Svaka treća pekara u Novom Sadu prodaje stari, jučerašnji hleb ili pecivo, a prema rečima zaposlenih, interesovanje je sve veće.
Tako se u pekari "PlusNS" u Železničkoj ulici, 30 vekni jučerašnjeg hleba proda za nekoliko minuta, a zaposleni kažu da ljudi ponekad, usled sramote zbog kupovine starog hleba, lažu za koga kupuju, objavio je novosadski.
"Kažu ljudi da uzimaju za kućne ljubimce, ali ne pojede pas dve vekne hleba dnevno. Naravno da ne zapitkujemo ljude kojima je teško, svi smo svesni i gledamo kako se živi. Važno je da se ima barem i za ovaj stari hleb", kaže prodavačica u pekari, u kojoj je jučerašnji hleb 20 dinara, a može da se kupi ujutru.
Osim pojedinačne kupovine vekni, pojedine pekare nude i mogućnost kupovine džakova i kesa starog peciva, pa se tako u pekari "Sajam" u Ulici Novosadskog sajma džak peciva može kupiti za 150 dinara, a mušterije su slobodne da pazare tokom čitavog dana.
U pekarama "Gozd" širom Novog Sada pecivo se prodaje u kesama, po ceni od 100 dinara, a kako kažu zaposleni, posao (nažalost) ide dobro. "Ljudi dolaze nakon radnog vremena po kese, pa uglavnom se to obavlja kada nije gužva. Ljudima često nije prijatno da kupuju na ovaj način jer se smatra da je za siromašne", kaže za 021 prodavačica jedne od pekara u Novom Sadu.
Nije sporno da staro pecivo, na sniženju od 30 do 50 procenata od originalne cene, kupuju oni koji nisu u povoljnoj materijalnoj situaciji, ali zaposleni u pekarama tvrde da nisu retki slučajevi ni da osobe koje mogu da priušte svež hleb i pecivo odlučuju da kupuju starije, jer od tog peciva imaju koristi i ne vide taj čin kao oznaku nemaštine. Naime, od starog hleba mogu da se naprave razna jela, poput tosta, moča ili popare, a isto važi i za peciva. Doduše, upotreba starijeg ali punjenog peciva može da bude i opasna.
"Iako radim u pekari i uvek mi je dostupan svež hleb, nakon radnog vremena odem u jednu od pekara i kupim dva starija hleba, jer su veoma jeftini i nisu uopšte bajati. Taj hleb je upotrebljiv i zdrav, ukoliko se koristi i jede na pravi način, ali nisu svi spremni da počnu da ga kupuju", kaže Jelena iz pekare "Kao nekad" i dodaje da se za cenu jedne vekne svežeg hleba može kupiti i do tri vekne starijeg hleba. Ona kupuje i punjeno pecivo, ali nije bila informisana o opasnosima upotrebe starijeg peciva.
Direktor pekarske proizvodnje u zavodu za prehrambenu industriju "Mlinpek" Lazar Popović kaže da nije oduševljen idejom prodaje starog hleba i peciva, jer ti proizvodi uglavnom nisu proizvedeni da prenoće.
"Hleb i pekarski proizvodi su jednodnevnog karaktera, a pošto se pripremaju danas, treba danas i da se konzumiraju. Osim toga, pekari su se vremenom dosetili da dobar deo proizvoda, oko 15 procenata, ostane kao neupotrebljen ili vraćen proizvod. Zbog ovoga možemo da dođemo u dve krajnosti - da jeftinije prodamo proizvod, da se ne bi bacio, a druga krajnost je opasnija po zdravlje. Pošto smo mi skloni da se obezobrazimo kada neki posao krene, tako ćemo sve više proizvoda koji nisu stari takvim predstavljati i na njemu zarađivati, ne samo na hlebu", kaže Popović i napominje da je punjeno pecivo naročito opasno, jer nadev u pecivu nije pretpeo isti hemijski tretman koji je pretrpelo testo.
Kako objašnjava Popović, sterilizacija tih proizvoda je diskutabilna, posebno jer naši pekari znatno skraćuju vreme pečenja, pa je taj proizvod polupresan i termički nedovoljno obraćen. Ovo znači da takav proizvod nije dobar da se koristi sutradan.
"Bojim se da, ako to postane praksa, uskoro ćemo prodavati proizvode koji nisu kontrolisani, kako bi ušli u promet. Mi smo imali pre oko 15 godina praksu da se stari hleb koristi u zamesu novog hleba i to nije problem. Problem je pojava prodaje tih starih i nekontrolisanih namirnica, a time se svi pekari danas bave. Igramo na savest naših proizvođača - da li će oni biti dovoljno korektni pa će stari hleb i pecivo baciti nakon tri dana", napominje ovaj sagovornik.
Još je veći problem ako se hleb prodaje u kesi, jer se on ne prosuši dovoljno i sadrži vlagu, što je odlična "podloga" za mikroorganizme. Takođe, većina pekara ne stavlja potpunu deklaraciju, a Lazar Popović naglašava da je opasno kada pekari prodaju hleb na rafovima, bez pakovanja, što čine i sa starijim hlebom. Kupci, uglavnom, ne reaguju.
"Podržavam prodaju ovakvog hleba i peciva, ali da to neko kontroliše. Iz džakova se hleb koristi za stočnu hranu, i to nije ništa sporno i ne zahteva deklaraciju, ali proizvodi za ljudsku upotrebu su nešto što mora da ima deklaraciju. Ima i tih koji na rafovima prodaju stari hleb, naročito penzionerima. Pojava postoji ne samo u Novom Sadu, već i u drugim gradovima. A kada bi pitali poljoprivrednog inspektora da li ima zloupotreba, on bi samo rekao da je to strogo zabranjeno", navodi Popović.
On ističe podatak da se u Srbiji oko 12 procenata pekarskih proizvoda ne prodadok je sveže, ali taj procenat bi mogao da ide još više jer pekari u poslednje vreme naručuju i više nego što im treba, pa kasnije imaju više starih proizvoda za prodaju. Ova praksa najčešća je u malim prodavnicama, ističe Popović.
Direktor pekarske proizvodnje u zavodu za prehrambenu industriju "Mlinpek" Lazar Popović navodi nekoliko načina upotrebe starih proizvoda, iz ugla proizvođača.
"Prvi način je pravljenje prezle, međutim količina prezle koja može da se proizvede na našem tržištu ne zadovoljava količinu koja treba da se proda. Potom, koristi se kao stočna hrana, a onda i za proizvodnju alkohola. Fabrika alkohola u Srbobranu je razradila sistem za proizvodnju alkohola od starog hleba, a koriste čak i buđavi hleb. Jedino pravilo je da se proizvodi koji sadrže masnoću ne mogu koristi ni za šta drugo osim kao stočna hrana"
Tako se u pekari "PlusNS" u Železničkoj ulici, 30 vekni jučerašnjeg hleba proda za nekoliko minuta, a zaposleni kažu da ljudi ponekad, usled sramote zbog kupovine starog hleba, lažu za koga kupuju, objavio je novosadski.
"Kažu ljudi da uzimaju za kućne ljubimce, ali ne pojede pas dve vekne hleba dnevno. Naravno da ne zapitkujemo ljude kojima je teško, svi smo svesni i gledamo kako se živi. Važno je da se ima barem i za ovaj stari hleb", kaže prodavačica u pekari, u kojoj je jučerašnji hleb 20 dinara, a može da se kupi ujutru.
Osim pojedinačne kupovine vekni, pojedine pekare nude i mogućnost kupovine džakova i kesa starog peciva, pa se tako u pekari "Sajam" u Ulici Novosadskog sajma džak peciva može kupiti za 150 dinara, a mušterije su slobodne da pazare tokom čitavog dana.
U pekarama "Gozd" širom Novog Sada pecivo se prodaje u kesama, po ceni od 100 dinara, a kako kažu zaposleni, posao (nažalost) ide dobro. "Ljudi dolaze nakon radnog vremena po kese, pa uglavnom se to obavlja kada nije gužva. Ljudima često nije prijatno da kupuju na ovaj način jer se smatra da je za siromašne", kaže za 021 prodavačica jedne od pekara u Novom Sadu.
Nije sporno da staro pecivo, na sniženju od 30 do 50 procenata od originalne cene, kupuju oni koji nisu u povoljnoj materijalnoj situaciji, ali zaposleni u pekarama tvrde da nisu retki slučajevi ni da osobe koje mogu da priušte svež hleb i pecivo odlučuju da kupuju starije, jer od tog peciva imaju koristi i ne vide taj čin kao oznaku nemaštine. Naime, od starog hleba mogu da se naprave razna jela, poput tosta, moča ili popare, a isto važi i za peciva. Doduše, upotreba starijeg ali punjenog peciva može da bude i opasna.
"Iako radim u pekari i uvek mi je dostupan svež hleb, nakon radnog vremena odem u jednu od pekara i kupim dva starija hleba, jer su veoma jeftini i nisu uopšte bajati. Taj hleb je upotrebljiv i zdrav, ukoliko se koristi i jede na pravi način, ali nisu svi spremni da počnu da ga kupuju", kaže Jelena iz pekare "Kao nekad" i dodaje da se za cenu jedne vekne svežeg hleba može kupiti i do tri vekne starijeg hleba. Ona kupuje i punjeno pecivo, ali nije bila informisana o opasnosima upotrebe starijeg peciva.
Direktor pekarske proizvodnje u zavodu za prehrambenu industriju "Mlinpek" Lazar Popović kaže da nije oduševljen idejom prodaje starog hleba i peciva, jer ti proizvodi uglavnom nisu proizvedeni da prenoće.
"Hleb i pekarski proizvodi su jednodnevnog karaktera, a pošto se pripremaju danas, treba danas i da se konzumiraju. Osim toga, pekari su se vremenom dosetili da dobar deo proizvoda, oko 15 procenata, ostane kao neupotrebljen ili vraćen proizvod. Zbog ovoga možemo da dođemo u dve krajnosti - da jeftinije prodamo proizvod, da se ne bi bacio, a druga krajnost je opasnija po zdravlje. Pošto smo mi skloni da se obezobrazimo kada neki posao krene, tako ćemo sve više proizvoda koji nisu stari takvim predstavljati i na njemu zarađivati, ne samo na hlebu", kaže Popović i napominje da je punjeno pecivo naročito opasno, jer nadev u pecivu nije pretpeo isti hemijski tretman koji je pretrpelo testo.
Kako objašnjava Popović, sterilizacija tih proizvoda je diskutabilna, posebno jer naši pekari znatno skraćuju vreme pečenja, pa je taj proizvod polupresan i termički nedovoljno obraćen. Ovo znači da takav proizvod nije dobar da se koristi sutradan.
"Bojim se da, ako to postane praksa, uskoro ćemo prodavati proizvode koji nisu kontrolisani, kako bi ušli u promet. Mi smo imali pre oko 15 godina praksu da se stari hleb koristi u zamesu novog hleba i to nije problem. Problem je pojava prodaje tih starih i nekontrolisanih namirnica, a time se svi pekari danas bave. Igramo na savest naših proizvođača - da li će oni biti dovoljno korektni pa će stari hleb i pecivo baciti nakon tri dana", napominje ovaj sagovornik.
Još je veći problem ako se hleb prodaje u kesi, jer se on ne prosuši dovoljno i sadrži vlagu, što je odlična "podloga" za mikroorganizme. Takođe, većina pekara ne stavlja potpunu deklaraciju, a Lazar Popović naglašava da je opasno kada pekari prodaju hleb na rafovima, bez pakovanja, što čine i sa starijim hlebom. Kupci, uglavnom, ne reaguju.
"Podržavam prodaju ovakvog hleba i peciva, ali da to neko kontroliše. Iz džakova se hleb koristi za stočnu hranu, i to nije ništa sporno i ne zahteva deklaraciju, ali proizvodi za ljudsku upotrebu su nešto što mora da ima deklaraciju. Ima i tih koji na rafovima prodaju stari hleb, naročito penzionerima. Pojava postoji ne samo u Novom Sadu, već i u drugim gradovima. A kada bi pitali poljoprivrednog inspektora da li ima zloupotreba, on bi samo rekao da je to strogo zabranjeno", navodi Popović.
On ističe podatak da se u Srbiji oko 12 procenata pekarskih proizvoda ne prodadok je sveže, ali taj procenat bi mogao da ide još više jer pekari u poslednje vreme naručuju i više nego što im treba, pa kasnije imaju više starih proizvoda za prodaju. Ova praksa najčešća je u malim prodavnicama, ističe Popović.
Direktor pekarske proizvodnje u zavodu za prehrambenu industriju "Mlinpek" Lazar Popović navodi nekoliko načina upotrebe starih proizvoda, iz ugla proizvođača.
"Prvi način je pravljenje prezle, međutim količina prezle koja može da se proizvede na našem tržištu ne zadovoljava količinu koja treba da se proda. Potom, koristi se kao stočna hrana, a onda i za proizvodnju alkohola. Fabrika alkohola u Srbobranu je razradila sistem za proizvodnju alkohola od starog hleba, a koriste čak i buđavi hleb. Jedino pravilo je da se proizvodi koji sadrže masnoću ne mogu koristi ni za šta drugo osim kao stočna hrana"
Нема коментара:
Постави коментар