Za sve one koji su rođeni 50-ih, 60-ih, 70-ih godina

Fejbukom poslednjih dana kruži status za sve one koje su rođeni 50-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina pre nego što je tehnologija preuzela naše živote
luk, strela, deca, foto profimedija
Žaljenje za prošlim vremenima nije besmisleno sanjarenje nego važan korektiv, koji uravnotežuje telo i duh. On je zapravo pravi eliksir, koji u teškim trenucima nudi emotivni lek. U ovom slučaju nije reč samo o sećanju na prošla vremena nego i o činjenicama da se nekada mnogo lepše i zdravije živelo. Naime, Fejbukom poslednjih dana kruži status za sve one koje su rođeni 50-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina pre nego što je tehnologija preuzela naše živote i živote naše dece.

* Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes...

* Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rošulama...

* Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flašicu pića s našim prijateljima i niko nije umro zbog toga...

* Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili sokove pune šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje...

* Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše.

* Često nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanjaa bez zlostavljanja u porodici. I nikad nije bilo problema...

* Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon nekoliko padova, slomljenih prstiju i modrica...

* Naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje. Ni prijatelje nismo dodavali nego ih vremenom sticali!

* Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi. Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole.

* Nama nisu prodavali drogu ispred škole. Mi nismo imali plejstejšn, nintendo, x-boks, nikakve video-igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od po podne), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, čet rums...

* Mi smo imali prijatelje i mi smo išli napolje i družili se s njima!

* Padali smo s drveća, znali se iseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za novu godinu, čitali hrpe crtanih romana i sve smo to preživeli bez posledica!

* Vozili smo se biciklom ili peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!

* Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas. Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo s tim.

Gotovo 40 posto Amerikanaca na rubu finansijske propasti

Gotovo 40 posto Amerikanaca živi na rubu finansijske propasti, s obzirom da iznos njihove ušteđevine za "crne dane" odgovara visini njihovih dugova po kreditnim karticama, ili je manji od toga, pokazalo je najnovije istraživanje internet portala Bankrate.
Oko 24 posto Amerikanaca ima veće dugove po kreditnim karticama od ušteđevina za crne dane, dok ih 13 posto nema dugove po kreditnim karticama, ali ni ušteđevinu za izvanredne situacije, pokazalo je novo istraživanje Bankrate.coma.
Iako Amerikanci nikada nisu bili posebno velike štediše, barem ne poslednjih decenija, mnogim radnicima teže je nego ikada pre staviti nešto sa strane za crne dana. A to je zato što je većini plata poslednjih godina ostala nepromenjena ili je pala. Najslabije plaćeni radnici u SAD-u jedina su grupa koja je lani zabeležila izrazitiji rast plata, i to zahvaljujući povećanju minimalne plate.
"Ljudi nemaju dovoljno novca za neplanirane izdatke, a ako su im dugovi po kreditnim karticama veći od ušteđevine, to je dvostruka nevolja. U slučaju neplaniranih troškova njihove su opcije ograničene", kazao je glavni finansijski analitičar Bankratea Greg McBride.
U najgoroj situaciji su ljudi u dobi od 30 do 49 godina, što je verovatno zbog financijskih stresova koji pogađaju tu starosnu grupu, poput izdvajanja za dečju štednju ili školarine, te hipoteke.
Pa ipak, veći broj Amerikanaca u boljoj je situaciji ove godine nego što je bio 2014., pokazala je anketa. Oko 58 posto zaposlenih ima veću ušteđevinu od dugova po kreditnim karticama, u poređenju s 51 posto prošle godine.
Nadalje, približno četvrtina ih kaže da se osećaju sigurnije na svojim radnim mestima i da se uopšteno po pitanju svojih dugova osećaju najbolje u poslednjh nešto više od godinu i po dana.
Jedan od saveta za povećanje ušteda je da se novac za štednju izdvoji na početku meseca, umesto da se čeka hoće li što ostati na kraju meseca, kazao je McBride. Uvreženo pravilo među finansijskim stručnjacima je da se sa strane drži iznos u visini troškova za razdoblje od tri do šest meseci.
Udeo novca koji su Amerikanci izdvajali za štednju postojano se smanjuje od 80-ih godina prošlog veka, kada je iznosio oko 10 do 12 posto njihovih prihoda. Poslednjih je godina taj procenat više nego prepolovljen, a u decembru je iznosio svega 4,9 posto, pokazalo je najnovije istraživanje.

