Yves Bataille - Interview

Intervju vodila Biljana Živković

- Od ranih devedesetih godina, Vi kao vrstan francuski istoricar, geopoliticar, ali i nepokolebljivi borac za prava malih ugnjetenih naroda, interesujete se za srpski problem i javno u vasoj državi istupate u odbranu već satanizovanog u svetu, srpskog naroda. Zašto ste branili Srbe ?
* To pitanje mi često postavljaju. Jugoslaviju sam upoznao 1970. godine kada sam sa roditeljima putovao ka Grckoj ili Turskoj. Zemlju sam upoznao u povratku, preko Dalmacije i Crne Gore. Isli smo od Rijeke , odnosno Fjumea, spavali u Sibeniku kod mestana, a zatim posetili Dubrovnik i Kotorski zaliv. Secam se da smo na Cetinje stigli usred noći Bilo je leto, a ulice su bile pune ljudi. Noc smo proveli u jednom starom hotelu sa vrlo visokim plafonom. Sutradan smo nastavili ka Srbiji prolazeci kroz Sandzak, odnosno Rasku. Put je bio uzasno los i pun guste prasine. Najzad smo stigli u tadasnje Titovo Uzice, a zatim u Beograd gde smo spavali u hotelu Balkan, koji još uvek postoji, kako vidim i renoviran je.
Iako ja u to vreme nisam bas najbolje razlikovao nacije i nacionalitarnosti, secam se samo da sam se na celom tom prostoru bivše Jugoslavije, najbolje osecao u Crnoj Gori i Srbiji. Ja i danas smatram da ste vi potpuno jedan isti narod u Srbiji i Crnoj Gori. U Dalmaciji se ne secam nikakvih kontakata sa Hrvatima. Ali, kako smo se priblizavali pravoslavnima, gostoprimstvo, ljubaznost i toplina su bili sve veci. Ja u sali često kažem da sam u nekom bivšem zivotu bio Srbin.
To je bilo dalekih sedamdesetih godina. A mnogo posle toga , 1990. godine u Parizu, već sam uveliko pisao o geopolitickim temama. Zauzeo sam odmah poziciju u odbranu Srba. Prvo zato što sam kao istoricar poznavao istoriju čitavog Balkana, a naročito istoriju Srbije i sto sam poznavao ono sto mi zovemo istorijske konstante bez kojih se ništa ne može razumeti. Po svim kriterijumima koje sam znao, shvatio sam odmah da su Srbi , po ko zna koji put u istoriji, nepravedno napadnuti. Na mene politicka opredeljenja drugih ljudi, mode, trendovi, konformizmi , propagande ili cenzure i zabrane, nisu nikada uticale. Svi kasniji dogadjaji u Srbiji i na Balkanu, samo su potvrdili moju analizu.
- Svih ratnih godina odlazite, posecujete Srbe u Bosni, dajete im podrsku i nosite pomoć.U toku bombardovanja Srbije 1999. godine odbili ste poziv francuske ambasade u Beogradu da napustite Srbiju i ostali ste poznati u srpskom narodu, jer ste sve vreme delili sudbinu našeg naroda. Bili ste na mostovima, rusevinama, velikim protestima. Dovodili ste vase uticajne prijatelje iz celog sveta kako bi sagledali svu nasu tragediju .
