Nasleđe
Toliko je tekstova ispisano o spregama onozakonitog i ovozakonitog u svim oblastima života u Srbiji da se više "od drveća ne vidi šuma". Ovaj odabir je ugao čitanja javno objavljenih tekstova, iz koga se naslućuje da kriminalizacija i institucionalna dezintegracija našeg društva možda imaju zajednički koren.
Nije da se ne zna
Iako su pranje novca i pronevera provizijama na date kredite krupan kriminal, javnost u Srbiji bila je preokupirana slučajem, za koji je u sklopu ove afere jedino i čula. Radi se o sumnji za uzimanje provizija u novobeogradskom bloku 67, tzv. Belvilu, čiju su gradnju popola finansirale Delta i Hypo Alpe Adria grupa.
Malo jednom, malo drugom
Polovinom 2006. Delta M je kao manjinski partner (25 odsto) sa austrijskom firmom CEE Investments ušla u konzorcijum za izgradnju naselja za potrebe Univerzijade 2009. Osnovana je zajednička firma "Blok 67 asošiejts" sa sedištem u Klagenfurtu, u centrali Hypo grupe.
Ta kompanija je javnim nadmetanjem kupila i zemljište za 3,6 milijardi dinara. Hypo Alpe Adria banka je dala garanciju, ali se Delta M posle nekoliko meseci povukla iz konzorcijuma. Onda je Hypo banka otkupila projekat od CEE Investmentsa i ponudila Delti posao, koji je i sklopljen juna 2007. godine osnivanjem novog konzorcijuma u kojem su Delta M grupa i Hypo grupa bili ravnopravni investitori projekta, a rukovođenje izgradnjom povereno je firmi Delta invest.
Tri godine posle hapšenja Kulterera, iz iskaza osumnjičenih vidi se da su u pitanju ne samo provizije u bančinom delu investicija u Belvil, već da se radi o sukobima unutar interesa centrale Hypo grupe u Klagenfurtu, koji se prenose na bančine ćerke po regionu. Ispostavlja se da je Kulterer u sukobu sa svojim bivšim zamenikom Štridingerom, kojeg je optužio da stoji iza CEE Investmentsa, koji je "isplaćen" da bi se poslovalo samo sa Deltom.
Većinski vlasnik CEE invest holdinga je nekadašnji poreski savetnik Hypo grupacije Herman Gabriel, čovek za prljave poslove Jerga Hajdera, a CEE je, opet, suvlasnik Štridingerovog preduzeća ’Rubikon’ GMBH, preko kojega su finansirani poslovi u Hrvatskoj, sa nekretninama generala Vladimira Zagorca.
Sve pomenute osobe svedoče o Hypo Alpe Adria u kontekstu kriminala. Slična stvar dešava se i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a u Hrvatskoj je epicentar gotovo svih Hypobančinih afera na Balkanu.
Kad je HAAB samo za prvu polovinu 2009. godine prijavila u Hrvatskoj, Ukrajini i Bugarskoj gubitak od preko 160 miliona evra (a samo četiri meseca ranije država je podržala sa 900 miliona evra), u Srbiji je ostvarila polugodišnju dobit od oko 10 miliona evra.
U tom periodu banka kao ključnu poslovnu vrlinu Srbije navodi meru Vlade Srbije da odobrava kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom pravnim i fizičkim licima za potrebe pokrivanja tekuće likvidnosti. Ova izjava nije ostavljala mesta sumnji da se radi o kupovini naklonosti srpske vlade, koja malom sumom od 35 miliona evra nije mogla da utiče na bilo koje ozbiljne tokove.