Следује нам

Светска економија сваког часа може ући у савршену олују

Берлин – Сва интрига око грчких дугова завршила се пре два дана привременим резултатима. Општи тон постигнутих договора, како их приказују светска медија, је да је Грцима дата последња шанса. Решавање питања изласка Грчке из Европске Уније одложено је за четири месеца, а за толико је продужен и постојећи програм рефинансирања дуга већег од триста милијарди. Сва, међутим, аналитика посвећена овом питању ни мало не објашњава стварну слику оног што се догађа, него је само замагљује. Суштина ствари је у томе што су не само Грчка, него и многе друге земље ЕУ постале објективне жртве владајућег светског економског модела. У стварности, међутим, жртве данашње глобалне економије нису земље дужници, него су управо баш земље повериоци. Проблем чак није ни у јединственој валути, него лежи много дубље. Пробаћемо овде да, што је могуће једноставније, објаснимо у чему леже корени проблема и ка којим објективним последицама ти проблеми гурају цео свет.
Почнимо од Немачке. Сматра се да је то моћна економија, која је признати лидер ЕУ. Годишњи суфицит трговинског биланса Немачке чини више од 200 милијарди евара. „Вау?!” – узвикнуће економисти – „то је профит?!”. Површно гледајући, били би и у праву. Дату државу је могуће у оквирима глобалне економије замислити као једно предузеће, за које би тај суфицит представљо профит од пословања. При подробнијем разматрању тај резултат, међутим, и не мора да буде толико блистав. У накнаду за уложени рад и продату квалитетну робу економија је добила паре, али с њима мора одмах нешто да чини.
Јер, паре саме по себи не представљају никакву вредност. Ако се не инвестирају, паре једноставно ништа нити вреде нити значе. Пошто Немачка ово веома добро разуме, милијарде, које је стекла од трговинског суфуцита, она и инвестира. А улаже их тако што даје зајмове другим, мање успешним, економијама. На ово ће економисти опет узвикнути: „вау?! Па то онда значи да, купујући економије других држава, Немачка постаје све већи економски монструм!?” Међутим, и то може тако да изгледа само ако се посматра површно. Инвестирање свог новца у задуживање других има два веома лоше последице.
С једне стране, тај процес неизбежно доводи до тога да економски раст земаља дужника почиње да се успорава. Паре које су раније земље дужници могле да употребе за свој развој, сада иду на отплату дугова и камата Немачкој. Као резултат свега економски дисбаланс још се више повећава. Конкурентност немачке робе расте, а конкурентност роба других земаља опада. Услед тога се још више повећава немачки трговински суфуцит – а с њим се повећавају како и немачке позајмице другим земљама, тако и задуженост неуспешних земаља дужника. Грчка је ту само најочигледнији пример диспропорције у регионалном развоју. А при свему томе, употреба у свему томе само једне валуте овај процес још и многоструко увећава, пошто Грчкој и осталим дужницима не дозвољава да макар делимично успоставе економски раст и конкурентност својих економија на рачун девалвације домаће валуте.
С друге пак стране, текући процес повећања дужничке оптерећености земаља с неконкурентном економијом претвара се, за њихове повериоце, у проблем. Будући задужене, земље дужници могу све мање да купују производа конкурентних земаља – што се негатвно одражава и на економију Немачке. А осим тога неизбежно се погоршава и сам бонитет потраживања (тј. немачких инвестиција), а то у непосредној сразмери с повећањем економских проблема дужника. Као резултат свега тога може да дође до ситуације (а то је практично и неизбежно) да ће и дугови и инвестиције морати просто да буду отписани. А то су онда чисти минуси у билансима пверилаца. На крају испадне да је поверилац фактички цело време радио у празно и бесплатно – прво је дужнике на сопствени рачун снабдевао робама, а после тога и новцем.
-Данас је модерно говорити о томе како, економским методама блокирајући околне европске земље, Немачка фактички гради нови Немачки Рајх у размерама целог континента. И то још под својом искључивом управом. Такву слику и није тешко замислити. Довољно је само себи представити како Немачка на рачун својих потраживања преузима све активе банкротиралих земаља дужника. То, међутим, ни издалека није тако просто а још је и мање повољно. На почетку треба узети у обзир да је квалитет тако стечених актива веома сумњив. Ако су Грци или Шпанци навикли да раде полако а и да после подне оду на сиесту – они ће то тако и надаље радити, без обзира ко ће постати власник њихове земље или предузећа у ком су запослени. А од тога ни конкурентност тих актива неће никако порасти. Било какав покушај да се ишта промени и да се у оквиру тога у земљама Јужне Европе заведе онај познатти немачки „орднунг” не може завршити ничим другим него социјалним немирима и протестима. Стога ће се и вредност актива стечених по основу неплаћених дугова, на крају свега показатио као сасвим мизерна. А последица свега су упрраво ти стварни губици. Али, ни то није све. Свет није само Европска Унија. Било какав покушај Немачке да под собом обједини Европу обавезно ће се насукати на противљење других земаља, којима ће чак и тако сумњив и формалан напор Немачке бити изазов што се тиче њихових погледа на свет. Ту се пре свега ради о САД, којима се свакако још морају додати и Енглеска и Кина.
А све постаје још много интересантније тек кад се и ово последње узме у обзир. Иако је општи трговински биланс Немачке са осталим светом недвосмислено позитиван, у трговини с Кином све је, међутим, потпуно другачије. Данашњи трговински дефицит Немачке са „светскм фабриком” није исувише велики и износи негде око десетак милијарди. Међутим, за Немачку су тенденције веома лоше. Ради се о томе што Кина купује само високо-технолошку опрему – углавном само технологије и производне линије, које после бивају локализоване. А то су роба и технологије с дугим роком употребе. Овај процес је у данашње време близу тога да се може сматрати завршеним. Претежни део немачких технологија већ се преселио у Кину а и већи део производње већ је успешно локализован. Стога се у наредним годинама очекује озбиљно смањење Немачког извоза у Кину. Међутим, што се кретања у супротном правцу тиче – ствари стоје сасвим обратно. Немачка потражња за робама широке потрошње и ретким металима неће престати, а и пораст цена кинеских роба томе ће само додати допунску динамику. Другим речима – прогнозе су да ће се трговински дефицит Немачке с Кином само повећавати. А то, с друге стране, само по себи ставља и Кину у исти положај, у коме се Немачка налази према својим дужницима из Европе. Обзиром на чињеницу да је дефицит осталих земаља ЕУ према Кини још већи него према Немачкој, може се уствари пре свега поставити питање: а ко се ту заправо спрема да створи нови Рајх у Европи – Немачка или Кина?
Али, пођимо и још даље. Укључимо у модел и САД, као светског дужника последње инстанце. Слика одмах постаје још интересантнија. Обзиром на то да глобални светски проблем дугова није могуће решити путем мирних банкротстава, ситуација има само два могућа излаза. Или ће се банкротство дужничких земаља спроводити путем прерасподеле света, у коме ће царевање преузети неколико светских поверилаца (Кина, Немачка, Русија, арапски шеици из Залива), или ће дужници уједињеним силама покушати да своје повериоце униште заједно и с дуговима. Ово се у историји већ више пута дешавало и нема гаранције да се неће и опет поновити. Тим пре што се данас формална војна и политичка моћ налази у рукама главних поверилаца.
Настала ситуација је објективна а мирно решење у виду договора о узајамном пребијању потраживања и отписивању преосталих дугова једноставно не постоји. Укупна данашња економска – а што је још важније – и војна сила светских поверилаца потпуно је довољна да се супротстви растућем притиску дужника. На све то и процес њиховог политичког зближавања још више повећава напрегнутост и експлозивност будућег сукоба.
Због тога многи иначе не сасвим јасни политички маневри, јавно исказиване несугласице или савези у разним деловима света, кад се размотре из овог угла, постају сасвим схватљиви и логични. Та нас, међутим, логика неминовно доводи до трагичног закључка – да је тзв. „савршена олуја” светске економије неизбежна. А ако до тог дође, онда дај боже да небуде праћена и лавином термонуклеарних експлозија по целој планети.


http://tinyurl.com/mqxtr4a

Najgori soj ljudi

Vise iz zezanja godinama sam govorio da su najgori mogući ljudi sa zanimanjem politicara,mufljuza u osiguravajucim drustvima i olosh koji sudi fudbalske utakmice...
Međutim kako zivot prolazi sve vise vidim koliko sam u pravu... pogotovo kod govana koji se politicarima zovu... pogledajte vi samo kako te hijene drustva žive SVUDA U SVETU znaci svuda... od Ognjene Zemlje do Maslmea ... od Meksickog zaliva do Kamcatke... nema veze u kakvom mu je stanju država i kako mu živi narod on je u svili i kadifi... i tamo gde narod živi na najnizim drustvenim standardima,gde im narod umire nepismen i gladan oni su podgojeni,voze ih uvek u najnovijim autima,krkaju najbolju hranu,tu su tasne, masne, sekretarice, vozachi, telohranitelji, klimatizovane kancelarije, sve moguće beneficije dok mu recimo na stotine hiljade dece zapljuvavaju musice i svakodnevno ukopa ogroman broj zrtava koji su umrli bez parceta hleba ili od najbenignijih oboljenja jer nisu imali zdravstvenu zastitu... po kojim to ljudski i bozijim pravilama može?
Samo obratite paznju i kod nas... kad se zameni vlast ovi sto idu svi su stilizovani po poslednjoj modi, izbeljenih zuba i naravno punih dzepova... ovi sto dolaze ... lele ki da i krava prezvakala... starih odela, izbledelih kosulja, ponegde i dugme fali, izandjalih cipela... gospodje pravih kosa i skoro nenasminkane...a onda brale sve se menja u prvih peses meseci... tačno se vídi naročhito u Skupstini kako se tove, pocinju vidne transformacije, sve skuplja odela, kostimi, nakit, satovi...
Sve sam blize pameti da zanimanje politicar treba UKINUTI!!
Koji će nam kurac?
Uzmes ljude iz struke da vode državu i mirna backa... ucitelja za prosvetu, doktora za zdravstvo, policajca i vojnika za ministre unutrasnjih poslova i odbrane i tako redom... najboljeg od njih biramo za premijera i mrs u pm...

Ovako se pravi nov svetski poredak

Analizirajući zbivanja u savremenom svetu, politikolozi su prepoznali i objavili šemu po kojoj centri moći menjaju sudbine čitavih država i stvaraju nov svetski poredak.

