Господо српски официри, знате ли ви шта је част, образ, заклетва?
Срам да вас буде ваших светлих претходника који су са поносом и чашћу носили заставу своје државе.
– Зар се не сећате заклетве коју сте дали???
– Зар нисте рекли да ћете бранити част и Устав државе???
– Докле ћете да ћутите и да дозвољавате да вас понижавају, прво вас, затим и сав српски народ? Дозвољавате да уништавају једино у шта Србин верује, а то је народна армија.
– Зар вам је плата толико велика?
– Већа од официрске части?
– Већа од љубави према домовини?
Или више немате ни части, ни поноса, ни оне мушке ствари, да устанете и борите се за своју државу, за свој народ?
Одгледао сам овај јад и беду од конференције за новинаре и постидео се наше народне војске. Не само ја, него и сваки нормални грађанин Србије.
Шта ћете рећи породицама погинулих официра?
«Извините али ми морамо да радимо шта нам политичари кажу, чак и ако због тога треба да погину наши другови официри. Ваши мужеви и родитељи су били добри официри али ипак нису били довољно вични да испуне задатак.»?
Па ко изађе на сахрани да каже нешто, треба га циглом посред чела.
Срам бре да вас буде. Ви сте најодговорнији за њихову смрт, јер ћутите.
Волим Србију свим срцем иако се не смем вратити – барем за сада не смем. Колико год да кажу да је ми брукамо, који смо дошли штитити невини народ од фашизма, нису у праву.
Ви господо официри сте обрукали Србију, запрљали сте заставу коју подижете сваког јутра.
Гледам и чудим се – где вам је част?
– Долазе вам у посету они који су убијали српску децу, а ви ћутите.
– Војска иде на вежбе са онима који су је бесомучно бомбардовали, а ви ћутите.
– Мало, мало па гину официри и војници због којечега, а ви ћутите.
– Устав се крши сваки дан, а ви ћутите.
Па докле господо несрпски официри????
Ово је порука једног обичног човека коме је више мука од ваше равнодушности. Некога коме је досадило да гледа и слуша шта све дозвољавате.
Официром бити је била привилегија! А сад?
Сада када се помену официри војске Србије… ух боље да не кажем искрено шта мислим.
Пробудите се из тог сна и вратите част и достојанство вама, а самим тим и народу.
Боље да даље не пишем оно шта осећам.
Срам да вас буде ваших светлих претходника који су са поносом и чашћу носили заставу своје државе.
– Зар се не сећате заклетве коју сте дали???
– Зар нисте рекли да ћете бранити част и Устав државе???
– Докле ћете да ћутите и да дозвољавате да вас понижавају, прво вас, затим и сав српски народ? Дозвољавате да уништавају једино у шта Србин верује, а то је народна армија.
– Зар вам је плата толико велика?
– Већа од официрске части?
– Већа од љубави према домовини?
Или више немате ни части, ни поноса, ни оне мушке ствари, да устанете и борите се за своју државу, за свој народ?
Одгледао сам овај јад и беду од конференције за новинаре и постидео се наше народне војске. Не само ја, него и сваки нормални грађанин Србије.
Шта ћете рећи породицама погинулих официра?
«Извините али ми морамо да радимо шта нам политичари кажу, чак и ако због тога треба да погину наши другови официри. Ваши мужеви и родитељи су били добри официри али ипак нису били довољно вични да испуне задатак.»?
Па ко изађе на сахрани да каже нешто, треба га циглом посред чела.
Срам бре да вас буде. Ви сте најодговорнији за њихову смрт, јер ћутите.
Волим Србију свим срцем иако се не смем вратити – барем за сада не смем. Колико год да кажу да је ми брукамо, који смо дошли штитити невини народ од фашизма, нису у праву.
Ви господо официри сте обрукали Србију, запрљали сте заставу коју подижете сваког јутра.
Гледам и чудим се – где вам је част?
– Долазе вам у посету они који су убијали српску децу, а ви ћутите.
– Војска иде на вежбе са онима који су је бесомучно бомбардовали, а ви ћутите.
– Мало, мало па гину официри и војници због којечега, а ви ћутите.
– Устав се крши сваки дан, а ви ћутите.
Па докле господо несрпски официри????
Ово је порука једног обичног човека коме је више мука од ваше равнодушности. Некога коме је досадило да гледа и слуша шта све дозвољавате.
Официром бити је била привилегија! А сад?
Сада када се помену официри војске Србије… ух боље да не кажем искрено шта мислим.
Пробудите се из тог сна и вратите част и достојанство вама, а самим тим и народу.
Боље да даље не пишем оно шта осећам.
Нема коментара:
Постави коментар