U tom smislu spisak kredita koje su proveravani u istrazi ostavlja mnoga pitanja. Na popisu fizičkih i pravnih lica iz Srbije, koja su kao korisnici rizičnih kredita Hypo Grupe u Srbiji, istragom austrijskog tužilaštva u aferi "Hypo" su bili obuhvaćeni sledeći privredni subjekti iz Srbije (krediti su izraženi u milionima evra):
Mosaic Catering d.o.o. - 3,3;
Zekstra grupa - Zekstra d.o.o. - 6,7;
Akcionarsko društvo Ikarbus - 1;
Vinoprodukt Čoka d.o.o. - 3,1;
Euroluxpetrol - ELP d.o.o. - 1,9; 5; i 2,6;
Habit Pharm AD - 3,4;
Eltim, preduzeće za trgovinu - 6;
Global Steel Holding Ltd. - 2,2;
Constructing Team d.o.o. - 2;
Magnoinvest d.o.o. - 4,2;
Rodić M&B, trgovina na veliko i malo - 2,1; 0,8; i 2;
Lofolen d.o.o. - 1,5;
MMM Motors d.o.o. - 1,5;- Moser d.o.o. - 3,4;- Park Invest Jug d.o.o. - 1,7;
Alfa Partners - 1,4;
Duga Sistem d.o.o. - 1,2;
WMW d.o.o. - 2,1;
Simpec d.o.o. - 1,3;
MIN Specijalna vozila AD - 2,5;
Srbijagas, jp - 22,8;
Sojaprotein - 15;
MV Consalting d.o.o. - 3,9; MK Group d.o.o. - 3;
Delta Matic d.o.o. Niš - 3,8;
Petrobart - 2,4;
Jolly Travel Beograd - 1,1;
Adriatica.Net d.o.o. - 0,6;
Naftna Industrija Srbije AD - 14,6;
Aplos Trading d.o.o. - 6,8;
Fabrika ulja Banat - 6,6;
Tržni centar NS d.o.o. Novi Sad - 5,4;
Vojvodinaput - Bačkaput AD - 4,9;
Koncern Farmakom MB Šabac - 4,5; 2,1; 1,9; 4,5; Bogičević Miroslav 1,9;
Farikom AD - 1,8;
Alpos fabrika d.o.o. Aleksinac - 4,4;
Fabrika maziva FAM AD Kruševac - 3,7;
Preduzeće za puteve Niš AD Niš - 3,2;
Sremput AD Ruma - 2,8;
Preduzeće za puteve Vranje AD - 2,5;
Uniprom metali d.o.o. - 1,5;
Trebić sunce d.o.o. - 1,1;
Veterinarski zavod Zemun - 1;
Koncern Srboexport d.o.o. - 7,5; 5,4;
Neopet d.o.o. - 0,9;
Airfield d.o.o. - 2,4;
Fidelinka d.o.o. Subotica - 1,7; 6,8;
Euro Kop Company d.o.o. 8;
Cvrčak d.o.o. Beograd - Zemun - 2,4;
Agroživ AD u stečaju - 1,5;
Vinoprodukt Čoka - 0,1;
Strela Obrenovac ASP - 1,2;
Asta ATT Holding d.o.o. Novi Sad - 1,1;
Zimpa AD UB - 1,4;
Irva d.o.o. - 3,5;
Nacionalni Taxi - 0,8; 1,4;
Lasta AD - 6,3;
Gioio d.o.o. - 4,5;
Air Pink d.o.o. Beograd - 4,1; Pink Internacional - 0,6;
Zajača AD Loznica - 2,9;
Srem Expres AD - 1,8;
Mag Medica - 1,2;
Guča AD - 1,2;
Europark d.o.o. - 5,1;
Sto posto d.o.o. - 4,1;
Galeb Group d.o.o. - 1,7;
Europolis d.o.o. - 1,2;
Grossoptik - 0,7;
Vitro Group - 0,6; 4,4;
Preduzeće za puteve Niš - 0,5;
Trend Car ATT Holding - 0,1;
Interbrand d.o.o. - 1,6;
Zastava Promet AD Sombor - 0,5; 1;
Zastava promet - Arena motors a.d. Kragujevac - 1,6;
Verano Motors d.o.o. - 9,7;
Marsol d.o.o. - 8,5;
Invej d.o.o. - 6,4;
Gift Shop 37,2
Randes Caffe d.o.o. - 3,2;
Mibo Inženjering d.o.o. - 2,1;
Gioio d.o.o. - 1,5;
MVM Motors d.o.o. - 1,4;
Jaminca d.o.o. - 0,1;
Privredna banka Beograd AD - 10,2;
Aleksandar Gradnja d.o.o. - 9,4;
Jugodrvo Holding AD - 8,7;
Faring d.o.o. - 3,9;
Idea d.o.o. - 2,9;
Unigroup d.o.o. Beograd - 2,1;
Saputnik AD Niš - 1,5;
ACF Alfa d.o.o. Šimanovci - 1,5;
Spectator Avant d.o.o. - 1,2;
Dijamant AD Zrenjanin - 1,1; 1,1;
Kikindski mlin AD - 0,3;
Vino Župa AD - 3,8.
Principijelna je dilema da li je selekcija klijenata u Srbiji slična onoj u Hrvatskoj?
