Marljivi tužilac Vučić

Nismo svi mi ni jednako pametni ni jednako vredni, govorila je moja učiteljica. Ovu istinu, potvrđuje i premijer Vučić u najnovijoj ulozi tužioca – istražitelja. Jer, dok se njegove „kolege“ vajkaju kako još nisu analizirale tek pristigli izveštaj komisije o padu helikoptera, kako im je potrebno dodatno vreme i kako ne mogu davati bilo kakve izjave o predistražnim radnjama koje su u toku, marljivi tužilac Vučić u dahu, pred kamerama, referiše predmet.
„Nema tu Bog zna šta spektakularno“, pojašnjava, u značajnoj meri stavljajući tačku na nedoumice. Dok njegove kolege zamenici iz Palate pravde odugovlače, žale se na buku, dremaju, proklinju ustavni položaj, bogorade i čekaju da se, u međuvremenu spis „zavede“ i bude raspoređen, tužiocu Vučiću nisu neophodne sve te kerefeke. Odsečno krivičarski, sublimira činjenično stanje obaveštavajući nas kako je „sigurno bilo tehničkih propusta, ali da oni nisu odlučno doprineli nesreći“. Kratko, jasno i profesionalno! Za razliku od tužilaca koji još uvek usaglašavaju saopštenja o tome da li je izveštaj uopšte i stigao do njih, njemu nisu potrebni dodatni rokovi! Naposletku, rezignirano, kao svaki pregalac kojem je preko glave nesposobnosti kolega koji se redovno „češu“ o njegov rad, izjavljuje kako su tužioci izveštaje mogli da „objave kad god“, ali kako „ne sme da ih pozove i pita“, jer su ovi i pored svega, nezavisni.
No, znate li šta je posebno interesantno? Brzina kojom tužilac Vučić rešava predmete ni najmanje ne utiče na kvalitet njegovog rada i odluka koje donosi! Ni najmanje! Na osnovu dosadašnjeg iskustava uveravam vas da će njegove uspavane kolege, jednom kada se nakane i pročitaju predmet, doći do istog zaključka do kojeg je tužilac Vučić došao puno pre njih! Možda će samo malo promeniti red reči i ubaciti po koji pravni termin. Znate ono, „na osnovu člana tog i tog … „
Kako je to moguće, pitate se. Da mu možda ne povlađuju kao starijem i iskusnijem kolegi… ? Boljem studentu… ? Da ne prepisuju… ? Da tužilac nema neke posebne moći… ?
Ne, dragi moji! Reč je o tome da nismo svi jednako pametni i jednako vredni. Tužiocu Vučiću i njegovim manje talentovanim kolegama nije neophodno jednako vreme za proučavanje predmeta i odgonetanje složenih pitanja bilo koje, pa ni ove istrage. Puno nakon njega, kolege iz Palate, „otkriće“ ono što je on odavno znao. Videćete! Hoćete li da se kladimo?
Pa zašto ga onda odmah ne pitaju i tako očiste fioke… Preko noći postanu efikasni? Zašto mu ne prepuste i ostale predmete? – i dalje ste znatiželjni.
Ali na šta bi to ličilo? Zar stvarno mislite da bi tužilac Vučić, bez obzira na sve svoje iskustvo i snagu profesionalnog autoriteta, ikada poželeo da, makar i posredno, utiče na ostale kolege? Na njih koji su, i pored određene tromosti, i činjenice da im treba malo više vremena nego njemu, ipak iznad svega samostalni. I koje čak ni on, najiskusniji među njima, ne sme da pozove i bilo šta pita?
Uostalom, neka se i sami malo pomuče. Ipak su i oni tužioci. A u izveštaju ionako nema Bog zna šta spektakularno, tako da im ovoga puta, Bog zna koliko i ne treba njegova pomoć.