1. Uzmi jednu državu koju želiš za svoj cilj – i nazovi je kriminalnom državom.

2. Podržavaj lokalne teroriste (u toj istoj državi državi) i govori o njima kao o „borcima za slobodu”.

3. Napravi maksimalnu štetu među civilnim stanovništvom - i zahtevaj što pre međunarodne sankcije i međunarodne snage za intervenciju!

4. Kritikuj izbore u toj državi i zahtevaj kontrolu nad njima. Govori da ti izbori nisu slobodni, da su lažirani i da je tamošnja vlada diktatorska.

5. Širi ciljane laži - to se naziva „međunarodni medijski odjek”.

6. Konačno umarširaj u tu državu i uspostavi kontrolu nad njom - nazovi to „mirovna misija”, „oslobađanje” ili „humanitarna intervencija”.

7. Iznesi sve resurse te države i prisvoj ih - nazovi to „stranim investicijama” i „obnavljanjem” (te iste države).

Ovako je još jedna država „oslobođena” i „demokratizovana”. A sada ponavljaj ovaj postupak toliko često dok sve države koje se suprotstavljaju „poslušnosti” ne budu „oslobođene”.

Pritom ne treba voditi računa o ljudskim životima (osim o vlastitim), a za propagiranje svog dobročinstva i „istinitog” izveštavanja treba obilno koristiti medije. Kada je misija obavljena, okončaš ovu misiju, pa staviš celo svetsko stanovništvo pred izbor: ili ćutite ili ćete doživeti „sudbinu terorista”.

Sada su mir, sloboda i ultimativna sposobnost delovanja za slobodno imenovane članove jedne svetske vlade privedene kraju - „za dobrobit celog čovečanstva”. 

Stručnjak za izduvnu granu

Majstor Mile je, između ostalog, stručnjak i za krševe starije od svojih vlasnika. Pogleda i odma' zna šta im je: da li je (samo) pukao kaiš na alternatoru, ili je, ne dao Bog, vrisnula boš pumpa. U najgorem slučaju, pokaže na najbliži otpad, da se vlasnik prepotopskog kotrljala ne troši bezveze. I tu nema trte-mrte.
Ovaj naš glavni majstor za sve, od demontaže medija do montaže afera, nije baš neki znalac. Pokažeš mu birača, on vidi ovcu. Popuste mu kočnice, on doda gas. Otkaže mu ručna, a on parkira u leru, pa se onda iznenadi kad poljubi banderu.
A kola puna! Pa onda tu izginu i nedužni veselnici, uterani u krš za koji ih vozač-majstor ubeđuje da je de luks limuzina.
Na tu skalameriju, sklepanu zbrda-zdola i opasnu po život, liči i zlosrećna smederevska železara, posađena gde joj mesto nije, tamo gde treba da niču čokoti i plantaže. Prosto da čovek grešan poveruje u onu priču kako je Tile upitao:

- Majku ti božju, šta ovđe uspijeva?

- Grožđe, druže Tito.

- Gvožđe? Diži željezaru!

I, šta ćemo sad, druže glavni majstore? Da sipamo i dalje u taj ogromni kotao bez dna, koji topi budžet umesto gvožđa? Ili da nađemo najbliži otpad, a da tih 5.000 nesrećnih radnika lepo uposlimo kako Bog zapoveda: damo im kredit da zasade koji hektar breskve i šljive, pa pravac beogradska pijaca ili majčica Rusija?
Ali, on, kao što rekosmo, umesto ljudi vidi ovce, a umesto očajnih radnika glasačke listiće... Neki ćemo da preživimo, a neki ćete da izginete.
Glavni majstor, to i slepci vide, nije neki znalac, a još manje dijagnostičar. Bubrezi nam otpadoše, a on ne kapira da su nam propali amortizeri, što fizički, što mentalni, pa smo počeli komšije i poslovne partnere da pakujemo u plastične kese.
Usput, ako nam neko neoprezno svirne na prelazu, malo ga izbodemo, čisto da smanjimo stres čekajući bolji život za sezonu 2016/17/18/19...
Šta se, u stvari, dešava sa Železarom, pitaju neobavešteni. Oterali smo te Amere, pljačkaše, da im majku majčinu kaubojsku, i to pozdravlja vaskoliki narod. Tuđe nećemo, svoje im ne damo, viče obermajstor, ali šta 'oćemo - to niko ne zna pod kapom nebeskom.
Osim njega, naravno. On će još koji mesec, kao zagorelu sarmu, podgrevati iluziju metalaca-nesretnika da će i dalje raditi u kiklopu na samrti, grčevito će braniti tih pet hiljada puta tri (ili puta četiri) glasačkih listića, briga njega koliko će to da košta.
Ne plaća on, plaćamo mi, beslovesne ovce. Kao što plaćamo Arape da nam za šeikove babe zdravlje čerupaju budžet iz godine u godinu ne bi li glavni majstor pokazao sirotinji raji da, eto, i u Srbiji ima stranih investitora.
Njegove iluzije zasipaju nas sa ekrana i sa novinskih stubaca, njegova mitska hrabrost slavi se od obdaništa do vrha smederevskog metalskog sindikata koji Vođi šalje najsrdačnije pozdrave i čestitke na čvrstini kojoj ni čelik nije ravan.
Kad iz Železare izađe poslednja tabla lima i majstorovi muzičari odsviraju fajront, spustiće se zavesa na Smederevo, a onaj koji poslednji izađe ugasiće svetlo. Jer, u mraku se beda i beznađe ne vide, a TV kamere preseliće se na neko veselije mesto, tamo gde još sve nije propalo i gde postoji šansa da se primi hiljadu puta ponovljena laž: biće bolje.
Da je meštar naše opšte propasti imao zrna soli u glavi, pozvao bi, na primer, Mileta, pitao bi ga za savet, a ovaj bi mu jasno i prosto rekao:
- Majstore, gasi motor i pravac otpad. Nemoj da bacaš pare.
Jel?! A, petn'es, dva'es iljada glasića, roooođo?! Neće da može, dok ima koksa na stovarištu.
E, moj obermajstore, pa ne može se kršem u budućnost. Doduše, ne kapiraš ti to baš najbolje, ipak si ti stručnjak samo za izduvnu granu.

Kusturica: 5. oktobra 2000. oslobodili smo se svega vrednog što smo imali!