* Ne mislim da sam učinio nešto posebno, to je za mene bila prosto moralna obaveza. Tog 24. marta 1999. bio sam u Beogradu i naravno da sam odbio da napustim grad pred bombardovanje. Rekao sam sebi: nećeš valjda da odes sada kada NATO bombarduje tvoje prijatelje. Ostao sam da bih svedocio. A secam se i jedne tragikomicne situacije iz toga vremena. Videvsi da francuska ambasada maltretira sve vase ljude koji od rane zore po hladnom vremenu stoje ispred kapije u kilometarskom redu cekajuci za vizu, dok ambasada i konzulat ne otvaraju vrata, smucilo mi se sve to i posao sam sa druge strane da bih usao na sluzbeni ulaz ambasade. Usao sam, posvadjao se sa mojim sunarodnicima braneci Srbe, rekao im da je nehumano to što rade sa vasim ljudima. Ili neka im daju vize, ili neka im kažu da se razidju. Zalupio sam vrata pred francuskim funkcionerima, razisao se s njima.. Ambasadu sam napustio izlazeci na suprotni izlaz, upravo gde je bio dugacak red srpskih radnika , ljut zbog svega i još pod utiskom svadje sa sluzbenicima ambasade. U tom trenutku, videvsi da imam kravatu i sako, prisla mi je jedna starija žena koja je cekala u redu i koja, naravno nije prisustvovala mojoj svadji sa Francuzima. Pitala me je: jeste li vi Francuz ? Odgovorio sam da jesam, a ona se zaletela i iz sve snage pljunula mi u lice.
Bilo mi je teško, ali sam udahnuo duboko, smogao snage i rekao joj : ”U pravu ste gospodjo„... Vrativsi se kuci toga dana, pomislih : s mojima sam se posvadjao, a Srbi su me pljunuli... Ali, ipak, negde u sebi bio sam srećan i još sam srećan zbog hrabre i zdrave reakcije te opravdano revoltirane žene u gomili ljudi koji su očajno i uzaludno cekali vizu za Zapad, ljudi koji su cekali dolazak Godoa.
Za vreme bombardovanja , u ulici Kneza Milosa gde sam stanovao, video sam rakete koje prolecu ka zgradi Vojske, na par desetina metara od mog prozora. Sva stakla na prozorima bila su odletela u vazduh, a komadici su mi jedne noćiraskrvarili ruku. Stavio sam na ranu malo sljivovice i tako je izlecio. Ponasanje vaseg naroda bilo je tih dana vise nego junacko. Osecala se odluka da se pruzi otpor i niko se nije plasio. Bio sam ponosan sto sam među vama. Svake noćisam izlazio na ulicu upravo iz revolta, onda kada bi pocinjali da gadjaju.
Kada sam se mnogo kasnije vratio u Pariz, na radiju sam često svedocio i opisivao divljastvo bombardovanja koje sam video i doziveo. Govorio sam im o kasetnim bombama, o tome kako su namerno gadjani civili, kako je glavni udar uvek bio tek kada bi se na ulice skupio jadni narod u velikom broju...Svedocio sam o svemu sto sam svojim ocima video...
- Odličan ste poznavalac istorija Rusije, Srbije, Balkana. Na Sorboni ste napisali rad ”Memorandum„ SANU, dokazujuci da u ”Memorandumu„ nema nikave srpske hegemonije, takođe ste napisali prilog odbrani dr Vojislava Seselja u Hagu, kao istoricar odbacujuci optuzbe na racun dr Seselja o hegemonicnom projektu ”Velika Srbija„.
* Tokom 1996. redigovao sam na Sorboni jedan rad iz istorije o sadrzaju Memoranduma SANU.
Taj dokument koji je napravljen pre raspada Jugoslavije, u zapadnoj stampi predstavljen je kao doktrinalna baza ”velikosrpskog nacionalizma„. Kada sam ga detaljno procitao , video sam da tu nema ni traga o onome zbog čega je napadan, buduci da je Memorandum predstavljao samo konstatovanje , sa srpske tacke gledista, stanja u kome se Jugoslavija nalazila te 1986. godine . Bio je to radni materijal koji je napravilo vise akademika zajedno, a ne samo Dobrica Cosic, kao što se na Zapadu govorilo. Akademik Mihajlo Markovic mi je kazao da je nedovrseni radni tekst ovog Memoranduma , po naredjenju sefa politicke policije Staneta Dolanca, ukraden iz fijoke Akademije nauka, jer je tadasnjim strukturama smetao. Oni nisu želeli da ih kadrovi iz drugih republika tadasnje Jugoslavije proglase za ”nacionaliste„ zbog tog pisanja srpskih istoricara.
