstvenim gasovodom, ako ne i sam Juzni tok.
Na ovu ucenu, najostrije je odgovorila Madjarska - oni su čak zapretili da će IZACI iz EU, ako im se ne dozvoli da grade Juzni tok, od koga bi imali stotine miliona evra prihoda od protoka gasa na godisnjem nivou. I Austrijanci su lobirali za ovaj projekat unutar EU, a Srbija, koja nije clan EU, nije ni bila u prilici da se bilo šta pita. Međutim, zakazali su Bugari - bilo je dovoljno da dodje jedan senator SAD letos, i da se stopira ovaj projekat od strane Bugara, koji su zahtevali da se Rusi potcine diktatu EU. I tako, Rusija se odlucila za gasovod kroz istorijski neprijateljsku Tursku, umesto kroz Bugarsku, koju su uvek podržavali, iako su u oba svetska rata Bugari, kao marionete nemacke, bili na strani protiv Rusije. Bugari, a ne Srbi, su u ocima prosecnih Rusa njihov „najveci saveznik” na Balkanu, i utoliko je ova izdaja otreznjujuca. Srbija, s druge strane, nasla se u procepu; pogotovu, sto je prodaja NIS-a i rudna renta od 3% bila opravdana upravo Juznim tokom, kojim bi Srbija u budzet dobijala još 300 miliona evra godisnje i imala veliku energetsku bezbednost, kao i uticaj na Balkanu ali i sire, i bila hub za izvoz gasa u zemlje ex-Yu. Gubitak za Srbiju je valiki, ali ipak krivac za ukidanje projekta je Bugarska kao i EU.
Ali zašto je EU (i marioneta Bugarska, koja za razliku od Madjara je pokazala izuzetan stepen servilnosti u odnosu na EU, protiv sopstvenih interesa) tako postupila?
Još u vreme Jelcina, zapadna neoimperijalisticka bagra je mislila da će uci na podrucje Rusije sa svojim firmama, i da će kao na Bliskom istoku oni crpeti naftu i gas, a Rusima dati mrvice (slično kao sto gasprom crpi kod nas naftu u Vojvodini). Bitna je zapravo bila kontrola - kontrola EU i SAD nad RUSKIM resursima - kao sto je imaju nad resursima arapskih zemalja. Putin je na to stavio tacku, zaveo je državni monopol u ruskom državnom interesu. I sad EU podmece klipove u tockove i nastoji da, strateski, preuzme bar deo kontrole nad energentima.
Ono gde se EU preracunala, jeste da Rusija ne zavisi od Evrope kao jedinog klijenta. Evropa, međutim, zavisi od Rusije. Da se zaobidje nepouzdana Ukrajina (koja je lobirala protiv Juznog toka, U-krajinci su inače krali gas iz Rusije, ucenjivali itd. da su se smucili i EU i Rusiji), nevoljno, EU je pristala na Juzni tok, a onda su, uz dodatni pritisak SAD, krenuli s novim i novim uslovima. Međutim, ruski gas može da ide i u Aziju - Kinu, Japan, Indiju, vidimo sad i Tursku. Turska, iako istorijski neprijatelj Rusije, postaje tako strateski partner, poput Irana i mnogih drugih zemalja. Turska ekonomija je u porastu, iznosi preko 1000 milijardi dolara godisnje, i vise znaci Rusiji, nego cela ex-Yu, plus Baltik, plus Ukrajina. Pritom, Turci su samostalni, jasno im je da u EU neće uci, okrecu se i oni na drugu stranu. I otuda ovaj alternativni dil.
Gas će kroz Tursku biti sproveden do granice s Grckom. Kako će dalje ići (i da li će) nije jasno - može se utovarivati na tankere sa tecnim gasom, pa transportovati dalje do Italije itd. Možda će biti neki gasovod za dalje - to nije vise problem Rusije.
Turska, međutim, ima ambicije da kontrolise Balkan, sto je za nas vrlo nepovoljno. Ako i bude nekog gasovoda iz Turske kroz i prema Srbiji, Turci će drzati slavinu (i u odnosu na EU) - sto je mocna stvar u geopolitici i sto su Ukrajinci zloupotrebljavali.
Na zalost, zbog gluposti tuta-Bugara, Juzni tok kao velika sansa i za Srbiju je definitivno, kako izgleda, propao. Nije to prvi plan za gasovod koji je povucen. EU je podcenila Rusiju; Rusi ništa ne gube, na gubitku će biti EU, ali najveci gubitnici smo - mi. Kao „kolateralna steta” i „moneta za potkusurivanje” velikih sila, sto smo uvek i bili. Istini za volju, u ovoj prici mi nismo mogli mnogo da uradimo - za razliku od Bugarske, nismo clan EU, nije nas ni obavezivao taj „zakon” niti smo mogli da uticemo na bilo šta. Prilikom prodaje NIS-a trazene su garancije od Rusa, ali Rusi, koji uvek pametno po sebe, pragmaticno, pregovaraju, nisu ih hteli dati, a mi verovatno nismo mogli (ili nismo bili sposobni) da ih zahtevamo. Tako da smo - ni krivi ni duzni - izvisili.
Krivci su, pre svega, Bugari, koji su radili za EU protiv sopstvenog interesa, dok je ostalo posledica natezanja između EU i Rusije. EU je takođe potcenila Rusiju, i pokazala da im nije stalo do zemalja na putu Juznog toka, a Rusi su pokazali da ne zavise od nikoga, i da im je pre svega stalo do sopstvenih interesa.
Da su Bugari IOLE pokazali volju da zahtevaju po svaku cenu ovaj gasovod (poput Madjara, ili bar delom toliko), Juzni tok ne bi bio otkazan. Takvo je, na zalost, stanje, a Putin naravno ne želi da izgubi svoj uticaj u Srbiji (već želi da ga pojaca), tako da je moguće da ćemo biti kompenzovani kroz vece investicije iz Rusije ako Vucic to ne stopira.
Vuciceva politika imitiranja Tita (sto je u ovim okolnostima nerealno) i balansiranja na dve stolice, međutim, nije bas uspesna. Sve vise se ocrtava sukob Nikolica (koga niko ne zarezuje) i Vucica, prvi kao pro-Ruski, drugi kao pro-EU (mada je to samo poziranje), a Seselj je dosao kao katalizator ovih sukoba sa svojim „kumovima”. Ipak, kao posledica ovog propadanja velikog projekta, doći će do tumbanja i unutar Srbije. No, to je već druga tema...
Нема коментара:
Постави коментар