Долазак бившег
канцелара Герхарда Шредера у Београд није медијски најављен, јер су се власти у
Београду плашиле да им доноси „свилен гајтан” или из Немачке или из Русије. Шта
је тачно рекао Александру Вучићу на састанку у четири ока није познато, али је бивши
канцелар после тога јавно похвалио новог српског премијера „да је послушан и
спреман на сарадњу”. У знак захвалности за ову похвалу Вучић је са Шредером
хтео у Немачку да пошаље и ромски оркестар, па замало што није избио
дипломатски скандал.
Почетком априла ове године, бивши немачки канцелар Гехард Шредер је дошао у изненадну посету Србији. Званични разлог за његов долазак био је почетак рада „Форума Србија-Немачка” чији је почасни гост био. Прави разлози, међутим, били су консултације српског врха са овим искусним политичарем поводом инсистирања ЕУ да и Србија уведе санкције Русији због кризе у Украјини.
Са Александром Вучићем се Шредер срео 10. априла. После званичног дела учешћа на „Форуму” чији је Вучић почасни члан, уследио је састанак у четири ока. О ономе шта је тада разговарано и шта је Шредер пренео Вучићу, као званичне ставове како немачке, тако исто и руске владе (са којима Шредер има подједнако блиске односе) нико није обавештен.
После овог разговора отишло се у земунски ресторан „Милагро” на обилно јело и пиће. Банкету су, осим Вучића и Шредера, присуствовали немачки амбасадор у Београду Хајнц Вилхелм, руководство представништва немачке привредне коморе у Београду, Ружица Ђинђић, тадашњи председник владе Србије Ивица Дачић, и бивши председник Републике Србије Борис Тадић, и друге личности.
У којој функцији је био присутан Борис Тадић, никоме није било јасно, па ни самом Шредеру који овај сусрет није тражио. Било је за све присутне очигледно да се и сам Тадић осећао непријатно, али не зато што је на банкету, већ зато што је био посађен у ћошак, што би се рекло на крај софре.
Централна личност, поред самог Шредера, био је Вучић кога је бивши канцелар упадљиво хвалио као послушног и на сарадњу спремног политичара. Присутни су имали осећај да Шредер овим речима жели да упути поруку осталим присутним српским политичарима како и они треба да буду послушни! Коме послушан, то Шредер није рекао на банкету.
Сам Вучић, не само да је током гозбе био послушан, већ и сервилан. У једном тренутку је Шредер похвалио оркестар Рома, који је увесељавао госте, и присутнима одао тајну да је прославу свог седамдесетог рођендана, због доласка у Србију, померио за викенд, после повратка из Београда. Шредер је, иначе, рођен 7. априла 1944. године.
На ову Шредерову искрену опаску,Вучић је просто поскочио од среће када је ово чуо. Ето неочекиване прилике да се немачком госту још више додвори, па је предложио да о трошку српске Владе присутни музичари одлете у Немачку, и свирају на Шредеровој приватној рођенданској журци! На ову идеју, прво су се забезекнули музичари.
„Па ми немамо пасоше!”, рекли су Вучићу.
„Нема везе, добићете их колико сутра ујутро”, одговорио им је Вучић, и тражио од присутног Дачића да одмах све заврши у полицији.
Када је преводилац објаснио Шредеру о чему се ради, овај само што се није прекрстио левом руком. Кафански ромски бенд на његовом пријему у Немачкој?! Прво је покушао да се уљудно захвали на понуђеној „части” и да је одбије.
Вучић је остао упоран и инсистирао да авионом Владе музичари буду пребачени у Немачку и да тамо на увце свирају Шредеру, па ако треба и током самог пута да га увесељавају.
Тада је морао да реагује и амбасадор Вилхелм кога је Шредер буквално преклињао да му помогне како не би морао на груб начин да одбије Вучићев предлог. Дипломатским речником је објаснио лидеру напредњака како се ради о приватној журци, само за најближу родбину и најинтимније пријатеље (вероватно у страху да се и Александар Вучић и сам на њу не позове) и да није планирано присуство било каквих музичара.
Некако се Вучић после тога дозвао памети и одустао од слања бенда у Немачку. Нека то остане за неку другу прилику, рекао је, сигурно мислећи да ће та прилика да се укаже када га Шредер буде позвао у узвратну посету, што бивши канцелар ни једном речју није ни наговестио.
Али, како је Тадић успео да се угура међу госте банкета у „Милагру”, могуће је да се исто тако једног дана он и Вучић непозвани појаве и на самим вратима Шредерове куће. Тадић, истина, има искуства у томе, он се непозван појављивао на сајмовима у Немачкој и насртао на немачку канцеларку Ангелу Меркел, како би скренуо пажњу на себе, непозван је долазио на разноразне форуме и скупове, па су га накнадано, из пристојности, убацивали у спискове гостију. Немци су му дали и неку бесмислену награду, само да га се реше. На крају су морали да га склоне. Сад имају Вучића. А, његов случај је још тежи.
Касно је за кајање
Герхард Шредер је био немачки канцелар у време када је НАТО бомбардовао Србију, али и када је убијен Зоран Ђинђић. На основу његове изјаве како српске снаге на Косову масовно убијају Албанце, оправдана је НАТО агресија, али је иста изјава послужила и за снимање емисије која ће касније бити приказана на немачкој телевизији, а која је носила симболичан назив „Све је почело једном лажи”, у којој је раскринкана улога бившег канцелара у акцији НАТО алијасе „Милосрдни анђео”.
После петнаест година, кад се Шредер појавио у Србији као гост Александра Вучића, признао је: „…Бомбардовали смо једну суверену земљу, без одлуке Савета безбедности”.
По одласку у политичку пензију, Шредера 2006. ангажује „Ротшилд група” за саветника, а тренутно је председник одбора акционара „Северног тока” А.Д, предузећа у коме руски „Гаспром” има већински пакет акција, и које управља истоименим гасоводом испод површине Балтичког мора.
Шредер је, иначе, званични банкет за свој рођендан организовао у палати Јусуфов у Ст. Петерсбургу. Међу више од 100 званица био је и Владимир Путин.
Почетком априла ове године, бивши немачки канцелар Гехард Шредер је дошао у изненадну посету Србији. Званични разлог за његов долазак био је почетак рада „Форума Србија-Немачка” чији је почасни гост био. Прави разлози, међутим, били су консултације српског врха са овим искусним политичарем поводом инсистирања ЕУ да и Србија уведе санкције Русији због кризе у Украјини.
Са Александром Вучићем се Шредер срео 10. априла. После званичног дела учешћа на „Форуму” чији је Вучић почасни члан, уследио је састанак у четири ока. О ономе шта је тада разговарано и шта је Шредер пренео Вучићу, као званичне ставове како немачке, тако исто и руске владе (са којима Шредер има подједнако блиске односе) нико није обавештен.
После овог разговора отишло се у земунски ресторан „Милагро” на обилно јело и пиће. Банкету су, осим Вучића и Шредера, присуствовали немачки амбасадор у Београду Хајнц Вилхелм, руководство представништва немачке привредне коморе у Београду, Ружица Ђинђић, тадашњи председник владе Србије Ивица Дачић, и бивши председник Републике Србије Борис Тадић, и друге личности.
У којој функцији је био присутан Борис Тадић, никоме није било јасно, па ни самом Шредеру који овај сусрет није тражио. Било је за све присутне очигледно да се и сам Тадић осећао непријатно, али не зато што је на банкету, већ зато што је био посађен у ћошак, што би се рекло на крај софре.
Централна личност, поред самог Шредера, био је Вучић кога је бивши канцелар упадљиво хвалио као послушног и на сарадњу спремног политичара. Присутни су имали осећај да Шредер овим речима жели да упути поруку осталим присутним српским политичарима како и они треба да буду послушни! Коме послушан, то Шредер није рекао на банкету.
