Телеком

Док се јавност бави Шешељем и афером паљења тамо неке заставе,
приватизације у Србији се настављају несмањеном жестином. Од фабрика,
рудника, воде, земље, до средстава за информисање (студио Б се продаје). Све што су генерације стварале прелази у руке приватника.
Логично питање је зашто се продаје Телеком, ако се зна да ова телекомуникациона компанија веома добро послује, и у знатној мери доприноси попуњавању државног буџета? Знам, то је био један од предуслова аранжмана са толико хваљеним ММФ-ом (за који је опште познато на каквим основама функционише и исисава средства из земаља у развоју). Брига ММФ за српску привреду и то што ће продајом једне од највећих фирми доћи ће до одлива капитала, смањења улагања, отпуштања запослених, неквалитетнијих услуга.
Важно је преко оних који су деведесетих били највећи заговорници тржишне економије (обећавајући благостање) спровести нову пљачку народа, и распродати оно од чега зависи егзистенција грађана и будућих генерација.
И каква је то квази демократија у којој се народ ни за шта не пита,
већ све одлуке доноси мала група људи која контролише све друштвене процесе?
Зар није логично да се око овако крупних питања око приватизација, КиМ, евроинтеграција, ГМО, реформи закона о раду, итд. организује референдум, на коме би се народ определио, а не овако где је све препуштено самовољи оних који су тренутно на власти?