Poznati režiser Emir Kusturica u svom novom intervjuu pričao je o postpetooktobarskom periodu i srpskoj istoriji.
On je za potal Iskra konstatovo da je trenutno stepen samoponištenja kod Srba.
“Čitamo ovih dana u domaćoj štampi: “Knez Lazar, Miloš Obilić, kosovski junaci bili su tek plašt satkan od bujne nacionalne imaginacije”… Kažu, “nacionalna politika proizlazi iz koristoljublja”. Politika drugih, pa i Sarajeva prema nama, ne tumači se, uz preporuku “da bi Srbi trebalo da gledaju u svoje dvorište”. Otkuda ovakav stepen samoponištenja kod Srba?
– To je apsurdno, voleo bih da ih vidim kako ukidaju i Herakla i Meri Popins, englesku, nemačku i francusku mitologiju… Proglasili bi ih ludima. Sve to postoji, samo da se mi ne pitamo: Gde su danas Srbi u Sarajevu? To je etnički počišćen grad. Na primer, ja se tamo nisam ni rodio, nije me izgleda tamo nikada ni bilo. Dobio sam za to i uverenje, zvanično, da nisam više upisan u matičnu knjigu Općine centar Sarajevo. Crno na belo. Prilažem i kopiju uverenja kao dokaz. Tako je i Tajm, kada sam pre kanskih “palmi” dobio venecijanskog “Zlatnog lava” i postao neko, osvanuo sa naslovom: “Ove godine u Veneciji je pobedio NIKO, koji dolazi NIODAKLE”. A nas i Sarajevo deli istorijski montiran sukob, krivica Srbije što se oslobodila Turaka je večna, Englezi i Nemci su planirali da Turska mnogo duže ostane tu. Uspinjanje Srbije nije moglo proizvesti naklonost velikih sila, trebalo je sprečiti prodor Rusije u Evropu, nametnuti joj trajnog neprijatelja.
U neprijateljskom ambijentu, Srbija je uz rashodovanje kultute, uspela da ugasi i sopstvenu vojsku, pa u slučaju elementarnih nepogoda nema čime da spasava ljude iz poplava, požara…
– Otkako smo demokratski oslobođeni onog 5. oktobra, oslobodili smo se i svega vrednog što smo imali. U muzeju nam stoji helikopter “Kamov”, koji je radio svega 600 sati, a za evakuaciju ljudi, kada zatreba, nema letelica. Imali smo ogroman broj čamaca, helikoptera, ali je to rasprodato pod firmom da je zastarelo. Neko je demokratiju video kao rashodovanje sopstvene države i vojske, u ovim našim ministarstvima. Pritisak spolja, demokratske vlade nisu podnele. Sprovele su ukidanje vojske. U praksi, to je ovako izgledalo, naši ministri vojni, bili su impresionirani američkom snagom. Dođe jedan F16, prebaci ih na nosač aviona ili razarač negde na moru, a po povratku, fascinirani viđenim, ovi naši odmah zaključe da je neophodno da prodamo sve što imamo. Završili smo tu priču neslavno, bankrotom, preko takvih tipova”.
On je za potal Iskra konstatovo da je trenutno stepen samoponištenja kod Srba.
“Čitamo ovih dana u domaćoj štampi: “Knez Lazar, Miloš Obilić, kosovski junaci bili su tek plašt satkan od bujne nacionalne imaginacije”… Kažu, “nacionalna politika proizlazi iz koristoljublja”. Politika drugih, pa i Sarajeva prema nama, ne tumači se, uz preporuku “da bi Srbi trebalo da gledaju u svoje dvorište”. Otkuda ovakav stepen samoponištenja kod Srba?
– To je apsurdno, voleo bih da ih vidim kako ukidaju i Herakla i Meri Popins, englesku, nemačku i francusku mitologiju… Proglasili bi ih ludima. Sve to postoji, samo da se mi ne pitamo: Gde su danas Srbi u Sarajevu? To je etnički počišćen grad. Na primer, ja se tamo nisam ni rodio, nije me izgleda tamo nikada ni bilo. Dobio sam za to i uverenje, zvanično, da nisam više upisan u matičnu knjigu Općine centar Sarajevo. Crno na belo. Prilažem i kopiju uverenja kao dokaz. Tako je i Tajm, kada sam pre kanskih “palmi” dobio venecijanskog “Zlatnog lava” i postao neko, osvanuo sa naslovom: “Ove godine u Veneciji je pobedio NIKO, koji dolazi NIODAKLE”. A nas i Sarajevo deli istorijski montiran sukob, krivica Srbije što se oslobodila Turaka je večna, Englezi i Nemci su planirali da Turska mnogo duže ostane tu. Uspinjanje Srbije nije moglo proizvesti naklonost velikih sila, trebalo je sprečiti prodor Rusije u Evropu, nametnuti joj trajnog neprijatelja.
U neprijateljskom ambijentu, Srbija je uz rashodovanje kultute, uspela da ugasi i sopstvenu vojsku, pa u slučaju elementarnih nepogoda nema čime da spasava ljude iz poplava, požara…
– Otkako smo demokratski oslobođeni onog 5. oktobra, oslobodili smo se i svega vrednog što smo imali. U muzeju nam stoji helikopter “Kamov”, koji je radio svega 600 sati, a za evakuaciju ljudi, kada zatreba, nema letelica. Imali smo ogroman broj čamaca, helikoptera, ali je to rasprodato pod firmom da je zastarelo. Neko je demokratiju video kao rashodovanje sopstvene države i vojske, u ovim našim ministarstvima. Pritisak spolja, demokratske vlade nisu podnele. Sprovele su ukidanje vojske. U praksi, to je ovako izgledalo, naši ministri vojni, bili su impresionirani američkom snagom. Dođe jedan F16, prebaci ih na nosač aviona ili razarač negde na moru, a po povratku, fascinirani viđenim, ovi naši odmah zaključe da je neophodno da prodamo sve što imamo. Završili smo tu priču neslavno, bankrotom, preko takvih tipova”.
Нема коментара:
Постави коментар