Странице

субота, 29. март 2014.

СПИСАК 30 НАЈВЕЋИХ СРБОМРЗАЦА И ИЗДАЈНИКА МЕЂУ ЈАВНИМ ЛИЧНОСТИМА САОПШТЕЊА

Hародни покрет НАШИ обавештава јавност да је објавио списак 30 највећих србомрзаца и издајника међу јавним личностима.
Циљ објављивања овог списка јесте указивање јавности на све оне који у друштвено-културном простору Србије некажњено шире говор мржње према српском народу и чине тешка кривична дела дискриминације и ширења верске, националне и етничке мржње и нетрпељивости, а никада до сада нису изведени пред лице правде.
Највећи број међу њима је директно финансиран од стране САД-а и других западних држава кроз различите фондације и обавештајно-невладине структуре, али су често њихови отворено антисрпски пројекти финансирани и од саме државе.
СНП НАШИ на овај начин жели да им поручи да никако не могу преварити српски народ без обзира што уживају заштиту свих проевропских режима у последњих деценију и по, те да их раскринка као интелектуални отпад и квази-културне делатнике који су заједно са остатком политичког муља испливали на површину у послератној Србији.

СПИСАК 30 НАЈВЕЋИХ СРБОМРЗАЦА И ИЗДАЈНИКА МЕЂУ ЈАВНИМ ЛИЧНОСТИМА

Мирјана Карановић – некада позната глумица, а сада промотер антисрпских филмова, квази-културе и геј идеологије. Снимила филм о силованој муслиманки и узела учешћа у том пројекту који као и низ других сличних пројеката за циљ има да у јавности створи утисак о Србима као дивљацима и геноцидном народу. Ова глумица је активна као геј лобиста и бесрамни је носилац титуле „геј икона“. Један од симбола послератне квази-културе у Србији.

Никола Ђуричко – глумац који је зарад мало славе жртвовао своју каријеру у филму Анђелине Џоли „Земља крви и меда“ у којем се почетак рата у Босни и Херцеговини бесрамно фалсификује приказујући Србе као терористе и заташкава чињеница да је рат отпочео пуцњавом на младенце испред Српске православне Цркве. У филму су Срби представљени као ратни злочинци који силују муслиманке, што је још једна у низу неистина коју су формирали западни медији како би Срби били осуђени као геноцидан народ. Овом уметнику посвећеном „развоју уметничких духовних вредности“, овакав бесрамни неморал није сметао. Генерала Ратка Младића при томе назива „ружним убицом“, а сви који не подржавају геј параду за Ђуричка су „фашисти“. Један од симбола послератне квази-културе у Србији.

Горан Марковић – режисер који кроз своје филмове увек представља Србе као ратне злочинце и српски народ као геноцидан. Један од прозападних примитаваца, јефтини фалсификатор историјских чињеница и утемељивач послератне квази-културе домаћих простора.

Светислав Басара – књижевник, алкохоличар и пљувач свега што има у префиксу „српски“, велики обожавалац Александра Вучића од када су изашли на насловној страни Новог Магазина како се рукују уз заједничку поруку „Промена свести Срба биће најтежи посао“, чиме је Александру Вучићу и званично дао подршку и идентитет „европејца“. Један од симбола послератног квази-интелекта у Србији.
Јелена Карлеуша – симбол квази-културе данашње Србије. Имала је више иступа у јавности где је давала подршку геј паради, а хомосексуалци су јој били и гости на концерту. Често пљује по СПЦ, српској култури и српском народу. Велики фан ЛДП-а и Демократске странке. Користи медијски простор за промоцију антихришћанских идеологија, квази-политичких ставова и шири говор мржње према српској националној идеји. Једна од најомраженијих јавних личности у српском народу.

Биљана Србљановић – у народу позната као драмска списатељица и кокаински зависник. Од окорелог националисте постала је заштитник „грађанске Србије“, промотер америчке НАТО демократије и поборник паланачких погледа на „западни свет“, борац за права ЛГБТ популације. Залаже се за сорошевски тип отвореног друштва, мењање друштвене свести код Срба и кроз јавне наступе често се на највулгарнији начин односи према српском народу, цркви, српским великанима, итд. Реализовала позоришни пројекат о Гаврилу Принципу који је финансиран од стране аустријских фондација са све премијером у Бечу, а који за циљ има да замагли једноставну истину о Францу Фердинанду као окорелом диктатору и окупатору српског народа. Један од симбола послератног квази-интелекта и примитивизма у Србији.