Poznati režiser Emir Kusturica u svom novom intervjuu pričao je o postpetooktobarskom periodu i srpskoj istoriji.
On je za potal Iskra konstatovo da je trenutno stepen samoponištenja kod Srba.
“Čitamo ovih dana u domaćoj štampi: “Knez Lazar, Miloš Obilić, kosovski junaci bili su tek plašt satkan od bujne nacionalne imaginacije”… Kažu, “nacionalna politika proizlazi iz koristoljublja”. Politika drugih, pa i Sarajeva prema nama, ne tumači se, uz preporuku “da bi Srbi trebalo da gledaju u svoje dvorište”. Otkuda ovakav stepen samoponištenja kod Srba?
– To je apsurdno, voleo bih da ih vidim kako ukidaju i Herakla i Meri Popins, englesku, nemačku i francusku mitologiju… Proglasili bi ih ludima. Sve to postoji, samo da se mi ne pitamo: Gde su danas Srbi u Sarajevu? To je etnički počišćen grad. Na primer, ja se tamo nisam ni rodio, nije me izgleda tamo nikada ni bilo. Dobio sam za to i uverenje, zvanično, da nisam više upisan u matičnu knjigu Općine centar Sarajevo. Crno na belo. Prilažem i kopiju uverenja kao dokaz. Tako je i Tajm, kada sam pre kanskih “palmi” dobio venecijanskog “Zlatnog lava” i postao neko, osvanuo sa naslovom: “Ove godine u Veneciji je pobedio NIKO, koji dolazi NIODAKLE”. A nas i Sarajevo deli istorijski montiran sukob, krivica Srbije što se oslobodila Turaka je večna, Englezi i Nemci su planirali da Turska mnogo duže ostane tu. Uspinjanje Srbije nije moglo proizvesti naklonost velikih sila, trebalo je sprečiti prodor Rusije u Evropu, nametnuti joj trajnog neprijatelja.
U neprijateljskom ambijentu, Srbija je uz rashodovanje kultute, uspela da ugasi i sopstvenu vojsku, pa u slučaju elementarnih nepogoda nema čime da spasava ljude iz poplava, požara…
– Otkako smo demokratski oslobođeni onog 5. oktobra, oslobodili smo se i svega vrednog što smo imali. U muzeju nam stoji helikopter “Kamov”, koji je radio svega 600 sati, a za evakuaciju ljudi, kada zatreba, nema letelica. Imali smo ogroman broj čamaca, helikoptera, ali je to rasprodato pod firmom da je zastarelo. Neko je demokratiju video kao rashodovanje sopstvene države i vojske, u ovim našim ministarstvima. Pritisak spolja, demokratske vlade nisu podnele. Sprovele su ukidanje vojske. U praksi, to je ovako izgledalo, naši ministri vojni, bili su impresionirani američkom snagom. Dođe jedan F16, prebaci ih na nosač aviona ili razarač negde na moru, a po povratku, fascinirani viđenim, ovi naši odmah zaključe da je neophodno da prodamo sve što imamo. Završili smo tu priču neslavno, bankrotom, preko takvih tipova”.

ВУЧИЋЕВ РЕЖИМ ГРАДИ МАГИСТРАЛНУ МРЕЖУ ВЕЛИКЕ АЛБАН...

..., САМО НЕКО ДА ОДГОВОРИ КАКВА ЈЕ ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ АУТОПУТА КА ТИРАНИ?!

СРБИЈА
Техничка радна група Србије и Албаније данас ће у Београду разматрати пројекте од регионалног значаја – градњу пруге и аутопута које ће премијери две земље представити у мају Европској комисији, изјавила је потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић.
Михајловић је уочи састанка радне групе изјавила новинарима у Палати Србија да ће се разговори пре свега фокусирати на градњу аутопута Ниш-Приштина-Тирана, као и реконструкцију и доградњу пруге Београд-Бар, која ће највероватније од Подгорице имати наставак ка Албанији и лукама у тој земљи.
Како је навела, та два пројекта за изградњу аутопута и пруге коштају скоро две милијарде евра, али пошто је то велики износ, две земље ће се фокусирати на приоритете у тим пројектима.
Она је рекла да ће тек бити размотрено како ће се финансирати ти пројекти с обзиром на то да Србија и Албанија немају довољно новца и не могу више да се задужују, као и да Србија има стратешка пратнерства са појединим земљама и да би и тако могла да обезбеди новац.
Михајловић је подсетила да је пре десетак дана у Тирани формирана радна група која се бави инфраструктурним пројектима и истакла да је инфраструктурни развој услов привредног развоја и стабилности западног Балкана.
- Већ данас ћемо имати оквирне договоре о та два пројекта, а за десетак дана ћемо се поновио састаи у Тирани – рекла је Михајловић, која је и министар градјевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. 

Lice ko jaje jajetu

Alert: USA are goin` down, goin` down

И док се према статистикама америчко господарство опоравља, за аналитичара Michael-a Snyder-a нема сумње да су САД пред великом кризом.
„Економски, оно што ми управо сада проживљавамо су порођајне муке наредне Велике депресије”, каже амерички колумниста. Према његовим речима, постоји неколико знакова упозорења који указују на непосредну и озбиљну финансијску кризу у САД-у са светском економском депресијом у позадини.
Michael Snyder као прво наводи да је ове недеље „Baltic Dry Index”, који мери трошкове превоза суве расуте робе, пао на најнижи ниво у протеклих 29 година, горе чак него током финансијског колапса 2008.
За портал Infowars амерички стручњак подсећа како бакар и друге индустријске сировине и даље тону, „што се готово увек дешава пре уласка у рецесију”.
„Поруџбине за трајне робе на америчком тржишту су такође у паду. Све су то знаци надолазеће економске кризе ”, каже Snyder.
Као остале знакове надолазеће „Велике депресије” стручњак наводи високу волатилност на тржиштима, која се огледа кроз значајно смањење индекса Dow Jones.
„Све се дешава тачно како се понаша тржиште непосредно пре колапса”, објашњава Michael Snyder.
Други проблем је чињеница да су готово све главне валута у свету имплодирали. Конкретно, Snyder наводи и могућу пропасти евра. Привредни услови у Европи постају све гори, а будућност саме еврозоне је неизвесна. Према његовим речима, „ако еврозона претрпи удар, европска економска депресија је готово готово сигурна, барем краткорочно”.
Исто тако, Snyder подсећа да је само једном у историји цена нафта пала на 60 долара, а то се догодило управо пре страшне финансијске кризе 2008. године и последње глобалне економске кризе. Нафтна индустрија је велики извор за раст запослености у САД-у, међутим, сада америчке енергетске компаније и сродне индустрије деле на хиљаде отказа.
„По први пут у 18 година извозници нафте повлаче ликвидна средства са глобалног тржишта, а не улажу новац у њега. Свет се убрзано приближава тренутку у којем ће се мењати резервна валуту. Ако ове цене нафте буду потрајале 8-12 месеци, америчка индустрија шкриљца ће пропасти, а учинак junk обвезница ће као домино ефекат утицати остатак тржишта акција и америчка привреда ”, упозорава Снидер.
Једнако тако напомиње да ће замрзавањем ликвидних средстава амерички кредити бити деградирани, берза ће почети пропадати, а амерички ФЕД ће морати да интервенишу како би се зауставила хипер-инфлација долара.
„Тада ће свет наупустити светску резервну валуту у билатералној трговини, а то ће бити крај петродолара”, завршава Snyder.
Америка се деценијама сматрала „обећаном земљом у којој свако може успети, само ако напорно ради”. Међутим, изгледа да САД доживљавају почетак краја своје велике економије.
Позната је чињеница да је хиљаде људи напустило свој дом у потрази за „америчким сном”. У Сједињеним Државама су желели пронаћи пристојан посао, можда покренути сопствени посао, да купи кућу, ауто, једном ријечју – припадати славној америчкој средњој класи, које више нема.
И овде Michael Snyder, колумниста и аутор књиге „Почетак краја”, сматра да се златно доба америчке привреде приближава свом крају. Како би то доказао, навео је следеће неспорне чињенице:

1. Обамина администрација нам говори да је 8.690.000 Американаца „службено незапослено, те да се 92,90 милиона Американаца сматра да ”нису радно способни„. То значи да више од 101 милион одраслих Американаца сада нема посао.

2. Број Американаца који примају картице за оброке повећан је током Обамине администрације са 32 на 46 милиона људи.

3. Двоје од пет деце добијају картице за оброк.

4. Више од 52% популације може платити искључиво стан у којем живи.

5. Преко 50% школске деце долази из породице са ниским примањима.

6. Више од 53% радника зарађује мање од 30 000 долара годишње.

7. Више од 62% Американаца живи ”од плате до плате„.

8. У 2008. години је 53% Американаца веровало да припада средњој класи. Данас је та цифра пала на 44%.

9. 53% популације данас сматра да је немогуће остварити ”амерички сан„.

10. У последњих шест година број фирми које су затворене надмашује оне које су отворене. То се први пут догодило у историји САД-а

11. Према недавном извештају, 43 милиона Американаца тренутно дугује новац за пружену медицинску бригу. 

Zanimljivosti o Rusiji i ruskom narodu

Ime Rusija potiče od starog naroda Rusa, grupe Varjaga (moguće švedskih Vikinga), koji su osnovali Kijevsku Rusiju. Rusija, zvanično Ruska Federacija je savezna država koja se prostire preko ogromnih prostranstava istočne Evrope i severne Azije...

Vinston Čerčil je davne 1939.godine za Rusiju rekao da je Rusija je zagonetka umotana u misteriju unutar enigme. I dan danas mnogi njegove reči smatraju tačnim. Ako niste znali Rusija je po broju stanovnika sedma na svetu i Rusi iz zabave beru gljive.

1. Sa površinom od 17.075.400 km2, Rusija je najveća država na svetu.

2. Pivo se nije smatralo alkoholnim pićem sve do 2011. godine. Tek je 2011. godine tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev stavio potpis na zakon po kojem je pivo alkoholno piće.

3. Teritoriju Rusije zapljuskuju vode 13 mora. To su: Baltičko, Belo, Barencovo, Karsko, More brace Laptjevih, Istočno sibrsko, Cukotsko, Beringovo, Ohotsko, Japansko, Crno, Kaspijsko i Azovsko. (Rusi Kaspijsko jezero zovu Kaspijsko more)

4. Površina Rusije je nešto veća od patuljaste planete Pluton.

5. Planinski lanac Ural, koji razdvaja Rusiju na evropski i azijski deo, najstariji je planinski lanac na svetu.

6. Ruski jezik i Risoko je izrazito dominantan, i njime se služi 98% stanovništva.

7. Jedan od petorice ruskih muškaraca umire pre 55 rođendana. Očekivani životni vek ruskog muškaraca je 64 godine.

8. U Rusiji postoji jedan rt koji nosi ime jednog kontinenta. To je rt Afrika, na krajnjem severoistočnom delu poluostrva Kamčatke. Rt su prvi opisali i dali mu ime oficiri ruske krstarice „Afrika”, koja je 1882 godine. vršila naučna istraživanja u Beringovom moru.

9. Ruski plinski, naftni i ostali cevovodi imaju ukupnu dužinu od 259.913 kilometara, što znači da mogu okružiti Zemlju šest puta.

10. Udaljenost između Moskve i Čikaga je manja nego udaljenost između Čikaga i Rio de Ženeira.

11. Samo u Sаnkt Peterburgu nalaze se 221 muzej, 2.000 biblioteka, više od 80 pozorišta, preko 100 koncertnih dvorana i veliki broj ustanova kulture.

12. U ruskom jeziku nema reči za reč „zabava” ili „privatnost”.

13. Postoji na zemlji moreuz koji spaja dva mora i dva okeana, a razdvaja dve države, dva kontinenta i dva poluostrva. To je Beringov moreuz. On spaja Cukotsko i Beringovo more, kao i Severni i ledeni okean i Tihi okean, istovremeno razdvaja Rusiju i SAD, Aziju i Ameriku, poluostrva Cukotku i Aljasku.

14. Rusija drži polovinu globalne zalihe visoko obogaćenog uranijuma, što iznosi 695 tona. Drugi po redu je SAD, koji poseduje 604 tone.

15. Sankt Petersburg je najseverniji grad na svetu sa populacijom preko milion stanovnika.

16. Ruski jezik jedan je od 5 najzastupljenijih jezika na svetu.

17. Neki medvedi u Rusiji 'navučeni' su na mlazno gorivo zbog zaostalih kontejnera kerozina i bezina u dalekim istočnim regijama.

18. Cukotsko poluostrvo u Rusiji zapljuskuje vode dva okeana: Severnog ledenog i Tihog.

19. Rusija je 2010. imala 141,9 miliona stanovnika i u odnosu na 1993. populacija se smanjila za 6,6 miliona. Pad je ekvivalentan broju stanovnika koji ima američka država Massachusetts.

20. Površina Sibira je 9.7 miliona kvadratnih kilometara, što čini 9% ukupne zemljine površine.

21. Jezero Bаjkаl je nаjdublje jezero nа svetu i nаjveći rezervoаr slаtke vode nа Zemlji.

22. Ekstra bogati stanovnici Moskve ponekad se voze u kolima hitne pomoći kako bi izbegli sobraćajne gužve.

23. Najniža temperatura u Rusiji izmerena je u Ojmakonsko-verhojanskoj kotlini (Jakutija,Sibir), oko -70 stepeni ispod nule.

24. Ruske rezerve prirodnog gasa ekvivalentne su veličini 13,2 milijarde olimpijskih bazena.

25. Rusija nikada nije imala robove. Feudalni period u Rusiji trajao je kraće nego u Engleskoj pa nisu stigli da razviju tu naviku.

26. U Rusiji se pravi najbolja vodka na svetu.

27. Jezero Bajkal je najdublje jezero na svetu i najveći rezervoar slatke vode na Zemlji.

28. Moskva je luka pet mora. Ona je to postala zahvaljujuci kanalima. Kanal koji nosi ime Moskva, sagrađen 1933-1937. godine (povezuje reku Moskvu sa Volgom), pretvorio je ruski glavni grad u luku tri mora: Belog, Baltičkog, i Kaspijskog. Volgo-donskim kanalom Moskva je povezana sa još dva mora - Azovskim i Crnim.

29. Moskovskom podzemnom železnicom dnevno putuje i do devet miliona ljudi.

30. Dana 16.01.1820. ruski istraživači Tadeus Belingšausen i Mihail Lazarev otkrili su Antarktik.

31. Moskva ima najviše milijardera na svetu.

32. Pre putovanja Rusi nekoliko sekundi sede u tišini.

33. Sankt Peterburg je smešten na 101 ostrvu. Ta ostrva povezuju, na užem području grada, 363 mosta, a ako se uzmu u obzir i predgrađa, ima ih - 578. U ovaj broj ne ulaze mostovi na teritoriji preduzeća i železnički mostovi, kao ni drveni mostići u parkovima i preko kanala. Ako bi se brojali i oni, broj mostova u Sankt Peterburgu premešio bi 1000.

34. Dvadeset najbogatijih Rusa zajedno imaju bogatstvo vredno oko 227 milijardi dolara, što je više od BDP-a Pakistana.

35. Jednu od najpopularnijih kompjuterskih igrica Tetris kreirao je ruski programer Aleksej Pažitnov.

36. Ruskа držаvnа bibliotekа je nаjvećа u Evropi i drugа u svetu, nаkon Kongresne biblioteke u SAD, nаlаzi se u Moskvi, а osnovаnа je 1862.

37. Prema legendi Rusi su izabrali hrišćanstvo, a ne islam jer se nisu hteli odreći alkohola.

38. Ivan Grozni nije bio tiranin, za svoje vreme vladao je poprilično nežno - u poređenju sa svojim evropskim kolegama ubio je mnogo manje ljudi.

39. Rusija je prva država koja je poslala psa u svemir.

40. Iako hrišćani čine veliki deo populacije, Nova godina je puno veća stvar od Pravolsavnog Božića.

41. Period čekanja dva voza u podzemnoj stanici u Moskvi je kraći nego bilo gde na svetu. U špicu se na sledeći voz čeka maksimalno 90 sekundi.

42. Jurij Gagarin je prvi kosmonaut koji je ušao u orbitu Zemlje.

43. Ukupna dužina zidova Kremlja je 2.235 metara.

44. Polovina grada Čeljabinska nalazi se na Uralu, a druga polovina u Sibiru. Na grbu grada je kamila. Danas ih nema, ali su tu živele pre 200 godina kad je grad bio važna stanica karavana.

45. Najbliža tačka između Rusije i Amerike je 4 kilometra.

46. U Rusiji je 1159 žena na 1000 muškaraca.

47. Na dan otvaranja prvog Mekdonaldsa u Moskvi, 5000 ljudi formiralo je red preko Puškinovog trga već u 5 ujutro. Prvog radnog dana restoran je poslužio 3000 gostiju pa je i danas najposjećeniji Mekdonalds na svetu.

48. U Rusiji postoji oko 600 univerziteta.

49. Moskovska Katedrala Hrista Spasitelja sa 105 m visine, najviša je pravoslavna crkva na svetu.

50. UNESCO je 2012. godine uvrstio grad Jekaterinburg na popis dvanaest idealnih gradova za život.

51. Sibir zаuzimа oko 5,2 milionа kvаdrаtnih kilometаrа, 25% šuma na svetu nalazi se u Sibiru.

52. Rusija ima najdužu granicu na svetu, graniči se sa 14 zemalja: Azerbejdžan, Belorusija, Kina, Estonija, Finska, Gruzija, Kazahstan, Severna Koreja, Letonija, Litvanija, Mongolija, Norveška, Poljska, Ukrajina.

53. Grad Suzdal prostire se na 15 kvadratnih kilometara i ima samo 10.000 stanovnika, ali i 53 crkve.

54. Rusija je multi nacionalna država, prema popisu stanovništva iz 2002. godine u Rusiji je izdvojeno 180 nacionalnosti.

55. Rusi istu reč koriste da kažu postati zdraviji i postati deblji.

56. Ruski naučnici izmislili su TV, elektronski mikroskop, helikopter, bombarder, video rekorder, fotografiju u boji, benzinski motor, kombajn, pištolj, sintetičku gumu, radio, bušilicu, projektor, električnu podmornicu, deterdžent, i još mnogo drugih stvari.

57. Rusijа je darovala svetu mnoge velike umetnike, nаučnike i pisce: Dostojevski, Čehov, Tolstoj, Puškin, Gogolj i Turgenjev, Lomonosov i mnogi drugi.

58. 75% ruske teritorije je u Aziji.

59. Rusija ima najmanje 15 tajnih gradova. Oni nisu prikazani na kartama i do njih nema putokaza.

60. Volga je najduža reka Evrope, dugačka 3.534 kilometara.

61. Otac moderne televizije bio je ruski elektronski inženjer i pronalazač Vladimir Zvorikin, koji je emigrirao u SAD 1919. godine.

62. 1930. godine ruski je ribar ulovio ribu koja je u sebi imala 245 kilograma kavijara.

63. Dmitrij Ivanovič Mendeljejev bio je ruski hemičar, poznat kao jedan od dvojice naučnika koji su stvorili Periodni sistem elemenata.

64. Transsibirska železnica, najduža je pruga na svetu. Ova magistrala povezuje 2 dela sveta, 12 oblasti i 87 gradova, i duga je 9.288,2 km.

65. 1980. godine skoro je nastao sukob između Švedske i Rusije jer su Šveđani uhvatili čudne zvukove koji su dolazili iz dubine mora i pretpostavili su da se radi o ruskim podmornicama. Incident je završen tako što su naučnici u moru pronašli ribu koja proizvodi takve zvukove - puštajući gasove!

66. Rusijа je drugi nаjveći izvoznik nаfte u svetu.

67. Zapadna Sibirska Ravnica je najveća ravnica na zemlji.

68. Dača je jedinstven ruski fenomen. Ruski car Petar Veliki svojim je slugama poklanjao zemljište na kojem su mogli izgraditi kuće i eksperimentisati sa arhitekturom.

69. Svaki vladar iz dinastije Romanov svom je nasledniku ostavio veću državu od one koju je dobio za vreme svoje vladavine.

70. Ruski atronaut Sergej Krikalev postavio je svetski rekord u boravku u svemiru - neprekidno je gore proveo 803 dana.

71. Gradski park u Moskvi puno je veći od najvećih gradskih vrtova metropola. Izmailovski park površine je 15,35 kilometara kvadratnih, što ga čini šest puta većim od Central parka u Njujorku.

72. Na ušću reke Volge postoji najveće polje divljih lotosa na svetu.

73. U maju 1990. godine, ruske novine Komsomolskaja Pravda prodale su najveći broj primeraka na svetu, čak 22 miliona.

74. Na spisku zemalja gde se najviše ilegalno kopiraju softveri Rusija je na skromnom 37 mestu između Libana i Perua.

75. Rusija se smatra evropskom zemljom, ali 2/3 njene teritorije nalazi se u Aziji.

76. U Rusiji se do 1917. godine moglo kupiti pištolj kao da kupujete brašno ili šećer. 

Ово је истина

Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи једна густа, крвава лаж. Неко време становала је у архивама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, а након пресуде по тужби Хрватске и контратужби Србије ево је поново овде: у Загребу, где је рођена, и у Београду где се гнезди по потреби и где нико од српских званичника (из још увек неутврђених разлога) већ 15 година не сме ни у очи да је погледа, камоли да оспори њено постојање. То је лаж о рату деведесетих, о растакању Титове Југославије, а гласи: Југославију је разбила Србија, предвођена Милошевићем, тако што је извршила агресију на Хрватску.
Ништа у овој реченици није тачно, ниједна реч, слово, запета. Ово је највећа од свих великих лажи из деведесетих година, из те лажи израсле су све друге. Све оптужбе на рачун Срба, све антисрпске кампање кренуле су из те лажи. А како је заиста било?
Почело је 30. маја 1990. године, доласком на власт у Хрватској истих оних људи који су осамостаљење Хрватске хтели 1971. године. Ово је важан податак због евентуалног "контрааргумента" кроз спомињање Милошевића и Газиместана. Нова власт одмах покреће масовне смене и отпуштање Срба с посла. Као и Павелић 1941, тако је и Туђман 1990. године тражио да Срби у Хрватској потпишу документ о лојалности хрватској држави.
Дозвољен је слободан повратак преживелих усташа у Хрватску. Међу њима и високом службенику Министарства одбране НДХ, Винку Николићу. Вратио се и Иво Ројница, усташки стожерник за град Дубровник, којег је Туђман одликовао и именовао за конзула у Аргентини. Забрањена је употреба ћирилице, извршено насиље над језиком у који су уведени термини важећи за време усташке Независне Државе Хрватске: бојна, сатнија, стожер, сатник, бојовник, постројба, новачење, здруг... а службена валута постаје куна, као и за време НДХ.
У децембру 1990. године усвојен је нови Устав Хрватске из којег су Срби насилно избачени а били су конститутивни народ. У исто време траје акција разоружавања општина са српском већином, што је за последицу имало тзв. балван револуцију. Марта 1991. Хрватска оружано напада Србе у Пакрацу и на Плитвицама. С пролећа 1991. године почињу ликвидације Срба по већим и мањим градовима, укључујући Вуковар. Само у Сиску зверски је ликвидирано више од 500 Срба. Напади хрватске паравојске на касарне ЈНА кренули су крајем лета те године. У Бјеловару пуковник Рајко Ковачевић предаје касарну Хрватима који га, са још тројицом официра, стрељају на лицу места. Нигде у Хрватској није регистровано да су Срби или ЈНА први напали, први започели оружани сукоб.
Први министар полиције у Туђмановој Хрватској, Јосип Бољковац, написао је покајничку књигу "Истина мора ван", у којој констатује: "Није Југославија напала Хрватску, већ је Хрватска напала Југославију."
Ниједан од наведених података није могуће оспорити. Тако ствари стоје. Ово је истина о рату у Хрватској. 

