Странице

четвртак, 12. фебруар 2015.

Ово је истина

Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи једна густа, крвава лаж. Неко време становала је у архивама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, а након пресуде по тужби Хрватске и контратужби Србије ево је поново овде: у Загребу, где је рођена, и у Београду где се гнезди по потреби и где нико од српских званичника (из још увек неутврђених разлога) већ 15 година не сме ни у очи да је погледа, камоли да оспори њено постојање. То је лаж о рату деведесетих, о растакању Титове Југославије, а гласи: Југославију је разбила Србија, предвођена Милошевићем, тако што је извршила агресију на Хрватску.
Ништа у овој реченици није тачно, ниједна реч, слово, запета. Ово је највећа од свих великих лажи из деведесетих година, из те лажи израсле су све друге. Све оптужбе на рачун Срба, све антисрпске кампање кренуле су из те лажи. А како је заиста било?
Почело је 30. маја 1990. године, доласком на власт у Хрватској истих оних људи који су осамостаљење Хрватске хтели 1971. године. Ово је важан податак због евентуалног "контрааргумента" кроз спомињање Милошевића и Газиместана. Нова власт одмах покреће масовне смене и отпуштање Срба с посла. Као и Павелић 1941, тако је и Туђман 1990. године тражио да Срби у Хрватској потпишу документ о лојалности хрватској држави.
Дозвољен је слободан повратак преживелих усташа у Хрватску. Међу њима и високом службенику Министарства одбране НДХ, Винку Николићу. Вратио се и Иво Ројница, усташки стожерник за град Дубровник, којег је Туђман одликовао и именовао за конзула у Аргентини. Забрањена је употреба ћирилице, извршено насиље над језиком у који су уведени термини важећи за време усташке Независне Државе Хрватске: бојна, сатнија, стожер, сатник, бојовник, постројба, новачење, здруг... а службена валута постаје куна, као и за време НДХ.
У децембру 1990. године усвојен је нови Устав Хрватске из којег су Срби насилно избачени а били су конститутивни народ. У исто време траје акција разоружавања општина са српском већином, што је за последицу имало тзв. балван револуцију. Марта 1991. Хрватска оружано напада Србе у Пакрацу и на Плитвицама. С пролећа 1991. године почињу ликвидације Срба по већим и мањим градовима, укључујући Вуковар. Само у Сиску зверски је ликвидирано више од 500 Срба. Напади хрватске паравојске на касарне ЈНА кренули су крајем лета те године. У Бјеловару пуковник Рајко Ковачевић предаје касарну Хрватима који га, са још тројицом официра, стрељају на лицу места. Нигде у Хрватској није регистровано да су Срби или ЈНА први напали, први започели оружани сукоб.
Први министар полиције у Туђмановој Хрватској, Јосип Бољковац, написао је покајничку књигу "Истина мора ван", у којој констатује: "Није Југославија напала Хрватску, већ је Хрватска напала Југославију."
Ниједан од наведених података није могуће оспорити. Тако ствари стоје. Ово је истина о рату у Хрватској. 

Нема коментара: