Kada je jedan ruski general upitao pre nekoliko godina svog američkog kolegu zašto se NATO širi na Istok, i zašto uspostavlja nove baze blizu ruskih granica, Amerikanac mu je odgovorio protivpitanjem: A zašto ste vi Rusi postavili svoje granice tako blizu naših baza?
Možda vickasti odgovor američkog generala najbolje odslikava trenutno stanje odnosa na relaciji Moskva–Vašington uoči velikog samita atlantske alijanse u Velsu.
Rat u Ukrajini, nova vojna infrastruktura NATO-a koja će se graditi blizu ruskih granica, kao i američki sistem protivraketne odbrane u Evropi definitivno su bili poslednji ekseri zakucani u kovčeg američko-ruskog strateškog partnerstva. Sporazum NATO–Rusija iz 1977. godine ostaje mrtvo slovo na papiru, Savet Rusija–NATO više niko i ne spominje kao forum za razrešavanje svih međusobnih nesporazuma.
Iz Brisela dolaze najave o stacioniranju teškog naoružanja u zemljama članicama NATO-a blizu ruskih granica.To bi oružje trebalo da posluži NATO snagama za brze intervencije u slučaju iznenadne krize u području istočne Evrope. Brojnost takvih snaga trebalo bi da bude oko 10.000 vojnika iz Britanije, Norveške, Holandije i tri baltičke države.
No, prošlost je već pokazala da su svi pokušaji formiranja takvih snaga propali, od navedenih komandosa jedino Britanci i Norvežani imaju upotrebnu vrednost.
Nema sumnje da će se na samitu NATO-a u Velsu prolivati krokodilske suze nad Ukrajinom, da će Rusija biti satanizovana i da će „jastrebovi” voditi glavnu reč. Ukrajina je dobrodošla za postrojavanje članstva i za nove vojne budžete.
Niko neće pitati ko je odobrio državni udar u Kijevu, zašto se ignorišu napadi kijevskih snaga na gradove.
Može li se ignorisati stav 11 miliona Rusa u Ukrajini, može li neko njima da zabrani upotrebu ruskog jezika?
Može, ali onda imate rat.
Na novu vojnu infrastrukturu NATO-a Rusi će odgovoriti predislokacijom svojih snaga za brzo reagovanje, pre svega rasporedom jedne do dve vazdušno-desantne divizije u baze u Belorusiji i u oblasti Kalinjingrada. Na američki raketni štit odgovoriće raketama „iskander” u Belorusiji i u oblasti Kalinjingrada. Moguća je i ponovna proizvodnja raketa SS-20.
Doći će i do revizije ruske vojne doktrine iz 2010. godine u smislu da će se ruski „nuklearni prag” još više sniziti.
Ukratko, dobrodošli u novu fazu hladnog rata.
Možda vickasti odgovor američkog generala najbolje odslikava trenutno stanje odnosa na relaciji Moskva–Vašington uoči velikog samita atlantske alijanse u Velsu.
Rat u Ukrajini, nova vojna infrastruktura NATO-a koja će se graditi blizu ruskih granica, kao i američki sistem protivraketne odbrane u Evropi definitivno su bili poslednji ekseri zakucani u kovčeg američko-ruskog strateškog partnerstva. Sporazum NATO–Rusija iz 1977. godine ostaje mrtvo slovo na papiru, Savet Rusija–NATO više niko i ne spominje kao forum za razrešavanje svih međusobnih nesporazuma.
Iz Brisela dolaze najave o stacioniranju teškog naoružanja u zemljama članicama NATO-a blizu ruskih granica.To bi oružje trebalo da posluži NATO snagama za brze intervencije u slučaju iznenadne krize u području istočne Evrope. Brojnost takvih snaga trebalo bi da bude oko 10.000 vojnika iz Britanije, Norveške, Holandije i tri baltičke države.
No, prošlost je već pokazala da su svi pokušaji formiranja takvih snaga propali, od navedenih komandosa jedino Britanci i Norvežani imaju upotrebnu vrednost.
Nema sumnje da će se na samitu NATO-a u Velsu prolivati krokodilske suze nad Ukrajinom, da će Rusija biti satanizovana i da će „jastrebovi” voditi glavnu reč. Ukrajina je dobrodošla za postrojavanje članstva i za nove vojne budžete.
Niko neće pitati ko je odobrio državni udar u Kijevu, zašto se ignorišu napadi kijevskih snaga na gradove.
Može li se ignorisati stav 11 miliona Rusa u Ukrajini, može li neko njima da zabrani upotrebu ruskog jezika?
Može, ali onda imate rat.
Na novu vojnu infrastrukturu NATO-a Rusi će odgovoriti predislokacijom svojih snaga za brzo reagovanje, pre svega rasporedom jedne do dve vazdušno-desantne divizije u baze u Belorusiji i u oblasti Kalinjingrada. Na američki raketni štit odgovoriće raketama „iskander” u Belorusiji i u oblasti Kalinjingrada. Moguća je i ponovna proizvodnja raketa SS-20.
Doći će i do revizije ruske vojne doktrine iz 2010. godine u smislu da će se ruski „nuklearni prag” još više sniziti.
Ukratko, dobrodošli u novu fazu hladnog rata.
Нема коментара:
Постави коментар