Rezultati US-NATO „demokracije” u Libiji

https://www.youtube.com/watch?v=ueevUPEsqGg

https://www.youtube.com/watch?v=DcPHaucSp-E

Istina o Gaddafiu i 16 stvari koje Libija vise nikada neće videti

https://www.youtube.com/watch?v=MdJEJl6Dt38

1. U Libiji ne postoje racuni za struju. Elektricna energija je besplatna za sve gradjane.

2. U Libiji ne postoji kamata na kredite. Sve banke u Libiji su u državnom vlasnistvu i po zakonu se bankarski krediti za gradjane Libije izdaju sa 0% kamate.

3. Imati kucu i dok se u Libiji smatra ljudskim pravom.

4. Svi mladenci u Libiji od države dobijaju 60.000 dinara (oko 50.000 dolara) da kupe kucu i zapocnu zajednicki zivot.

5. Obrazovanje i medicinska zastita u Libiji su besplatni. Pre Gadafija, svega 25% Libijaca je bilo pismeno. Danas je taj broj mnogo veci, čak 83%.

6. Ukoliko u Libiji želite da zapocnete poljoprivrednu proizvodnju, od države ćete dobiti: kucu, njivu, opremu, seme, stoku... I sve to besplatno. Da lakse zapocnete biznis.

7. Ukoliko gradjanin Libije ne može da pronadje odgovarajuce medicinske i obrazovne usluge u svojoj zemlji, država će mu platiti put u inostranstvo uz 2.300 dolara pomoći mesecno za vreme trajanja odsustva.

8. Ukoliko gradjanin Libije kupi novi automobil, država će subvencionisati 50% cene.

9. Cena benzina u Libiji je 14 centi po litru.

10. Libija je zemlja koja nikome ne duguje ništa. Njene rezerve od 150 milijardi dolara u inostranim zemljama sada su zamrznute.

11. Ukoliko gradjanin Libije nakon što zavrsi skolu ne može da pronadje odgovarajuce zanimanje, država će mu placati prosecnu platu za njegovu profesiju sve dok ne pronadje posao.

12. Deo zarade od nafte koju Libija proda, uplacuje se na racun svakog stanovnika Libije.

13. Majka koja rodi dete, dobije od države pomoć od 5.000 dolara.

14. 40 vekni hleba u Libiji kostaju 15 centi.

15. 25% gradjana Libije ima diplomu fakulteta.

16. Gadafi je sprovodio najveci projekat navodnjavanja na svetu poznat kao „Great Manmade River Project”, kako bi vodu učinio dostupnom sirom pustinje. 

„FIAT“ IZ KRAGUJEVCA DUGUJE PREKO 1.3 MILIJARDE EVRA

Povodom vesti o skorašnjem zatvaranju Fiata iz Kragujevca i preseljenju proizvodnje u Brazil raspitali smo se koliko su velika dugovanja i obaveze fabrike iz Kragujevca i došli smo do gotovo neverovatnih podataka.
Ukupne obaveze „FIAT“ Srbija trenutno su veće od 1.3 milijarde evra i to prema podacima samog Fiata! Mnogi u Srbiji i dalje veruju da FIAT izvozi iz Srbije i da je jedan od najvećih srpskih izvoznika ali je prava istina zapravo mnogo drugačija. FIAT u Srbiji radi samo doradu što se u principu svodi samo na montažu i lakiranje.
Ti poslovi dorade su zapravo veoma jeftini poslovi dok su svi delovi, oprema, znanje i tehnologija uvezeni. Kada se pogleda i preračuna ono što FIAT uvozi i izvozi rezultat izvoza je minoran. FIAT u Srbiji u stvari iskorišćava samo veoma jeftinu radnu snagu i besplatnu infrastrukturu koju je dobio od Republike Srbije. FIAT od Srbije dobija jeftinu struju, ogromne subvencije za plate zaposlenih radnika, koje po radniku dostižu i čitavih 15.000 evra.
 Potraživanja Republike Srbije prema FIAT-u u ovoj 2014. godini iznose preko 2.4 milijarde dinara što govori da su srpski poreski obveznici ti koji finansiraju ovu italijansku multinacionalnu kompaniju. Italijani inače preko naduvanih troškova i plaćanja konsalting usluga izvlače ogroman novac iz firme.
Gubici Republike Srbije po sklopljenom FIAT automobilu u Kragujevcu mere se hiljadama evra. Kada FIAT konačno odluči da se povuče iz Srbije a taj dan prema svim nagoveštajima nije daleko, državi Srbiji ostaviće preko milijardu evra dugova koji će opet biti pretvoreni u javni dug tako da će građani Srbije ponovo plaćati katastrofalne greške političara.
 Da li vam je sada jasnije zašto se krije ugovor koji je Republika Srbija sklopila sa FIAT-om i zašto je isti proglašen za tajnu? Srbija danas

ČUDESNA MOĆ SODE BIKARBONE

Ovo je 46 načina kako možete da je iskoristite!
Sodom bikarbonom možete ugasiti male požare nastale paljenjem masnoće, drveta, tkanina, ili električnih kablova- šaku sode prospite po vatri
Soda bikarbona, nega, prirodno, foto: Profimedia

Foto: Profimedia

Treba biti mudar i koristiti jednu stvar za više toga. Važno je da znate šta sve možete koristiti i za koje svrhe. Što se tiče sode bikarbone, nju možete koristiti na različite načine, za lečenje, čišćenje, kuvanje, osvežavanje, održavanje i još puno toga.

Pročitajte za šta je sve dobra soda bikarbona. I svima je dostupna.

1. Napravite bio-prašak za pecivo, tako da pomešate 2 dela vinskog kamena, 1 deo sode bikarbone i 1 deo kukuruznog skroba. Osim u prehrani, prašak za pecivo možete koristiti i za čišćenje doma. Odličan je za uklanjanje mrlja od kafe ili čaja, a ne izbeljuje boju tkanine.

2. Sodom bikarbonom možete ugasiti male požare nastale paljenjem masnoće, drveta, tkanina, ili električnih kablova- šaku sode prospite po vatri.

3. Namočite voće i povrće u mešavinu sode bikarbone i vode. Soda će omekšati vodu i bolje ga oprati. Primetićete da voće počinje da „škripi“ u vašim rukama, sto je znak čistoće. Isperite običnom vodom.

4. U kantu za otpatke uspite malo sode bikarbone, pre nego što u nju stavite vrećicu za smeće. Pomoći će ukloniti neugodne mirise.

5. Namočite platnene pelene u mešavinu vode i sode bikarbone, pre pranja u veš mašini.

6. Mrlje od ulja i masti uklonit ćete s odeće ako sodu bikarbonu dodate vodi za pranje.

7. Očistite frizider i zamrzivač tako da na vlažnu krpu nanesete sodu bikarbonu i obrišete površine. Isperite običnom vodom. U hladnjaku i frizideru neće biti neugodnih mirisa, ako u njemu držite otvorenu posudicu sa sodom bikarbonom, koju je potrebno povremeno promešati. Zamenite je novom količinom sode svaka dva meseca.

9. Soda odlično uklanja mirise mačaka. Na dno kutije stavite sodu, te prekrijte s tri puta većom količnom peska za mačke.

10. U ves masinu uvek dodajte pola šoljice sode, pri pranju rublja. Jednom u nekoliko meseci očistite vašu mašinu, tako što ćete dodati sodu i limuntus i pustite da prazna mašina odradi jedan ciklus pranja.

11. Češljeve i četke najlakše ćete očistiti mešavinom vode i sode. Ulijte u posudu tople vode, dodajte 1 kasicicu šampona i pola šoljice sode bikarbone. Potopite četke pola sata, isperite u toploj vodi i osušite. Ova smesa će očistiti četke i dati im svež miris.

12. Posude za hranu i za piće perite u sodi i vodi.

13. Pločice u kuhinji i kupatilu besprekorno će očistiti mešavina praška za pecivo i limunovog soka. Vrućom vodom omekšajte talog na pločicama, a zatim ih istrljajte pripremljenom mešavinom praška za pecivo i limunovog soka, isperite i obrišite suvim peškirom.

14. Mramorne površine perite u mešavini od 3 kašike sode na jedan litar tople vode. Pustite desetak minuta da deluje, pa isperite običnom vodom. Plastificirane stolice i stolove operite vlažnim sundjerom sa sodom bikarbonom. Da biste uklonili teške mrlje s ove vrste nameštaja, napravite gustu pastu od sode i vode i nanesite je, ostavite da deluje neko vreme, te isperite vodom.

15. Ustajali miris u termos bocama uklonit ćete mešavinom sode i vode.

16. Staklene i inoks posude za kafu (ne aluminijske!) perite u mešavini od 3 kašike sode na litar tople vode. Aparat za filter kafu očistite tako da aparat jedan ciklus odradi s mešavinom vode i sode. Dobro isperite vodom.

17. Bočice za bebe odlično će oprati soda otopljena u vrućoj vodi.

18. Roštilj lako ćete oprati ako po njemu pospete sodu, pustite da deluje neko vreme i isperete vodom.

19. Masne podove u garaži i radionici pospite sodom bikarbonom, ostavite da deluje neko vreme, oribajte i isperite vodom.

20. Mašinu za sudove očistite kao i veš masinu – jedan ciklus prođite sa sodom, umesto sa sredstvom za pranje posuđa. Da biste uklonili neugodne mirise u mašini, po dnu pospite sodu bikarbonu.

21. Da biste uklonili zagorelu hranu iz lonaca, ostavite ih da se natope u rastvoru sode i vode, desetak minuta pre pranja u mašini. Ili ih ručno operite vlažnom žičanom četkom i sodom bikarbonom. Jako zagorele lonce pospite debelim slojem sode, te dodajte malo vode- toliko da navlaži sodu. Ostavite preko noći i drugi dan oribajte

22. Porcelansko i stakleno posuđe perite u mešavini sode i vode. Isperite vodom i osušite.

23. Smrad iz pepeljara uklonite mešavinom sode i vode. Pospite malo sode bikarbone u pepeljaru da biste uklonili miris dima i ugasili žar cigarete.

24. Kupatilo – kadu, tuš-kabinu, umivaonik i WC-šolju održavajte čistima vlažnim sunđerom sa sodom bikarbonom. U slivnike svake nedelje sipajte 4 kasike sode i biće čisti, neće zaudarati i neće se začepiti. Isperite sodu u cevi vrelom vodom.

25. Staklo na tuš kabini namočite u rastvoru sode i vode-lako ćete ga održavati čistim!

26. Da biste uklonili jake mirise hrane s ruku, navlažite ruke, snažno ih istrljajte sodom i isperite vodom.

27. Operite zube i zubno meso mokrom četkicom za zube na koju ste naneli sodu bikarbonu.

28. Da biste uklonili smrad iz obuće – tenisica, čizama, cipela, papuča uspite u njih sodu bikarbonu.

29. Dodajte pola šoljice sode bikarbone u vodu za kupanje – koža će vam biti meka.

30. Da biste iscelili osip od pelena, dodajte 2 kasicice sode bikarbone u vodu u kojoj kupate bebu.

31. Ubode komaraca i opekotine od meduza i koprive efikasno će izlečiti pasta od vode i sode bikarbone- nanesite je direktno na povređeno područje kože.

32. Žgaravicu i refluks kiseline umiriće mešavina pola kašičice sode bikarbone u pola šoljice vode.

33. Ako se koristi kao voda za ispiranje usne šupljine, soda ublažava bol nastalu od otvorenih rana i čireva.

34. Opekotine od sunca smiriće oblog od guste paste sode i vode.

35. Pčelinji ubod smiriće oblog od guste paste sode i vode.

36. Napravite verziju glinamola od sode bikarbone: pomešajte 320 mL vode, 2 šoljice sode bikarbone i 1 šoljicu kukuruznog skroba.

37. Soda bikarbona se može koristiti kao efikasan dezodorans – nanesite je pod pazuhe, ukloniće neugodan miris znoja.

38. Ako dete povrati po sebi ili po kauču, navlažite tkaninu, natapkajte sodu bikarbonu i nanesite je na nameštaj ili odeću – miris će nestati.

39. Soda odbija vodu od stakla – nanesite sodu bikarbonu na vlažnu tkaninu i obrišite prozore i automobilska stakla iznutra i spolja.

40. Vremenom različite sunđeri za pranje posuđa počinju da zaudaraju. Prokuvajte ih u vodi kojoj ste dodali sodu bikarbonu.

41. Sodom bikarbonom efikasno možete očistiti platnene torbe i kovčege. Pospite malo sode bikarbone, te četkicom utrljajte u tkaninu- zatim usisajte ostatke sode s torbe.

42. Viljuške, kašike, noževe i ostali pribor za jelo izrađen od srebra i nikla, kao i srebrni nakit, možete očisiti za samo 5 minuta, na ovaj brz i jednostavan način.

43. Kad čistite piliće, dodajte 1 kašiku sode bikarbone u kipuću vodu. Lakše ćete odvojiti perje, a meso će biti čisto i belo.

44. Mrlje od raznih bobica uklonite tako sto ćete da navlažite to područje vodom, načinite pastu od podjednake količine vode i sode bikarbone i nežno utrljajte na mrlju.

45. Stari recept za uklanjanje svakog traga vlage s tepiha je posipanje sodom bikarbonom. Ostavite najmanje sat-dva i usisajte. Isti prašak rešiće vas i „mirisa“ kućnih ljubimaca na tepisima, na kojima ga ostavite da deluje preko noći, a nakon toga temeljito usisajte.

46.Sodom bikarbonom lako se čiste tosteri i mikrotalasne rerne. 80 g sode bikarbone, pomešajte u pastu s 1 kašičicom sirćeta. Nanesite vlažnim sunđerom na unutrašnje zidove mikrotalasne. Isperite i ostavite vrata otvorena 15 minuta, da nestane miris. Ovo sredstvo uklanja mirise hrane iz mikrotalasne.

(Webtribune.rs)

Livadski, šumski, bagremov med... nije svejedno

Postoji mnogo vrsta meda i svu su manje-više lekoviti. Ovaj mali vodič može da vam pomogne prilikom izbora.

Lipov med
Lipov med je bistar, gotovo proziran i blagog je ukusa. Olakšava disajne tegobe i preporučuje se kod prehlade i gripa. Podstiče znojenje, povoljno deluje na varenje, ublažava grčeve u stomaku. Koristan je kod problema s bubrezima jer pospešuje izlučivanje štetnih sastojaka iz organizma. Lipov med se preporučuje srčanim bolesnicima.
Posebna preporuka: bolujete li od astme, pojedite punu kašiku rendanog rena sa lipovim medom.

Cvetni ili livadski med
Cvetni ili livadski med se dobija iz različitih vrsta cveća, zavisno od podneblja. Blagog je ukusa. Preporučuje se za podizanje imuniteta i oporavak nakon bolesti, kod sezonskih alergija i alergijske astme. Uvek je bolje uzimati cvetni med iz vaše okoline.
Uzimajte jednu kašiku meda dnevno, tokom cele godine, za oporavak organizma i borbu protiv alergija.

Bagremov med
Bagremov med je izrazito svetložute boje i blagog ukusa. Odgovara većini ljudi jer se njegova aroma praktički ne oseti. Odličan za decu (ali tek nakon prvog rođendana), kao i za osobe koje se oporavljaju nakon bolesti. Koristi se i kod  zatvora. Zbog sedativnog učinka pomaže kod nesanice, nervoze i napetosti.
Za smirenje pre spavanja popijte šalju čaja od matičnjaka s dodatkom kašičice meda od bagrema. Pušačima je preporučljivo odmah po ustajanju da pojedu kašiku meda od bagrema.

Heljdin med
Heljdin med ima najtamniju boju i opor okus. Bogat je mineralima i antioksidansima zbog čega spada u najzdravije vrste meda. Preporučuje se malokrvnim osobama i kao izuzetna pomoć kod kašlja.
Za ublažavanje kašlja kod dece dajte im jednu kašičicu ovog meda pre spavanja.

Kaduljin med
Kaduljin med najčešće je svetložute do zelenkaste boje, blago gorkog ukusa. Deluje opuštajuće i podiže raspoloženje. Odličan je dodatak preparatima protiv gihta. Koristi se protiv kašlja i za jačanje imuniteta.

Kestenov med
Kestenov med specifične je crvenosmeđe boje. Ima specifičan ukus koji mnogima ne odgovara, mada spada u najlekovitije. Koristi se kod gotovo svih bolesti i upala, pre svega kod čira na želucu, žutice, bakterija u mokraćnim organima, slabe cirkulacije i oslabljenog srčanog mišića.

Velika kašika meda od kestean pre spavanja pomaže protiv zatvora. Pušačima se preporučuje jedna kašika ovog meda ujutru, na prazan stomak.

Planinski med
Dobija se iz nezagađenog planinskog bilja i zbog toga je veoma tražen. Ima snažno antibakterijsko delovanje, koristi se za jačanje imuniteta, problema s disanjem, upale grla i sinusa.
Za jačanje organizma, najmanje pola sata pre doručka, popijte šolju toplog mleka zaslađenog planinskim medom.

Lavandin med
Lavandin med je intenzivnog ukusa i mirisa, a može biti tamnije ili svetlije žućkaste boje. Spada među lekovitije vrste meda, pre svega jer omogućava apsorpciju kalcijuma i gvožđa iz hrane. Posebno se preporučuje trudnicama i svima koji imaju manjak kalcijuma u organizmu, kod problema sa zubima i kostima, osteoporozom, povišenim krvnim tlakom, alergije na sunčevu svetlost. Pospešuje varenje, čisti pluća i umiruje kašalj.

Glogov med
Glogov med je smeđe boje i oporog ukusa. Preporučuje se srčanim bolesnicima jer reguliše krvni pritosak, pomaže kod ateroskleroze, angine pektoris, oštećenog srčanog mišića i upale srčanog mišića. Koristi se i za smirenje.
Za smanjivanje holesterola napravite pastu od ovog meda i cejlonskog cimeta u prahu. Namažite je na hleb i jedite za doručak.

Suncokretov med
Suncokretov med je specifične žute boje, brzo se kristalizuje. Koristi se protiv tegoba u vezi sa disajnim organima, kod upale grla i sinusa. Ubrzava zarastanje rana. Preporučuje se srčanim bolesnicima, starijim osobama kojima je potreban odmor i dodatna energija, kao i deci u razvoju.

Med od maslačka
Med od maslačka je intenzivne žute boje, brzo se kristalizuje. Ublažava posledice bolesti jetre i želuca. Pomaže kod gastritisa, kolitisa i zatvora. Za lečenje ovih tegoba, kašiku meda od maslačka razredite u čaši mineralne vode.

Med od ruzmarina
Med od ruzmarina je svetložute boje i jačeg ukusa. Ubrzava cirkulaciju, pobošljava rad jetre i pospešuje izlučivanje žuči. Dobar je protiv usporenog varenja, reume, gihta i visokog krvnog protiska.

Šumski med
Vrlo cenjena vrsta meda, tamne boje, veoma ukusan. Brzo se kristalizuje. Zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuje se anemičnim osobama, za oporavak nakon teških bolesti i operacija. Bogat je mineralnim solima i sadrži malo šećera, pa se često preporučuje dijabetičarima i sportistima. Trudnice ga mogu uzimati tokom cele trudnoće.
Ova vrsta meda preporučuje se posebno za lečenje upale pluća: veliku kašiku ovog meda  dodajte u tri decilitra biljnog čaja i pijte tri puta dnevno pre jela.

КИНА КУПУЈЕ РУБЉЕ, РЕШАВА СЕ ДОЛАРА И ПОМАЖЕ КОНСОЛИДАЦИЈУ РУСКЕ ВАЛУТЕ

уторак, 23 децембар 2014 20:41 

Од почетка 2014, пре драстичног пада рубље, која се тренутно опоравља, Русија и Кина су повећали своју трговину у јуанима за 800 одсто
Кина ће помоћи Русији да избегне девалвацију рубље куповином руске валуте и смањивањем својих доларских резерви. У исто време, Кина би могла да ојача јуан, будући да је влади у Пекингу циљ да њихова валута постане глобална алтернатива долару, пише немачки магазин „Wirtschafts Deutsche Nachrichten”.
Државна управа за контролу девиза у Кини помно прати депресијацију рубље у односу на амерички долар, јер су Пекинг и Москва потписали „swap” билатералне уговоре у размени у износу од готово 25 милијарди долара, чиме су обострано пружили подршку националним валутама, наводи „Wirtschafts Deutsche Nachrichten”.
„Споразум са Русијом је усмерен првенствено против долара”, признају представници за медије Централне банке Кине. Кина има за циљ да смањи улогу америчког долара, смањујући своје резерве у доларима, а купујући руске рубље.
Од почетка 2014, пре драстичног пада рубље, која се тренутно опоравља, Русија и Кина су повећали своју трговину у јуанима за 800 одсто.
„С обзиром на тренутну ситуацију, употреба јуана као валуте плаћања у руско-кинеским трансакцијама ће само наставити да расте, а све како би се увећало међусобно поверење у трговини између две земље”, рекао је кинески министар трговине Гао Хученг.
Министар је такође додао да су западне санкције ојачале тренд интензивнијег кориштења јуана, који би требао да постане глобална алтернатива долару. У исто време, Гао Хученг је нагласио да „промене на тржишту валута имају мали утицај на сарадњу између Русије и Кине у енергетским и индустријским пројектима”.
У међувремену, шеф кинеске комерцијалне банке Yinshu Capital Wанг Фенг рекао је да је „споразум о међусобним трансакцијама у рубљима и јуану није само финасцијско питање, него има политички контекст као знак међусобног поверења”.

Извор Voxbblog, 23. 12. 2014.

Др Пол Крег Робертс

Др Пол Крег Робертс упозорио је да би Руси могли да ослободе такозваног „црног лабуда” против Запада. Др Робертс је такође разговарао о могућем ужасавајућем низу догађаја који би у потпуности уништио западни финансијски систем. 

Ево шта је он рекао: 

„Слушао сам вести данас и чуо како многи људи с одушевљењем кажу да је Русија готова и пропала и да ће ускоро постати вазалска држава Америке. Слушао сам то и размишљао 'Како људи могу бити тако глупи?' Али ето, јесу.
У међувремену, као део овог процеса, видећемо како Русија ослобађа црног лабуда који ће срушити западну кулу од карата…
Замислите да руска влада каже 'Па, пошто је напад на рубљу политички и пошто нам прави пуно проблема, нећемо платити део нашег дуга почетком 2015. године'.
Европски банкарски систем би био уништен јер су те банке ужасно подкапитализоване. Неке од њих имају дугове Русији који скоро да апсорбују читаву главницу капитала. Дакле, Руси уопште не морају да отплате дуг. Могу да кажу да ће га платити касније, када се рубља стабилизује.
Схватате какав би утицај таква одлука Русије имала на Запад? Сетите се како су браћа Леман пала и, поред Европе, повукла и САД са собом.
Шта ће произићи из свега тога? Ко зна? Постоје разне врсте деривативних финансија, а не знају се чак ни све уговорне стране. Ако би европске банке почеле да тону, ко зна кога би све повукле са собом. Међутим, читав западни систем је једна кула од карата заснована на манипулацији тржиштем. Довољно је само мало га гурнути и он ће се срушити.
Највећи од свих црних лабудова ослободио би се ако би се Руси јако разбеснели. Они би могли просто да позову европске власти и кажу да више не продају природни гас нити било који други облик енергије члановима НАТО.
Последица би био потпуни колапс НАТО. Чак ни марионетска држава попут Немачке не би дозволила да се њен народ смрзне и да се фабрике затворе. Једини могући исход би био крај НАТО.
Дакле, ако Руси пожеле да униште НАТО, то је све што треба да ураде. Падом НАТО, пала би и подршка америчке моћи.
То би ослободило гомилу црних лабудова. Скоро сваки банкарски систем би се распао уколико би дошло до затварања немачке индустрије. Све карте су у Путиновим рукама. Видећете како Русија, Индија и Кина преузимају свет 2015. године”.

Извор Webtribune, 22. децембар 2014. 

Има ли још неко да није обавештен

Prenosimo preveden tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista „Gardijan” dan nakon ubistva Zorana Đinđića. Tekst nosi naslov „Beogradski kvisling” i do sada nije citiran u domaćim medijima. 
U ovom tekstu autor iznosi činjenice o neuspelim reformama vlade Zorana Đinđića koje je demokratska vlast u Srbiji pokušala da sakrije kreirajući kult ličnosti pokojnog premijera. 
Na kraju teksta možete pronaći link ka originalnoj verziji teksta na engleskom jeziku. 

