Državni dokument (Osmanskog carstva)
Veliki sultan (Selim III) ratuje za sebe i za sebe stvara mir. On može verovati svojim sopstvenim robovima, slugama i podanicima. On zna njihovu veru, iskusio je njihove vrline i može se osloniti na njihovu vernost – što je vrlina koja je odavno napustila vaš deo Evrope. Ako svi drugi hrišćani govore istinu, u Engleskoj ne može biti nikakvog oslonca: ona kupuje i prodaje čitavo čovečanstvo.
Osmanlije nemaju nikakve veze sa vašim kraljem niti sa vašom zemljom; mi nikada nismo tražili vaš savet, vaše mešanje, niti smo tražili vaše prijateljstvo; nemamo nikakvog ministra niti agenciju kod vas niti održavamo bilo kakvu korespondenciju sa vama.
Iz kojeg razloga vi onda nudite da posredujete u naše ime sa Rusijom? Zašto tražite da služite jednoj imperiji nevernika, jer nas zovete „musulmanima”? Mi ne želimo vaše prijateljstvo, vašu pomoć niti vaše posredovanje.
Vaš vezir (ministar), o kome govorite tako lepo, mora da na umu ima kakav projekat obmane, neki ugnjetavački plan kako bi zabavio vašu naciju koja je, kako smo čuli, lakoverna, servilna i obožava samo novac. Pohlepa je, ako smo dobro informisani, vaša glavna crta.
Vi prodajete i kupujete vašeg Boga – novac je vaše božanstvo; i sve je, kod vaše nacije, trgovina u vašoj administraciji. Dolazite li vi, onda, da nas prodajete Rusiji? Ne, hvala. Pustite nas da se sami cenjkamo.
Tuđa sudbina je počela da odmotava konac naše dobre sreće i mi moramo popuštati. Ono što su Bog i Prorok izrekli ljudima mora proći i proći će.
Osmanlije ne znaju za finese. Dvoličnost i prepredenost je vaš hrišćanski moral. Nas nije sramota da budemo čestiti, otvoreni, jednostavni i verni u našim državnim geslima.
Ako nam dopadne rat, pokorićemo se volji neba koja je od početka izrečena. Dugo smo živeli u sjaju kao prva sila sveta i čast nam je što smo godinama trijumfovali nad hrišćanskim neverstvom i izopačenošću koji su bili pomešani sa svim mogućim porocima i hipokrizijom (…)
Čitajte samo liste žalbi, manifeste, deklaracije i svih hrišćanskih kraljeva, monarha i careva koji su živeli i ratovali jedni protiv drugih. Videćete da su isto toliko bogohulni, perfidni, okrutni, nepravedni i neverni koliko i njihovi sopstveni angažmani.
A da li je Turčin ikada prekršio svoje obećanje, svoju reč ili pogazio svoju čast? Nikada!
A je li neka hrišćanska sila nastavila da se pridržavala nekog aranžmana onda kada to više nije odgovaralo njenoj pohlepi ili ambiciji? Ne! Kako onda mislite da ćemo vam verovati, kada vašom nacijom sada, ako ćemo govoriti istinu, vlada perfidna uprava bez trunke vrline da bi vodila državnu mašineriju?
Sultan sa vašim dvorom nema nikakve javne odnose – niti želi da ih ima – niti ih priželjkuje.
Ako želite da ostanete ovde kao špijun ili, kako vi sebe nazivate, ambasador vašeg dvora, možete živeti sa drugima iz drugih hrišćanskih nacija i možete se tu kititi svojom korektnošću, ali mi niti želimo vašu pomoć sa mora niti sa kopna, niti želimo vaš savet i vaše posredovanje. Nemam nikakve instrukcije da vam se zahvalim za vašu ponudu, jer je Divan smatra nametljivom, niti imam naređenja da vam se zahvalim na ponudi pomoći vaše mornarice, jer Porta nije nikada ni sanjala da je pusti u naše vode.
To što vi imate sa Rusima, mi ne znamo niti nas zanima. Naše poslove sa tim dvorom mi nameravamo da završimo onako kako nama odgovara i u skladu sa načelima naših zakona i državne politike. Ako vi niste najekstravagantnija hrišćanska nacija, kao što vam se spočitava, vi ste bez sumnje najhrabriji u aroganciji i pretencioznosti, nudeći da privedete takvu jednu silu kao što je Rusija na pregovore.
Takvi kao što ste vi i neki drugi trivijalni hrišćani zamišljate sebe jednakima po komandi. A mi znamo za bolje i zato se ova vaša pretencioznost svodi na bezobrazluk i jedan imbecilni diktat, a vaš savet u inostranstvu nedostojnim mudrosti ili pažnje od strane bilo kakve druge sile koja čak daleko ispod Porte čiji su ministri, uvek kada su vas slušali, iskusili zlo – bilo u vašim namerama ili u vašem neznanju.
Njegovo Veličanstvo (Sultan) ne može imati preteran gard protiv pokušaja i pretencioznosti jedne nacije koja je tako perfidna prema interesima svojih sopstvenih podanika (ili kolonista), međutim, običaj je hrišćanskih prinčeva da prodaju i prepuštaju svoje podanike jedni drugima za novac.
Svaki mir koji vi između sebe sklopite, kako smo mi informisani, najpovoljniji je za onog kralja koji najviše podmiti. Osmanska administracija je predugo i prečesto slušala evropske savete i isto toliko često je bila ili izdana, ili prodana i obmanuta.
Odlazite, onda, sa vašim mešanjem u stvari Porte i Rusije.
Vaša je namera da zakuvate u čitavom čovečanstvu i da nakon toga profitirate vašom perfidnošću.
Mi ne tražimo i ne želimo vašu trgovinu, jer su naši trgovci bili žrtve vaše dvostruke igre.
Vi osim profita i nemate veru. Pohlepa je vaš jedini Bog, a hrišćanska vera koju propovedate je samo maska za vašu hipokriziju. Nećemo vas više slušati i savetujemo vam da nam ne odgovarate.
(Izvor: Džon Devenport, „Apologija za Muhameda i Kuran”, London, 1869. (John Davenport, „An Apology for Mohammed and the Koran” London: J. Davy and Sons, 1869)
Osmanlije nemaju nikakve veze sa vašim kraljem niti sa vašom zemljom; mi nikada nismo tražili vaš savet, vaše mešanje, niti smo tražili vaše prijateljstvo; nemamo nikakvog ministra niti agenciju kod vas niti održavamo bilo kakvu korespondenciju sa vama.
Iz kojeg razloga vi onda nudite da posredujete u naše ime sa Rusijom? Zašto tražite da služite jednoj imperiji nevernika, jer nas zovete „musulmanima”? Mi ne želimo vaše prijateljstvo, vašu pomoć niti vaše posredovanje.
Vaš vezir (ministar), o kome govorite tako lepo, mora da na umu ima kakav projekat obmane, neki ugnjetavački plan kako bi zabavio vašu naciju koja je, kako smo čuli, lakoverna, servilna i obožava samo novac. Pohlepa je, ako smo dobro informisani, vaša glavna crta.
Vi prodajete i kupujete vašeg Boga – novac je vaše božanstvo; i sve je, kod vaše nacije, trgovina u vašoj administraciji. Dolazite li vi, onda, da nas prodajete Rusiji? Ne, hvala. Pustite nas da se sami cenjkamo.
Tuđa sudbina je počela da odmotava konac naše dobre sreće i mi moramo popuštati. Ono što su Bog i Prorok izrekli ljudima mora proći i proći će.
Osmanlije ne znaju za finese. Dvoličnost i prepredenost je vaš hrišćanski moral. Nas nije sramota da budemo čestiti, otvoreni, jednostavni i verni u našim državnim geslima.
