Gotovo 40 posto Amerikanaca na rubu finansijske propasti

Gotovo 40 posto Amerikanaca živi na rubu finansijske propasti, s obzirom da iznos njihove ušteđevine za "crne dane" odgovara visini njihovih dugova po kreditnim karticama, ili je manji od toga, pokazalo je najnovije istraživanje internet portala Bankrate.
Oko 24 posto Amerikanaca ima veće dugove po kreditnim karticama od ušteđevina za crne dane, dok ih 13 posto nema dugove po kreditnim karticama, ali ni ušteđevinu za izvanredne situacije, pokazalo je novo istraživanje Bankrate.coma.
Iako Amerikanci nikada nisu bili posebno velike štediše, barem ne poslednjih decenija, mnogim radnicima teže je nego ikada pre staviti nešto sa strane za crne dana. A to je zato što je većini plata poslednjih godina ostala nepromenjena ili je pala. Najslabije plaćeni radnici u SAD-u jedina su grupa koja je lani zabeležila izrazitiji rast plata, i to zahvaljujući povećanju minimalne plate.
"Ljudi nemaju dovoljno novca za neplanirane izdatke, a ako su im dugovi po kreditnim karticama veći od ušteđevine, to je dvostruka nevolja. U slučaju neplaniranih troškova njihove su opcije ograničene", kazao je glavni finansijski analitičar Bankratea Greg McBride.
U najgoroj situaciji su ljudi u dobi od 30 do 49 godina, što je verovatno zbog financijskih stresova koji pogađaju tu starosnu grupu, poput izdvajanja za dečju štednju ili školarine, te hipoteke.
Pa ipak, veći broj Amerikanaca u boljoj je situaciji ove godine nego što je bio 2014., pokazala je anketa. Oko 58 posto zaposlenih ima veću ušteđevinu od dugova po kreditnim karticama, u poređenju s 51 posto prošle godine.
Nadalje, približno četvrtina ih kaže da se osećaju sigurnije na svojim radnim mestima i da se uopšteno po pitanju svojih dugova osećaju najbolje u poslednjh nešto više od godinu i po dana.
Jedan od saveta za povećanje ušteda je da se novac za štednju izdvoji na početku meseca, umesto da se čeka hoće li što ostati na kraju meseca, kazao je McBride. Uvreženo pravilo među finansijskim stručnjacima je da se sa strane drži iznos u visini troškova za razdoblje od tri do šest meseci.
Udeo novca koji su Amerikanci izdvajali za štednju postojano se smanjuje od 80-ih godina prošlog veka, kada je iznosio oko 10 do 12 posto njihovih prihoda. Poslednjih je godina taj procenat više nego prepolovljen, a u decembru je iznosio svega 4,9 posto, pokazalo je najnovije istraživanje.