Piše: Nil Klark, 14. mart 2003. Gardian (London) 

Počasti Zoranu Đinđiću, ubijenom srpskom premijeru, pljušte kao kiša. Prvi je počeo predsednik Buš, hvaleći njegovo „snažno vođstvo”, dok je portparol kanadske vlade veličao „vesnika demokratije”, a Toni Bler govorio o energiji koju je Đinđić posvetio „reformisanju Srbije”.
U čituljama zapadnih listova Đinđić je skoro uvek slavljen kao bivši student-agitator, koji je hrabro poveo narodni ustanak protiv okrutnog diktatora i pokušao da uvede svoju zemlju u novu demokratsku eru. Ali izvan CNN-ove verzije svetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije.
Oni koji se ograđuju od doktrine promene režima trebalo bi da se sete da Irak nije prva zemlja u kojoj su američka i druge zapadne vlade pokušale organizovati uklanjanje vlade koja nije odgovarala njihovim strateškim interesima. Pre tri godine, na redu je bila Miloševićeva Jugoslavija.
U svojoj nedavnoj biografiji Miloševića, Adam LeBor otkriva kako su Sjedinjene Države natrpale 70 miliona dolara u kofere srpske opozicije u njenom naporu da zbaci jugoslovenskog lidera 2000. godine.
Po naređenju državnog sekretara Madlen Olbrajt, tajna američka kancelarija za jugoslovenske poslove bila je pripremljena da potpomogne organizovanje ustanka koji bi zbrisao autokratskog Miloševića sa vlasti.
Istovremeno, postoje dokazi da su podzemne kriminalne grupe, kontrolisane od strane Zorana Đinđića i povezane sa američkom obaveštajnom službom, izvele serije uspelih atentata ključnih ljudi koji su podržavali Miloševićev režim, uključujući ministra odbrane Pavla Bulatovića i Žiku Petrovića, šefa jugoslovenskog avioprevoza.
Kada su S. Milošević i njegova Socijalistička partija konačno pali, Sjedinjene Države su dobile „reformističku” vladu u Beogradu kakvu su želele. Novi predsednik Vojislav Koštunica je primio bukete, ali poluge moći je držao čovek Stejt Dipartmenta Zoran Đinđić – i on sigurno svoje vašingtonske sponzore nije izneverio!
Prvi prioritet je bio uvođenje programa „ekonomskih reformi” – što je izraz novog svetskog poretka za rasprodaju državne imovine u bescenje multinacionalnim kompanijama. Preko 700 000 jugoslovenskih preduzeća ostalo je u društvenom vlasništvu i uglavnom je bilo kontrolisano od strane radničkih odbora, sa svega 5% kapitala u privatnom vlasništvu.
Kompanije su mogle biti prodate ako je manje od 60% kapitala pripadalo radnicima. Đinđić je brzo promenio zakone i rasprodaja je mogla da počne.
Posle dve godine u kojima je hiljade društvenih preduzeća bilo prodato, (mnoga kompanijama koje su učestvovale u bombardovanju Jugoslavije 1999.), prošlomesečni izveštaj Svetske banke je obilovao pohvalama Đinđićevoj vladi i njenom „angažovanju internacionalnih banaka u procesu privatizacije”.
Ali Đinđiću nije bilo naređeno da proda samo državnu imovinu. Milošević je takođe morao da ode, za obećanu nagradu od sto miliona dolara, čak ako je to značilo i njegovo kidnapovanje u suprotnosti sa jugoslovenskim zakonima i slanje avionom RAF-a na američki finansirano režirano suđenje u Hag.
Kad je prodao imovinu svoje zemlje, njenog bivšeg predsednika i svoje političke rivale, šta je ješ ostalo da se proda? Jedino još sama država. I januara ove godine Đinđić je upravo to i uradio. Uprkos suprostavljanju većine njenih građana, „vesnik demokratije” sledio je zahteve „međunarodne zajednice” i posle 74 godine ime Jugoslavije nestalo je sa političke mape. Strateški cilj njene zamene serijom slabih, podeljenih protektorata konačno je bio postignut.
Ponekad, ipak, i najbolje izvedeni planovi krenu naopako. Uprkos zapadnim hvalospevima, malo će Srba oplakivati Đinđića. Za veliku većinu Srba, Đinđić će ostati zapamćen kao kvisling koji se obogatio prodajući svoju zemlju onima koji su tako nemilosrdno vodili rat protiv nje,svega nekoliko godina ranije.
Đinđićeve toliko hvaljene reforme podigle su cene komunalnih usluga nebu pod oblake, nezaposlenost je oštro skočila na 30%, i skoro dve trećine Srba sada živi ispod linije siromaštva.
Još nije jasno ko je ispalio hice koji su ubili Zorana Đinđića. Verovatnoća je da je to bila operacija podzemlja, njegove veze sa organizovanim kriminalom konačno su ga sustigle. Ali, ma kako to surovo zvučalo, ima mnogo ljudi u Srbiji koji bi rado povukli obarač. U svojoj nedavnoj poseti Beogradu, bio sam pogođen ne samo razinom ekonomske nepravde, nego i mržnjom skoro svakoga koga sam sreo prema premijeru, čija je popularnost u narodu pala ispod 10%
Lekcija iz Srbije za današnje serijske menjače režima je jednostavna. Možete pokušati da podjarmite ljude sankcijama, razaranjem i bombama. Možete, ako želite, da zbacite vlade koje vam se ne dopadaju, možete okušavati da nametnete svoju volju postavljanjem Hamida Karzaija, generala Tomija Frenksa ili Zorana Đinđića da glume imperijalne konzule.

Ali ne zamišljajte da možete naterati poniženi narod da ih poštuje. 

Tekst je preveden sa ovog linka: http://www.theguardian.com/world/2003/mar/14/serbia.comment 


Niel Klark je jedan od retkih engleza sa nešto moralnog digniteta. Evo šta kaže o Srbiji i Srbima, ciju je iskonsku plemenitost uspeo da uoci, a prevazisao je englesko licemerje u daleko tezem (za njih) cilju - da uoceno i prizna, i to javno: 

http://www.wavemagazine.net/arhiva/40/soc/interview-neil-clark.htm

Evo, prvi englez koji je javno priznao ocigledno: 

The war against Iraq was illegal and so too was the NATO bombing of FR Yugoslavia. International law is quite clear: a war can only be legal if the UN Security Council sanctions it, or if a country is under attack and fights back. Neither of these conditions was satisfied in 1999: There was no UN authorisation of the war, neither were any of the NATO countries under attack from FR Yugoslavia. Moreover, we should remember the principle of international law laid down at the Nuremberg trials of the Nazis after World War Two, namely that to launch a war of aggression against a sovereign state, as NATO did in 1999, is 'the surpreme international crime'. 


Dakle, NATO agresija na SRJ je bila „supreme international crime”.

Демократија

Демократија ће платити зато што ће покушати одговарати свима.
- Сиромаси ће хтети иметак богатих. А демократија ће им то дати.
- Млади ће хтети бити уважавани као стари, жене ће хтети бити као мушки, странци ће хтети права староседелаца. А демократија ће им то дати.
- Лопови и преваратни ће хтети важне државне функције. А демократија ће им то дати.
А када лопови и преваранти коначно демократски преузму власт, јер криминалци и злочинци теже моћи, настаће гора тираније него у време било које монархије или олигархије.

Сократ (470-399 п.н.е)

Прича о мајмунима

Било је то једном када је негде у неко село, на неком острву дошао странац.
Знао је да тамо живи на хиљаде мајмуна. И тако је сељацима
понудио 10 долара за сваког мајмуна којег ће за њега да ухвате.
Сељаци су са одушевљењем прихватили понуду странца
и одмах кренули у лов.
Човек је онда од њих откупи стотине мајмуна које су уловили,
а кад се број мајмуна мало смањио сељаци су престали да их лове.
Странац је стога подигао своју понуду и сељацима понудио
20 долара за сваког мајмуна.
Опет су сељаци без оклевања поновно кренули у лов.
Број мајмуна се још више смањио и људи су се поновно вратили
пољопривреди.
Човек је зато понуду повећао на 25 долара али, с временом, остало је врло мало мајмуна тако да је било готово немогуће наћи још којег.
Човек је тада најавио нову понуду. За сваког мајмуна
сељацима је понудио 50 долара. У исто време он је морао
због посла да отпутује, а за куповину мајмуна овластио је свог помоћника.
Како шефа није било, помоћник је сељацима дао понуду:
„Видите све ове мајмуне у кавезима које је прикупио мој шеф.
Продајем вам их по 35 долара а када се шеф врати у село, ви му их можете продати по 50 долара.”
Сељаци су се стварно организовали. Прикупили су сву своју уштеђевину
и откупили све мајмуне.
Никад више нису видјели ни човека ни његов помоћника,
остало је само острво пуно мајмуна као и на почетку.
Сада ћете можда боље разумети приче о деоницама,
хипотекама и банкама којих има све више и више; можда ће вам бити лакше да разумете приче о узроцима глобалне финансијске кризе, али се на крају све своди на то да је ово прича о мајмунима.

Zašto je propao Juzni tok

Najznacajnija vest u geostrateskom pogledu u poslednjih desetak dana, ne samo na našim prostorima već i sire, bez sumnje je povlacenje Rusije iz projekta Juzni tok. O ovome bruje kuloari u EU, vest je primljena kao veliko iznenadjenje, a najviše stete pretrpece zemlje kroz koje je Juzni tok trebalo da prolazi - Bugarska, Srbija, Madjarska i Austrija, pre svega.

Umesto Juznog toka, Putin je kao sto znamo preusmerio ruski gas preko Turske, dajuci pritom Turcima značajan popust na isti. Kolicina gasa - čija se vrednost meri desetinama milijardi evra na godisnjem nivou - prakticno je ista u tom projektu „plavi tok” kao u Juznom toku.

Šta se krije iza ovog poteza car-Putina?

Razlog, neposredni, kao sto znamo, jeste blokada projekta od strane Bugara. Razlog za blokadu je to što je EU insistirala da se gasovod može koristiti ne samo od strane Gasproma - koji ga gradi - već i od bilo kog dugog, tj. da kontrolu nad gasovodom ima EU a ne Rusija. Ovaj navodno antimonopolski „zakon” donesen je kada je već Juzni tok nacelno dogovoren, i iskljuciva mu je funkcija bila da spreči rusku kontrolu nad sopstvenim gasovodom, ako ne i sam Juzni tok.

Na ovu ucenu, najostrije je odgovorila Madjarska - oni su čak zapretili da će IZACI iz EU, ako im se ne dozvoli da grade Juzni tok, od koga bi imali stotine miliona evra prihoda od protoka gasa na godisnjem nivou. I Austrijanci su lobirali za ovaj projekat unutar EU, a Srbija, koja nije clan EU, nije ni bila u prilici da se bilo šta pita. Međutim, zakazali su Bugari - bilo je dovoljno da dodje jedan senator SAD letos, i da se stopira ovaj projekat od strane Bugara, koji su zahtevali da se Rusi potcine diktatu EU. I tako, Rusija se odlucila za gasovod kroz istorijski neprijateljsku Tursku, umesto kroz Bugarsku, koju su uvek podržavali, iako su u oba svetska rata Bugari, kao marionete nemacke, bili na strani protiv Rusije. Bugari, a ne Srbi, su u ocima prosecnih Rusa njihov „najveci saveznik” na Balkanu, i utoliko je ova izdaja otreznjujuca. Srbija, s druge strane, nasla se u procepu; pogotovu, sto je prodaja NIS-a i rudna renta od 3% bila opravdana upravo Juznim tokom, kojim bi Srbija u budzet dobijala još 300 miliona evra godisnje i imala veliku energetsku bezbednost, kao i uticaj na Balkanu ali i sire, i bila hub za izvoz gasa u zemlje ex-Yu. Gubitak za Srbiju je valiki, ali ipak krivac za ukidanje projekta je Bugarska kao i EU.

Ali zašto je EU (i marioneta Bugarska, koja za razliku od Madjara je pokazala izuzetan stepen servilnosti u odnosu na EU, protiv sopstvenih interesa) tako postupila?

