Фонд за развој Србије има капитал од 84,9 милијарди динара, односно 746 милиона евра, а на крају прошле године је имао потраживања по датим кредитима 80 милијарди динара, или 704 милиона евра. Највећи корисници средстава су управо они који имају највише пара, као што су тајкуни, али и предузећа која нису у стању да позајмицу врате.
Фонд за развој Србије представља институцију преко које Влада Србије реализује подстицаје привреди, кредитима, који често имају ниске каматне стопе, па и ниже од инфлације у текућој години. Али, ипак се прикупе средства, углавном по основу камата, а делимично и курсних разлика, за текућу потрошњу. Тако је у целој 2012. години укупан пословни приход, по тим основама, износио 15,5 милијарди динара, уз исказану нето добит у износу од 458,8 милиона динара, или нешто више од четири милиона евра. Док је у претходној 2011. години Фонд имао пословне приходе од чак 78 милијарди динара, уз исказани губитак у пословању, услед отписа потраживања предузећима у стечају код којих је закључен стечајни поступак и отписа дугова предузећима која су приватизована, па је у тој години, исказан губитак у пословању од, чак, пет милијарди динара.
Фонд за развој располажене капиталом од 84,9 милијарди динара, или 746 милиона евра. Ова средства Фонд је углавном формирао из средстава од продаје Телекома Србије, 50,9 милијарди динара, тачније 60 одсто укупног капитала Фонда потиче из тог извора.
Укупна потраживања по датим кредитима на крају 2012. године износила су нешто више од 80 милијарди динара, или 704 милиона евра. Али тешко се долази да података ко су највећи дужници. Међутим, поуздано се зна да се тамо новац усмерава не где је потребан, већ где партија министарства за привреду и приватизацију, Уједињени Региони Србије, има политички интерес. Новац се троши и на плате запослених у самом Фонду (по тренутно важећем званичном извештају у Фонду ради 61 особа). Према годишњем билансу Фонда, за нето зараде и накнаде зарада у 2012. години (тада 70 запослених) исплаћено је 127,56 милиона динара, што по запосленом, у просеку, износи 1.822.285 динара, или месечно 151.857 динара. Дакле, тамо има доста техничког особља, па је јасно да надлежно министарство дозвољава висока лична примања, да би зид ћутања о партијским налозима руководству Фонда био обезбеђен. Колики је просек нето плата у Фонду за развој, толико не примају ни министри у Влади Србије.
Најтеже је сазнати ко је уопште протеклих година добијао паре из Фонда, а разлог за ову тајновитост лежи управо у чињеници да нису финансирана мала и средња предузећа, како тврде у Фонду и влади, већ најбогатији и највећи тајкуни у Србији.
Највише је, по незванично добијеним подацима, добио Војин Лазаревић. Његово предузеће „Руднап Гроуп – Минел Котлоградња” само у периоду од 2007. до 2010. добило 508 милиона динара.
Ни Миодраг Костић Коле, у свету познат по томе што је од државе Србије купио три шећеране за укупно шест евра, није прошао много лошије од Лазаревића. Из републичког буџета преко Фонда за развој он је добио око 320 милиона динара, што је тада вредело око четири милиона евра, без да је новац икада вратио.
Међу корисницима средстава Фонда за развој налазе се и Жељко Жунић (Беохемија, добио укупно око шест милиона евра) и Мирослав Богићевић (његова три предузећа су добила укупно 380 милиона динара). На списку добитника средстава претходних година налази се и Зоран Дракулић (укупно добио 360.000.000 динара), а средства је добио и ПЗП Београд у власништву Мила Ђурашковића (200.000.000 динара).
Власник „Ружичасте империје” Жељко Митровић такође је добро прошао у Фонду. Његово у међувремену финансијски руинирано предузеће добило је својевремено око два милиона евра као помоћ за производњу ЦД-а и ДВД-а!?
Иако у Фонду званично тврде да не одобравају кредите предузећима која су у блокади или послују са губитком последње две године међу најважнијим и највећим корисницима су управо фирме које су у стечају или реструктуирању, те тако нису у законској обавези да добијена средства врате.
Ко је све добијао наменске кредите за подстицање производње из Буџета Републике Србије за 2012. годину, у укупном износу од 3,2 милијарде динара, где је Фонд био комисионар, дакле, кредите је давао у име и за рачун и из средстава Републике, по налогу Министарства економије и регионалног развоја, у првом полугођу, а касније по налогу Министарства финансија и привреде (предузећа у реструктуирању наведена по редоследу давања кредита у милионима динара):
23.02.2012.
Застава оружје 80
ИМТ 20
Ливница Топола 32
Вулкан, Ниш 10
Симпо ШИК 50
РТБ Бор 1.500
09.03.2012.
Елан, Пријепоље 15
Вршачки виногради 20
Застава Камиони 30
Индустрија каблова 25
ИХП Прва петољетка 8
Шамот 10
03.05.2012.
Јагодинска пивара 15
АД Гибњара 15
Симпо, Врање 90
Индустрија каблова 65
28.05.2012.
Индустрија каблова 25
Магнохром 25
20.06.2012.
Индустрија каблова 100
31.08.2012.
Индустрија каблова 110
22.10.2012.
Јагодинска пивара 70
ИМК 14 октобар 60
Интернационал ЦГ 35
Застава камиони 25
ХИ Жупа 20
Ф-ка резног алата 25
Крушик-Пластика 50
05.12.2012.
Симпо, Врање 220
Утва, авио индуст. 60
26.12.2012.
Вулкан Ниш 10
Интернационал ЦГ 8
Пзп Београд 10
Војводина,Старчево 10
АД Долово 5
ПИК Земун 15
Драган Марковић 25
Јавор, Ивањица 10
21. октобар, КГ 10
МИН Локомотива 250
Заваривач, Врање 10
Метал Системи, КГ 8
ФАП Корпорација 19
Списак није коначан, јер у Фонду сматрају да су подаци ко је и колико пара добио службена тајна. Ову праксу је увела још бивша директорка Оливера Божић, а наставила и актуелна, Слађана Бацковић.
Председница Управног одбора Фонда је Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе, а чланови су: Ивица Којић, Александар Љубић, Јован Кркобабић, Сулејман Угљанин, Велимир Илић, Татјана Матић, Зорана Михајловић и Дејан Поповић.
Пуно краду, а пуно им даду
Буџет Фонда за развој износи 17 милијарди динара годишње. Мада му је званична намена подстицај развоја малих и средњих предузећа, истина је знатно друкчија. Наиме, највећи корисници Фонда за развој су српски мултимилионери. На пример, за само три године „Руднап Гроуп – Минел Котлоградња”, предузеће које се налази у власништву тајкуна Војина Лазаревића, добило је милионске кредите у неколико наврата. На високом месту међу корисницима кредита налази се и име Миодрага Костића, власника „МК групе”.
Његово предузеће је од Фонда добило више него целокупна српска привреда. И Костић и Лазаревић су тим парама куповали јахте којима крстаре Јадраном. Само једно од ових луксузних пловила вреди чак 28 милиона евра. Од Фонда је два милиона евра добио и Жељко Митровић, тачније предузеће „Пинк дигитал” које се бави штампањем ЦД дискова!
Фонд за развој Србије представља институцију преко које Влада Србије реализује подстицаје привреди, кредитима, који често имају ниске каматне стопе, па и ниже од инфлације у текућој години. Али, ипак се прикупе средства, углавном по основу камата, а делимично и курсних разлика, за текућу потрошњу. Тако је у целој 2012. години укупан пословни приход, по тим основама, износио 15,5 милијарди динара, уз исказану нето добит у износу од 458,8 милиона динара, или нешто више од четири милиона евра. Док је у претходној 2011. години Фонд имао пословне приходе од чак 78 милијарди динара, уз исказани губитак у пословању, услед отписа потраживања предузећима у стечају код којих је закључен стечајни поступак и отписа дугова предузећима која су приватизована, па је у тој години, исказан губитак у пословању од, чак, пет милијарди динара.
Фонд за развој располажене капиталом од 84,9 милијарди динара, или 746 милиона евра. Ова средства Фонд је углавном формирао из средстава од продаје Телекома Србије, 50,9 милијарди динара, тачније 60 одсто укупног капитала Фонда потиче из тог извора.
Укупна потраживања по датим кредитима на крају 2012. године износила су нешто више од 80 милијарди динара, или 704 милиона евра. Али тешко се долази да података ко су највећи дужници. Међутим, поуздано се зна да се тамо новац усмерава не где је потребан, већ где партија министарства за привреду и приватизацију, Уједињени Региони Србије, има политички интерес. Новац се троши и на плате запослених у самом Фонду (по тренутно важећем званичном извештају у Фонду ради 61 особа). Према годишњем билансу Фонда, за нето зараде и накнаде зарада у 2012. години (тада 70 запослених) исплаћено је 127,56 милиона динара, што по запосленом, у просеку, износи 1.822.285 динара, или месечно 151.857 динара. Дакле, тамо има доста техничког особља, па је јасно да надлежно министарство дозвољава висока лична примања, да би зид ћутања о партијским налозима руководству Фонда био обезбеђен. Колики је просек нето плата у Фонду за развој, толико не примају ни министри у Влади Србије.
Најтеже је сазнати ко је уопште протеклих година добијао паре из Фонда, а разлог за ову тајновитост лежи управо у чињеници да нису финансирана мала и средња предузећа, како тврде у Фонду и влади, већ најбогатији и највећи тајкуни у Србији.
Највише је, по незванично добијеним подацима, добио Војин Лазаревић. Његово предузеће „Руднап Гроуп – Минел Котлоградња” само у периоду од 2007. до 2010. добило 508 милиона динара.
Ни Миодраг Костић Коле, у свету познат по томе што је од државе Србије купио три шећеране за укупно шест евра, није прошао много лошије од Лазаревића. Из републичког буџета преко Фонда за развој он је добио око 320 милиона динара, што је тада вредело око четири милиона евра, без да је новац икада вратио.
Међу корисницима средстава Фонда за развој налазе се и Жељко Жунић (Беохемија, добио укупно око шест милиона евра) и Мирослав Богићевић (његова три предузећа су добила укупно 380 милиона динара). На списку добитника средстава претходних година налази се и Зоран Дракулић (укупно добио 360.000.000 динара), а средства је добио и ПЗП Београд у власништву Мила Ђурашковића (200.000.000 динара).
Власник „Ружичасте империје” Жељко Митровић такође је добро прошао у Фонду. Његово у међувремену финансијски руинирано предузеће добило је својевремено око два милиона евра као помоћ за производњу ЦД-а и ДВД-а!?
Иако у Фонду званично тврде да не одобравају кредите предузећима која су у блокади или послују са губитком последње две године међу најважнијим и највећим корисницима су управо фирме које су у стечају или реструктуирању, те тако нису у законској обавези да добијена средства врате.
Ко је све добијао наменске кредите за подстицање производње из Буџета Републике Србије за 2012. годину, у укупном износу од 3,2 милијарде динара, где је Фонд био комисионар, дакле, кредите је давао у име и за рачун и из средстава Републике, по налогу Министарства економије и регионалног развоја, у првом полугођу, а касније по налогу Министарства финансија и привреде (предузећа у реструктуирању наведена по редоследу давања кредита у милионима динара):
23.02.2012.
Застава оружје 80
ИМТ 20
Ливница Топола 32
Вулкан, Ниш 10
Симпо ШИК 50
РТБ Бор 1.500
09.03.2012.
Елан, Пријепоље 15
Вршачки виногради 20
Застава Камиони 30
Индустрија каблова 25
ИХП Прва петољетка 8
Шамот 10
03.05.2012.
Јагодинска пивара 15
АД Гибњара 15
Симпо, Врање 90
Индустрија каблова 65
28.05.2012.
Индустрија каблова 25
Магнохром 25
20.06.2012.
Индустрија каблова 100
31.08.2012.
Индустрија каблова 110
22.10.2012.
Јагодинска пивара 70
ИМК 14 октобар 60
Интернационал ЦГ 35
Застава камиони 25
ХИ Жупа 20
Ф-ка резног алата 25
Крушик-Пластика 50
05.12.2012.
Симпо, Врање 220
Утва, авио индуст. 60
26.12.2012.
Вулкан Ниш 10
Интернационал ЦГ 8
Пзп Београд 10
Војводина,Старчево 10
АД Долово 5
ПИК Земун 15
Драган Марковић 25
Јавор, Ивањица 10
21. октобар, КГ 10
МИН Локомотива 250
Заваривач, Врање 10
Метал Системи, КГ 8
ФАП Корпорација 19
Списак није коначан, јер у Фонду сматрају да су подаци ко је и колико пара добио службена тајна. Ову праксу је увела још бивша директорка Оливера Божић, а наставила и актуелна, Слађана Бацковић.
Председница Управног одбора Фонда је Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе, а чланови су: Ивица Којић, Александар Љубић, Јован Кркобабић, Сулејман Угљанин, Велимир Илић, Татјана Матић, Зорана Михајловић и Дејан Поповић.
Пуно краду, а пуно им даду
Буџет Фонда за развој износи 17 милијарди динара годишње. Мада му је званична намена подстицај развоја малих и средњих предузећа, истина је знатно друкчија. Наиме, највећи корисници Фонда за развој су српски мултимилионери. На пример, за само три године „Руднап Гроуп – Минел Котлоградња”, предузеће које се налази у власништву тајкуна Војина Лазаревића, добило је милионске кредите у неколико наврата. На високом месту међу корисницима кредита налази се и име Миодрага Костића, власника „МК групе”.
Његово предузеће је од Фонда добило више него целокупна српска привреда. И Костић и Лазаревић су тим парама куповали јахте којима крстаре Јадраном. Само једно од ових луксузних пловила вреди чак 28 милиона евра. Од Фонда је два милиона евра добио и Жељко Митровић, тачније предузеће „Пинк дигитал” које се бави штампањем ЦД дискова!
Нема коментара:
Постави коментар