4 elementa za Svetski rat su ispunjena, čeka se peti za apokalipsu!
Prvi svetski rad usledio je nakon perioda velikog optimizma i mira u Evropi. Ljudi su samouvereno govorili o budućem prosperitetu i veoma brzo napredovali, nadajući se mirnoj budućnosti. Međutim, stvari su se promenile 1914.
Nuklearna bomba
Svet je na rubu Trećeg svetskog rata. Tri velika antagonista, Rusija, Kina i SAD sve manje pričaju i sve se više spremaju da zakorače u rat.
Događaji koji su doveli do Prvog svetskog rata se događaju na gotovo isti način kao i pre sto godina. Međutim, ovaj put živote neće izgubiti milioni, već milijarde.
Novinar Dejv Hodžis detaljno je analizirao prolog Prvog svetskog rata i uzeo u obzir akuelno političke i ekonomske konstelacije doba... Evo šta je zaključio!
Prvi svetski rat
Prvi svetski rad usledio je nakon perioda velikog optimizma i mira u Evropi. Ljudi su samouvereno govorili o budućem prosperitetu i veoma brzo napredovali, nadajući se mirnoj budućnosti. Međutim, stvari su se promenile 1914. godine, Evropa se skotrljala u katastrofalni konflikt ljudskog užasa u kojem su stradali milioni, bile uništene nacionalne ekonomije, porušila se dugogodišnja carstva i ugrozila dominacija Evrope nad ostatkom sveta.
Mnogi istoričari veruju da se ovaj rat mogao izbeći do poslednjeg trenutka. Zašto se onda dogodio Prvi svetski rat?
Razlozi za Prvi svetski rat
Postoje pet velikih razloga koji su doveli do Prvog svetskog rata. To su imperijalizam, militarizam, nacionalizam, savezi zajedničke odbrane i ubistvo vojvode Franca Ferdinanda.
Imperijalizam u potrazi za prirodnim resursima u Africi
Pre Prvog svetskog rata, dominacija nad Afrikom i delovima Azije postala je tema rasprave među evropskim državama. Ovo je naročito bilo tačno zato što su sirovine, koje su ove oblasti mogle da pruže, trebalo da postanu važan deo evropskih industrijskih ekonomija. Rastuća konkurencija i želja većih carstava za sukobom dovela su do Prvog svetskog rata.
Militarizam i trka naoružanja
Početkom 20. veka, Nemačka, Rusija, Velika Britanija i Francuska su posvećivale sve veći deo svog BDP-a militarizaciji, uključujući pojačavanju mornarice. Kada je ubijen vojvoda Franc Ferdinand, evropske nacije su već bile spremne na rat.
Nacionalizam
Koreni rata su se većinom nalazili u političkoj želji slovenskih naroda, konkretno Bosne i Hercegovine, da više ne budu deo Austrougarske, već deo Srbije. Ubistvo Ferdinanda je ujedinilo sve ove snage i dovelo do Prvog svetskog rata. Međutim, generalno, nacionalizam u različitim državama širom Evrope, ne samo da je doprineo početku rata, već je uticao i na njegovo produženje. Svaka država je pokušavala da pokaže svoju dominaciju i snagu kako ne bi izgledala slabo pred svojim narodom.
Sporazumi o zajedničkoj odbrani
U vreme kada je izbio Prvi svetski rat, postojali su sledeći veći sporazumi o odbrani između:
Rusije i SrbijeFrancuske i RusijeVelike Britanije, Francuske i BelgijeJapana i Velike BritanijeNakon smrti Ferdinanda, ovi savezi su formirali strane Prvog svetskog rata.
Ubistvo vojvode Ferdinanda – Okidač Prvog svetskog rata
Savez između Rusije i Srbije i savez između Nemačke i Austrougarske su bili posebno značajni pošto je austrougarskog vojvodu Ferdinanda ubio Srbin, Gavrilo Princip.
Ubistvo je odmah dovelo do Prvog svetskog rata kada je Austrougarska prosledila ultimatum kraljevini Srbiji, koji je delimično odbijen. Austrougarska je proglasila rat protiv Srbije, a Rusija je odmah počela sa mobilizacijom kako bi zaštitila Srbiju. Isto tako je sa mobilizacijom počela i Nemačka.
Nemačka se plašila da će se naći u ratu na dva fronta sa Rusijom na istoku i Francuskom i Velikom Britanijom na zapadu, te je odlučila da napadne Francusku kroz neutralnu Belgiju u pokušaju da što pre okonča rat. Posledično, Prvi svetski rat se ozbiljno zahuktao.
Zašto su 1914. i 2015. godina slične
Uslovi koji su doveli do Prvog svetskog rata se ponavljaju i jezivo su slični onome što se danas dešava u svetu.
Imperijalizam u potrazi za prirodnim resursima
Veliki put svile će zacementirati pojačanu trgovinu između Kine, Evrope i većeg dela Evroazije. To će takođe doprineti Putinovoj želji da se oživi Sovjetski savez. Zapad je potpuno isključen iz ovog sporazuma o trgovini.
Kina je takođe proširila svoje imperijalističke želje u oblast Panamskog kanala, ali i još jednog kanala u regionu. To je direktna ekonomska pretnja u samom dvorištu Amerike.
Diskusija o globalnom imperijalizmu bi bila nepotpuna bez pominjanja BRICS-a, čiji je trenutni cilj uništenje petrodolara. BRICS je sve uspešniji u svom cilju, obzirom da se mnoge nacije sveta spremaju za odbacivanje dolara, što bi označilo kraj američke ekonomije. To je najprovokativniji mogući ekonomski čin imperijalizma.
Militarizam i trka naoružanja
Kina i Rusija su stavile poseban naglasak na izgradnju svoje vojske. Iako su SAD dosta provokativne u svojim vojnim manevrima u Siriji i Ukrajini, Obama čini sve što je u njegovoj moći da povrati veličinu američke vojske na stanje pre Drugog svetskog rata. Skoro da se čini da Obama želi da da Rusiji i Kini šansu u borbi protiv SAD za vreme rata koji sledi.
Nacionalizam
Reč „nacionalizam” je sinonim Putinove unutrašnje i inostrane politike. Njegovi napori da održi Ukrajinu u ruskoj sferi uticaja, ali i ekspanzija ka Evroaziji u pokušaju izgradnje značajnog bloka trgovine, vode ka oživljavanju Sovjetskog carstva. Ne zaboravite i na Putinovu aneksiju Krima, koji, prema Putinovim rečima „sadrži ljude koji govore ruski” kojima je potrebna zaštita, što podseća na ono kada je Hitler preuzeo delove Čehoslovačke pred početak Drugog svetskog rata.
Kineski nacionalizam se jasno mogao uočiti tokom Olimpijade u Pekingu, gde nisu štedeli novac kako bi pokazali svetu koliko su napredni.
Kina je sada u mogućnosti da projektuje svoju vojnu moć na načine koji do sada nisu viđeni.
Sporazumi o zajedničkoj odbrani
Prosto je, strane u Trećem svetskom ratu će suštinski predstavljati BRICS i njegove članice, kao i NATO i njegove članice.
NATO savez je na staklenim nogama. Padajuća cena nafte ne utiče samo na Rusiju i BRICS, već i na nemačku ekonomiju. Zapad mora da postane svestan toga, jer ako Nemačka pređe iz NATO-a u BRICS, to će dramatično promeniti vojni bilans moći. Kao šlag na tortu, Nemačka je preuzela zlato koje su joj dugovali godinama. Zlato predstavlja najvažniji medijum razmene među zemljama BRICS-a.
„Ubistvo vojvode”
Prva četiri elementa Prvog svetskog rata su nesumnjivo prisutna u modernom dobu. Ono što nedostaje je katalizator, događaj koji će biti okidač.
Svet spremno čeka apokalipsu.
Analiza
Šta će predstavljati događaj okidač za Treći svetski rat? Ako se uzme u obzir trenutno stanje dešavanja, postoje dva scenarija koja bi lako mogla da dovedu do Trećeg svetskog rata, a oba scenarija uključuju dramatični pad cene nafte.
Ruske rezerve zlata i novca se koriste za očuvanje ruske ekonomije zbog pada cene nafte. Koji je Putinov plan? Da li će vojno da napadne jer je sateran u ćošak?
Sa druge strane, hoće li strategija BRICS-a uspeti i hoće li ekonomija SAD pući? Ono što se takođe mora uzeti u obzir jeste opcija da bi Rusija i njeni saveznici mogli započeti čin terorizma koji će pokoriti ekonomiju SAD. Sajber napad na američki bankarski sistem i berzu bi mogao da ostvari taj cilj.
Ako bankari omoguće da se cena nafte vrati na 100 dolara po barelu, ove krize bi se mogle sprečiti. Međutim, to bi bio samo privremeni predah pred neizbežno.
Naravno, postoji i niz budućih događaja „okidača” koji su sada nepoznati, a koji bi mogli dovesti do rata. Bez obzira na to šta će biti „ubistvo vojvode”, svet je spreman na rat i to se sigurno neće promeniti jer smo prešli pet koraka apokalipse.
Ne zaboravite, zaustavite sva ulaganja, preuzmite svoj novac iz banaka i pretvorite ta sredstva u nešto što će vam omogućiti nezavisan opstanak. To možda ne garantuje opstanak, ali znatno povećava šanse za preživljavanje.