Ako nam dopadne rat, pokorićemo se volji neba koja je od početka izrečena. Dugo smo živeli u sjaju kao prva sila sveta i čast nam je što smo godinama trijumfovali nad hrišćanskim neverstvom i izopačenošću koji su bili pomešani sa svim mogućim porocima i hipokrizijom (…)
Čitajte samo liste žalbi, manifeste, deklaracije i svih hrišćanskih kraljeva, monarha i careva koji su živeli i ratovali jedni protiv drugih. Videćete da su isto toliko bogohulni, perfidni, okrutni, nepravedni i neverni koliko i njihovi sopstveni angažmani.
A da li je Turčin ikada prekršio svoje obećanje, svoju reč ili pogazio svoju čast? Nikada!
A je li neka hrišćanska sila nastavila da se pridržavala nekog aranžmana onda kada to više nije odgovaralo njenoj pohlepi ili ambiciji? Ne! Kako onda mislite da ćemo vam verovati, kada vašom nacijom sada, ako ćemo govoriti istinu, vlada perfidna uprava bez trunke vrline da bi vodila državnu mašineriju?
Sultan sa vašim dvorom nema nikakve javne odnose – niti želi da ih ima – niti ih priželjkuje.
Ako želite da ostanete ovde kao špijun ili, kako vi sebe nazivate, ambasador vašeg dvora, možete živeti sa drugima iz drugih hrišćanskih nacija i možete se tu kititi svojom korektnošću, ali mi niti želimo vašu pomoć sa mora niti sa kopna, niti želimo vaš savet i vaše posredovanje. Nemam nikakve instrukcije da vam se zahvalim za vašu ponudu, jer je Divan smatra nametljivom, niti imam naređenja da vam se zahvalim na ponudi pomoći vaše mornarice, jer Porta nije nikada ni sanjala da je pusti u naše vode.
To što vi imate sa Rusima, mi ne znamo niti nas zanima. Naše poslove sa tim dvorom mi nameravamo da završimo onako kako nama odgovara i u skladu sa načelima naših zakona i državne politike. Ako vi niste najekstravagantnija hrišćanska nacija, kao što vam se spočitava, vi ste bez sumnje najhrabriji u aroganciji i pretencioznosti, nudeći da privedete takvu jednu silu kao što je Rusija na pregovore.
Takvi kao što ste vi i neki drugi trivijalni hrišćani zamišljate sebe jednakima po komandi. A mi znamo za bolje i zato se ova vaša pretencioznost svodi na bezobrazluk i jedan imbecilni diktat, a vaš savet u inostranstvu nedostojnim mudrosti ili pažnje od strane bilo kakve druge sile koja čak daleko ispod Porte čiji su ministri, uvek kada su vas slušali, iskusili zlo – bilo u vašim namerama ili u vašem neznanju.
Njegovo Veličanstvo (Sultan) ne može imati preteran gard protiv pokušaja i pretencioznosti jedne nacije koja je tako perfidna prema interesima svojih sopstvenih podanika (ili kolonista), međutim, običaj je hrišćanskih prinčeva da prodaju i prepuštaju svoje podanike jedni drugima za novac.
Svaki mir koji vi između sebe sklopite, kako smo mi informisani, najpovoljniji je za onog kralja koji najviše podmiti. Osmanska administracija je predugo i prečesto slušala evropske savete i isto toliko često je bila ili izdana, ili prodana i obmanuta.
Odlazite, onda, sa vašim mešanjem u stvari Porte i Rusije.
Vaša je namera da zakuvate u čitavom čovečanstvu i da nakon toga profitirate vašom perfidnošću.
Mi ne tražimo i ne želimo vašu trgovinu, jer su naši trgovci bili žrtve vaše dvostruke igre.
Vi osim profita i nemate veru. Pohlepa je vaš jedini Bog, a hrišćanska vera koju propovedate je samo maska za vašu hipokriziju. Nećemo vas više slušati i savetujemo vam da nam ne odgovarate.
(Izvor: Džon Devenport, „Apologija za Muhameda i Kuran”, London, 1869. (John Davenport, „An Apology for Mohammed and the Koran” London: J. Davy and Sons, 1869)
Нема коментара:
Постави коментар