Još u vreme Jelcina, zapadna neoimperijalisticka bagra je mislila da će uci na podrucje Rusije sa svojim firmama, i da će kao na Bliskom istoku oni crpeti naftu i gas, a Rusima dati mrvice (slično kao sto gasprom crpi kod nas naftu u Vojvodini). Bitna je zapravo bila kontrola - kontrola EU i SAD nad RUSKIM resursima - kao sto je imaju nad resursima arapskih zemalja. Putin je na to stavio tacku, zaveo je državni monopol u ruskom državnom interesu. I sad EU podmece klipove u tockove i nastoji da, strateski, preuzme bar deo kontrole nad energentima.

Ono gde se EU preracunala, jeste da Rusija ne zavisi od Evrope kao jedinog klijenta. Evropa, međutim, zavisi od Rusije. Da se zaobidje nepouzdana Ukrajina (koja je lobirala protiv Juznog toka, U-krajinci su inače krali gas iz Rusije, ucenjivali itd. da su se smucili i EU i Rusiji), nevoljno, EU je pristala na Juzni tok, a onda su, uz dodatni pritisak SAD, krenuli s novim i novim uslovima. Međutim, ruski gas može da ide i u Aziju - Kinu, Japan, Indiju, vidimo sad i Tursku. Turska, iako istorijski neprijatelj Rusije, postaje tako strateski partner, poput Irana i mnogih drugih zemalja. Turska ekonomija je u porastu, iznosi preko 1000 milijardi dolara godisnje, i vise znaci Rusiji, nego cela ex-Yu, plus Baltik, plus Ukrajina. Pritom, Turci su samostalni, jasno im je da u EU neće uci, okrecu se i oni na drugu stranu. I otuda ovaj alternativni dil.

Gas će kroz Tursku biti sproveden do granice s Grckom. Kako će dalje ići (i da li će) nije jasno - može se utovarivati na tankere sa tecnim gasom, pa transportovati dalje do Italije itd. Možda će biti neki gasovod za dalje - to nije vise problem Rusije.

Turska, međutim, ima ambicije da kontrolise Balkan, sto je za nas vrlo nepovoljno. Ako i bude nekog gasovoda iz Turske kroz i prema Srbiji, Turci će drzati slavinu (i u odnosu na EU) - sto je mocna stvar u geopolitici i sto su Ukrajinci zloupotrebljavali.

Na zalost, zbog gluposti tuta-Bugara, Juzni tok kao velika sansa i za Srbiju je definitivno, kako izgleda, propao. Nije to prvi plan za gasovod koji je povucen. EU je podcenila Rusiju; Rusi ništa ne gube, na gubitku će biti EU, ali najveci gubitnici smo - mi. Kao „kolateralna steta” i „moneta za potkusurivanje” velikih sila, sto smo uvek i bili. Istini za volju, u ovoj prici mi nismo mogli mnogo da uradimo - za razliku od Bugarske, nismo clan EU, nije nas ni obavezivao taj „zakon” niti smo mogli da uticemo na bilo šta. Prilikom prodaje NIS-a trazene su garancije od Rusa, ali Rusi, koji uvek pametno po sebe, pragmaticno, pregovaraju, nisu ih hteli dati, a mi verovatno nismo mogli (ili nismo bili sposobni) da ih zahtevamo. Tako da smo - ni krivi ni duzni - izvisili.

Krivci su, pre svega, Bugari, koji su radili za EU protiv sopstvenog interesa, dok je ostalo posledica natezanja između EU i Rusije. EU je takođe potcenila Rusiju, i pokazala da im nije stalo do zemalja na putu Juznog toka, a Rusi su pokazali da ne zavise od nikoga, i da im je pre svega stalo do sopstvenih interesa.

Da su Bugari IOLE pokazali volju da zahtevaju po svaku cenu ovaj gasovod (poput Madjara, ili bar delom toliko), Juzni tok ne bi bio otkazan. Takvo je, na zalost, stanje, a Putin naravno ne želi da izgubi svoj uticaj u Srbiji (već želi da ga pojaca), tako da je moguće da ćemo biti kompenzovani kroz vece investicije iz Rusije ako Vucic to ne stopira.

Vuciceva politika imitiranja Tita (sto je u ovim okolnostima nerealno) i balansiranja na dve stolice, međutim, nije bas uspesna. Sve vise se ocrtava sukob Nikolica (koga niko ne zarezuje) i Vucica, prvi kao pro-Ruski, drugi kao pro-EU (mada je to samo poziranje), a Seselj je dosao kao katalizator ovih sukoba sa svojim „kumovima”. Ipak, kao posledica ovog propadanja velikog projekta, doći će do tumbanja i unutar Srbije. No, to je već druga tema... 

Ljudi mi se r-a-s-p-a-d-a-m-o!

Zima još nije ni pocela a u Majdanpeku već katastrofa!!
De bre mi ljudi teramo i šta radimo?
Jel ima neko normalan da javno kaže da mi ne moz da se odbranimo od kishe,sushe,grada,poplave,snega,poledice ,babinih jaraca...nas će bre slana da pobije...ovo loodilo mora nekako da se preseche...ja razumem da mi ne moz da proizvedemo najbolji telefon,tv,qratz-palac ali betonski stub,nasip,da zatvorimo po neku rupu da ukopamo eletrifikaciju to možemo...čitam sad da je ona rupa u nasipu gde je popustilo kad je potopljen Obrenovac još uvek samo delimicno zatvorena i da nije ni blizu od neke stopostotne sigurnosti...pa jel mi imamo ugovor s Bogom da to neće da se ponovi???
Milion puta sam rekao da je bolje napraviti 10km puta koji će trajati 100 godina nego zakrpiti 100 rupa koje će trajati 10 dana!!
Sve sto radimo je sigurno ki vrbov klin...drz bure vodu dok majstori odu...samo se BG licka i doteruje da ima šta da se stavi u dnevnik a i tv-studiji su nam kao da smo sFecka...kad ukljucis tv...samo kuvari i „goli dupiTJi” od pevaljki i starleta kako mi sad zovemo kurve...
Mogu ladno da kažem da ovu zemlju možda al samo možda moz da iscupa „dobrovoljni rad” a čitaj slobodno prinudni ili takozvani KULUK...pa sve radno sposobno a nezaposljeno stanovnistvo lepo opremiti najsavremenijim lopatama i rucnim kolicima i pravo na uzemljenje elektrifikacije,pravljenje brana,puteva ,tunela,vestackih rezervoara vode,hidrocentrala,Beogradjane bi strpao pod zemlju i dok ne naprave metro nemo se ne vrcu odozdo,seljak koji ne obradjuje zemlju da plati dupli porez ili da mu se oduzme njiva jer koji će mu qrac ako je ne obradjuje...nezenje i neudate da pocnu da placaju porez kao da imaju fabriku...student moz da budes do 25-6 godine...pod hitno vratiti vojni rok koji bi u trajanju od 90 dana moralo da sluzi i musko i zensko...penzionerima odrediti kako minimalne tako i maksimalne penzije a svima kojima prelEva kod maksimalnih da se automatski preliva za one s najmanjim primanjima...zabraniti strajkove u prosveti,zdravstvu,policiji i advokaturi...tj čitavom sudstvu...
Da skratim ne nadje li se neko pametan da NATERA zadriglu masu da brani svoja ognjista i da se stara o njima odosmo svi u picq lepu materinu!

Deset strategija manipulacije ljudima

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, spisak od deset strategija manipulacije putem medija.

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i „problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, „na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4) ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i „zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. „Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu. 

Pet principa miroljubive koegzistencije

Bivša i blagopocivsa SFRJ bila je ugledni clan pokreta nestvrstanih, a njen komunisticki kvazidiktator, Josip Broz Tito, osnivac ovog pokreta. SFRJ je, neosporno, igrala bitnu ulogu u svetskoj politici, a nasa verzija komunizma bila je ipak daleko humanija od one u ostalim zemljama istocnog bloka - no to je druga prica.
Ono sto je bio duh tog vremena su i pet pricnipa (Panca=pet Shila=principa, na sanskritu) na kojima su nesvrstani bili utemeljeni. Principi su:

1. Međusobno postovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
2. Međusobno nenapadanje
3. Međusobno nemesanje u unutrasnje poslove
4. Jednakost i kooperacija na obostranu korist
5. Miroljubiva koegzistencija

Uticaj ovih principa, formulisanih pre 60 godina, na hladnoratovsku svetsku politiku bio je ogroman. Njihovo usvajanje kao opstepriznatih vrednosti tog vremena možda je i najveci doprinos pokreta nesvrstanih, osnovanog od Tita, Nehrua, Nasera i Sukarnoa. Helsinska povelja sredinom 70-tih je potvrdila ove principe.
Postavlja se pitanje, šta je od ovih principa ostalo posle zavrsetka hladnog rata i nasilnog izbacivanja Jugoslavije (tada krnje, posle slovenacke i neoustaske secesije, te rata u Bosni - Iran je dao vrlo necasnu podrsku ovom cinu), sa izvanrednom diplomatijom cije je poslednje ostatke koristio mnogo kasnije uspesno i Vuk Jeremic? Šta je ostalo, kada se izgubio balans moći između dva bloka, uz posredovanje glasa razuma u UN (nesvrstani su bili uticajni u tom smislu, a pogotovu tokom dekolonizacije 60-tih i 70-tih), i kada je SAD kauboj preuzeo vodstvo svetom 90-tih?
Vidimo da se svi principi redom gaze i krse. SAD je bila predvodnik krsenja svih principa - upravo je na Jugoslaviji testirana masinerija krsenja nepovredivosti granica, na Srbiji je isprobavan metod krsenja međunarodnog prava, princip neagresije nestao je 1999 - a sve to se potvrdilo u Iraku, Libiji i sirom planete. Miroljubiva koegzistencija danas ne znaci ništa, jer je SAD preuzela ratni barjak, opkolila Rusiju sa svih strana.
Možda najgora krsenja su bila u domenu nemesanja u unutrasnje stvari drugih zemalja. Suverenitet zemalja danas je daleko slabiji nego pre 25 godina, dok je postojao bipolarni svet. Amerika „siri demokratiju” a zapravo se najbezocnije mesa u stvari drugih zemalja.
Taj unipolarni svet, koji je potrajao dve-tri decenije, zapravo je docekao svoj kraj, ponovnim usponom Rusije, zatim jacanjem Kine i ostalih BRIKS zemalja. Ali, neće biti povratka na pet principa.
To je pokazao i Putin, koji se otvoreno poziva na presedane koje su, bezocno krseci ne samo dobre principe nesvrstanih i Helsinsku deklaraciju iz vremena hladnog rata, tj. principe međunarodnog poretka, već i međunarodno pravo, praveci lakrdiju odlukama poput one o Kosovu, ne shvatajuci da to ima posledice. Posledica je da ne vazi ono sto je vazilo pre, i zato Putin s pravom vraca Rusiji Krim, a Donbas se otcepljuje, kao i Pridnestrovlje, Juzna Osetija, Abhazija, a uostalom i mnogi drugi krajevi sveta. Nekad je turski Kipar bio skandal, danas, posle silovanja međunarodnog prava, od Srbije i Jugoslavije do „obojenih revolucija” i „arapskog proleca”, pravila su se skroz promenila.
Umesto pet principa, ono sto ćemo imati je situacija kao ona iz XIX veka, gde velike sile - Rusija, SAD, Kina, EU - grabe šta stignu, i gd je jedini zakon, zakon sile. Danas zvuci neverovatno, ali postojalo je vreme, vreme hladnog rata, kada to nije bilo tako, i kada su i male zemlje, pozivajuci se na principe, mogle nametati pravila kojih su se, u balansu suprotstavljenih interesa, drzali i veliki, dok su se povlacili iz svojih bivših kolonija, koje su isprasile i Engleze, i Francuze i Portugalce i sve ostale. I nisu se smeli mesati u unutrasnje stvari svojih bivših kolonija.
Danas, u vremenu neokolonijalizma, imperijane sile su nasle licemerne izgovore da krse pet principa, i da namecu svoj uticaj, zare i pale, prodaju „demokratiju” a zapravo porobljavaju male da bi crpli naftu, energiju, krv, da bi, poput engleske tekstilne industrije XIX veka koja je prodavala robu u Indiji a konkurentima sekla ruka, osvajali trziste svojih novopotlacenih robova, koji predstavljaju blizu 90% covecanstva.

Министар или кловн?

Овако се представља земља: 

http://youtu.be/y5bFdGBo99k

Titovo izvinjenje

Izvinjavam se što smo gradili tvornice, škole i bolnice, a ne crkve i džamije ...
Izvinjavam se što smo razvijali industriju, a nismo otvarali strane šoping centre ...
Izvinjavam se što smo lopove i kriminalce slali na robiju, a ne u skupštine ...
Izvinjavam se što smo razvoj države temeljili na randicima i seljacima, a ne na švercerima i uvoznicima ...
Izvinjavam se što smo javnim novcem svima priuštili besplatno liječenje i školovanje, a ne vile, jahte i helikoptere ...
I na kraju se izvinjavam što smo svima priuštili ljetovanja u javnim odmaralištima ...

... jer sada vidim da vam je ovo drugo bilo važnije.

Zemlje rekorderi

Brazil se može pohvaliti sa svojih pet trofeja sa Svetskih fudbalskih prvenstava, Danska nosi titulu „Najsrećnije države na svetu“, ali ne mogu se sve države pohvaliti samo lepim stvarima.
Punkufer.hr donosi top 10 činjenica o kojima niko ne govori…Alkohol, cigarete, prostitucija – pročitajte najcrnje svetske podatke!

10. Ko najviše konzumira cigarete?
Austrija, iako je jedna od država Evropske unije gde pušenje nije IN, i gde je broj pušača nedavno drastično opao, zauzima visoko prvo mesto kao država u kojoj je čak 37 odsto stanovnika zavisno od cigareta.

9. Najveći alkosi su…
Iako se i Hrvati i Srbi prave važni da najviše piju i imaju najveći broj kafića, država koja je na prvom mestu po ispijanju alkohola je ipak – Belorusija. I to 17,5 litara alkohola po glavi stanovnika.

8. Plastika
Jeste li znali kako je Južna Koreja na prvom mestu po plastičnim operacijama? Pretpostavka je kako je jedna od pet žena imala neki oblik plastične korekcije.

7. Gde šume više nema…
Mesto koje je poznato po najbržoj seči šuma na svetu je Honduras. Čak 70 odsto naroda živi u visokom siromaštvu, a drvo im je jedini izvor energije.

6. Gde ljudi kratko žive…
S prosečnim životnim vekom od svega 49 godina, Čad je država s najkraćim očekivanim životnim dobom.

5. Najstariji zanat
Ne, nije Mađarska, niti Ukrajina – to je Nemačka s čak 300.000 osoba koje rade u seksualnoj industriji.

4. Ljudetina za ručak?
Kanibalizam je jako redak, ali i dan danas se praktikuje u nekim plemenima. Jedno dokazano živi u Papui Novoj Gvineji, a tu su još Kongo, Amazonija…

3. Ko mrzi životinje?
Japanci su na prvom mestu kao država koja je najokrutnija prema životinjama.

2. Deca u ratu…
Somalija je država koja prema statistikama ima najviše dece ratnika. Neki od njih su stari tek 10 godina, a od malih nogu uče da koriste oružje.

1. Trgovina ljudima
Država koja je poznata kao mesto po visokoj stopi trgovine ljudima je Bangladeš. Svake godine između 600 i 800 hiljada osoba se prošvercuje preko granice radi prodaje.

Ево неколико изјава Александра Вучића..

ШТА СЕ ДРУГО ОЧЕКИВАЛО?!?!?
Ево неколико изјава Александра Вучића...
-„Србија мора бити ”партнер Немачкој,што раније кроз историју није знала„
-”Србија има свој пут,а то је Е.Унија,свиђало се то некоме или не.„
-”Србија неће одустати од свог европског пута,макар се то некоме у Москви и не допало„
-”Србија ће са својим „европским партнерима”решити проблем нашег дуга за гас Русији„
Кад изјавите да вам је сада највећи партнер ,а да се кајете што то није била и у прошлости Немачка,шта очекујете од Руса?
”Партнер„који је тој истој Русији,у тој истој прошлости убио
21 000 000(двадесет један милион) становника...
Кад једно политичко ”недоношче„покушава од најмоћнијег политичара на свету направити будалу.
Од Русије добијеш авионе за параду,молиш да прихвати ”твоје„ Фиат-е,твој сир, и онда на тој истој паради кажеш да ти је ЕУ и Немачка највећи и најбољи партнер.
Биће добро ако нам гас буде једина ”казна„ и ако се не будемо
”чешали где нас никад није сврбило„”

„Aко нам ЕУ отме Косово, питање да ли желимо у Унију је питање да ли је неко нормалан или не.”

Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, 06. септембар 2007

Krađa identiteta i džeparenje zdravog razuma

Izgleda da Andreju Vučiću nije ukraden samo identitet već, prema policijskim saznanjima, i krsna slava, četiri zimske gume, otirač ispred ulaznih vrata, nekoliko godina radnog staža i što je najgore- gomila flajera za picerije, pa NN lice već izvesno vreme naručuje gomile pica, palačinke s orasima i gazirana pića vanevropskog porekla ne ime Andrej Vučić, insistirajući da porudžibe budu ostavljene na klupici u parku, po koje naknadno dođe neka debela gospođa, najverovatnije jatak lažnog A. V. saznajemo u policiji.
Zbog krađe identiteta najverovatnije je onomad i došlo do nemilog incidenta sa žandarmerijom, kada je prebijen brat premijera, jer su policajci bili isprovocirani pojavom treće osobe koja se predstavlja isto i insistira da prođe kroz kordon, tako da zaista nema nikakve odgovornosti samog ministra policije i potrebe za njegovom ostavkom.
- Znate, osetili smo se kao u “Kviskoteci”, odnosno, igri detekcije, ono kad se osoba A, B i C predstave isto, a vi treba da pogodite ko je od njih pravi?! Šta, bre, da pogađamo- povadili pendreke i odmah došli do tačnog odgovora i novih deset poena…- svedoči jedan od žandara, dok ministar prim. dr. sci. Nebojša Stefanović odlazi i korak dalje, otkrivajući čitavo klupko zavere oko krađe identiteta, i to ne samo premijerovog brata, već i samog premijera, pa i predsednika.
- Slučaj “dron”, recimo- otkrili smo da je jedan od počinilaca kod sebe imao, osim američkog pasoša, i ličnu kartu ujne premijera Vučića i malo je falilo da se izvuče, ali smo hitrom akcijom utvrdili da premijerska ujna ne poseduje bradu i brkove, kao i da slabo upravlja dronom, ne snalazi se baš sa daljinskim komandama.
Što se premijera tiče tu je situacija još drastičnija- neko se, zamislite, tokom izborne kampanje i minule godine predstavljao kao Aleksandar Vučić i obećavao nekakve arapske milijarde, izdašnu pomoć EU, pokretanje privrede, zapošljavanje, investicije i ko zna kakve još gluposti, pa ovaj, siroti originalni premijer sad mora da vadi fleke rebalansom budžeta i smanjenjem svega i svačega, samo zato što je narod budalasto verovao nekome ko pomalo liči na njega i maše lažnom ličnom kartom po mitinzima, televizijskim gostovanjima, konferecijama za štampu…
Ne bih ni na koga da upirem prstom, ali ako baš moram rekao bih da je narod jedini krivac, jer ovde nije reč o naivnoj deci, već punoletnim građanima koji su morali da prozru prevaranta i zatraže na uvid ličnu kartu, a ne da ispadnu naivni ko francuske sobarice, pa sad krive premijera zbog mera štednje i kašnjenja investicija, koje nije ni obećao, realno! Evo, otkriću vam još i ovaj podatak iz istrage: utvrđeno je da su neki od ministara, pa i ja donekle, naseli na provokaciju i zaseli u fotelje ubeđeni da ih je pozvao pravi Aleksandar Vučić, kad ono ispade da je to učinio onaj prevarant s lažnom ličnom kartom, pa sad moramo da odradimo mandate, mada, realno, nismo ni za stado ovaca, a ne ministarsku funkciju, no…- otvorio je dušu doktor Stefanović, napomenuvši da je i njemu ukraden identitet i da je ta osoba možda uzrokovala neke afere koje se njemu stavljaju na dušu, iako mu je i duša ukradena zajedno sa identitetom, kao njegov sastavni deo, koliko i mozak, ali…
Predsednik Nikolić je možda prošao i najgore, s obzirom da je nepoznati počinilac na osnovu njegovog identiteta završio neke škole kojima predsednik nije ni prišao; prisustvovao sahrani Nelsona Mandele i smarao svetske lidere za “selfi”; fotografisao se na raznoraznim seoskim manifestacijama kao u kafani, a najverovatnije i prijavio za “Zvezde Granda”, pa policija prati dalji tok takmičenja čekajući u zasedi kadidata koji će se pojaviti pod tim imenom.
Iz ministarsva policije apeliju na građane da ubuduće budu izuzetno oprezni i paze kome daju glas, s obzirom da je pošast krađe identiteta uzela maha i da sve više ljudi, predstavljajući se kao članovi vlade i raznorazni eksperti, nudi spasenje, rešenje i instant izlaz iz krize, što je dosad bilo svojstveno samo Jehovinim ne i Vučićevim svedocima…

ГОВОР КРИСТИНЕ КИРШНЕР КОЈИ ЈЕ ЗАПАЊИО УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ

О везама финансијског тероризма и оног на Блиском и Средњем Истоку

https://www.youtube.com/watch?v=EyShGogzIn4

Поштовани председниче, драги колеге, шефови свих делегација УН,

Желим да вам се обратим у веома специфичном тренутку за цео свет, као и за моју земљу. Почећу размишљајући о уводној речи генералног секретара господина Бан Кимуна, којом је отворио 69. заседање Генералне скупштине. Осврнуо се на велики део проблема, трагедија и несрећа које брину данашњи свет. И верујем, ако се добро сећам, да су „те турбуленције“, како је он рекао, „које дрмају свет“ опасност по мултилатерализам. Искрено верујем да велики део проблема са којим се свет суочава на економском и финансијском пољу, као и на пољу тероризма и безбедности, моћи и територијалног интегритета, рата и мира – да су то све проблеми настали због крајње супротног проблема – недостатка ефикасног, правог демократског мултилатерализма.
Зато желим пре свега да (говор) започнем тако што ћу се захвалити Генералној скупштини на одлукама усвојеним резолуцијом 68/304 9. септембра, којом је већином, односно са 124 гласа „за“, одлучено да се формира мултилатерална конвенција којом се стварају легални оквири за реструктурирање државних дугова свих земаља. Задатак који нисмо решили, барем откад присуствујем седницама Генералне скупштине од 2003. као сенатор а затим као председница, јесте реорганизација Савета безбедности УН и ММФ.
Причали смо о искуству које је доживела Република Аргентина, моја земља. Данас се усуђујем да у глобалном контексту кажем да је Република Аргентина троструки пример – на финансијско-привредном пољу, безбедносном, као и на питању територијалног интегритета. Што се тиче првог примера, он се односи на економску и финансијску кризу која разара свет од 2008. и почиње да прети земљама које се од ње опорављају. Те земље су одржале највећи привредни раст у последњој деценији. Мислим на кризу од 2008, коју је моја земља прошла 2001, када није могла да отплаћује државни дуг. У то време Аргентинска Република је направила договор са мултилатералним организацијама јер, господо, када дугуете 160 одсто БДП, то није само кривица оног који дугује већ и оног који је то дао на зајам.