Сам Вучић, не само да је током гозбе био послушан, већ и сервилан. У једном тренутку је Шредер похвалио оркестар Рома, који је увесељавао госте, и присутнима одао тајну да је прославу свог седамдесетог рођендана, због доласка у Србију, померио за викенд, после повратка из Београда. Шредер је, иначе, рођен 7. априла 1944. године.
На ову Шредерову искрену опаску,Вучић је просто поскочио од среће када је ово чуо. Ето неочекиване прилике да се немачком госту још више додвори, па је предложио да о трошку српске Владе присутни музичари одлете у Немачку, и свирају на Шредеровој приватној рођенданској журци! На ову идеју, прво су се забезекнули музичари.
„Па ми немамо пасоше!”, рекли су Вучићу.
„Нема везе, добићете их колико сутра ујутро”, одговорио им је Вучић, и тражио од присутног Дачића да одмах све заврши у полицији.
Када је преводилац објаснио Шредеру о чему се ради, овај само што се није прекрстио левом руком. Кафански ромски бенд на његовом пријему у Немачкој?! Прво је покушао да се уљудно захвали на понуђеној „части” и да је одбије.
Вучић је остао упоран и инсистирао да авионом Владе музичари буду пребачени у Немачку и да тамо на увце свирају Шредеру, па ако треба и током самог пута да га увесељавају.
Тада је морао да реагује и амбасадор Вилхелм кога је Шредер буквално преклињао да му помогне како не би морао на груб начин да одбије Вучићев предлог. Дипломатским речником је објаснио лидеру напредњака како се ради о приватној журци, само за најближу родбину и најинтимније пријатеље (вероватно у страху да се и Александар Вучић и сам на њу не позове) и да није планирано присуство било каквих музичара.
Некако се Вучић после тога дозвао памети и одустао од слања бенда у Немачку. Нека то остане за неку другу прилику, рекао је, сигурно мислећи да ће та прилика да се укаже када га Шредер буде позвао у узвратну посету, што бивши канцелар ни једном речју није ни наговестио.
Али, како је Тадић успео да се угура међу госте банкета у „Милагру”, могуће је да се исто тако једног дана он и Вучић непозвани појаве и на самим вратима Шредерове куће. Тадић, истина, има искуства у томе, он се непозван појављивао на сајмовима у Немачкој и насртао на немачку канцеларку Ангелу Меркел, како би скренуо пажњу на себе, непозван је долазио на разноразне форуме и скупове, па су га накнадано, из пристојности, убацивали у спискове гостију. Немци су му дали и неку бесмислену награду, само да га се реше. На крају су морали да га склоне. Сад имају Вучића. А, његов случај је још тежи.
Касно је за кајање
Герхард Шредер је био немачки канцелар у време када је НАТО бомбардовао Србију, али и када је убијен Зоран Ђинђић. На основу његове изјаве како српске снаге на Косову масовно убијају Албанце, оправдана је НАТО агресија, али је иста изјава послужила и за снимање емисије која ће касније бити приказана на немачкој телевизији, а која је носила симболичан назив „Све је почело једном лажи”, у којој је раскринкана улога бившег канцелара у акцији НАТО алијасе „Милосрдни анђео”.
После петнаест година, кад се Шредер појавио у Србији као гост Александра Вучића, признао је: „…Бомбардовали смо једну суверену земљу, без одлуке Савета безбедности”.
По одласку у политичку пензију, Шредера 2006. ангажује „Ротшилд група” за саветника, а тренутно је председник одбора акционара „Северног тока” А.Д, предузећа у коме руски „Гаспром” има већински пакет акција, и које управља истоименим гасоводом испод површине Балтичког мора.
Шредер је, иначе, званични банкет за свој рођендан организовао у палати Јусуфов у Ст. Петерсбургу. Међу више од 100 званица био је и Владимир Путин.
Нема коментара:
Постави коментар