Dejv Hodžis
(Webtribune.rs)
Prvi svetski rad usledio je nakon perioda velikog optimizma i mira u Evropi. Ljudi su samouvereno govorili o budućem prosperitetu i veoma brzo napredovali, nadajući se mirnoj budućnosti. Međutim, stvari su se promenile 1914.
Nuklearna bomba
Svet je na rubu Trećeg svetskog rata. Tri velika antagonista, Rusija, Kina i SAD sve manje pričaju i sve se više spremaju da zakorače u rat.
Događaji koji su doveli do Prvog svetskog rata se događaju na gotovo isti način kao i pre sto godina. Međutim, ovaj put živote neće izgubiti milioni, već milijarde.
Novinar Dejv Hodžis detaljno je analizirao prolog Prvog svetskog rata i uzeo u obzir akuelno političke i ekonomske konstelacije doba... Evo šta je zaključio!
Prvi svetski rat
Prvi svetski rad usledio je nakon perioda velikog optimizma i mira u Evropi. Ljudi su samouvereno govorili o budućem prosperitetu i veoma brzo napredovali, nadajući se mirnoj budućnosti. Međutim, stvari su se promenile 1914. godine, Evropa se skotrljala u katastrofalni konflikt ljudskog užasa u kojem su stradali milioni, bile uništene nacionalne ekonomije, porušila se dugogodišnja carstva i ugrozila dominacija Evrope nad ostatkom sveta.
Mnogi istoričari veruju da se ovaj rat mogao izbeći do poslednjeg trenutka. Zašto se onda dogodio Prvi svetski rat?
Razlozi za Prvi svetski rat
Postoje pet velikih razloga koji su doveli do Prvog svetskog rata. To su imperijalizam, militarizam, nacionalizam, savezi zajedničke odbrane i ubistvo vojvode Franca Ferdinanda.
Imperijalizam u potrazi za prirodnim resursima u Africi
Pre Prvog svetskog rata, dominacija nad Afrikom i delovima Azije postala je tema rasprave među evropskim državama. Ovo je naročito bilo tačno zato što su sirovine, koje su ove oblasti mogle da pruže, trebalo da postanu važan deo evropskih industrijskih ekonomija. Rastuća konkurencija i želja većih carstava za sukobom dovela su do Prvog svetskog rata.
Militarizam i trka naoružanja
Početkom 20. veka, Nemačka, Rusija, Velika Britanija i Francuska su posvećivale sve veći deo svog BDP-a militarizaciji, uključujući pojačavanju mornarice. Kada je ubijen vojvoda Franc Ferdinand, evropske nacije su već bile spremne na rat.
Nacionalizam
Koreni rata su se većinom nalazili u političkoj želji slovenskih naroda, konkretno Bosne i Hercegovine, da više ne budu deo Austrougarske, već deo Srbije. Ubistvo Ferdinanda je ujedinilo sve ove snage i dovelo do Prvog svetskog rata. Međutim, generalno, nacionalizam u različitim državama širom Evrope, ne samo da je doprineo početku rata, već je uticao i na njegovo produženje. Svaka država je pokušavala da pokaže svoju dominaciju i snagu kako ne bi izgledala slabo pred svojim narodom.
Sporazumi o zajedničkoj odbrani
U vreme kada je izbio Prvi svetski rat, postojali su sledeći veći sporazumi o odbrani između:
Rusije i SrbijeFrancuske i RusijeVelike Britanije, Francuske i BelgijeJapana i Velike BritanijeNakon smrti Ferdinanda, ovi savezi su formirali strane Prvog svetskog rata.
Ubistvo vojvode Ferdinanda – Okidač Prvog svetskog rata
Savez između Rusije i Srbije i savez između Nemačke i Austrougarske su bili posebno značajni pošto je austrougarskog vojvodu Ferdinanda ubio Srbin, Gavrilo Princip.
Ubistvo je odmah dovelo do Prvog svetskog rata kada je Austrougarska prosledila ultimatum kraljevini Srbiji, koji je delimično odbijen. Austrougarska je proglasila rat protiv Srbije, a Rusija je odmah počela sa mobilizacijom kako bi zaštitila Srbiju. Isto tako je sa mobilizacijom počela i Nemačka.
Nemačka se plašila da će se naći u ratu na dva fronta sa Rusijom na istoku i Francuskom i Velikom Britanijom na zapadu, te je odlučila da napadne Francusku kroz neutralnu Belgiju u pokušaju da što pre okonča rat. Posledično, Prvi svetski rat se ozbiljno zahuktao.
Zašto su 1914. i 2015. godina slične
Uslovi koji su doveli do Prvog svetskog rata se ponavljaju i jezivo su slični onome što se danas dešava u svetu.
Imperijalizam u potrazi za prirodnim resursima
Veliki put svile će zacementirati pojačanu trgovinu između Kine, Evrope i većeg dela Evroazije. To će takođe doprineti Putinovoj želji da se oživi Sovjetski savez. Zapad je potpuno isključen iz ovog sporazuma o trgovini.
Kina je takođe proširila svoje imperijalističke želje u oblast Panamskog kanala, ali i još jednog kanala u regionu. To je direktna ekonomska pretnja u samom dvorištu Amerike.
Diskusija o globalnom imperijalizmu bi bila nepotpuna bez pominjanja BRICS-a, čiji je trenutni cilj uništenje petrodolara. BRICS je sve uspešniji u svom cilju, obzirom da se mnoge nacije sveta spremaju za odbacivanje dolara, što bi označilo kraj američke ekonomije. To je najprovokativniji mogući ekonomski čin imperijalizma.
Militarizam i trka naoružanja
Kina i Rusija su stavile poseban naglasak na izgradnju svoje vojske. Iako su SAD dosta provokativne u svojim vojnim manevrima u Siriji i Ukrajini, Obama čini sve što je u njegovoj moći da povrati veličinu američke vojske na stanje pre Drugog svetskog rata. Skoro da se čini da Obama želi da da Rusiji i Kini šansu u borbi protiv SAD za vreme rata koji sledi.
Nacionalizam
Reč „nacionalizam” je sinonim Putinove unutrašnje i inostrane politike. Njegovi napori da održi Ukrajinu u ruskoj sferi uticaja, ali i ekspanzija ka Evroaziji u pokušaju izgradnje značajnog bloka trgovine, vode ka oživljavanju Sovjetskog carstva. Ne zaboravite i na Putinovu aneksiju Krima, koji, prema Putinovim rečima „sadrži ljude koji govore ruski” kojima je potrebna zaštita, što podseća na ono kada je Hitler preuzeo delove Čehoslovačke pred početak Drugog svetskog rata.
Kineski nacionalizam se jasno mogao uočiti tokom Olimpijade u Pekingu, gde nisu štedeli novac kako bi pokazali svetu koliko su napredni.
Kina je sada u mogućnosti da projektuje svoju vojnu moć na načine koji do sada nisu viđeni.
Sporazumi o zajedničkoj odbrani
Prosto je, strane u Trećem svetskom ratu će suštinski predstavljati BRICS i njegove članice, kao i NATO i njegove članice.
NATO savez je na staklenim nogama. Padajuća cena nafte ne utiče samo na Rusiju i BRICS, već i na nemačku ekonomiju. Zapad mora da postane svestan toga, jer ako Nemačka pređe iz NATO-a u BRICS, to će dramatično promeniti vojni bilans moći. Kao šlag na tortu, Nemačka je preuzela zlato koje su joj dugovali godinama. Zlato predstavlja najvažniji medijum razmene među zemljama BRICS-a.
„Ubistvo vojvode”
Prva četiri elementa Prvog svetskog rata su nesumnjivo prisutna u modernom dobu. Ono što nedostaje je katalizator, događaj koji će biti okidač.
Svet spremno čeka apokalipsu.
Analiza
Šta će predstavljati događaj okidač za Treći svetski rat? Ako se uzme u obzir trenutno stanje dešavanja, postoje dva scenarija koja bi lako mogla da dovedu do Trećeg svetskog rata, a oba scenarija uključuju dramatični pad cene nafte.
Ruske rezerve zlata i novca se koriste za očuvanje ruske ekonomije zbog pada cene nafte. Koji je Putinov plan? Da li će vojno da napadne jer je sateran u ćošak?
Sa druge strane, hoće li strategija BRICS-a uspeti i hoće li ekonomija SAD pući? Ono što se takođe mora uzeti u obzir jeste opcija da bi Rusija i njeni saveznici mogli započeti čin terorizma koji će pokoriti ekonomiju SAD. Sajber napad na američki bankarski sistem i berzu bi mogao da ostvari taj cilj.
Ako bankari omoguće da se cena nafte vrati na 100 dolara po barelu, ove krize bi se mogle sprečiti. Međutim, to bi bio samo privremeni predah pred neizbežno.
Naravno, postoji i niz budućih događaja „okidača” koji su sada nepoznati, a koji bi mogli dovesti do rata. Bez obzira na to šta će biti „ubistvo vojvode”, svet je spreman na rat i to se sigurno neće promeniti jer smo prešli pet koraka apokalipse.
Ne zaboravite, zaustavite sva ulaganja, preuzmite svoj novac iz banaka i pretvorite ta sredstva u nešto što će vam omogućiti nezavisan opstanak. To možda ne garantuje opstanak, ali znatno povećava šanse za preživljavanje.
Dejv Hodžis
(Webtribune.rs)
Нема коментара:
Постави коментар