ПРОБЛЕМ АРГЕНТИНСКИХ ДУГОВА
Од завршетка диктатуре 24. марта 1974, када је Аргентина ушла у неолибералну фазу, она је тада представљена као вољени ученик на свим председавањима ММФ, а завршила је тако што је толико нагомилала дуг да је колабирала не само на привредном већ и на политичком нивоу. Имали смо пет председника у једној недељи. До тада нико није био одговоран за оно што се дешавало Аргентини, преживљавало се како се могло, а председник, који је дошао са 22 одсто гласова, пар месеци после ступања на дужност присуствао је овој скупштини и истакао како је земљи потребан раст и развој како би могла да исплати дугове. И то је рекао у више него занимљивој метафори да „мртви људи не могу плаћати дугове и да треба дозволити државама да оживе“ (прекид емитовања). [1]
Понављам: 160 одсто БДП није одговорност само државе дужника, а ми смо усвојили политику која нам је наметнута. Преузели смо одговорност, али смо исто тако и захтевали и очекивали од ММФ и других кредитора да преузму одговорност за тај дуг зато што су наметнули лихварских 14 одсто камате. И тај човек који је преузео вођство са 22 одсто гласова, имао је 25 одсто незапослених, 54 одсто сиромашних и 27 одсто оних који живе у немаштини, без здравственог осигурања, образовања, безбедности. После неког времена, уз нови модел развоја, не само да смо створили милионе радних места и увели милионе у социјални и пензиони систем већ смо и произвели шест тачака БДП за инвестирање, међу којима је образовање. Усмерили смо огромне количине новце на инфраструктуру, путеве, школе, нуклеарне електране, хидроелектане, водоводе, гасне и електро-мреже, које данас прожимају целу земљу. То је био друштвени процес без преседана, који је смањио број сиромашних и оних у немаштини на једну цифру. И то је ММФ признао – да је привредни раст који је Аргентина остварила од 2004-2011. трећи у целом свету, само су нас Кина и Бугарска надмашиле. Данас у регону Латионске Америке имамо бољи квалитет живота, већу куповну моћ радника и најбољи друштвени доходак.
То смо учинили плаћајући дуг који су други створили. Зато ваља истаћи да наше владе нити су игнорисале дуг нити су падале у банкрот. Преузели смо иницијативу и плаћали дугове од 2003. до данас. Платили смо више од 190 милијарди долара. Понављам: више од 190 милијарди долара! Платили смо 92,4 одсто дуга у две рате: први пут то је 2005. учинио председник Киршнер, други пут 2010. такође он. Платили смо 92 одсто дуга како бисмо га нормализовали, и касније смо у редовним исплатама вратили цео дуг ММФ и испунили све обавезе према њима. Пре пар месеци закључили смо преговоре са Париским клубом повереника о дугу из 1956. године. Како бих вам описала ситуацију, рећићу да сам тада имала три године, а министар економије моје земље, који је преговарао о репрограму овог дуга, тада се није ни родио. Ипак, направили смо договор са 19 министара финансија из Европске уније о репрограму дуга и већ смо платили прву рату од 642 милиона долара.

ЛЕШИНАРИ ПОД ЗАШТИТОМ
Али то није све. Требало је да решимо судске спорове са CIADI [2] и Светском банком, спорове које нису започеле наше владе, већ су претходне владе, због свог деловања, доведене пред тај трибунал Светске банке. И то смо кренули да решавамо, баш као што смо решили ситуацију са Репсолом [3], кад смо одлучили да преузмемо контролу над нашим енергетским изворима и преузмемо 51 одсто нафтне компаније. И тај смо дуг репрограмирали и дошли до договора. Све то смо урадили сами, својим ресурсима, без приступа тржишту капитала зато што је Аргентини због банкрота 2001. забрањен приступ тржишту капитала. Имајте у виду тај социјални опоравак без преседана.
И зашто све ово сада говорим? Током 50-тих година иста ствар се дешавала, али је постојала разлика? Она је у томе што смо почели да радимо од апсолутног банкрота, од саме нуле. Почели смо да испуњавамо обавезе према кредиторима, почели смо да опорављамо Аргентинце, постигли раст, успели да изађемо из дугова, и сад смо један од најмањих дужника на планети.
О чему сад хоћу да говорим? Сад се појављују тзв лешинарски фондови. Тај израз није измислио ниједан популистички лидер Јужне Америке нити неки афрички владар иако је и сама Африка била жртва лешинарских фондова. Један од првих званичника који је те фондове поменуо у овој скупштини је некадашњи британски премијер Гордон Браун 2002. године, који је навео да је неморално наметати те фондове земљама које се суочавају са исконским проблемима везаним за немаштину, здравство и образовање. И данас се Аргентина, уз саучесништво правосудног система ове земље (САД: прим. прев.), суочава са тим лешинарским фондовима.
Који су то лешинарски фондови? Постоји део дугова које нисмо успели да репрограмирамо када смо то радили 2005. године. Они нису могли да учествују у репрограму зато што су 2008. купиљене обвезнице. Знате, ти фондови су се специјализовали за куповину обвезница оних земаља које су банкротирале или се тек спремају да то учине да касније не би ишле да потражују те обвезнице, већ да би они покретали парнице на својим судовима како би згрнули огромне профите. Нећу се обазирати на те профите јер је њујоршко правосуђе један део који му је стигао на претрес препознало као 1.608 одсто каматне стопе за пет година у америчким доларима. Наведите ми, молим вас, компанију или предузеће које може да обрне толики профит у доларима за само пет година. То је разлог за њихово име. Они сад блокирају исплате својим повериоцима у Аргентини. И зато се радујем што се ова скупштина суочила са овим проблемом, надајући се да ће ове или следеће године градити примере мултилатерализма активног и конструктивног света у коме ће се репрограмирати дугови како ниједна земља не би морала да пролази кроз оно кроз шта сад пролази Аргентина, као нација која може, вољна је и која ће платити дуг упркос малтретирању лешинарских фондова.

УНИШТАВАЊЕ ЕКОНОМИЈА ЦЕЛИХ ЗЕМАЉА
Лешинарски фондови шире гласине и клевете широм привредног и финансијског сектора, али и у становништву, дестабилизујући тим привреду. То се може окарактерисати као финансијски и економски тероризам зато што терористи нису само они који подмећу бомбе. Постоје и економски терористи, они који уништавају економије земаља, узрокујући у њима немаштину, глад и јад. Зато одлучно захтевамо да се овај мултилатерални споразум што пре закључи. Не само за Аргентину већ и за остатак света, зато што верујемо да ће економски и финансијски баланс, које угрожава социјална неједнакости, постати противотров за оне који врбују младе људе. Зато што ти делови становништва губе наду и немају будућност, они се се придружују лудачким походима, због којих ћемо касније жалити.
Не ради се само о томе да гледамо површину ових проблема, морамо да тражимо разлоге који доводе до њиховог стварања. Причала сам о својој земљи која је водећи пример и на пољима тероризма и безбедности. Моја земља је, уз САД, је једина америчка држава која је била жртва два терористичка напада. Први је био 1992, када је израелска амбасада дигнута у ваздух, и две године касније, када је зграда AMIA, Асоцијације аргентинско-израелског пријатељства, дигнута у ваздух. Ове године је двадесетогодишњица тог напада. Усудићу се да кажем пред овом скупштином и члановима породица жртава, које су овде присутне, да је влада председника Киршнера учинила све како би открила одговорне за напад, и то не само отварањем старих обавештајних архива већ је и формирала владин тим за истрагу. Пошто је 2006. правосуђе моје земље оптужило иранске држављане да су укључени у напад на AMIA, тражило је сарадњу Исламске Републиком Иран у истрази. Тај захтев поновљен је 2007, док 2010. Иран коначно није пристао. Пристали су на билатерални састанак, на коме смо заједно потписали меморандум о сарадњи правосуђа. Зашто смо то урадили? Како би оптужени ирански држављани који живе у Техерану могли да сведоче пред аргентинским судом.

ДАНАС ПРИЈАТЕЉИ, СУТРА ТЕРОРИСТИ
Шта се десило пошто смо потписали меморандум? Изгледало је као да су сви унутрашњи и спољни демони ослобођени. Јеврејске институције, које су нас подржавале, одједном су нам окренуле леђа. Кад је одлучено да се спроведе меморандум, били смо оптужени за саучесништво са Ираном. Исто се догодило кад су лешинарски фондови лобирали пред америчким Конгресом, тврдећи да смо ми партнери Исламске Републике, с тим што се Иран тад није ословљавао као „Исламска република“, већ као „Терористичка држава Иран“. Лобирали су и на интернету, где су моју слику стављали поред слике председника Ахмадинеџада, као да смо партнери. А ове недеље смо сазнали да се у Валдорф Асторији, хотелу-симболу овог града (Њујорка; прим. прев.) одржао састанак шефа Стејт департмента и његовог иранског колеге. Не критикујемо то, штавише, подржавамо све што подразумева дијалог. Али бисмо волели да питамо оне који су пљували Иран и оптуживали га за тероризам – и то не пре сто година, већ прошле године – шта ли би сад рекли?
Шта би сад рекли о онима који су створили ИДИЛ. Њих су многи сматрали борцима за слободу, који се боре у Сирији против Асадове владе, а сада су део ИДИЛ. Мислим да ту лежи други проблем који се тиче безбедности и тероризма. Велике силе олако непријатеље претварарају у пријатеље, а терористе у борце. Проблем је што морамо да схватимо једном заувек да не можемо користити међународне односе и геополитичке позиције како бисмо ускладили положаје сила. То кажем из позиције борца против међународног тероризма.
Ево једне занимљивости. Аргентинско правосуђе истражује да ли сам навукла бес ИДИЛ на Аргентину због два разлога: своје блискости са његовом светошћу папом Франциском, као и мојим признањем две држава, попут Палестине и Израела. Зато поново тражим од Генералне скупштине да призна Палестину као пуноправну чланицу ове институције. Јер тако ћемо разрешити неколико Гордијевих чворова; не један, већ неколико. Почећемо да решавамо неке од проблема на Блиском Истоку. Признавање државе Палестине и право Израела да живи унутар својих граница, као и да се више никад не дозволи да Палестини доживи непропорционалну примену силе која је довела до смрти стотина деце и жена. То осуђујемо, као што осуђујемо оне који су испаљивали ракете на Израел.
Верујемо да у нам је у времену економских лешинара и ратних хушкача потребно много маслинових гранчица како би обезбедили мир и безбеднији свет. За то нам треба поштовање међународног права и једнакост међу онима који седе овде. Данас је и председник причао о примени силе при угрожавању територијалног интегритета неке земље. И за то је Аргентина пример јер чекамо више од сто година како бисмо са Уједињеним Краљевством разговарали о нашем суверенитету над Малвинским острвима. И нико није забринут; нема вета Савета безбедности зато што Аргентина није чланица Савета безбедности нити је земља толико смажна да прекраја границе. И, док је таква ситуација на снази, док су гласови пет сталних чланица битнији од гласова Обале Слоноваче, Гане, Кеније, Египта, Уганде, Аргентине, Бахреина или Арапских Емирата, ништа се неће решити. Овде ће се само одржавати говори сваке године и ништа се неће решавати.

ПРОБЛЕМ УН
Зато силе које су делегиране у Савету безбедности делују као парадокс. Скупштина мора да тражи дозволу Савета да би примила новог члана. Морамо да ослободимо скупштину као потпуно суверену, као и Уједињене нације у којима ће сваки глас бити раваноправан јер ће се тако постићи демократија. Кад демократија почне да се примењује у потпуности, тад ће се назрети и решење. Између песимизма и оптимизма ћу увек изабрати оптимизам, али реални, јер, без увида у реалност, или смо цинични или наивни.
Не желим да будем ни наивна ни цинична пред вама. Рећи ћу вам шта у мојој земљи мислимо о тим великим темама, попут реформе безбедносних организација или реформе ММФ. Године 2003. изгледало је преко потребно да се реформише ММФ. Сад више нико не жели да реформише ММФ зато што је изгубио главну улогу у решавању кључних проблема. Међутим, шеф ММФ, као и бивша шефица Ана Кругер, захтева регулисање репрограмирања државних дугова. Јер, док год немамо међународни споразум који ратификује ова скупштина, увек ће негде постојати судија попут господина Грисе који ће сиромашној земљи натурити камату од које ће она дубоко крварити. Јер они желе да осујете репрограмирање државних дугова, што жели аргентински народ.
Била сам у Риму пре него што сам дошла овде како бих разговарала са својим сународником који је на позицији од изузетног значаја не само религијског већ и моралног. Желим да вам пренесем поруку мира. Ако ћемо заиста да се боримо против тероризма, хајде да радимо за мир, јер се не борите за мир призивајући рат. А то је баш оно што они желе – симетричну реакцију како би игре почеле, где би увек био неки кредит који би они тражили да се врати. Зато мислим да је битно одлучно реаговати на ове проблеме.
На крају желим да кажем да, ако ова скупштина поврати свој мандат и успостави међународно право у многим деловима света који намећу правила другима, а сами их не признају, онда ћемо направити допринос миру у борби против тероризма како бисмо нашој деци оставили свет бољим него што је сад. На крају, желим да подсетим да су прошле године проблеми били другачији, сви су причали о другим проблемима и безбедносним претњама. Ствари су се од тада доста промениле – они који су прошле године били зли сада и нису тако лоши, а они је тада требало да буду нападнути сад сарађују у одстрањивању ИДИЛ.

КАКО СУ НАСТАЛИ АЛ КАИДА И ТАЛИБАНИ
И сад питам како су Ал Каида и Талибани настали? Одакле им оружје и новац? Моја земља не производи оружје, ко им га је онда продао? Затим су дошли они који су подржали Арапско пролеће, за које се испоставило да није баш пролеће, већ јесен или чак зима. Ти људи су прешли пут од бораца за слободу до монструма. Сада су се претворили у ИДИЛ, монструма који сече људима гркљане по телевизијама. Људи се питају како се то догодило, а мени ћете опростити што више не верујем ником.
Све друге ствари које се приказују на телевизији само су бајка у поређењу са оним са чим се свет суочава. Зато би требало да се запитамо како настају ти проблеми који су натерали Папу да каже да живимо у Трећем светском рату. Истина је, Трећи светски рат није налик конвенционалним ратовима које смо видели у 20. веку. То су мањи ратови у којем су једине жртве цивили. И зато ћемо у Савету безбедности поставити нека питања.
Не правимо никакве закључке, само имамо питања, и поставићемо их оним земљама које имају више информације од моје, које имају много развијеније информационе мреже од наших. Биће штета ако добијемо хрпу информација коју нећемо моћи да разумемо. Јер морате схватити шта се дешава ако желите да направите коначно решење.
Још једном се захваљујем оним 124 земљама које су пристале да се усвоји резолуција 68/304. Сви знамо да је било притисака да се не гласа за ту резолуцију, али верујем да је примена практичног и ефикасног мултилатерализма показала да није све изгубљено. Са друге стране, у рукама је свих нас да решавамо проблеме са којима се суочавамо.

_____________________

Напомене преводиоца:

[1] Чим је Киршнерова почела да упућује критике на рачун америчке администрације, амерички медији су прекинули пренос њеног говора.

[2] Међународни центар за решавање инвестиционих спорова је институција Светске банке у Вашингтону.

[3] Репсол је једна од водећих светских нафтних и гасних компанија. У Северној Америци Репсол је значајно проширио своје присуство у последњих неколико година.

Мрачне 90-те у ГСБ-у

90-те сам добрим делом провео чекајући превоз или се борећи у њему да ми не поломе ребра, често се борио и за неке бакице и децу - да их маса не прегази.
Превоз је био очајан: чим би се неки аутобус покварио (а сви су били неисправни), возач би победнички објавио - молим сачекајте друго возило, затим дигао ноге на волан и покрио се новином да му не смета Сунце.
Исто је радио и ако би наишао на демонстрације, а демонстрирало се СВАКОДНЕВНО:
- испред зграде Владе, те би стали сви превози у Немањиној и Милоша Великог, а ми би клипсали до Мостара, у нади да тамо преваримо какав превоз и упресујемо се у њега,
- исто су клипсали и овисници о превозима који иду преко Теразија - њихови су возачи имали више срца: довезли би их до Славије и искиповали на снег, лапавицу или сунчаницу „не возимо даље” те би ћутљива гомила вежбала потпетице дуж Српских владара (већ тада јој је промењено име)
Никад се није десило да заустављени аутобуси направе полукружно и покупе мученике у супротном правцу - јок, њима је била радост да се „заглаве” и не могу од демонстраната до своје крајње станице.
После 10 година сазнао сам истину: СПО је организовао хаос - и демонстрације, и полицију да их не растерује, и градски саобраћај да нас онако понижава и злоставља, а све у нади да ће да нам допиѕди па да ћемо да срушимо Злог Злобу и Миру.
Влада је једнога тренутка реаговала тако да је дозволила приватни превоз и линијски такси, иза тога је и даље било саботаже, али ни сенка од претходне.

--

Највише што у овом тренутку могу, то је да се захвалим СПО-у на бризи за моју душу. Ако је брига за моје добро да ме тераш 7 зима и 7 лета да пешке идем на посао - с'посла, а ја покушавам да радим 2 или 3 посла, па се ноћу враћам Беовозом, јер једино он функционише .. па да идете мало у мајчину!! Ја бре џеџим ко мајмун на Зеленом Венцу, око мене хиљаде људи - нико не зна дал ће доћи превоз и када, наместо да водим децу на Дунав, да радимо домаће и радујемо се?!

Слава вам и хвала на вјеки вјеков!

НЕМАЧКИ НОВИНАР ШОКИРАО СВЕТ

Пишемо лажи против Русије како би изазвали Трећи светски рат!

https://www.youtube.com/watch?v=yp-Wh77wt1o

Обучавали су ме како да пишем лажи како би изазвали Трећи светски рат. Био сам новинар 25 година када су ме обучавали како лагати у текстовима и како од истине да направим лаж на начин да јавност никада не сазна што се заиста догодило, рекао је у свом јавном обраћању свету.
Недавно смо сведочили невиђеној цензури америчких медија када су усред говора аргентинске председнице на састанку УН-а прошли месеца у Њујорку угасили директан пренос само зато што је аргентинска председница упозорила јавност на злочиначке походе САД-а на Блиском истоку.
Америчке медије следили су сви други медији и тако је цели свијет ускраћен за говор аргентинске председнице. Зашто људи не смију чути истину питате се? Зашто је то важно?
Да је све што пласирају мејнстрим медији у свету апсолутна лаж потврдио је и један немачки новинар жељан истине и мира. Он је упозорио свет да живимо у бескрајној илузији коју кроје медији и власници медија, а који су део елитне врхушке која управља светом путем лажи и манипулација. Овај новинар само је потврдио да су људи уведени у мрежу лажи преко елитистичких појединаца којима је тренутно главни циљ изазвати рат.

Зашто рат, питате се?

Зато да би се људи у потпуности осиромашили и како би се након рата Нови светски поредак људима представио као спасиоц човечанства. Чињеница је да људи светом ходају испраних мозгова те да је све што чујемо и видимо заправо само илузија мртвих појединаца, нашег већ и сада, демонизираног друштва које има за циљ ни мање ни више него човека довести до апсолутног безумља и ништавила.
Немачки новинар који је 25 година радио у престижним немачким медијима одлучио је људима пружити шокантну истину о манипулацији целокупног човечанства којег се на силу и пропагандом жели увући у Трећи светски рат.
„Био сам новинар 25 година када су ме обучавали како лагати у текстовима и како од истине да направим лаж на начин да јавност никада не сазна што се заиста догодило, рекао је у свом јавном обраћању свету др. Улдо Улфкотте, немачки новинар који је одлучио написати књигу у којој ће детаљно описати како функционишу медији у Еуропи, а због које би, како каже, могао нестати с овог планета.
”Последњих неколико месеци одлучио сам раскринкати лаж и јавности рећи како су амерички и немачки/европски мејннстрим медији брутално лагали како би изазвали рат с Русијом. То је поанта свега, и повратка нема. Сада свима желим рећи како није уреду нити оно што сам ја радио у прошлости као ни рад мојих колега наспрам целокупног човечанства. Ја не желим поновни рат и то је разлог због којег сам изашао из те лажљиве пропаганде.
Морате знати да рат никада не избија сам од себе. Људе се тајно хушка на рат и ту су политичари мање битни. У томе највише судјелују медији и новинари који су обучени за то. Ја сада пишем књигу у којој ћу се показати, али и испричати јавности о великој превари која је укључивала лагање и манипулирање јавности у сврху постицања рата. То је страшно, више нисам желио лагати људе и доста ми је те лажљиве пропаганде која никако није оличење демократије коју вам пласирају као ни слободе медија, а која, морате знати, уопште не постоји.
Примјерице ја сам, као и моји колеге имао задатак, стриктно одређен да нахушкам Европу да уђу у рат с Русијом. Имао сам стриктно одређено проамерички писати против Русије. Морао сам подржавати ЦИА и НСА, али и Трансатлански уговор Европе и САД-а те то приказати као нешто добро иако сви знају да то није добро као што није добро да улазимо у рат заједно с САД. То више нећу чинити и због тога ћу издати књигу, не због новца, него да би цели свијет сазнао што се догађа иза затворених врата. То је моја одговорност да се искупим за све што сам лажно писао, макар знам да ће ме због те књиге сигурно покушати „макнути”. Ситуација у којима сам морао лагати било је безброј ,но присјетимо се само једне из прошлости.
Године 1988. Курди су били нападнути антраксом и бојним отровима. Ја сам послан на границу Ирака и Ирана да направим фотографије Иранаца који су нападнути бојним плиновина. Након тога у јавност је изашла само једна мала фотографија у једном малом листу у Франкфурту и тамо негдје у тексту није било информације како је Немачка деценијама после Другог светског рата користила војне отрове и гасове и њима убијала људе. То је строго забрањено користити а ја никада о томе нисам смио извијестити„ рекао је др. Улдо Улфкоте уз још безброј шокантних информација које можете погледати у приложеном видеу.

http://srbin.info/2014/10/11/nemacki-novinar-sokirao-svet-psšemo-laži-protiv-rusije-kako/



Svaka čast ovom novinaru,Švabi na hrabrosti! Istina se polako probija u svet. Asanž, Snouden i još mnogi drugi, za koje mi običan svet ne znamo, sada hrabri Nemački novinar Udo Ulfkotte, šire istinu, koja se više ne može sakriti. Ima nade za spasenje sveta. Daj Bože.”

Istina o EU

Želite li da živite u zemlji u kojoj parlament ne donosi zakone, a predsednika ne bira narod? Želite li da Republika Srbija pristupi federalnoj diktatorskoj superdržavi?
Pogledajte kratak pregled neverovatnih činjenica o Evropskoj uniji od kojih mnoge sigurno nećete nikada čuti na glavnim srpskim televizijama ni pročitati u srpskim novinama.
Gotovo su svi tzv. Očevi Evrope, od kraja Prvog svetskog rata na ovamo, zastupali ideju o Evropi kao o saveznoj državi (nasuprot De Golovoj ideji o Evropi kao zajednici suverenih država), ali se plan federalizacije sprovodio polako, korak po korak: od jedinstvenog tržišta za ugalj i čelik, ekonomske zajednice i unije pa do potpune federalizacije Evrope (uspostavljene Lisabonskim ugovorom kako se naziva Ustav Evrope). Danas je EU u punom smislu savezna država.
Zakoni EU su iznad zakona država članica. I vrlo su opsežni: ustav EU ima 170. 000 stranica. Svi dosad izdani Službeni listovi EU, u kojima Unija štampa svoje brojne propise, teški su poput jednog nosoroga.
Evropska komisija (birokratska vlada EU u kojoj papire piše preko 30. 000 eurokrata) može pokrenuti tužbu pred Evropskim sudom protiv zemlje članice za koju smatra da je prekršila neku odredbu evropskog prava. Kazne za neposlušne države članice su astronomske.
Evropska je komisija sasvim nadnacionalna i svim evropskim komesarima izričito je zabranjeno da slušaju bilo kakve savete iz zemalja iz kojih potiču. Oni moraju da rade isključivo u interesu Unije, a ne u interesu zemlje članice. Samo Komisija ima pravo predlaganja zakona i nadzire, usmerava i ima vlast nad čitavim zakonodavnim procesom. Podsećamo, uvek kada izvršnu vlast prestane kontrolisati volja naroda – demokratija se pretvara u diktaturu!
Prema tome, EU nije parlamentarna demokratija, nego federalna diktatura.
Prvi predsednik Evropske komisije bio je potporučnik u nemačkoj vojsci za vreme Drugog svetskog rata, član Nacionalsocijalističkog Javnog Dobra (NSV) , nemačke „dobrotvorne ustanove” organizovane po uzoru na Nacističku stranku, a koja je preuzela i mnoge državne poslove, kao i član Nacionalsocijalističke komore pravnika i sudija. Zvao se Valter Holštajn.
Predsednika Evropskog veća ne biraju narodi Evrope, to nije izborna funkcija kao u demokratskim državama. Predsednika Evropskog veća postavlja – Evropsko veće!
Srbija će, uđe li kojom nesrećom u EU, finansirati Ujedinjeno Kraljevstvo s više miliona evra godišnje, na način da će biti u obavezi da u godišnji budžet EU uplaćuje deo razlike zbog smanjenog prinosa Ujedinjenog Kraljevstva. Na primer, mala Slovenija plaća 14 miliona evra, a siromašna Rumunija čak preko 50 miliona evra za Veliku Britaniju! Taj izdatak koji EU otima od svih država članica naziva se UK – korekcija. Jeste li ikad čuli za to?
Uvešće PDV i na ono na za šta ga još ne plaćamo, jer se Evropska unija dobrim delom finansira od PDV – a zemalja članica pa ultimativno zahteva najmanje 5% PDV – a (pri čemu nema ništa protiv ako on bude još veći).
Dakle, Unija će uvesti porez na hleb i mleko, znači osnovne namirnice koje koristimo svakodnevno, a smanjiti na hranu za bebe. Znači, smanjenje poreza na hranu koju koristimo samo prvih par meseci svog života, a povećanje poreza na namernice koje koristimo ceo život!
Zanimljiva je i činjenica da obrnuto ne važi: Evropska unija, naime, samo od novih zemalja koje joj pristupaju zahteva najmanje tih 5% PDV – a, ali to nije obveza starih sedam članica – one taj PDV ne trebaja da uvedu, ako ne žele. Zgodno, zar ne?
Uđemo li u Uniju, zahvaljujući evropskom oporezivanju neminovno će doći i do drugih poskupljenja. Tako će plin obavezno poskupeti 30 – 100% (najverovatnije ipak, kao i struja i cigarete, samo do 50%), kafa 5 – 23% pa lož ulje i drvo za ogrev 15%. Srpskim građanima, ako se odluče da žive u Uniji, poskupljenja ne ginu. I to neće biti hir vladajuće stranke (ma koja bila na vlasti), nego je naprosto reč o usklađivanju s evropskim propisima koje se mora sprovesti, jer se Srbija na to obvezala.
Stimulacije u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU temelje se na dva osnovna principa: 1. Starije zemlje članice dobijaju više; 2. Bogatije zemlje članice dobijaju više. U početku nova država članica prima samo mali deo para a do punog iznosa može se dokopati tek kroz 7 – 10 godina. Otprilike, u vreme kada postepenim povećanjem stimulacija nova zemlja članica dogura do punog iznosa, ističe vreme počeka na pravo stranog kupovanja poljoprivrednog zemljišta i tada stižu multinacionalne korporacije sa svojim kapitalom koji se meri u milijardama evra i kupuju sve.
Stranci će moći kupovati nekretnine pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije (mada građani Srbije to isto pravo nemaju i neće imati u nekim zemljama EU), a kad se dosele ovamo, imaće pravo i glasa na našim izborima, i ući u sistem vlasti.
Srpski radnici, moći će da se zapošljavaju u zemljama EU pod istim privremenim ograničenjima pod kojima su to pravo imali građani Poljske, Češke, Slovenije i drugih zemalja nakon protekla dva proširenja. Ali, građani EU od prvog dana srpskog članstva imaće potpuno ista prava pri zapošljavanju u Srbiji kao i Srbi. Drugim rečima, njima odmah sve, a mi ćemo se kod njih moći zaposliti tek za nekih sedam godina! Dakle, ni tu nema pravde.
Svi čelni i uticajni ljudi u EU (Hose Manuel Baroso, Herman van Rompej, Angela Merkel itd.) redovni su posetioci sastanaka Grupe Bilderberg, na čiju su inicijativu na sadašnje položaje i postavljeni.
U telima Unije uobičajeno je zemlju iz koje dolazite nazivati ne njenim imenom, već „zemljom koju najbolje poznajem”.
Ukupni godišnji trošak EU iznosi vrtoglavih 1. 147. 885. 101. 616 eura, a samo za flotu luksuznih službenih automobila članova Evropskog parlamenta izdvaja se 5, 25 miliona evra. Kako iko može očekivati da će nešto dobiti od tako skupe savezne države? Upravo suprotno: pristupanje Uniji Srbija će skupo platiti.
Ako vam se neki od navedenih podataka čine neverovatnim složite kockice i upoznajte pravo lice Evropske unije… Videćete da ni pola nisu rekli!

Време чуда

Ако случајно мислите да је ово што предлажем 'нереално' или 'тешко оствариво' – сетите се само бајковитих обећања и прича о градовима, каналима, возовима и другим чардацима ни на небу ни на земљи

Док свуда око нас све пршти од дешавања, српска јавност и српско друштво као да блажено почивају у својој постконфликтној идили („Србија је своје ратове завршила”) и виртуелној „постисторијској” летаргији сатканој од бесконачног низа премијерових спољнополитичких успеха, блиставих победа СНС-а на локалним изборима широм земље и вазда нових, мегаломанских пројеката који ничу као печурке после кише, и чији је број обрнуто пропорционалан броју обновљених и новосаграђених кућа у поплављеним подручјима.
Тако се само у последњих неколико недеља већ етаблираном и прослављеном „Београду на води” придружио и „Теслин град”, затим пруга Београд–Подгорица–Скадар–Тирана, аутопут до Сарајева, а сада, ево, након премијерове посете Пекингу, и супербрза пруга од Београда до Солуна.
Само се бринем да ово последње случајно не угрози онај претходни напредњачки пројекат, канал Дунав–Морава–Егеј, министра Бачевића. Али ваљда неће. И једно и друго би требало да раде Кинези. А зна се да Кинеза има много и да имају много пара (скоро као шеици) које једва чекају да потроше на балканске дневнополитичке пропагандне фантазије. (Што, да не буде неспоразума, нипошто не значи да са Кинезима не треба озбиљно сарађивати, али на реалној основи и плановима.)
Један мој пријатељ, који је пратио медијске најаве и одјеке овог најновијег Вучићевог пекиншког чуда сажео је то на следећи начин: „Први дан је најављена могућност изградње супербрзе пруге од Будимпеште до Београда. Сутрадан је та пруга већ стигла до Солуна и Атине. Да је премијер остао само још који дан дуже, вероватно би прошла испод Средоземног мора и избила до северне Африке.”
Али шалу на страну. Имам утисак да овај светски политички метеж српској власти чак савршено одговара, и то у двоструком смислу. Разуме се, привремено. Али шта то па у политици и животу привремено није? Власт, наиме, непрестано симулира тешку драму и притиске којима с муком одолева и због којих, ето, не може да испуни баш сва своја обећања о бољем животу. А грађани, или барем највећи део њих, не удубљујући се превише у материју, размишљају отприлике у стилу – „ма, добро је, само нека смо живи и нека је глава на раменима, видиш шта се све дешава”. Другим речима, спољнополитичка фрка и неизвесност служи власти да амортизује и одложи унутрашње незадовољство због политичке репресије и изосталог економског напретка.
Спонтано и иницијално, српска јавност је у овом геополитичком конфликту у огромном проценту на страни Русије. Али кад овај спонтани став прође кроз медијске и друге филтере и омекшиваче („наши пријатељи су и на истоку и на западу”, „нека свако гледа своја посла”, „шта има ми ту да се мешамо”, „ни нама није нико помогао”) добија се неки мутан политичко-психолошки амалгам прилично сличан ономе што говори актуелна власт.
Добро, а шта би требало радити? (Већ чујем коментаре типа: „Лако је критиковати. Шта ти нудиш и предлажеш?”) Пре свега, није лако критиковати, поготово разложно и конструктивно. Лакше је ићи низ длаку и удварати се моћницима и власти – док су на власти – а онда, рачунајући на брз заборав публике, и саме склоне таквим обртима, у следећем моменту преврнути ћурак и гудити другу песму, која је милија и дража новим властодршцима.
Дакле, шта да се ради? Укратко и дословно – све супротно од онога што ради актуелна власт (на страну што су нешто од тога, или већину, радили и они бивши, али то не може бити вечити алиби).

1. Суспендовати преговоре о прикључењу ЕУ, с обзиром да они – барем у облику у којем са сада воде – само продубљују проблем и воде новим уценама и све дубљој економској и политичкој колонизацији. Потпуно је јасно да је ова политика „и Русија и ЕУ”, коју на речима спроводи влада Вучића и Дачића, нереална и неспроводива барем колико и она претходна („и Косово и ЕУ”) и да представља само маску за одустајање од суверенитета и заштите националних интереса.

2. Треба престати са самообмањивањем и обмањивањем саговорника и на Истоку и на Западу. Јер овако делујемо неозбиљно. С једне стране, нарочито по руским и „патриотским” медијима, остављамо утисак да само што нисмо ушли у ОДКБ и друге проруске асоцијације. А, са друге, опет, навелико прилагођавамо војску НАТО стандардима и сваки час вежбамо са НАТО јединицама и партнерима.

3. Зауставити ову погубну и свеопшту приватизацију. Треба продати, тачније, ако купаца нема, поклонити или отписати оно што нема перспективу. Али оно што добро ради и што има перспективе треба сачувати у државним рукама и од тога направити окосницу државног суверенитета и националног опоравка.

4. Прекинути цензуру, деблокирати јавност и отворити медије за дебату о виталним националним питањима и правцима развоја, јер се само тако може спречити једноумље и растућа друштвена склероза. И само у таквој дебати се можда могу појавити и неки бољи предлози и идеје од ових који су тренутно у оптицају.

Ово је, наравно, само скица, о разради можемо говорити други пут. Али мислим да је концепт јасан. Не тражим ауторска права. Бићу срећан ако се нешто од овога што предлажем реализује, па ма ко од тога – укључујући и актуелну власт – убирао политичке дивиденде.
А ако случајно мислите да је ово што предлажем „нереално” или „тешко оствариво” – сетите се само бајковитих обећања и прича о градовима, каналима, возовима и другим чардацима ни на небу ни на земљи са почетка овог текста.

Бриселски 'камиони, авиони' значе 'обећај много, а не направи ништа'

Европски званичници су управо доказали Србији и њеним грађанима који су пострадали у катастрофалним поплавама да у потпуности одговара истини мудра изрека која гласи – 'Обећати значи имати потенцијал да разочараш људе.'
Наиме, иако је на донаторској конференцији у Бриселу помпезно обећана милијарда евра помоћи за обнову, углавном у облику комерцијалних кредита, до сада је у Србију укупно стигло нула евра, што значи да су учесници бриселске конференције заиста у пуној мери искористили свој потенцијал да разочарају људе.

И то не само људе који су изгубили сву имовину у налету водене стихије, него чак и директора Канцеларије Владе Србије за обнову поплављених подручја, који је пре неколико дана изјавио да од огромног новца који је наводно сакупљен за Србију на том окупљању земаља-донатора, још увек није стигао буквално ни један једини евро, а бриселско обећање је иронично назвао „камионима и авионима“, те је поврх тога потврдио и да 50 милиона евра из Фонда солидарности Европске уније за сада постоје само у разиграној машти бриселских чиновника.
Међутим, да су европски чиновници пре два месеца поплављене грађане убеђивали у нешто сасвим друго, довољно је да се присетимо изјава европске комесарке задужене за хуманитарну помоћ Кристалине Георгијеве, која је после обиласка пострадалог Обреновца, дословно уверавала јавност да ће Европска унија одмах Србији учинити доступним хуманитарне фондове, те је на конференцији за штампу у Бриселу саопштила да Србија наводно може рачунати на милијарду евра из фонда солидарности Европске уније, иако су врло брзо након тога из Брисела поручили Танјугу - да се европска комесарка само „погрешно изразила“. Георгијева je осим тога након обиласка терена поручила да је „Европска унија уз Србију у овом тешком периоду“ и додала да је Унија понудила и више помоћи него што је Србија затражила, те да ће наставити то да чини.
А други европски комесар Штефан Филе, на отварању донаторске конференције је свечано изјавио да ће Европска унија послужити као пример другима у помагању Србији у отклањању последица поплава, и још је додао следеће – „Наша посвећеност вама ће бити трајна, а за шест месеци ћемо организовати следећу конференцију како бисмо видели шта је урађено од онога што је прикупљено данас”, нагласио је тада Филе, а као што сада знамо – није урађено буквално ништа, јер као што рекоше из владине канцеларије за обнову, поменути „камиони, авиони, милиони“ никако да стигну.
И зато је очигледно била у праву српска министарка задужена за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић која је одмах здраворазумски упозорила да цифру од скоро две милијарде евра помоћи за Србију и Босну и Херцеговину, која је громогласно најављена у Бриселу - треба узети са резервом, а сада се видело и зашто. Наиме, европске бирократе су изгледа преузеле формулу успеха коју је још давно смислио Наполеон Бонапарте, а која гласи -„Ако желиш бити успешан, обећај много, а не направи ништа.“