Kad se ispostavilo da su bilansi HAAB lažni, 2007. godine je očekivan stečaj i hapšenje njene uprave, lokalnih političara u Koruškoj i širenje istrage na prostor bivše Jugoslavije, sa epicentrom u Zagrebu. Iznenada, kao spasilac, pomenuta Bayerische Landesbank je kupila bezvredne deonice HAAB. I ne samo to, na HAAB-u je u njenom redovnom poslovanju gubila sredstva, čime je BLB, zapravo, ulagala vlastita sredstva da sanira HAAB, i to do mere koja je bila potrebna da se spreči stečaj.
Početkom marta 2009. godine, na nagoveštaj da bi moglo da dođe do prodaje Hypo Alpe Adria banke u Srbiji, javio se guverner NBS Radovan Jelašić da demantuje takvu mogućnost. Kao da je portparol banke, rekao je da ta banka planira dodatnu kapitalizaciju sledećih par dana s više od 30 miliona evra i ima „više nego dovoljno kapitala i više nego dovoljno likvidnosti“ i pod supervizijom je NBS-a. Potom je objasnio kakvi su planovi te banke i da „neko želi da ovde plaši ljude“.
Dok su se u dobrom delu Evrope vodile istrage povodom poslovanja Hypo Alpe Adria banke i njenih ćerki, NBS podnosi krivičnu prijavu protiv jednog dnevnog lista jer je svojim pisanjem u slučaju ove banke, naneo „štetu“, u vidu povlačenja oko - milijardu evra devizne štednje.
Inače, u proleće 2009. godine, na kraju koje će, u procesu nacionalizacije svoje bežanje iz Hypo grupe platiti skoro milijardu evra, krizni tim većinskog vlasnika HAAB-a, bavarske BLB banke, za izradu strategije sanacije rizika za Hypo banku preporučio je Upravi BLB banke povlačenje Hypo Alpe Adria Bank International iz Klagenfurta iz svih finansijskih operacija u zemljama jugoistočne Europe, Hrvatske, Srbije, BiH, Crne Gore, ali i Italije, i počeo izradu projekta prema kojem bi se deonice banaka kćeri Hypo banke u tim zemljama prodale mogućim zainteresovanim kupcima.
Svega nekoliko dana kasnije, na informaciju da je u Nemačkoj pokrenuta istraga u bavarskoj Bajeriše Landesbank povodom kupovine akcija Hypo Alpe Adria grupe, opet se pre Hypo Alpe Adria banke u Srbiji, istura NBS tvrdnjom da su domaće banke „stabilne i pouzdane bez obzira na eventualne probleme sa kojima se susreću njihove inostrane centrale“. NBS unapred garantuje da „ova istraga ne može da ima nikakvog uticaja na poslovanje Hypo Alpe Adria banke u Srbiji... Naši klijenti bili bi apsolutno bezbedni čak i u slučaju da se nije radilo o ličnoj odgovornosti bankara“.
Četrnaestog decembra 2009, posle vesti da je Hypo Alpe Adria banku u Austriji kupila država da bi se izbegao slom te tek šeste po veličini austrijske banke, opet iskače dežurni branitelj ove banke u Srbiji, Narodna banka Srbije, sa parolom o „visokoj likvidnosti ove banke... i spremnosti države da je podrži i stabilizuje i time doprinese "daljem očuvanju stabilnosti i razvoju njenih banaka-kćeri, uključujući i banku u Srbiji“. Redom se, istim frazama, oglašavaju guverner NBS Radovan Jelašić, ministarka finansija Diana Dragutinović i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Posle samo tri dana, uvidevši da je takvo iskakanje malo preterano revnosno, guverner Jelašić priznaje i da „nije začuđen što je austrijska država morala da preuzme HAAB“, jer je u proteklih nekoliko godina bilo više znakova nepravilnosti. Guverneru su bila potrebna tri dana da sazna da je Hypo Alpe Adria banka prekograničnim kreditima zaobilazila navodno strogu regulativu Srbije, dajući kredite klijentima direktno iz Klagenfurta, pitajući se kako je to i ko je to iz Klagenfurta mogao kvalitetno procenjivati bonitet klijenata u Srbiji! Ni tu priliku guverner nije propustio da iskaže oduševljenje likvidnošću ove banke, „sa dobrom pokrivenošću sopstvenim kapitalom“.
Kad je aktivirana afera "Kulterer", u odbranu Hypo banke prva se opet javlja srpska centralna banka naglašavajući natprosečnu solventnost te banke. "Banka ispunjava i sve ostale propisane pokazatelje poslovanja i u toku ove godine je, kao i prethodne, poslovala profitabilno, zadržavajući profit u Srbiji kao podršku daljem rastu svojih aktivnosti". Koga bi onda trebalo da čudi što se, nakon ostavke guvernera Radovana Jelašića, kao kandidat za guvernera srpske centralne banke pojavio i Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria banke u Srbiji.
Zanimljivo je da je mala banka, u (su)vlasništvu male austrijske pokrajine Koruške (nema ni 600.000 stanovnika), šestorangirana u Austriji, bez vlastitih sredstava, u koju niko nije ni uložio ozbiljna sredstva, postala najveći "ulagač" u jugoistočnoj Evropi, prvenstveno na području i sa propašću bivše Jugoslavije, a onda i drugih bivših socijalističkih zemalja jugoistočne i istočne Evrope. Banka, osnovana 1896. godine, prvi put svojom lizing podružnicom izlazi 1988. godine u obližnje italijanske Udine, a od 1994. u Sloveniju i Hrvatsku, pa onda Srbiju, BiH, Makedoniju i postaje nezaobilazan finansijski faktor u delu Evrope, pobudila je sumnju u pranje novca i ilegalne špekulacije.
Vladimir Čupić je rođen u Skoplju. Njegov otac bio je predstavnik Jugoimporta SDPR, koji je dugi niz godina poslovao u namenskoj industriji. Nakon studija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, karijeru je počeo kao finansijski savetnik u beogradskom ’Deloitte & Touche’ kao finansijski savetnik. Odatle, 2001. godine, za mandata prve postmiloševićeve vlade, postavljen je na mesto savetnika ministra ekonomije i privatizacije u Vladi Republike Srbije. Ubrzo je, po odluci Vlade, postao direktor Agencije za privatizaciju.
Na tom putu, posao u Vladi deluje kao usputna stanica koja je imala svrhu da mu obezbedi ozbiljnu referencu. Naredne dve godine, za mandata svog bivšeg kolege sa kadrovskog lagera Danka Đunića, tadašnjeg ministra za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovića, radi kao direktor i izvršni direktor za privatizaciju.
Nakon ubistva Zorana Đinđića, koje je poremetilo odnose na tadašnjoj političkoj sceni i državna nameštenja učinilo manje propulzivnim, marta 2003. godine postaje član Izvršnog odbora Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd, u kojoj radi od tada. Pitanje je, zašto se kao čovek iz jezgra srpske privatizacije, koji je osim plate bio dodatno stimulisan sa 2.500 maraka u gotovini koje je funkcionerima isplaćivala ?Delta banka’, opredelio za novoformiranu banku u Srbiji, malog investicionog kapaciteta.
Od januara 2007. godine do 2012. Godine bio je predsednik Izvršnog odbora HAAB Srbija. Vladimir Čupić je u isto vreme bio i predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, predsednik Odbora za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije, potpredsednik Odbora za finansije Američke privredne komore u Srbiji, član Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera, član Poslovnog saveta Jugoistočne Evrope, kao i član mnogih drugih udruženja i institucija.
Predsednik Izvršnog odbora 'Hipo Alpe Adria banke' Vladimir Čupić je, u godini otkrivanja načina poslovanja ove praktično kriminalne bankarske institucije, proglašen za bankara 2007. godine u Srbiji, u izboru 'Ekonomist medija grupe', grupacije sa vlasničkim udelom Božidara Đelića. Nagrada mu je uručena na svečanosti u hotelu 'Hajat' kojoj je prisustvovalo više od 200 zvanica, među kojima su bili i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Inače, 'Ekonomist medija grupa' je bila izdavač publikacija 'Ekonomist', 'Bankar', 'Preduzeće' i dvonedeljnik 'Moja posla', a pokrenula je i novi regionalni biznis portal 'EMportal', tako da je praktično bila lider na tržištu usluga marketinga investitorima i kreator ekonomskog javnog mnjenja.
Kao predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria Bank ad Beograd, banke, kćerke firme tada već ozloglašene Hypo Alpe-Adria-Bank International AG iz Austrije, prihvatio je da u Srbiji bude zadužen za upravljanje i razvoj poslovanja sa privredom, poslova upravljanja sredstvima, pravnih poslova, interne revizije, finansijske kontrole i investicionog bankarstva, marketing, i za razvoj kadrova i nadzor rizika poslovanja banke - ni manje ni više nego za stvari koje su se u istrazi u ovoj bankarskoj instituciji ispostavile kao najkriminalizovanije.
Uz navedene poslove, dužnosti i obaveze, suprugu i dvoje dece, član je Predsedništva Saveza Ekonomista Srbije, Poslovnog savetodavnog veća Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Srpskog Poslovnog Kluba “Privrednik”; Guverner Američke privredne komore u Srbiji, član UO Metalac ad, potpredsednik Skijaškog saveza Beograda i član UO JSD “Partizan”. A kako obavlja obaveze koje preuzme svedoče javno poznati primeri.
Mlađan Dinkić, u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj upravlja sa šest podresora i isto toliko agencija, i bio je predsednik Skijaškog saveza Srbije. Na funkciju u Izvršnom odboru doveo je svog stranačkog aparatčika Sašu Vitoševića, nekadašnjeg saveznog ministra poljoprivrede. Na čelo Skijaškog saveza došao je sa mesta prvog čoveka beogradskog skijaškog saveza, u mesto ministra za rad Rasima Ljajića, koji se povukao zbog previše obaveza.
U prvom obraćanju Dinkić je poručio da mu je želja da Srbija sa Bugarskom organizuje Zimske olimpijske igre 2022. godine. „Vidim tri potencijalna izvora finansiranja: za osnovno održavanje saveza to je budžet grada i on mora biti veći. Dalje, razmotrićemo mogućnost da javno preduzeće Skijališta Srbije deo prihoda od ski pasa izdvoji za mlade talente..., a treći izvor će biti sponzorstva... i tu očekujem pomoć od potpredsednika Čupića, direktora Hypo Alpe Adria banke i mislim da sa takvim timom možemo da podignemo budžet Skijaškog saveza Beograda“, rekao je Dinkić.
Ljude iz uticajne MKG iznenadila je uloga beogradske filijale revizorske kuće Deloitte Touche. Privatizaciju Srbije vode ljudi koji su bili zaposleni u ovoj firmi. Iz Deloitte Touche u srpsku vladu došli su Aleksandar Vlahović (ministar privatizacije), Gordana Matković (ministar za socijalna pitanja), Slobodan Milosavljević (ministar trgovine), Goran Pitić (ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom), a u Agenciju za privatizaciju došli su bivši službenici ove kuće, direktori Vladimir Ćupić, pa Mirko Cvetković. I Siniša Mali, bivši direktor za tendere, i potonja direktorka Katarina Tončić došli su iz ove revizorske kuće, kao i savetnik u agenciji, Goran Mrđa.
Iza poslova Deloitte Touche u Srbiji stoji direktor Danko Đunić. U Agenciji za privatizaciju skončala su najbolja srpska preduzeća. Nepodnošljiv pritisak političke oligarhije malo je ko mogao da podnese. Cvetković je od 2003. do 2004. godine kao prvi čovek Agencije za privatizaciju učestvovao u najmanje 88 sumnjivih privatizacija.
Jedan od njegovih najvećih grehova je to što je dok je bio na čelu Agencije istovremeno bio izvršni direktor firme CesMekon, koju je Agencija često angažovala, što je sukob interesa. Vladimiru Čupiću, tadašnjem izvršnom direktoru Agencije za privatizaciju nešto krupno otrglo se kontroli. CesMekon je za račun državnog paketa akcija uradio presek imovine AD Građa sa 31.12. 2001. godine. Mirko Cvetković je u to vreme bio izvršni dirketor te konsultantske firme.
AD Građa je za samo pola godine prikazala poslovni minus, pa je Bogdan Petrović, odgovorni rukovodilac Agencije za privatizaciju, na zahtev kupaca o sudbini gubitka, poslao nalog direktoru Ćulibrku, koji nije odgovorio Agenciji o visini duga, mada je dokument bio spreman. Početkom devedesetih u Ekonomskom institutu u Beogradu Vlahović je bio asistent Mirku Cvetkoviću za koga je tada smatrao da je “patrijarh konsultantskih poslova” u Srbiji.
Nije čudno što ga je ministar Vlahović uzeo za svog zamenika, a kasnije postavio za direktora Agencije za privatizaciju. Niz poslova na početku tranzicije u Srbiji više je obavljao Cvetković. Za pretpostaviti je da Mirko Cvetković nije pokvario odnose sa Vlahovićem i društvom iz Ekonomskog instituta, u koji je Cvetković došao kada se u njega utopio Institut za ekonomiku industrije, a ni kada su napustili državnu službu 2004. godine.
Za te institute radili su svi koji su davali softver svim srpskim vladama poslednjih decenija: Đunić, Savić, Cvijetičanin, Bajec, Labus, Pitić.... Reputaciju konsultanta broj jedan, Mirko Cvetković je imao i u konsultantskoj firmi Zvonka Nikezića, CesMekon.
