Tom Koton (Foto Rojters)
„Moramo da se suprotstavimo namerama Irana da stekne prevlast u regionu. Oni već kontrolišu Teheran. U sve većoj meri kontrolišu Damask, Bejrut, Bagdad, sada i Sanu”, izjavio je nedavno američki republikanski senator Tom Koton.
Bravo, senatore. Pogodili ste. Iranci zaista kontrolišu Teheran, kao što Francuzi kontrolišu Pariz a Kinezi Peking. Teheran je, vidite, glavni grad Irana.
Urednici „Njujork tajmsa” gotovo da nisu mogli da veruju šta Koton izgovara pa su vest o ovome naslovili sa: „Komentar nije potreban: lekcija iz geografije senatora Kotona”.
Izjava, koja sugeriše da su Iranci osvojili i zauzeli Teheran u sklopu svoje ekspanzionističke politike, svakako bi bila skandalozna jer pokazuje da senator iz Arkanzasa ne vlada osnovama geografije, ali je još problematičnija kada se zna da ovaj republikanac ima velikih spoljnopolitičkih ambicija. Koton je u intervjuu za televiziju Si-Bi-Es njuz upozorio da su Iranci zauzeli Teheran komentarišući pismo koje je sa 46 stranačkih kolega u Senatu nedavno poslao liderima Irana. Konzervativni senatori poručili su tada vođama Irana da treba da obustave pregovore o nuklearnom programu sa vladom Baraka Obame jer bi eventualni dogovor bio ništavan: Kongres i sledeći šef Bele kuće bi ga odbacili.
Njihovo obraćanje naišlo je na osude ne samo Obaminih demokrata već i mnogobrojnih američkih medija koji smatraju da su republikanci podrili međunarodni autoritet predsednika SAD i da je vrlo moguće da su krivi i za izdaju. U suštini, konzervativci su poručili da svet ne treba da veruje američkom predsedniku. Republikanska stranka ima većinu u oba doma Kongresa, ali je spoljna politika isključivo u nadležnosti izvršne grane vlasti, to jest Obamine administracije. Pišući iranskim zvaničnicima konzervativci su probali da sabotiraju spoljnu politiku sopstvene zemlje.
Demokrate saopštavaju kako se jesu protivili ratu protiv Iraka, ali kako im nije padalo na pamet da šuruju sa Sadamom Huseinom iza leđa republikanskom predsedniku Džordžu Bušu. Kada već pominje širenje iranskog uticaja, Koton bi morao da zna da je dominacija Teherana u Bagdadu direktna posledica Bušovog rata protiv Iraka i dolaska na vlast šiitske većine, podseća televizija Em-Es-En-Bi-Si.
Nemali broj analitičara smatra da su senatori prekršili zakon koji Amerikancima zabranjuje da se savetuju sa stranim vladama sa namerom da „poraze politiku SAD”. Još gore je što su pisali Teheranu neposredno nakon posete Benjamina Netanijahua Kongresu. Izraelski premijer se obratio republikanskoj većini Predstavničkog doma i Senata suprotno volji Bele kuće i sve vreme kritikujući Obamine pregovore sa Teheranom. Međunarodni pregovori imaju za cilj da ubede Iran da se odrekne programa obogaćivanja uranijuma, odnosno da odustane od nuklearnog naoružanja.
Izrael se protivi razgovorima u Ženevi jer smatra da će iranski režim prevariti pregovarače i ipak napraviti atomsku bombu. Međutim, Netanijahu je bio taj koji je tada na Vašington bacio diplomatsku bombu. Američka administracija, koja redovno utiče na vlade širom sveta, imala je retku priliku da doživi da se njoj u politiku mešaju strana vlada i strani državnik, što Bibi sigurno jeste činio kada je ubeđivao i ubedio republikance da probaju da potope mogući Obamin sporazum sa Teheranom.
„Moramo da se suprotstavimo namerama Irana da stekne prevlast u regionu. Oni već kontrolišu Teheran. U sve većoj meri kontrolišu Damask, Bejrut, Bagdad, sada i Sanu”, izjavio je nedavno američki republikanski senator Tom Koton.
Bravo, senatore. Pogodili ste. Iranci zaista kontrolišu Teheran, kao što Francuzi kontrolišu Pariz a Kinezi Peking. Teheran je, vidite, glavni grad Irana.
Urednici „Njujork tajmsa” gotovo da nisu mogli da veruju šta Koton izgovara pa su vest o ovome naslovili sa: „Komentar nije potreban: lekcija iz geografije senatora Kotona”.
Izjava, koja sugeriše da su Iranci osvojili i zauzeli Teheran u sklopu svoje ekspanzionističke politike, svakako bi bila skandalozna jer pokazuje da senator iz Arkanzasa ne vlada osnovama geografije, ali je još problematičnija kada se zna da ovaj republikanac ima velikih spoljnopolitičkih ambicija. Koton je u intervjuu za televiziju Si-Bi-Es njuz upozorio da su Iranci zauzeli Teheran komentarišući pismo koje je sa 46 stranačkih kolega u Senatu nedavno poslao liderima Irana. Konzervativni senatori poručili su tada vođama Irana da treba da obustave pregovore o nuklearnom programu sa vladom Baraka Obame jer bi eventualni dogovor bio ništavan: Kongres i sledeći šef Bele kuće bi ga odbacili.
Njihovo obraćanje naišlo je na osude ne samo Obaminih demokrata već i mnogobrojnih američkih medija koji smatraju da su republikanci podrili međunarodni autoritet predsednika SAD i da je vrlo moguće da su krivi i za izdaju. U suštini, konzervativci su poručili da svet ne treba da veruje američkom predsedniku. Republikanska stranka ima većinu u oba doma Kongresa, ali je spoljna politika isključivo u nadležnosti izvršne grane vlasti, to jest Obamine administracije. Pišući iranskim zvaničnicima konzervativci su probali da sabotiraju spoljnu politiku sopstvene zemlje.
Demokrate saopštavaju kako se jesu protivili ratu protiv Iraka, ali kako im nije padalo na pamet da šuruju sa Sadamom Huseinom iza leđa republikanskom predsedniku Džordžu Bušu. Kada već pominje širenje iranskog uticaja, Koton bi morao da zna da je dominacija Teherana u Bagdadu direktna posledica Bušovog rata protiv Iraka i dolaska na vlast šiitske većine, podseća televizija Em-Es-En-Bi-Si.
Nemali broj analitičara smatra da su senatori prekršili zakon koji Amerikancima zabranjuje da se savetuju sa stranim vladama sa namerom da „poraze politiku SAD”. Još gore je što su pisali Teheranu neposredno nakon posete Benjamina Netanijahua Kongresu. Izraelski premijer se obratio republikanskoj većini Predstavničkog doma i Senata suprotno volji Bele kuće i sve vreme kritikujući Obamine pregovore sa Teheranom. Međunarodni pregovori imaju za cilj da ubede Iran da se odrekne programa obogaćivanja uranijuma, odnosno da odustane od nuklearnog naoružanja.
Izrael se protivi razgovorima u Ženevi jer smatra da će iranski režim prevariti pregovarače i ipak napraviti atomsku bombu. Međutim, Netanijahu je bio taj koji je tada na Vašington bacio diplomatsku bombu. Američka administracija, koja redovno utiče na vlade širom sveta, imala je retku priliku da doživi da se njoj u politiku mešaju strana vlada i strani državnik, što Bibi sigurno jeste činio kada je ubeđivao i ubedio republikance da probaju da potope mogući Obamin sporazum sa Teheranom.
Нема коментара:
Постави коментар