Ispovest:

Ispovest: Kad su pokidane logorske žice 5.000 živih srpskih kostura rasulo se po našoj zemlji 

Protestantski pastor Fridrih Grisendorf na propovedi 1945. godine u selu Everburgu kod Osnabrika. 

… Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe.
No to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Međutim, ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepšu, drugu pobedu.
Pobedu duše, pobedu srca, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. Taj narod su Srbi.
Mi smo ih ranije samo površno poznavali.
Ali smo takođe dobro znali šta smo mi činili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora-nasilnika.
Pa ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Italijani, i Mađari i Šiptari i Bugari i…
Znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba oficira koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje da „ko se ne osveti – taj se ne posveti”, i mi smo se zaista plašili osvete tih srpskih mučenika.
Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari.
Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanje naših žena, rušenje i razaranje naših domova. Međutim, kako je bilo?
Kad su pokidane logorske žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura rasulo slobodno po našoj zemlji, oni su milovali našu decu poklanjajući im bonbone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadžbinu u crnoj zvali.
Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše – Srbija!
Ta pobjeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu čini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junačkim srpskim pesmama koje je naš Gete tako mnogo voleo…
Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi i Srbima koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved„. 

Reakcija na Vucicev intervju

Вучићев јавни дуг

330.000 ЕВРA НA СAТ: Уживо пратите како расте Вучићев јавни дуг

http://www.javnidug.iio.org.rs

Јавни дуг Републике Србије се увећава 92 евра сваке секунде, око 330.000 евра на сат или око 7.965.000 евра дневно, саопштио је Институт за индустријске односе, позивајући се на рачуницу изведену на основу података с краја новембра прошле године.
Тај институт је у оквиру свог интернет портала покренуо страницу “Сат јавног дуга“, на којој ће грађани моћи да прате раст јавног дуга Србије.
“Овим желимо да допринесемо информисању грађана о неодрживом задуживању и ирационалној државној потрошњи”, кажу у Институту.
У саопштењу се прецизира да је прорачун рађен на основу података о висини јавног дуга Министарства финансија на дан 30.11.2014, висине предвиђеног задуживања ради покривања буџетског дефицита на основу Закона о буџету за 2015. годину и просечне висине каматних стопа на дугорочне државне хартије од вредности.
Подсетимо да је Управа за јавни дуг саопштила је јавни дуг Србије на крају 2014. године достигао ниво од 70,9 одсто БДП-а. Законска граница за јавну дуг је 45 одсто БДП-а.
Да ситуација буде још гора, премијер Вучић нам је саопштио да ће јавни дуг у току ове године порасти за девет одсто. Рекао је да ћемо се задуживати до до 2017. године, а после тога крећемо смањујемо јавни дуг. Према његовим речима, све то подржава ММФ.
Да ли је он полудео или сматра да смо сви ми луди?!

Srbija ima 600 puta više službenih vozila nego Švedska

Švedska (9.5 miliona stanovnika) ima desetak državnih, Nemačka (80 miliona stanovnika) manje od hiljadu, a od njih neuporedivo siromašnija Srbija (7.5 miliona stanovnika) čak 6.244 službenih automobila.
Kada se ovom broju dodaju vozila policije i vojske, Srbija se može pohvaliti sa 26.966 službenih vozila. Nije poznato koliko ima limuzina, a podaci Državne revizorske institucije iz 2013.godine govore da domaći političari najviše vole marke "audi", "pasat" i "fijat".
Prema istim podacima, 6.244 automobila su za godinu dana prešli 67,2 miliona kilometara, odnosno oko 12.000 kilometara po vozilu. Rashodi i izdaci za sva vozila su bili 1,9 milijardi dinara. Blic podseća da je izveštaj pokazao da se vozila koriste za zloupotrebe i bahaćenje, pa ih voze osobe koje na njih nemaju pravo, a pojedinci su prijavljivali i da su prešli stotine kilometara.
DRI je kao primer zloupotrebe ukazala na primere da različiti korisnici imaju i različitu kilometražu pa je kod nekih put Beograd-Niš 485 kilometara, a kod drugih 583 kilometara. Ova institucija je dala preporuke šta treba uraditi i kako se ponašati da se uvede red u ovu oblast, dok je Vlada Srbije u međuvremenu donela novu uredbu o ulovima i načinu korišćenja službenih vozila.
Takođe, nakon prošlonedeljnog pisanja medija o korišćenju službenih vozila od strane poslanice SPS-a Dijane Vukomanović i nove direktorke "Službenog glasnika" Jelene Trivan, iz Vlade je poručeno da će se raditi na prekidu zloupotreba i smanjenju broja vozila za političare.

Dobro izrežirana predstava

https://www.youtube.com/watch?v=KKzm5RVyfLg

Žao mi je što vam kvarim zabavu i ekstazu koja je posledica toga što je konačno neko u Srbiji sa „mejnstrim“ medija stisnuo muda i zgazio na žulj Heroja od Feketića. Ono što ste imali prilike da gledate na Pinku u okviru emisije „Intervju“ bilo je ništa više od – dobro osmišljene i odlično izrežirane – predstave. Štaviše – monodrame.

Da vas ne zbuni nastup Jovane Joksimović na malim ekranima. Važan je bio samo Vučić. Koji je (moram priznati po reakcijama publike) uspeo briljantno da vas zavede.

No – da pojasnim početnu tezu, da je sve ovo samo dobro izrežirana predstava:

alister-kembelMalo je poznat podatak da je nedavno u Beogradu boravio Alister Kempbel – medijski mag i čovek koji ume da manipuliše ljudskim umovima. Spin doktor nekadašnjeg premijera Velike Britanije Tonija Blera.  Nadam se da niste zaboravili kako se Bler nudio Vučiću da mu pomogne na „putu ka Evropskoj uniji“.

Zašto je došao Kempbel?

Zato što je vladajuća stranka izgubila svoj rejting. O tome govore i rezultati istraživanja provladine agencije Faktor Plus. O tome smo pisali upravo na portalu Kolumnista krajem prošle godine. Rezultati istraživanja za januar su još gori od onih decembarskih.

Kempbel je došao i zato što je rejting Aleksandra Vučića ozbiljno poljuljan.

Ovaj stručnjak je očito dao pregršt savetnika ne samo poslanicima, nego i timu koji radi na strateškim pravcima komunikacije stranke.

Saveti su po svoj prilici sugerisali da ključna pitanja u parlamentu postavlja neko nov i neko prijatnijeg izgleda – a ne gospodin Babić, predsednik poslaničkog kluba. Setite se – ko je za govornicom Skupštine „preslišavao“ ombudsmana Sašu Jankovića?

Saveti su podrazumevali i jaču, radikalniju retoriku, jer je glasačko telo stranke počelo da se osipa posle povratka Vojislava Šešelja iz Haga.

Saveti su se odnosili naravno i na medijske nastupe. Umesto samozaljubljenih nastupa pojedinih ministara, potrebno je pobuditi empatiju birača; potrebno je upotrebljavati fraze koji govore jadni mi napredni, Srbija nas ne razume, ne voli nas niko, ne dozvoljavaju nam mitinge…

Savet je podrazumevao i zamenu teza, iako su naprednjaci majstori za to. Ovo spajanje „slučaja“ Ombudsman protiv Gašića i brutalnih napada Fonda za humanitarno pravo na generala Dikovića je odličan primer zamena teza: s jedne strane – državni službenik koji ukazuje na nepravilnosti u radu državne službe; s druge strane – napad u narodu omražene NVO na načelnika generalštaba.

Ali, trebala je još neka zamena teza. Još bolja. Jača.

Da bi tako nešto bilo izvedeno – moralo se sve izvesti na kanalu proverenog medijskog partnera. Na Pinku.

Za statistu (izvinjavam se izmanipulisanoj dami) je izabrano omiljeno lice nacionalno poznate voditeljke, koju vole muškarci i žene. Posle nekoliko „intervjua“ sa Draganom J. Vučićevićem – koji je postao neprihvatljiv kao voditelj emisije jer je ugrozio u jednom trenutku i državne interese – na sceni je bila Jovana Joksimović. Njen nastup je unapred bio dočekan sa podsmehom. Jer – zna se na šta su ličili nastupi Aleksandra Vučića i svih državnih zvaničnika u jutarnjem programu Pinka. Na loše izrežiranu predstavu.

I sve je počelo baš onako kako smo očekivali: osmesi, razumevanje, „ja sam se trudila, pripremala, nemojte zameriti ako šta ne valja“ s jedne strane i „ne, ne, sve je super, baš tako nam i valja“ s druge strane.

A onda, onda je krenulo premijerovo „proklizavanje“ u grdnju koju je upućivao Jovani iako zapravo to nije radio.

Potom su (neprimetno) krenuli minimalni sukobi. Jovana se i dalje držala komande „premijer je Heroj, niko nema takvog heroja“. Sve do trenutka kada ju je Vučić treći put prekinuo. A voditeljku koja je TV zvezda ne valja prekidati. One to ne vole. Tada je Jovana rešila da zaboravi pripremljena pitanja. Što su ljudi iz SNS-a zapravo – hteli. Ali, da bi stvar bila uverljivija, trebalo je postići poentu. A gde je bolje postići poentu nego na pitanjima o cenzuri u medijima? Baš na tom pitanju je – baš bez ikakvog razloga – premijer Srbije uradio naizgled neshvatljivu stvar: počeo je da se dere na voditeljku. Direktno. I bezobrazno. A voditeljka – dovoljno sujetna, dovoljno poznata i dovoljno zvezda – to nije dozvolila. A premijer je čak stoički izdržao njenu rečenicu „mislim da nije pristojno da vičete na damu“.

Tada je došlo do opšteg orgazma u mentalnom stanju nacije: 

Oni koji su protiv naprednjaka – bili su oduševljeni Jovaninom hrabrošću.

Oni koji su za naprednjake – bili su oduševljeni time što će konačno svojim „neprijateljima“ (čitaj: političkim protivnicima) moći u brk da kažu - kakva cenzura? Gde cenzura kad nas i na Pinku napadaju!? Pojedini su, doduše, pomislili kako je trebalo da emisiju vodi provereni kadar, pardon, voditelj. Onaj – što vodi Tešku reč. Ionako voditelja niko ne gleda. Nego Heroja od Feketića. Ali, hajde, pošteno, da li zaista mislite da na televiziji Željka Mitrovića, koji je kum sa Aleksandrom Julinom, može da se kaže i jedno slovo protiv Aleksandra Vučića? Ne.

Jovana, da se razumemo: vi ste bili profesionalni. I prevazišli ste sve kapacitete na koje su drugi računali. Ali, s druge strane je bio veći profesionalac.

Političar je to.

A znate šta kažu o politici. Vi ste ipak dama.

НАСИЉЕ НАД НАШИМ ЈЕЗИКОМ

http://tinyurl.com/kyvr9hd

На српски нам сада преводе Хрвати
Слободан Козарчић из Новог Сада о све нижем квалитету језика који се употребљава за титловање страних филмова и тв серија

Мада је српски званичан, сви (странци) се праве Енглези

Парлате ли „англосрпски”?

Пацијентима преводе од срца и за џабе

Заборављени језици ипак остављају траг на мозгу

ПОКУШАВАЈУЋИ да одговори на питање зашто се српски језик ружи, преводилац Слободан Козарчић из Новог Сада израдио је студију о квалитету превода страних серија и филмова.
- Кад дистрибутерске и телевизијске куће нико не контролише, оне угрожавају српски језик - сматра Козарчић. - Да би уштедели на хонорарима, дистрибутери не ангажују стручне преводиоце, па њихово особље преводи и исписује титлове. Већина таквих преводилаца не зна како се правилно користи глагол „требати”, не зна разлику између „где и куда”, „да и што”. Скоро увек погрешно пишу „је ли”...
Козарчић је превео више од 600 страних филмова. И, како каже, небројено пута од дистрибутера, али и у неким телевизијама са националном фреквенцом, чуо реченицу: „Човече, коме је стало до исправног превода”. Доживео је да му редакцијски „стручњаци” за превод једне београдске телевизије правописно исправан превод промене у погрешан на чак 13 места.
Као пример нестручног превода наводи једну од актуелних ТВ серија у којој је израз „gold digger” уместо у спонзоруша преведен буквално - као „копачица злата”.

ПРВИ МАЈ У СЕПТЕМБРУ
У ФИЛМУ „Good Old-fashioned Orgy” амерички празник „Labor day”, Празник рада, који се слави првог понедељка у септембру је, наводи Козарчић, преведен као „Први мај”. У филму „Анаконда”, на причу како се неке рибе у Амазону паре без икаквог љубавног увода, глумица Џенифер Лопес каже „No pick up line” - што би у овом случају значило „Без речи удварања”, а преведено је „Без линије за утовар”. У ТВ серији „Два и по човека” израз „turn tricks” - проституисање, преведен је као „показиваће трикове”.
- Да зло буде веће, многи сателитски ТВ програми користе хрватаску агенцију за превођење, која намерно скрнави српски језик - тврди Козарчић. - Тако се, на пример, често уместо речи „разумем”, „ужина” и „гледалац”, сервирају хрватски изрази „на заповед”, „домјенак” и „гледатељ”. Чак се и страни изрази и имена пишу у оригиналу, на пример New York, иако српски језик има правило писања имена по изговору.
Козарчић упозорава и на актуелну ТВ серију која редовно иде без слова „Ђ”, па тако добијамо изјаву „Дои овамо!”. Неки преводи имају такозвану „ошишану” латиницу, односно слова без дијакритика.
Наш саговорник је писао београдском представништву једне веома популарне кабловске телевизије, изражавајући протест што лошим преводима угрожава српски језик. Добио је одговор да се њихова централа налази у Бугарској и да се „у Бугарској одлучује ко ће радити српске преводе америчких програма”.
- Нису Хрвати и Американци апсолутно ништа криви, јер они гледају да имају што јефтиније преводе - каже Козарчић. - Криви смо ми Срби, јер нисмо увели законску обавезу да превођење страних програма, ТВ серија и филмова мора да се обавља само по правопису српског језика.