Na zahtev tih istih struktura , tekst je zatim javno napadnut i vivisekciran u tadasnjim ”Vecernjim novostima„.
Ja sam o svemu napisao rad u kome sam zeleo da pokazem da su potpuno neopravdano u istu ravan stavljeni Islamska Deklaracija Alije Izetbegovica, Skretanje istorijske istine Franje Tudjmana i Memorandum SANU. Hteo sam takođe da pokazem da je sve sto je u Memorandumu bilo receno o uslovima zivota Srba na Kosovu, bilo tačno. Ono što se kasnije odigralo, sve nam je to , na zalost, potpuno potvrdilo.
Što se tiče mog teksta o izvesnom Tomicu, coveku koji je bio deo optuzbe protiv Vojislava Seselja, to je vezano za koncept Velike Srbije i srpski nacionalizam. Kao istoricar , vrlo dobro znam šta je koncept Velike Srbije znacio u istoimenoj knjizi profesora Sorbone Ernesta Denisa i hteo sam da pokazem da je ovaj hrvatsko-srpski autor Tomic, u istorijskom smislu najobičniji diletant koji ne zna osnovne pojmove, niti samu istoriju, a zeleo je da posluzi optuzbi Haskog suda. Njegov tekst pun je gresaka, ad hok geografskih i istorijskih karti, falsifikata... A cilj mu je bio samo to da pokaze da su Srbi kolektivno krivi i da je Seselj glavni krivac za rat u Jugoslaviji. Uzgred budi receno, taj tip pripada u Parizu krugu bivših crnogorskih separatista, zatim grupi oko Courrier des Balkans i International World and Peace Report (IWPR), jednoj nevladinoj organizaciji koju finansiraju Amerikanci. Ova moja odbrana srpske ideje stampana je u casopisu ”Srpska Slobodarska Misao„, a uvrscena je i u italijansku knjigu Borba za Kosovo (La Lotta per il Kosovo ) , koju sam pisao sa prijateljima iz internacionalne grupe ”Evrazia„. - U Srbiji ste , među prvima, govorili o pozadini i misiji tzv. nevladinih organizacija, americkim, dajuci podatke o njihovim finansiranju i podrivackoj delatnosti zemljama tranzicije. Koliko je to , po vasem mišljenju , pomoglo da se u Srbiji sagleda njihova uloga?
* Mislim da su Srbi najzad razumeli. Nisam jedini koji sam o tome još davno govorio, ali ljudi su u prvo vreme bili jako naivni. Od vremena demonstracija protiv Slobodana Milosevica, pa sve do danas, posmatrao sam te „nevladine organizacije”. Kada sam u Putinovoj Rusiji na jednom skupu prvi put o tome progovorio, video sam da je ruska državna televizija nekoliko puta reprizirala ono sto su neki od nas na skupu izjavili. Putin je to oko „nevladinih organizacija” shvatio pre nego politicari u Srbiji, ali danas je stvar ipak demistifikovana. Ja naravno, nisam kritikovao prave nevladine organizacije, nego sam razotkrio one koje su u stvari para-vladine ili potpuno vladine, jer rade za vasingtonsku administraciju. U Parizu sam sasvim slučajno jednoga dana pronasao knjigu americkog profesora Žene Sarpa „Civilizovani rat”, i shvatio da je to upravo ono sto sam ja gledao u Beogradu tih dana. Sve oranz revolucije u svetu imale su isti dekor: festivalska atmosfera rezirana kao u teatru, selekcija slika za zapadna medija, u kojima se lepota neke mlade devojke sa cvetom u ruci, uvek suprotstavlja opasnim i „zlim” braniocima države u uniformi. Ista takva recept-slika poslata je u zapadna medija iz Srbije, Gruzije, Ukrajine i Libana. U svojim pisanjima koja je stampao Institut Albert Ajnstajn, profesor Sarp udario je osnove te rezirane psiho-politicke metode državnih udara u zemljama koje nisu po volji Americi i njenim ratnim saveznicima. Za sve vreme rata niskog intenziteta protiv Federalne Republike Jugoslavije, nisam razumeo zašto ste bili dozvolili da se jedan Soros toliko razmase, da pare organizacija kao sto su National Endowment for Democracy (NED), National Democratic Institute i International Republičan Institute (IRI) čija je adresa u ulici Kneza Milosa 51, tačno preko puta USA ambasade, prodru svuda i korumpiraju sva vasa medija. Čak i Freedom House, koji je vodio bivši sef CIA James Woosley, ima kancelariju u Beogradu u ulici Kneginje Ljubice broj 14. Predvodjena neokonzervativcem Peterom Akermanom, ova organizacija je takođe bila iza svih napada na Rusiju povodom Cecenije. Putin je to odmah shvatio , a i Lukasenko. Sve ove iste mreze aktivne su ne samo na Balkanu, već i na prostoru Rusije i čitave Evroazije. Njihov glavni zadatak bio je pothranjivanje konflikata, drobljenje teritorija i instaliranje fantomskih vlada.