Миша Бркић – велики поклоник Џорџа Сороша са којим се састајао у више наврата, дописник Гласа Америка, а у каријери био уредник више дневних листова и магазина. Увек непријатељски окренут према патриотским покретима и странкама, и уопште националној идеји, док здушно подржава ЕУ, НАТО и ММФ. Познат као русофоб и еврофанатик, а у јавности се говорило и да је припадник одређених масонских ложа. Један од симбола квази-интелектуалне елите послератне Србије.
Јован Бајфорд – социјални психолог чија је ужа специјалност блаћење лика и дела Светог Владике Николаја Велимировића, којег оптужује за антисемитизам и антиевропејство.  Кроз текстове често говори о опасности српског национализма и његове везе са СПЦ. Симбол квази-интелекта и паланачке свести у односу на „западни свет“.

Горчин Стојановић – интелектуалац (провинцијалац) из круга двојке чувен по млаћењу празне сламе и по реченици „да се више грози провинције него лошег живота“, а провинција за Горчина представља све што има „мирис тамјана“, парохијални начин мишљења… Очаран и опијен западом са видним комплексом „америчке жваке“ и „киндер јајета“. Један од симбола послератне квази-културе у Србији и говора мржње према српској нацији и српском национализму.

Жарко Кораћ – осведочени србомрзац који годинама оптужује српски народ за измишљене геноциде широм СФРЈ, док је изјавио „да Србија не треба да се бави злочинима НДХ, јер Хрватска није њена наследница“. Овај политички шарлатан је у јавности такође познат и као геј лобиста и заговорник одржавања геј парада.
Латинка Перовић -  идеолог и заштитник квази-елите која себе представља „модерном, грађанском и европском Србијом“. Умишљени борац против непостојећих категорија попут „великосрбијанског национализма“ и „антиевропске идеологије“.  Као главног кривца за ратове 90-их оптужује државу Србију, САНУ, СПЦ и српске интелектуалце. Велики заговорник независног Косова. Интелектуални отпад послератне Србије.

Борка Павићевић – једна од активисткиња и србомрзаца на платној листи Џорџа Сороша и разних фондација, испостава страних обавештајних служби. Велики борац против „српског национализма и СПЦ“, а као шиптарски лобиста у Београду је организовала изложбу слика шиптарског терористе Адема Јашарија. Као подршку организаторима Геј параде организовала срамну изложбу фотографија на којој су Господ Исус Христос и православни светитељи приказани као хомосексуалци. Као вишеструки плаћеник страних структура у Србији, ужива заштиту свих проевропских режима и никада није изведена пред лице правде. Једна од најомраженијих особа у српском народу.

Бранко Радун – самозвани политички аналитичар, који када није успео да се пробије у националним  интелектуалним круговима, а одмах по настанку СНС најпре преко свог сајта „ВИДОВДАН“ постаје њихов лобиста,  а затим и у својим јавним наступима подржава Александра Вучића и политичку корупцију „бриселског споразума“. Режимски кловн.

Драгомир Анђелковић – колега Бранка Радуна, квази- аналитичар који је увек ту да обавља прљаве послове (политичке анализе) у корист Александра Вучића и СНС-а. Спада у слој најопаснијих марионета који патриотизам своде на „салонски национализам“ и тако омогућавају антисрпским идеологијама кредибилитет. Миљеник свих проевропских режима.

Петар Луковић – некада пит бул другосрбијанског новинарства који је гризао све без икаквог пардона, а сада сијамска маца Александра Вучића која на свом интернет порталу Е-новине пише хвалоспеве свом вољеном лидеру. Несметано шири најгрубљи и најотворенији говор мржње према Србима, православљу и српској култури, док као симбол антисрпског квази-културног естаблишмента ужива заштиту свих проевропских режима и никад није позван на кривичну одговорност због ширења говора мржње и распиривања верске, националне и етничке нетрпељивости и мржње.

Владимир Арсенијевић – књижевник који је стекао славу деведесетих пљувањем по режиму Слободана Милошевића, а и свему што је српско, паралелно фанатично величајући „запад“. Чувена изјава „Србија је данас тужна, заостала, десничарска, паланачка државица, ксенофобична, неповерљива, дозлабога конзервативна, скучене, таблоидске свести, дезоријентисана изнад свега понекад се чини да из овог ковитлаца.заиста нема правог излаза.“ Један од квази-интелектуалаца са израженим комплексом ниже вредности у односу на „запад“.

Веран Матић – симбол екстремног антисрпског новинарства, велеиздајничке политике и ширења говора мржње према Србима. Дуги низ година врши тешка кривична дела и антисрпску медијску кампању преко националне фреквенције коју има Б92. Заштићени медвед свих европских режима. Преко своје телевизије водио је и води кампање за независност Косова, Србе представља као геноцидан народ који је крив за злочине широм бивше СФРЈ, водећи геј лобиста, један од миљеника америчке амбасаде, вишеструки страни плаћеник. Путем Б92 је извршио низ кривичних дела ширења говора мржње и распиривања верске, националне и етничке нетрпељивости и мржње, али никад није позван на одговорност. Вулгарност говора мржње према српској култури, српском идентитету и историји је достигао врхунац пљувањем лика и дела, сада блаженопочившег, патријарха Павла.

Наташа Кандић -  симбол за послератну велеиздајничку клику у Србији. Страни агент, дугогодишњи сарадник Џорџа Сороша, западних фондација и америчке администрације од којих добија новац за лажна прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима на простору бивше СФРЈ које су наводно починили Срби. Током рата на Космету 1999. године, одлазила је и доносила фалсификоване доказе који су касније коришћени на суђењима оптуженим Србима за ратне злочине на просторима Косова и Метохије. Наташа Кандић је била почасни гост на седници скупштине лажне државе Косово када је проглашена независност од Србије. Постоји цео низ тешких кривичних дела која је починила, али никад није изведена пред лице правде. Једна од најомраженијих особа у српском народу.

Иван Вејвода – најплаћенији амерички агент који финансира и координира пројекте изградње и јачања независног Косова и први човек за спровођење програма Балкан Траст фор Демокраси који је у власништву Сједињених Америчких Држава управљан под буџетом америчке државне агенције УСАИД. Редовно предаје рапорт америчким конгресменима и то истиче у својим биографијама. Од петооктобарског ЦИА преврата 2000. године наставља сарадњу са америчким обавештајним и политичким круговима све до данашњег дана.

Срђа Поповић – страни агент, некадашњи саветник покојног Зорана Ђинђића и један од вођа организације ОТПОР коју је основала ЦИА ради рушења режима Слободана Милошевића. Већ у првим годинама после успешне реализације ЦИА пројекта 5. октобра 2000. године бива ангажован од Стејт департмента и учествује у државним превратима у другим земљама, а од 2004. године оснива организацију КАНВАС која је наставља да ради за америчке обавештајне службе и преко које се организују насилне револуције у свим земљама које се не слажу са политиком САД. Поповић је један од најуспешнијих индоктринираних агената америчких обавештајних служби, а награђен је од стране светских моћника и целим острвом на Малдивима које му је предато у власништво. Вишеструки плаћеник страних обавештајних служби и западних фондација.

Теофил Панчић – заговорник квази-политичких теорија и промотер паланачких перцепција „западног света“. Један од најистакнутијих међу београдским политички ангажованим новинарима који сваку националну идеју проглашавају фашистичком, док прави неофашизам оличен у НАТО алијанси промовишу као демократске модерне обрасце цивилизованог понашања.

Соња Бисерко  – Србију представља као „бастион мрака“, а Србе као „патолошке убице и злочинце“. Поносна је власница хрватског пасоша и за потребе Хрватске амбасаде прикупља податке како би Срби били оптужени за ратне злочине. Велики заговорник „независног Косова“ и сарадник невладиних организација иза којих стоје шиптарски нарко картели. Добијала новац од Џорџа Сороша са којим се више пута и састајала. За време бомбародвања Србије од стране НАТО пакта позивала на убијање цивила. Једна од најомраженијих особа у српском народу.

Миљенко Дерета – један у низу страних агената и поборника паланачке идеологије комплекса ниже вредности према „западном свету“. Плаћеник низа страних невладиних организација, аустријских фондација и Џорџа Сороша са којим се и лично састајао.  Лобиста политике признавања независног Косова и поборник велеиздајничких марионетских квази-политичких ставова. Чувен по изјави „да је већина Срба ксенофобично“. Спада у круг невладиних активиста који подржавају „геј параду“. У јавности се често истиче као русофобни политичар и здушно подржава ЕУ и НАТО, као и неонацистичке теорије неолиберализма.

Јелена Милић – директор центра за евроатлантске студије, позната као НАТО лобиста који подржава бомбардовање Србије 1999. године под оправдањем да је „на други начин било немогуће спречити злодела која је чинио Милошевићев режим од 1998. до 1999. на Косову“. Позната и као геј лобиста и плаћеник евроатлантских, западних и америчких фондација. Каријеристички интелектуални отпад послератне Србије.

Мирко Ђорђевић – самозвани верски аналитичар који је познат по нападима на СПЦ. Тотални лаик и непознавалац православне теологије и хришћанства уопште који произвољно тумачи Црквене Каноне, по обичају како је тумачио статут Савеза Комуниста. Монахе на Светој Гори и Светог владику Николаја Велимироваића је називао нацистима и антисемитима. Подржава одржавање геј парада и ЛГБТ популацију, као и улазак Србије у ЕУ. Један од симбола послератног квази-интелекта.

Србијанка Турлајић – професорка , борац за „људска права“ и пут Србије ка Европи. Била активни члан организације ОТПОР коју је основала и финансирала ЦИА. Залаже се за амерички концепт „грађанских права“ који подразумева геј параде, рушење институције породице и уништење патријархалног друштва. Један од истканутих београдских промотера паланачке перцепције „западног света“. У интервјуу за дневни лист БЛИЦ рекла да „подржава оно што је Вучић урадио са Косовом“, мислећи на потписивање противуставног Бриселског споразума.

Милован Дрецун – војни новинар и политички аналитичар и коментатор, бранитељ Косова и Метохије, писац више књига које су величале херојство српске војске на КиМ током рата 1999. године. Сада издајник и политичка фукара која се зарад бољег живота учланила у СНС,  један од учесника издаје КиМ и потпсивања Бриселског споразума. Један од симбола велеиздајничке клике окупљене око Српске напредне странке.

Ненад Љ. Стефановић – симбол проевропског новинарског ругла који је врхунац достигао у току предизборне кампање за парламентарне изборе 2014. године у којој је кршећи закон и са циљем улагивања проевропском режиму брутално блокирао све патриотске странке и спречио гостовање представника странака које су у јавности профилисане као патриотске у емисијама РТС-а, иако је имао законску обавезу да омогући свима исти третман. Човек који је јавни сервис Србије претворио у порно канал владајућих партија, а уређивање изборног програма предао у руке америчких обавештајно-невладиних структура.

Светлана Лукић – један од симбола екстремистичког србомрзачког говора мржње. Пљувач свега што је српско и поборник америчких НАТО вредности и геј идеологија, поклоник Реганове нарко-демократије и промотер примитивизма оличеног у комплексу ниже вредности према „свету запада“. Путем сајта Пешчаник већ дуги низ година некажњено шири говор мржње према српском народу. Вишеструки плаћеник западних фондација и обавештајно-невладиних структура.


Небојша Крстић – симбол послератног квази-интелекта у Србији. Некадашњи члан поп бенда „Идоли“ који је постао „играч“ на маркетиншком тржишту Србије по принципу трговине политичким утицајем одмах по доласку његовог пријатеља Бориса Тадића на власт којем је био и лични саветник. Ситни каријериста, умишљени интелектуалац и отворени заговорник независног Косова, а до које мере иде политичко шарлатанство дотичног показује чињеница што је својевремено предлагао српској фудбалској репрезентацији да играју утакмицу са репрезентацијом Косова. Један од симбола велеиздајничког режима Бориса Тадића и велеиздајничке плаћеничке клике окупљене око некадашње Демократске странке за коју је доказано – на основу извештаја, изјава и саопштења Стејт департмента, фондације НЕД, организација ИРИ и НДИ, обавештајних служби ЦИА и ФБИ, као и Викиликс депеша – да је та странка плаћенички политички сервис Стејт департмента у Србији.

Нема коментара: