Демократија у Енглеској значила је да више краљу не командују војводе и барони, већ индустријалци и банкари. Ратовало се, клало, па је ствар дошла на своје место.
У Француској су демократе побиле 700.000 сународника (више него сви краљеви за 1.000 година) да би увели слободу-братство-једнакост, наравно за себе, а не за раднички башибозлук. До 1.св.рата у Европи је до 10% становништва имало бирачко право. Сва блага демократије и људских слобода односила су се на грађански сталеж, који се у једном тренутку историје нашао моћнији од земљопоседника и крупних капиталиста. Е то сучељавање различитих интереса средње класе - то се звало слободом. Радници су задржали право да се ваљају у блату и умиру гладни.
Иза 1.св.рата имамо развој лажне демократије у Француској и доста јасан елитизам у Енглеској, САД и пар земаља, као и нацизам и војну диктатуру у највећем делу Европе. Већ тада је грађанска класа избачена из власти, али је рецепт мира у кући подразумевао демократску фасаду.
Ствар се наставља и после 2.св.рата: како би парирале комунизму, НАТО-државе гајиле су контролисану демократију: може све док побеђују социјалдемократи, социјалисти, демохришћани. Ако не - онда Гладио, демонстрације, терористички напади.
Тако да ме јако занима: у коју се то демократију и грађанске вредности куну наши модернизатори и европејци?
У Француској су демократе побиле 700.000 сународника (више него сви краљеви за 1.000 година) да би увели слободу-братство-једнакост, наравно за себе, а не за раднички башибозлук. До 1.св.рата у Европи је до 10% становништва имало бирачко право. Сва блага демократије и људских слобода односила су се на грађански сталеж, који се у једном тренутку историје нашао моћнији од земљопоседника и крупних капиталиста. Е то сучељавање различитих интереса средње класе - то се звало слободом. Радници су задржали право да се ваљају у блату и умиру гладни.
Иза 1.св.рата имамо развој лажне демократије у Француској и доста јасан елитизам у Енглеској, САД и пар земаља, као и нацизам и војну диктатуру у највећем делу Европе. Већ тада је грађанска класа избачена из власти, али је рецепт мира у кући подразумевао демократску фасаду.
Ствар се наставља и после 2.св.рата: како би парирале комунизму, НАТО-државе гајиле су контролисану демократију: може све док побеђују социјалдемократи, социјалисти, демохришћани. Ако не - онда Гладио, демонстрације, терористички напади.
Тако да ме јако занима: у коју се то демократију и грађанске вредности куну наши модернизатори и европејци?
Нема коментара:
Постави коментар