Bivša i blagopocivsa SFRJ bila je ugledni clan pokreta nestvrstanih, a njen komunisticki kvazidiktator, Josip Broz Tito, osnivac ovog pokreta. SFRJ je, neosporno, igrala bitnu ulogu u svetskoj politici, a nasa verzija komunizma bila je ipak daleko humanija od one u ostalim zemljama istocnog bloka - no to je druga prica.
Ono sto je bio duh tog vremena su i pet pricnipa (Panca=pet Shila=principa, na sanskritu) na kojima su nesvrstani bili utemeljeni. Principi su:
1. Međusobno postovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
2. Međusobno nenapadanje
3. Međusobno nemesanje u unutrasnje poslove
4. Jednakost i kooperacija na obostranu korist
5. Miroljubiva koegzistencija
Uticaj ovih principa, formulisanih pre 60 godina, na hladnoratovsku svetsku politiku bio je ogroman. Njihovo usvajanje kao opstepriznatih vrednosti tog vremena možda je i najveci doprinos pokreta nesvrstanih, osnovanog od Tita, Nehrua, Nasera i Sukarnoa. Helsinska povelja sredinom 70-tih je potvrdila ove principe.
Postavlja se pitanje, šta je od ovih principa ostalo posle zavrsetka hladnog rata i nasilnog izbacivanja Jugoslavije (tada krnje, posle slovenacke i neoustaske secesije, te rata u Bosni - Iran je dao vrlo necasnu podrsku ovom cinu), sa izvanrednom diplomatijom cije je poslednje ostatke koristio mnogo kasnije uspesno i Vuk Jeremic? Šta je ostalo, kada se izgubio balans moći između dva bloka, uz posredovanje glasa razuma u UN (nesvrstani su bili uticajni u tom smislu, a pogotovu tokom dekolonizacije 60-tih i 70-tih), i kada je SAD kauboj preuzeo vodstvo svetom 90-tih?
Vidimo da se svi principi redom gaze i krse. SAD je bila predvodnik krsenja svih principa - upravo je na Jugoslaviji testirana masinerija krsenja nepovredivosti granica, na Srbiji je isprobavan metod krsenja međunarodnog prava, princip neagresije nestao je 1999 - a sve to se potvrdilo u Iraku, Libiji i sirom planete. Miroljubiva koegzistencija danas ne znaci ništa, jer je SAD preuzela ratni barjak, opkolila Rusiju sa svih strana.
Možda najgora krsenja su bila u domenu nemesanja u unutrasnje stvari drugih zemalja. Suverenitet zemalja danas je daleko slabiji nego pre 25 godina, dok je postojao bipolarni svet. Amerika „siri demokratiju” a zapravo se najbezocnije mesa u stvari drugih zemalja.
Taj unipolarni svet, koji je potrajao dve-tri decenije, zapravo je docekao svoj kraj, ponovnim usponom Rusije, zatim jacanjem Kine i ostalih BRIKS zemalja. Ali, neće biti povratka na pet principa.
To je pokazao i Putin, koji se otvoreno poziva na presedane koje su, bezocno krseci ne samo dobre principe nesvrstanih i Helsinsku deklaraciju iz vremena hladnog rata, tj. principe međunarodnog poretka, već i međunarodno pravo, praveci lakrdiju odlukama poput one o Kosovu, ne shvatajuci da to ima posledice. Posledica je da ne vazi ono sto je vazilo pre, i zato Putin s pravom vraca Rusiji Krim, a Donbas se otcepljuje, kao i Pridnestrovlje, Juzna Osetija, Abhazija, a uostalom i mnogi drugi krajevi sveta. Nekad je turski Kipar bio skandal, danas, posle silovanja međunarodnog prava, od Srbije i Jugoslavije do „obojenih revolucija” i „arapskog proleca”, pravila su se skroz promenila.
Umesto pet principa, ono sto ćemo imati je situacija kao ona iz XIX veka, gde velike sile - Rusija, SAD, Kina, EU - grabe šta stignu, i gd je jedini zakon, zakon sile. Danas zvuci neverovatno, ali postojalo je vreme, vreme hladnog rata, kada to nije bilo tako, i kada su i male zemlje, pozivajuci se na principe, mogle nametati pravila kojih su se, u balansu suprotstavljenih interesa, drzali i veliki, dok su se povlacili iz svojih bivših kolonija, koje su isprasile i Engleze, i Francuze i Portugalce i sve ostale. I nisu se smeli mesati u unutrasnje stvari svojih bivših kolonija.
Danas, u vremenu neokolonijalizma, imperijane sile su nasle licemerne izgovore da krse pet principa, i da namecu svoj uticaj, zare i pale, prodaju „demokratiju” a zapravo porobljavaju male da bi crpli naftu, energiju, krv, da bi, poput engleske tekstilne industrije XIX veka koja je prodavala robu u Indiji a konkurentima sekla ruka, osvajali trziste svojih novopotlacenih robova, koji predstavljaju blizu 90% covecanstva.
Ono sto je bio duh tog vremena su i pet pricnipa (Panca=pet Shila=principa, na sanskritu) na kojima su nesvrstani bili utemeljeni. Principi su:
1. Međusobno postovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
2. Međusobno nenapadanje
3. Međusobno nemesanje u unutrasnje poslove
4. Jednakost i kooperacija na obostranu korist
5. Miroljubiva koegzistencija
Uticaj ovih principa, formulisanih pre 60 godina, na hladnoratovsku svetsku politiku bio je ogroman. Njihovo usvajanje kao opstepriznatih vrednosti tog vremena možda je i najveci doprinos pokreta nesvrstanih, osnovanog od Tita, Nehrua, Nasera i Sukarnoa. Helsinska povelja sredinom 70-tih je potvrdila ove principe.
Postavlja se pitanje, šta je od ovih principa ostalo posle zavrsetka hladnog rata i nasilnog izbacivanja Jugoslavije (tada krnje, posle slovenacke i neoustaske secesije, te rata u Bosni - Iran je dao vrlo necasnu podrsku ovom cinu), sa izvanrednom diplomatijom cije je poslednje ostatke koristio mnogo kasnije uspesno i Vuk Jeremic? Šta je ostalo, kada se izgubio balans moći između dva bloka, uz posredovanje glasa razuma u UN (nesvrstani su bili uticajni u tom smislu, a pogotovu tokom dekolonizacije 60-tih i 70-tih), i kada je SAD kauboj preuzeo vodstvo svetom 90-tih?
Vidimo da se svi principi redom gaze i krse. SAD je bila predvodnik krsenja svih principa - upravo je na Jugoslaviji testirana masinerija krsenja nepovredivosti granica, na Srbiji je isprobavan metod krsenja međunarodnog prava, princip neagresije nestao je 1999 - a sve to se potvrdilo u Iraku, Libiji i sirom planete. Miroljubiva koegzistencija danas ne znaci ništa, jer je SAD preuzela ratni barjak, opkolila Rusiju sa svih strana.
Možda najgora krsenja su bila u domenu nemesanja u unutrasnje stvari drugih zemalja. Suverenitet zemalja danas je daleko slabiji nego pre 25 godina, dok je postojao bipolarni svet. Amerika „siri demokratiju” a zapravo se najbezocnije mesa u stvari drugih zemalja.
Taj unipolarni svet, koji je potrajao dve-tri decenije, zapravo je docekao svoj kraj, ponovnim usponom Rusije, zatim jacanjem Kine i ostalih BRIKS zemalja. Ali, neće biti povratka na pet principa.
To je pokazao i Putin, koji se otvoreno poziva na presedane koje su, bezocno krseci ne samo dobre principe nesvrstanih i Helsinsku deklaraciju iz vremena hladnog rata, tj. principe međunarodnog poretka, već i međunarodno pravo, praveci lakrdiju odlukama poput one o Kosovu, ne shvatajuci da to ima posledice. Posledica je da ne vazi ono sto je vazilo pre, i zato Putin s pravom vraca Rusiji Krim, a Donbas se otcepljuje, kao i Pridnestrovlje, Juzna Osetija, Abhazija, a uostalom i mnogi drugi krajevi sveta. Nekad je turski Kipar bio skandal, danas, posle silovanja međunarodnog prava, od Srbije i Jugoslavije do „obojenih revolucija” i „arapskog proleca”, pravila su se skroz promenila.
Umesto pet principa, ono sto ćemo imati je situacija kao ona iz XIX veka, gde velike sile - Rusija, SAD, Kina, EU - grabe šta stignu, i gd je jedini zakon, zakon sile. Danas zvuci neverovatno, ali postojalo je vreme, vreme hladnog rata, kada to nije bilo tako, i kada su i male zemlje, pozivajuci se na principe, mogle nametati pravila kojih su se, u balansu suprotstavljenih interesa, drzali i veliki, dok su se povlacili iz svojih bivših kolonija, koje su isprasile i Engleze, i Francuze i Portugalce i sve ostale. I nisu se smeli mesati u unutrasnje stvari svojih bivših kolonija.
Danas, u vremenu neokolonijalizma, imperijane sile su nasle licemerne izgovore da krse pet principa, i da namecu svoj uticaj, zare i pale, prodaju „demokratiju” a zapravo porobljavaju male da bi crpli naftu, energiju, krv, da bi, poput engleske tekstilne industrije XIX veka koja je prodavala robu u Indiji a konkurentima sekla ruka, osvajali trziste svojih novopotlacenih robova, koji predstavljaju blizu 90% covecanstva.
Нема коментара:
Постави коментар