Странице

понедељак, 14. јул 2008.

Злослутна реприза октобарске лакрдије!

ПИШЕ: Часлав М. Дамјановић
Део Први: ''Власт!''
Баш као октобра 1944. године... најезда на Власт!
Скупштина прорадила! Седница сазвана преконоћ! Без претходног састанка посланичких клубова! Посланици сазнали за седницу из медија! Није утврђен кворум! Са конференције Савета Европе посланици враћени у Београд специјалним авионом ''Фалкон'' - ваљда зато да не утичу на одлуке Савета о трговини српским органима!
Баш као октобра 1944. године безумљем Партијске руље доминира само једна заслепљеност - ''Власт'': ''Главни одбор овластиће врх странке да делегира први партијски ешалон у извршну власт!'' ''Власт у Србији је договорена!'' ''Не ради се о условљавању - ради се о формирању власти!'' Власт, Власт, Власт... заслепљени прозивају Народну скупштину ''парламентом''! Зато што је тако у ЕУ! Али и зато што уз ''парламент'' не иде ''архаичан'' прилепак ''народна''!

Прича прва: О прапорцима!
''Празан прапорац, који се котрља и од котрљања звечи.''
(''Фигуре од прашине и димa'', Владика Николај Велимировић, ''Мисли о добру и злу'')
Као давног октобра ''Власт'' добија нову дефиницију:
''Што год ткаш, везуј конце за Партију''!
Опозиција није употребила изразе одомаћене у српском народу - ''ЕУ-ропска унија'', нити ''Фарисејски Синедрион'' - али је млако доказивала ''да је седница сазвана мимо правила!'' Најчудније су Николићеве поруке привременом председавајућем Кркобабићу да је ''дозволио да буде увучен у нечасне радње'' и ''да је за ових петнаестак година колико ви нисте активни, Србија постала демократска земља!''
Србија постала демократска? Циљ најпопуларније електронске игрице зване ''Демо-Лакрдија'' је јагма за ''Власт''!
Нема у тој јагми ничег ''нечасног''!
Помамљене скупштинаре није расвестио ''Соко'' звани ''Фалкон'' - расвестио их је Чеда: ''прошли пут смо бирали председника парламента у пет ујутру, владу у поноћ! Нема смисла да од скупштине правимо хаос!'' (Извор: ''Фалкон растурио седницу'', Р.О. Екипа Новости, 24/О6/2008, 20:08:09)
Нема смисла, повикаше... и прекиде се лакрдија!
После седнице Оливер рече ''нема размимоилажења!'' Размимоилажење Оливер не примећује јер његово дубоко југоносталгичарско осећање демократије вређа чак и само постојање опозиције!
Лакрдија је настављена једног од следећих дана.
За председника Скупштине изабран:
Једини кандидат који је номинован!
Један једини кандидат! Кажем ја вама, другови... доказ живе и здраве, здравцате Демократије у Србији... баш као октобра 1944.
Изабрана је Славица Ђукић-Дејановић! (И. Ловрић, Нова влада за два дана)
Тадићево ''приопћење'' о ''новој влади'' најбоље је прокоментарисао Драго Ковачевић у свом ''блогу'': ''Тадић је саставио владу и на крају као шлаг на торту поставио мандатара. Ово је тако наопак систем да свака прича о Европи пада у воду... јер је елементарно антиевропска''.
Искрени Драго није у праву.
''Прича'' није о Европи - ''Прича'' је о узурпацији Европе.
Одговор Петра Шкундрића на питање како ће обављати дужност министра у ''Новој Власти'' најречитије доказује и узурпацију и истоветност са давним октобром:
''И многи други су се снашли, па зашто се не би снашао и један професор београдског универзитета''! (Новости)
Као и 1944. године, једна од дефиниција ''Нове Власти'' је ''Снаћи ћу се!'' Зато је одлуку о мандатору ''најприхватљивием најужем врху Партије'' - Партија ''препустила'' искључиво Тадићу!
Друга дефиниција ''Нове Власти'' такође је реприза давног октобра ''Све за Партију!''
Иако Данијел Цвијетичанин сматра да би његов досадашњи сарадник, нови премијер Мирко Цветковић ''био рационалнији у одлукама када би мање подлегао страначким и политичким притисцима'' - нови Премијер je одлучно за Партију:
''Није то понуда, па ти хоћеш или нећеш, већ се договара које је најбоље решење за спровођење проевропске политике!'' (''Ко је Мирко Цветковић, кандидат за премијера'', SveVesti.com Press 22.06.2008 10:01)

''Уништили смо домаће банке да би смо отворили простор за стране!''
Поново је друг ''Суперлатив'' карактеристика ''Нове Власти''!
Као некад, све што ''Власт'' чини - све је у суперлативу:
Премијер ''Мирко Цветковић рођен je 1950. године од оца Србољуба и мајке Стане у Зајечару, који је већ изнедрио једног српског премијера Николу Пашића!'' То је посебно наглашено. Похваљено је и да је почео као ''као Милан Панић''! Иначе, ''име је добио по деди, крагујевачком наставнику кога су Немци стрељали 20 октобра 1941. године током ''крваве бајке''! То каже мајка Стана. ''Не воли Мирко да се експонира'', иначе ''миран је и није за политичара'', сматра мајка, ''породица му је најважнија''.
''Сјајан је то човек и врло карактеран'', каже некадашњи професор Владимир. ''Али, увек је био миран, дискретан и ненаметљив, без икаквих претензија да се наметне другима, да доминира или да буде предводник. Једино што га је занимало јесу књига и знање.'' ''Никад није омашио славу код својих кумова у Зајечару, као и годишњицу матуре'', каже један од пријатеља, док други сматра да Мирку ''недостаје особина озбиљног државника''. (''Ко је Мирко Цветковић, кандидат за премијера'', SveVesti.com Press 22.06.2008 10:01)
Све српски, све часно, српска крвава бајка у суперлативу! А ипак... као да се помаља карактер којим царује типична скојевска инфериорност која налази свој ''израз'' једино у тоталној заслепљености Партијом? И заиста, у Мирковом ''периоду вођења државних финансија пореска управа се улењила и ревизорска функција је занемарена'', каже један од сарадника. ''Док је био директор Агенције за приватизацију, под притисцима експерата из Г 17 дозволио је да се ради обратно!'' каже Данијел Цвијетичанин и напомиње:
''Уништили смо домаће банке да би смо отворили простор за стране!'' (Исто)
Зато нас је Тадић и усрећио са Мирком, зар не?

Света Љубичица жива и здрава!
Не брините, другови... на супрот лакрдијашком изгравању демокртије ''Новој Власти'' ће дужну озбиљност и дужну одговорност дати ''социјалистички'', заправо комунистички ''кадрови који после 8 година ступају у извршну власт''! (И. Ловрић, ''Нова влада за два дана'') Баш зато је ЕУ ''одушевљено поздравила одлуку Социјалистичке партије Србије да се придружи проевропском блоку у формирању српске владе''! (''Цветковић премијер'', Н. Чалуковић, 27/06/2008, 20:28:17)
Уксликнимо зато ''Боже хвала да је Света Љубичица жива и здрава!'' - нико није од Удбе бољи да тка друштвену правду у ''Новој Власти'', и наравно... да је ''обезбеди'' и... контролише. Прирепак ЕУ успешно је проследио директиву на извршење - по кратком поступку: натраг у октобар!

Део други: Декларација о Помирењу!
''Демократска странка и Социјалистичка партија Србије потписаће Декларацију о политичком помирењу и о заједничкој одговорности у руковођењу Србијом у наредним годинама'', каже председник СПС-а Ивица Дачић. ''То је политички документ који се односи на заједничку одговорност остваривања визије Србије као целовите, демократске, економски и културно развијене и социјално одговорне државе'', пошто се после ''дугог низа година'' СПС и ДС данас ''налазе се на истој политичкој страни!'' (ДС и СПС следеће недеље потписују декларацију о помирењу, Танјуг, 16:39,www.politika/vesti/najnovije)
Декларацију ће потписати само СПС и ДС јер се, по Дачићевим речима, она односи само на међусобни однос двеју партија! Народ је као и некад - као и увек - искључен из ''Помирења''!
Раније, на Међународном конгресу Социјалиста у Лагонисију, у Грчкој, Борис Тадић је изјавио:
''Формираћемо нову владу у петак или можда у понедељак.'' Влада ће изградити ''Боље и уравнотеженије друштво!'' (Лагониси, Грчка, ''Председник Србије каже да ће нова влада можда бити оформљена на дан 4. јула'', РИА Новости, 01/07/08
Тадићев ''петак'' је 4. јули - Дан проглашења америчке Декларације независности! И заиста, иако тог дана није изгласана нова влада, на дан 4. јула, у председништву на ''Андрићевом венцу'', потписана је Декларација о Помирењу.
''Састанак је трајао око сат времена!''
Читавих 56 минута дуже од черчиловог потписа!
''Осим Тадића и Дачића присутвовали су Милутин Мркоњић, Жарко Обрадовић, Славица Ђукић-Дејановић, Јован Кркобабић и Драган Марковић Палма.'' (С.С. Ровчанин, ''Стубови нове власти'', 04/07/08
У односу на датум проглашења Декларације - нова председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић напунила је на дан 4. јула 57 година - на исти дан потписана Декларација о Помирењу - на исти дан Америка слави Декларацију независности - председница Парламента каже уз осмех:
''У свему тома има неке симболике!''
Осим халабуке симболике, потписивање Декларације одисало је и дужном озбиљношћу - на дан 4. јула поново је ''потврђено да је СПС припало место првог потпредсеника Владе који ће бити и министар полиције'', место ''потпредседника који ће бити задужен за рад, социјалну политику и друштвене делатности'', и да ће ''Социјалистима између осталих позиција припасти и - просвета! '' (Исто)
Пошто нема Декларација без Принципа, у истом свечаном, озбиљном и одговорном духу, типичном за комунисте, Дачић је осим других најавио и следеће ''Принципе'':
''Економски развој земље!''
''Запошљавање 200.000 људи!''
''Улагање око 5 милијарди евра у инфраструктуру!''
''Повећање пензија!'' (Исто)
Одговорно комунистички, Дачић је нагласио да Декларација ''није споразум о функцијама већ о политици коју ћемо водити, политици помирења и превазилажењу сукоба из прошлости'' (Исто), а Драган Марковић Палма је указао на мудрост принципијелности Декларације ''Ова влада трајаће пун мандат, јер није створена на интересима партија, већ на интересима Србије!'' (Исто)
Говорећи о ''Принципима'', Дачић је споменуо да ће - ''уз очување државног интереса'' - Социјалисти дићи руку у Скупштини за потписивање уговора о придруживању ЕУ али уз ''ограду'' да Србија ''тај документ третира као доказ свог територијалног интегритета!''
Јавности није разјашњењено значење ''ограде'' након што је споразум потписан! Нити мистификација како то да је споразум ''доказ'' ма каквог ''интегритета''!
У односу на Косово Тадић је у Лагонисију рекао:
''Намеравамо да бранимо суверенитет у односу на Косово. Али ћемо то учинити на европски начин, дипломатским путем а не агресијом!'' (Лагониси, Грчка, ''Председник Србије каже да ће нова влада можда бити оформљена на дан 4. јула'', РИА Новости, 01/07/08 А говорећи у Београду о ''Принципима'' Дачић је био још оштрији - ''Никада нећемо признати Косово и Метохију'' (С.С. Ровчанин, ''Стубови нове власти'', 04/07/08), што је приликом инаугурације поновио и Мирко звани ''Крвава бајка''.
Упркос забатрганости помпом историјског симболизма Декларације Помирења, поставља се просто питање:
Зашто би се Косово бранило на ''европски начин'' кад Косово није ни отето на ''европски начин''? Пошто Косово јесте отето на ''ЕУ начин'' - не дипломатским путем већ агресијом - и пошто не може да се брани ''агресијом'' јер је Тадић разоружао Србију - питање шта је то заправо ''европски начин'' - и шта ЕУ заправо представља? Ту интелектуалну недотупавност, као за пакост, продубио је сам Тадић: ''Тражићемо компромис, водићемо преговоре и тражити решење прихватљиво за обе стране.'' (Лагониси, Грчка, ''Председник Србије каже да ће нова влада можда бити оформљена на дан 4. јула'', РИА Новости, 01/07/08)
Које су то те Тадићеве ''стране''?
Да ли на пример компромис сa Стипом Месићем? Или је на пример једна од Тадићевих ''страна'' амерички генерал Весли Кларк, кога пуковник Дејвид Хекворт назива ''напарфемисаним принцом'', а који, по речима Џејмса Џатраса, не престаје да од себе прави будалу доказivawem да је личност на коју се ''рачуна''? Или чак... да ли је једна од тих Тадићевих ''страна'' на пример некаква Титова ''страна''? Јер, на крају крајева... ако је српски народ ишта научио од свог данашњег председника - то је да мора да итекако ''поштива'' ''страну'' напарфемисаних ''принчева''... jер, зар није Декларација баш о томе, о Помирењу принчева?
Међутим, као што је Рамуш Харадинај био ''ослобођен'' као директна провокација ЕУ Србима да им Косово није отето него да им - Косово не припрада, тако је данас ''ослобђен'' и други српски крвник, Насер Орић, као директна провокација међународне заједнице Србији - да јој Србија не припада! Према томе о којем то ''европском начину'', којем ''компромису'', и којем задовољењу које то ''друге стране'' говори Тадић?
У једном од многобројних ''блогова'', Драго Ковачевић каже о Декларацији: ''како другачије коалиција Тадић-Солана поносна на учинак 4. јула 2008. године може да захвали својим творцима ако не овим симболичним гестом - dankeschon America!''
Наравно, под ''симболичним гестом'' Драго сматра дизање Декларације о ''превазилажењу партијског сукоба из прошлости'' на ''историјски ниво'' америчке Декларације о независности! Зато што он под ''творцима'' коалиције Тадић-Солана сматра њихове послодавце!
Зато Драго с правом указује на стварну историјску перспективу њиховог ''учинка'' поређујући га са ''оном мелодијом из Тадићеве домовине Хрватске'', која нам је као чувена dankeschon ''свима позната'', и која је ''свирала даноћно 78 дана 1999. а и пре тога'' - ''а Срби и Србија мораће да причекају... да се боре за неке боље дане''. (''Неприродна укрштања'', Драго Ковачевић, Б92 Блог, 01/07/08)
Међутим, пошто је Драго један од ретких који схвата не само накарадност преваре него и њене стравичне историјске димензије - прирепак ЕУ поставља нам владу за рачун стварних закулисних манипулатора и назива је ''социјално одговорном'' - што је најобичнија лаж на супрот Коштуничиној такозваној ''националној влади'' - иако је такође несхватљиво састављати ''националну владу'' са комунистима - српски ''блогиста'' Драго долази до још једног фрапантног закључка:
''Пратећи ту нит и аеродром ће убудуће бити социјално одговоран'', каже Драго, а ''изговори и не трепну! Влада коју смислише не само као социјално одговорну него и као владу дуплих кључева у којој ће премијер и његов заменик - пази то -имати златни глас, у којој је стожерска странка ДС, а која нема ниједног министра из Ђинђићевог и Живковићевог вакта, као да није био ДС-ов кадар, више личи на групацију у походу на плен!''
После анализе Боже ''најевропејца'' Ђелића, кога би за ''свеца прогласили гледајући га како се претвара да је скрушен, смеран и солидаран'', Драго закључује да је ''ДС uber alles!'' (Исто)
Међутим, чињеница да нема никог од Ђинђићевих и ничег од Ђинђићевог у Тадићевој данашњој ЕУ-овој влади поставља питање не само како то да ми не схватамо шта нам ради Пета колана, већ и неодложност историјског увида у данашње здружење сарадника са окупатором усред наше Србије.

Део трећи: ЕУ-ове Авнојске заврзламе!
Читам напис ''Ав-нојевске заврзламе''. Ној је познат по сакривању главе у песак! И схватам колико су нам, упркос разлике у годинама, Авнојске заврзламе пресудне за схватање прошлости - зато да би схватили садашњост.
''Када се каже АВНОЈ - увек се мислило на његово славно Друго заседање, 29. новембра у Јајцу'', каже Радослав Петковић, ''датума који је касније проглашен за онај државни празник који је у Србији донедавно слављен. Нечег другог битног у вези с АВНОЈ-ем, руку на срце, није ни било.'' (Радослав Петковић ''Ав-нојевске заврзламе'', Блиц, 10/07/2007)
Чудно ми зашто Радослав назива ''славним'' Друго засједање! Да ли можда због нојеве главе, јер то је баш оно Засједање на којем је Николетина опалио главурдом о затарабљена врата а Ћопић о ћорку, али... руку на срце, јесте било много чега битног на том Засједању.
''Значај и значење овог заседања, тако су нас учили, а тако је и било, да је њиме почела нова фаза социјалистичке револуције са чувеном паролом ''нема повратка на старо''. (Исто) И ја бих све да закерам, да то није био никакав почетак никакве ''нове фазе'', али... нема везе. Пошто Радослав каже ''тако су нас учили, а тако је и било'', а пошто су и мене тако учили, али поготово зато што сам доцније и сам учио, да рекнем неку о томе како је било!
Руководство НОБ-а јесте ''преформулисало'' сарадњу са окупатором која се брат брату одвијала од самог почетка.
То се, међутим, догодило само - наизглед!
А уствари, здружени савезнички и нацистички манипулатори историје и мрзитељи Срба ''преформулисали'' су улогу браваревог антисрпског тероризма - најмили су га за свог диктатора послератне Југе! Сходно тој ''преформулацији'' здружена нацистичко-савезничка антисрпска расистичка завера од 1943. године диригује заснованост диктатуре будуће ''Власти''. То је исти овај међународни тероризам који данас духовно и бојно послушно наставља ЕУ. Наивистичка поставка да ''нема повратка на старо'' није уопште била есенцијална! На против, баш као и данас, и тада је била есенцијална терористичка антисрпска директива ''слаба Србија, јака... ЕУ''! А зарад војне победе над Србијом активирана је сарадња са усташама. У томе није уопште било проблема јер су Хрвати и онако већ били на челу не само штабова НОБ-а и већих јединица већ и већине политичких органа.
Оно што је Петковић учио под комунистима, да се ''борба више не води против окупатора'' већ да се ''превасходно води против свих непријатеља Револуције'' - нетачно је зато што су Срби и Србија маркирани на Засједању као основни ''непријатељ револуције'', а посебно Равна Гора и Равногорски покрет српског народа. А нетачно је и зато што исто као и данас у случају ЕУ, сваки непријатељ Срба је добродошао без обзира на његово нацистичко или фашистичко ''подријетло''. И најзад, нетачно је и зато што НОБ никад није био учесник стварног рата за победу над Нацизмом - као на пример Равна Гора - јер ни вођење тог рата, нити победа у том рату - није био циљ НОБ-a чак ни пре ступања у најамнички однос.
С друге стране, мора се истаћи да се велики број комуниста - углавном најнижег ранга - јесте жртвовао у борби против окупатора, и јесте веровао да су борба против окупатора и ослобођење земље Тићкетов циљ!
Преживели то верују и дан-данас. Иако... уопште нису свесни чињенице да од Другог засједања Авноја НОБ заправо више нема никакве везе са комунизмом који се од тада па надаље једноставно користи као налепница за тероризам и завођење неупућених - баш онако како се данас демократија истоветно користи као налепница за наставак тог истог антисрпског тероризма. Сви ти искрени комунисти били су жртве манипулације најужег руководства којем је циљ била послератна диктатура - по сваку цену и без обзира на коначни исход рата.
Не-схватање те манипулације и прикривање те фундаменталне лажи потопом измишљотина у односу на НОБ и Равну Гору је, може се слободно рећи, основни разлог послератног и данашњег пада Србије.
Поготово од Другог Засједања Авноја, уже руководство, послушно обављајући тајне директиве, трћи НОБ кроз огромне непотребне жртве и својих сопствених бораца, углавном Срба, и недужног живља, такође углавном српског, зато да би после рата дошло на Власт. Када се све то зна, тачан је Петковићев утисак да је ''АВНОЈ слављен мање као симбол некакве антиокупаторске борбе, већ као симбол социјалистичке револуције!'' (Исто)
Наравно и ''револуција'' и ''социјалистичка'', као и ''слобода народу'', ''смрт фашизму'' и ''братство и јединство'' су празне фразе, заправо буквалне лажи којима се прикрива стварна терористичка природа некадашње ''Власти'' баш као што се прикрива терористичка природа ЕУ-ове ''Власти'' над данашњом Србијом!
Међутим, неупоредиво важније од жртава на ратишту, Друго засједање означава прекретницу у пропагандној индоктринацији. Од тренутка када су тајни здружени моћници званично устоличили бравара за маршала и диктатора, активирана је пропагандна индоктринација да се бравар умота у ореол измишљених победа да би се тако наметнуо западној јавности и војним круговима који о њему нису уопште имали појма! С друге стране, та иста масивна пропагандна индоктринација почела је продукцију лажи зато да, прво, ''оправда'' издају Равне Горе и српског народа - који су на Западу били огромно популарни и цењени због својих стварних подвига и заслуга у стварном Другом светском рату - и друго, да тим истим лажима сакрије здружену тајну ујдурму постављања Тита на власт.
Тако, на Петковићеву констатацију да ''60 и више година од завршетка Другог светског рата и даље чекамо историчаре који ће објективно, колико је могуће, дати процену врлина и мана, заслуга и кривице, јунаштва - и злочина'' (Исто) - одговор је да је било итекако историчара, и то не само у избеглиштву већ и у Србији, па чак и данашњој - али је у образовном и културолошком ситему Србије, чак и после ''свргавања'' Милошевића - настављена диктатура над историјом. Упитајмо се само шта је најкарактеристичније за такозвану ослобођену пост-Милошевићевску Србију? Србија није ослобођена од Титоизма! Србија је ослобођена - само од Милошевића! Па чак ни то уопште не значи да је ослобођена од послушности комуниста-социјалиста истом оном чему је и Тито био послушан! Према томе, значи једино што се догодило то је - смена ''Власти''!
И то диригована смена ''Власти''!
Баш тај безобзирни и планирани наставак диктатуре над историјом и Српством обезбеђује напарфимисаној Петој колони да данас хара Србијом како год јој се прохте!
Заправо... како год јој се нареди!
А моје огорчење... баш тим лажима којима сам у Југи био кљукан о ''партизанима и четницима'' већ пре тридесетак година прерасло је у решеност да схватим!

Помирење! - Покорење!
И ево данас најзад званичног доказа онога што се деценијама јогуним да разаберем:
''Сарађујемо искључиво са владама!''
То нама, Србима - али и Европи - поручује Кристина Гаљак, моћна помоћница премоћног марксистичког злобника са ''звањем'' накинђуренијим од свих проконзула Римског Царства и Ватикана - помоћница ''Високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност''! У интервјуу ''Новостима'', на питање ''Због чега је Социјалистичка партија Србије одједном добродошао партнер ЕУ?'' Гаљакова, одговара:
''Као што смо више пута до сада истакли, спремни смо да радимо са свим владама које имају жељу да раде са ЕУ!''
''Не радимо са политичким партијама, већ са владама!''
''Радићемо са (сваком) оном владом која жели да напредује у процесу европских интеграција.''
''С оном владом која не жели Европу - нећемо ни радити!'' (Горан Чворовић, ''Гаљак: Сарађујемо искључиво са владама'', 05/07/2008., 20:32:50)
То је одговор:
''Не радимо са политичким партијама, већ са владама!''
Значи не са народима!
Значи не чак ни са државама!
Него са ''Владама које имају жељу да раде са ЕУ!''
''С оном владом која не жели Европу - нећемо ни радити!''
Са којим владама? Селективним - заправо намештеним!
Доказ да ЕУ нe сарађује са демократски изабраним владама - него са - намештеним владама - јесте натеривање социјалиста-комуниста да напусте Радикале и Коштуницу и да - по директиви - преузму контролу над Тадићевом петом колоном!
Комунистима не смета да сарађују са Партијом која им је послала Милошевића у смрт!
ЕУ не смета да сарађује са комунистима због чијег је Милошевића - наводно - бомбардовала Србију!
Зато у Тадићевој петој колони нема ни једног Ђинђићевца и чак ничег Ђинђићевског - зато јер исто као и ЕУ и Пета колона извршава директиве! Зато је ''одушевљење'' ЕУ само маска:
Мањинским комунистима дата је безбедност и полиција - чак и просвета - значи контрола над пропагандом!
Мањинским комунистима дата је потпуна контрола!
То доказује да по директиви ЕУ сарађује искључиво са намештеним владама!
Рекламерска фразеологија наводног ''превазилажења'' ''сукоба у прошлости'', некаквог ''налажења на истој политичкој страни'' - све су то лажи! Упркос напарфемисаности, Тадићева и Динкићева Пета колона показала се неспособном да обави свој антисрпски задатак - зато је враћена на власт комунистичка екипа која је доказала да је итекако способна да тај задатак обави!
Све остале фразе, ''заједничка одговорност'', ''остваривањe'' некакве ''визије'' ''социјално одговорне државе'', некаква ''влада'' која ''није створена на интересима партија, већ на интересима Србије'' - истоветне су лажима титоистичке антисрпске диктатуре!
Најмљеној комунистичкој диктатури је - као и по завршетку Другог светског рата - поново додељен исти задатак - да у Србији створи ''боље и уравнотеженије друштво'' - исту Србију без Српства какав је био и Титов задатак!
Милошевић је био кажњен не зато што је био неспособан да настави обављање Титовог задатка - него зато што је закулисним моћницима било непојамно да Србин настави Титово дело. Зато је био искоришћен као изговор за систематско довођење Срба пред тоталну ликвидацију коју ће за ЕУ и њене наредбодавце спровести комунистички најамници - његови апаратчици ослобођени од њега!

Прича друга: O Лонцима
''Замисли, да се лонци, напуњени уљем, почну борити међу собом око тога, ко ће од њих остати, ко ли пропасти. Шта ће чинити лончар? Прво ће испразнити уље из лонаца, јер уље је скупоценије од лонаца, па ће онда неко време посматрати смешну борбу празних лонаца, и најзад, најзад ће их полупати све, и направити нове лонце''
(''Зли разговори'', Владика Николај Велимировић, ''Мисли о добру и злу'')

Прича трећа: О Партији
''Кад у пролеће гори гомила ђубрета, испод ђубрета се извлаче пробуђене змије.''
''Такав је фанатизам.''
''Фанатизам се показује у највећој сили својој у три случаја:
у партијској политици,
у револуцијама
и у ратовима.''
(''Ентузијазам и фанатизам'', Владика Николај Велимировић, ''Мисли о добру и злу'')

Прича четврта: О ЕУ и теби!
''Која не жели Европу...'' - у овим речима је срж:
Пошто ЕУ није заједница европских народа - пошто ЕУ није заједница европских држава - пошто је ЕУ заједница селективних влада - то значи да ЕУ није Европа - да је ЕУ апаратчик узурпатора Европе!
Ако половина Срба која је гласала за Тадића до сада није схватила да је гласала за Пету колону лажне Европе - онда је сада крајње време да то схвати!

Прича пета: Буквалисти и неписменост!
''Буквалисти и вратоломисти су нјавеће штеточине у човечанству.''
''Ако си и ти буквалиста, онда је твој разум неписмен.''
(''Трагедије људског разума'', Владика Николај Велимировић, ''Мисли о добру и злу'')

Део четврти: ''Жив је Дража, умро није, док је Срба и Србије!''

Прича пета: О лажи!
''Једна лаж рађа се из друге; једна се позива на другу; једна другу виче у помоћ.''
''И сви људи тада осећају, да се гуше у лажи, и сви вичу:
Све је лаж!
Но, нико се не враћа истини!''
(''Однос према Богу'', Владика Николај Велимировић, ''Мисли о добру и злу'')

Прича шеста: О теби!
Верујеш ли, читаоче, да дубина твоје националне, моралне и верске оданости, па чак ни твоје националне савести - није убијена у теби?
Није убијено, заиста.
Али је тешко рањено твоје рационално и интелектуално схватање одговорности према тој дубини.
Тешко је рањено мрцварењем културе и образовања, мрцварењем цркве, мрцварењем интелектуалне елите, диктатуром над историјом, и индоктринацијом лажима о стварном значењу Истине, Морала, Правде и Савести.
А баш то рационално и интелектуално схватање те дубине, и одговорност према њој, било је суштина српског поштења Равногорског покрета у Другом светском рату и Српства од Његовог историјског почетка на Балканском полуострву непрекидно све до завршетка Другог светског рата.
А ја, писац, пошто заиста верујем да је упркос свему та наша оданост жива и дан-данас, кажем да се она пркосно одражава баш у речима насталим из вечитости нашег Српског народа:
''Жив је Дража, умро није, док је Срба и Србије!''

Прича седма: О нама!
''Што год више неверовања у неверујућих, то јача вера у верујућих.''
(''Вера и вера'', Владика Николај Велимировић, ''Мисли о добру и злу'')

http://www.pogledi.co.yu/hronika.php

Нема коментара: