Вучићева власт ће сиротињу хранити „социјалном инклузијом”
У СРБИЈИ, према званичним подацима, сваки четврти грађанин, односно 1,8 милиона људи, живи на граници сиромаштва, а док стручњаци оцењују да за израду дуго најављиваних социјалних карти нема ни људи, ни пара, надлежни најављују да је у припреми нова стратегија за борбу против сиромаштва.
Шеф тима за социјалну инклузију и смањење сиромаштва Владе Србије Жарко Шундерић подсећа да је постојала стратегија државе за борбу против сиромаштва, али је била ограничена на период 2003. до 2009. године.
У том документу је, каже он, циљ био да се број сиромашних преполови до 2008, што је и учињено, али је, додаје, светска криза поново довела до повећања њиховог броја.
Шундерић је Тањугу рекао да је у току припрема нове стратегије, која ће се звати Програм реформи у области запошљавања и социјалне политике.
„До краја године ће тај документ бити предат Бриселу, а већ од следеће године очекујемо и пуну примену. Овога пута ће то бити ефикасније, јер ће примену контролисати и Европска комисија”, сматра Шундерић.
Колико ће лошу ситуацију нова стратегија морати да узме у обзир, најбоље илуструје најновији податак Републичког завода за статистику (РЗС) да је стопа сиромаштва код нас 24,6 одсто, што пласира Србију на прво место међу сиромашним земљама Европе: у презадуженој Грчкој та стопа је 23,1 одсто, а следи Румунија са 22,6 одсто, те Шпанија са 22,2 и Бугарска са 21,2 одсто.
„Ти људи нису нужно сиромашни, већ само имају већи ризик да то буду. Праг ризика од сиромаштва у 2012. години износио 13.680 динара месечно за једночлано домаћинство”, рекла је Танјугу Тијана Чомић из РЗС-а и додала да је за трочлану породицу праг ризика од сиромаштва 24.624 динара, а за четворочлану 28.728 динара.
Научни сарадник Института друштвених наука др Нада Новаковић истиче да су светска истраживања још алармантнија и показују да код нас готово половина становништва живи лоше.
Она сматра да угрожени грађани не би требало да се надају социјалним картама, јер на првом месту “нема ко да попише 1,8 милиона људи”.
„Држава нема институције, механизме, средства ни кадрове, а пре свега политичку вољу да попише имовину тих грађана. Не зна се ни ко би о тим људима бринуо, које социјалне институције, државне или приватне. Већ видимо да је профит ушао у многе од тих области”, рекла је Новаковић Тањугу.
Она је додала да, све и да дођемо до социјалних карата, резултат би био да се оскудна средства додељују само најугроженијима.
Примера ради, у јулу је за новчану социјалну помоћ издвојено 1,12 милијарди динара и то за 267.949 особа. Основица за исплату је 7.704 динара, а посебну месечну накнаду од 13.228 динара прима 446 особа.
За дечји додатак, укупан износ је нешто већи од милијарду динара, а прима га 204.755 породица за 384.334 деце. Редован износ додатка је 2.593, а увећан 3.371 динар. Цензус за остварење права је да приходи у породици по члану домаћинства не прелазе 8.051 динар.
Данас у Србији чак 35.500 људи у 76 средина користи Народне кухиње, а од тог броја 11.800 су деца.
Секретар Црвеног крста Србије Весна Миленовић каже да је најтежа ситуација у јужној и југоисточној Србији.
„За њих је програм народних кухиња неопходан и то им је обично једини оброк дневно”, каже Миленовић.
Кухиње су у надлежности локалних самоуправа, каже она, и додаје да је Црвени крст уз помоћ Владе Србије обезбедио дистрибуцију 10 основних намирница у вредности од 350 милиона динара годишње што олакшава њихов рад.
Нада Новаковић каже да је наш проблем што пред изборе имамо велика обећања а мало новца. Тако, тврди она, држава за сиромашне издваја све мање, а и даље није решено који модел социјалне политике жели да води.
„У нашим законима доминира англосаксонски модел, а то је да је појединац одговоран за себе и своју породицу, а на сиромашне се гледа као на губитнике, неспособне да доприносе друштву. С друге стране, нама би више одговарао немачки модел од кога се бежи, а то је социјално-тржишна привреда која има већа средства и праведније их расподељује”, рекла је она.
У највећем ризику од сиромаштва код нас су незапослени, каже Новаковић, али и млади, посебно незапослени од 19 до 24 године, затим житељи сеоских подручја.
Уз то, према њеном мишљењу, овој групи треба додати још око 150 до 200 хиљада људи који су или ће у 2014. остати без посла. Проблем се, како каже, временом и продубио, па сада имамо и „нове сиромахе”, а то су запоселни.
С друге стране, каже Новаковић, у 2013. се у односу на претходну годину број богаташа повећао са 88 на 100.
„То значи да им држава иде на руку”, оценила је Новаковић и додала да би држава ако жели реформе, „морала најпре себе да реформише”.
У СРБИЈИ, према званичним подацима, сваки четврти грађанин, односно 1,8 милиона људи, живи на граници сиромаштва, а док стручњаци оцењују да за израду дуго најављиваних социјалних карти нема ни људи, ни пара, надлежни најављују да је у припреми нова стратегија за борбу против сиромаштва.
Шеф тима за социјалну инклузију и смањење сиромаштва Владе Србије Жарко Шундерић подсећа да је постојала стратегија државе за борбу против сиромаштва, али је била ограничена на период 2003. до 2009. године.
У том документу је, каже он, циљ био да се број сиромашних преполови до 2008, што је и учињено, али је, додаје, светска криза поново довела до повећања њиховог броја.
Шундерић је Тањугу рекао да је у току припрема нове стратегије, која ће се звати Програм реформи у области запошљавања и социјалне политике.
„До краја године ће тај документ бити предат Бриселу, а већ од следеће године очекујемо и пуну примену. Овога пута ће то бити ефикасније, јер ће примену контролисати и Европска комисија”, сматра Шундерић.
Колико ће лошу ситуацију нова стратегија морати да узме у обзир, најбоље илуструје најновији податак Републичког завода за статистику (РЗС) да је стопа сиромаштва код нас 24,6 одсто, што пласира Србију на прво место међу сиромашним земљама Европе: у презадуженој Грчкој та стопа је 23,1 одсто, а следи Румунија са 22,6 одсто, те Шпанија са 22,2 и Бугарска са 21,2 одсто.
„Ти људи нису нужно сиромашни, већ само имају већи ризик да то буду. Праг ризика од сиромаштва у 2012. години износио 13.680 динара месечно за једночлано домаћинство”, рекла је Танјугу Тијана Чомић из РЗС-а и додала да је за трочлану породицу праг ризика од сиромаштва 24.624 динара, а за четворочлану 28.728 динара.
Научни сарадник Института друштвених наука др Нада Новаковић истиче да су светска истраживања још алармантнија и показују да код нас готово половина становништва живи лоше.
Она сматра да угрожени грађани не би требало да се надају социјалним картама, јер на првом месту “нема ко да попише 1,8 милиона људи”.
„Држава нема институције, механизме, средства ни кадрове, а пре свега политичку вољу да попише имовину тих грађана. Не зна се ни ко би о тим људима бринуо, које социјалне институције, државне или приватне. Већ видимо да је профит ушао у многе од тих области”, рекла је Новаковић Тањугу.
Она је додала да, све и да дођемо до социјалних карата, резултат би био да се оскудна средства додељују само најугроженијима.
Примера ради, у јулу је за новчану социјалну помоћ издвојено 1,12 милијарди динара и то за 267.949 особа. Основица за исплату је 7.704 динара, а посебну месечну накнаду од 13.228 динара прима 446 особа.
За дечји додатак, укупан износ је нешто већи од милијарду динара, а прима га 204.755 породица за 384.334 деце. Редован износ додатка је 2.593, а увећан 3.371 динар. Цензус за остварење права је да приходи у породици по члану домаћинства не прелазе 8.051 динар.
Данас у Србији чак 35.500 људи у 76 средина користи Народне кухиње, а од тог броја 11.800 су деца.
Секретар Црвеног крста Србије Весна Миленовић каже да је најтежа ситуација у јужној и југоисточној Србији.
„За њих је програм народних кухиња неопходан и то им је обично једини оброк дневно”, каже Миленовић.
Кухиње су у надлежности локалних самоуправа, каже она, и додаје да је Црвени крст уз помоћ Владе Србије обезбедио дистрибуцију 10 основних намирница у вредности од 350 милиона динара годишње што олакшава њихов рад.
Нада Новаковић каже да је наш проблем што пред изборе имамо велика обећања а мало новца. Тако, тврди она, држава за сиромашне издваја све мање, а и даље није решено који модел социјалне политике жели да води.
„У нашим законима доминира англосаксонски модел, а то је да је појединац одговоран за себе и своју породицу, а на сиромашне се гледа као на губитнике, неспособне да доприносе друштву. С друге стране, нама би више одговарао немачки модел од кога се бежи, а то је социјално-тржишна привреда која има већа средства и праведније их расподељује”, рекла је она.
У највећем ризику од сиромаштва код нас су незапослени, каже Новаковић, али и млади, посебно незапослени од 19 до 24 године, затим житељи сеоских подручја.
Уз то, према њеном мишљењу, овој групи треба додати још око 150 до 200 хиљада људи који су или ће у 2014. остати без посла. Проблем се, како каже, временом и продубио, па сада имамо и „нове сиромахе”, а то су запоселни.
С друге стране, каже Новаковић, у 2013. се у односу на претходну годину број богаташа повећао са 88 на 100.
„То значи да им држава иде на руку”, оценила је Новаковић и додала да би држава ако жели реформе, „морала најпре себе да реформише”.
Нема коментара:
Постави коментар