Takođe, tvorevina pod nazivom United States Institutes for Peace (USIP) bivšeg clana Nacionalnog Saveta bezbednosti Ricarda Solomona, finansirala je antisrpske aktivnosti izvesne Biserko i tzv Helsinškog odbora za prava coveka. 11. aprila u Parizu , aktivistkinja Kandic i Nosov sastaju se sa Kusnerovom asistentkinjom Rama Jade Zimet, verovatno da razrade još neki antisrpski projekat. Ako vas zanima ko su njihovi „donors partners”, samo idite na internet adresu http://www.yi.org.yu/donors.php, pa će vam biti jasno.
Godinama je „Internacionalna Krizna Grupa”, posredstvom izvesnog Dzemsa Lajona, iz samog centra Beograda radila protiv Srba. Tu grupu „za mir” osnovao je bivši americki ambasador u Turskoj , Morton Abramovic. A to je isti onaj covek koji je u svojstvu agenta obavestajne sluzbe Stejt departmenta sredinom 1980. godine isporucio 500 raketa Stinger avganistanskom teroristi po imenu Gulbuddin Hekmatyar (coveku nadredjenome Bin Ladenu) za obaranje ruskih aviona. Osnivac Međunarodne krizne grupe Abramovic je takođe 1998. i specijalni savetnik albanskih separatista UCK u Rambujeu. Među clanovima te međunarodne krizne grupe su svi vasi prijatelji : Wesley Clark, Joschka Fischer, George Soros i Marti Ahthisaari. Tu je još i Christine Ockrent, žena Bernara Kusnera.
Pre neki dan u jednoj emisiji na televiziji Kosava, rekao sam i ko su finansijeri Cesida, organizacije koja pretenduje da je nezavisna nevladina organizacija politicke sondaze. Samo neki od finansijera su : Fondations Rockefeller, Soros , USAID, itd.. Primecuje se da ova grupa još pre zatvaranja birackih mesta i pre zvanicne izborne Komisije javno objavljuje „pobednika” koji je po ukusu Americi i takvu brzu i netacnu informaciju munjevito pusta u „čitav svet”. Tehnika „exit polls” je ovde potpuno uobicajena. 11. maja je napravljena, na primer, namerna zbrka između „vodi” i „pobedjuje”, sto sve olaksava manevrisanja i postizborne ucene kojih ste i sami bili svedoci.
Potpuno isto radjeno je u Gruziji i Ukrajini.
Iako ovi organizmi pretenduju da su nezavisni, kada ih sve povezete , dobijete jednu dugu mrezu „proamerickih imperijalnih atlantista” koji monopolisticki odlucuju o sudbini svake zemlje.
Koliko su novostvorene zemlje slobodne , mozete videti po tome sto je udruzenje americkih pravnika vezanih za fondaciju Carnegie, PILG (Public Interest Law Group), nedavno napisalo Ustav za tzv. nezavisno Kosovo. U toj grupi pisaca kosovskog Ustava, nalazi se i jedan vas bivši funkcioner ministarstva spoljnih poslova, izvesni Vladimir Matic, danas americke nacionalnosti, koga sam na sličnom poslu zapazio čak i u dalekom Nagorno Karabahu. On danas u svojstvu nekog „profesora” vodi americke studente po Srbiji . Tog coveka koji je među piscima Ustava nezavisnog Kosova, docekao je u Beogradu u „Diplomatskoj akademiji” vas ambasador u Parizu , covek koji je bio u pregovarackom timu za Kosovo. Reklo bi se da vasi politicari, ili ni o cemu nisu obavesteni, ili su potpuno sizofreni.
Govorio sam , dakle, o laznim nevladinim organizacijama, jer smatram da drustva i države koje žele da opstanu , moraju od ovakvih organizama da se odbrane. U Belorusiji, u Rusiji i u Kini to su shvatili. Bivša staticka i troma birokratija Savezne Republike Jugoslavije nije protiv toga ništa preduzela, nego je čak dozvoljeno i stvaranje jednog tzv. amerièkog kulturnog centra u Pristini koji je obavio svoj rusilacki posao. Nedavno ste takav isti kulturni centar dobili i u Novom Pazaru, ali sada je već kasno da se sirenje tako nečega spreči. Ne treba se onda cuditi sto svuda imate probleme sa separatistima. Od 2000, godine, vi ste fakticki u svemu vodjeni spolja. Čak i obnova Doma Omladine u Beogradu, pod simbolom je USAID grupe, iste te grupe koja već godinama gadja vasu stampu i medija. Jasno je da onaj ko drzi stampu, upravlja javnim mnjenjem, a onaj ko drzi omladinu, drzi u svojim rukama buducnost zemlje.
- Koliko je, prema vasem mišljenju sadasnja Srbija uspela da probije medijsku blokadu u svetu i koji su uzroci, razlozi , da vodece zapadne zemlje poslednjih 18 godina sistematski i uporno nastoje da geopoliticki prekomponuju i razdrobe prostor na kojem žive Srbi ?
* O Srbiji se poslednjih godina zaista dosta govorilo. Naročito se govorilo loše, ali to je kod nekih ljudi stvorilo upravo obrnutu reakciju. Ovo je psiholosko pravilo svake propagande : govoriti o nečemu ili dobro ili loše, samo ne cutati, jer je najgore ignorisanje. Slobodan Milosevic je već bio okrenuo javno mnjenje na Zapadu, jer je svet bio zapanjen srpskim otporom. A onda je potpisao Kumanovski sporazum. To je dalje pomoglo NATO paktu da okupira Kosovo. Pitanje koje se i danas postavlja je : kako podrzati i braniti Srbe ako se sami ne brane?
Nesreca koju ste vi pretrpeli u svim godinama crne propagande protiv vas, na zalost, i danas se oseca. Prva dostojanstvena vlada koja se oformi u Beogradu prvo bi morala da trazi placanje odstete za moralnu i fizicku stetu koju vam je NATO vojni savez naneo zajedno sa dugogodisnjim embargom. Nikakvim „partnerskim programima” se to ne može nadoknaditi.
Srbija je jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja po istorijskoj francuskoj skoli ima istorijsku realnost i legitimitet. Ostali entiteti na ovom prostoru sada su postali države, ali oni su u stvari i dalje entiteti koji samo glume vestacku nezavisnost. Slovenacki entitet je na neki način smanjena Austrija druge kategorije, zagrebacki entitet je letnja plaza za nemacke turiste, bosanski entitet je tajanstvena slagalica koja nikada neće pronaći jedinstvo, entitet FYROM (odnosno Makedonija) je zapravo regija bez imena, podeljena na dva dela, crnogorski entitet je samo karta protiv Srbije, a kosovski entitet je eksplozivna naprava podeljena na NATO s jedne strane i albansku mafiju s druge. Potpuno je jasno zašto je tzv. internacionalna zajednica, koju cine Anglosaksonci i Austro-nemci navalila na Srbe. Danas vas čak i novostvorena hrvatska država tuzi za genocid, a nije odgovarala za genocid pocinjen nad vama 1941.
Srbi su jedini koji su predstavljali nešto stvarno i istorijsko na Balkanu i jedini koji su mogli su da imaju ozbiljni politicki projekat. Ali, posle raspada Sovjetskog Saveza i posle ujedinjenja Nemacke, Srbija je smetala prolazu novih osvajaca, i napad na nju bio je neminovan. Pitali ste me zašto sam još u početku rata branio Srbe. Upravo zbog svega ovoga. To mi u istoriji zovemo „istorijske konstante”. - Clan ste Srpsko-evropskog Antiglobalistickog pokreta SEDEP sa sedistem u Francuskoj, organizator grupe italijanskih antiglobalista koji su značajno pomogli manastir Sv. Arhangele i ne zaustavljate se u vasoj nezadrzivoj podrsci srpskom narodu. Ko su u Evropi danasnji antiglobalisti ?
* Danasnji antiglobalisti su svi oni koji ispred politickog polozaja, novca, individualnog interesa, interesa grupa i partija, trgovackog ineteresa i interesa banaka, stavljaju, odnosno brane interes svoga naroda, nacije ili opsti interes. To su svi oni koji brane relativnu nezavisnost država, naspram internacionalnih organizama koje drže Atlantisti i njihov monopol. To su svi oni koji se bore za radjanje ili oporavljanje multipolarnog sveta. Svi koji ne žele da njihov narod, kultura i tradicija nestanu u amneziji kapitalistickog bazara. To su oni koji odbijaju da im narod i država budu jevtina kolonija Sjedinjenih Americkih Država. To su oni koji su sacuvali secanje i koji će pobediti jer imaju najduže pamcenje, kako bi rekao Nice.
To su slobodni ljudi, koji politiku ne shvataju kao naredjenja fizicki jaèeg.
Najzad, to su ljudi koji vide socijalne nepravde i neravnomernu raspodelu bogatstva na čitavoj planeti.
Ja toj velikoj porodici antiglobalista pripadam.
- Srpska vojska, a vojska je kljucni faktor u odbraani svake države, dozivela je reformu, kojom ocigledno nisu zadovoljne ni patriotske opcije u zemlji, ali ni gradjani. Kakav je vas stav ?
* Danasnja srpska vojska reducirana je na NATO-format, jer ona nije projektovana da brani Srbiju, već da ucestvuje u agresivnim americkim i zapadnim ratovima. Projektovana je da bude jevtina vojska placenika u milosti americkih generala. Svaki lokalni sef takve kolonijalne pesadije , samo je izdajnik srpskih interesa i sluga Sultana u Vasingtonu, ili njegovog Vezira u Briselu. Potrebno je da obnovite narodnu vojsku koja će za vas biti jevtinija nego obaveza da kupujete zastarelo americko naoruzanje.
- Po svoj prilici, posle nedavnih izbora Srbiju cekaju velika iskušenja, mogući su politicki diplomatski i vojni pritisci sa strane, kako bi velike sile realizovale ono sto su naumile. Da li se slazete i kakva bi prema vasem mišljenju trebalo da bude strategija Srbije u buducnosti, kako bi se Kosovo i Metohija povratili? Šta ciniti ?
* Najpre , vase institucije su potpuno neodgovarajuce. Vasa vlada do sada je zavisila od feudalne partijske podele vlasti i nije mogla ni da ima nikakvo jedinstvo.
Izborni sistem daje ogromna prava manjinama (čak vise nego u Evropi) koje često nisu prijateljske. Vladajuca vecina balansira na ceni za koju se prodaju poslanici koji idu tamo gde im se ponudi vise. Birate i izlazite na izbore beskrajno, a to biranje ne daje nikakav rezultat. Upravo ta situacija je i proizvela haos koji danas, posle 11. maja, gledate. U tom haosu drugorazredni politicari igraju glavne uloge i sprečavaju obrazovanje parlamentarne vecine koja bi bila manje losa nego prethodna. Velika partija kao sto je Srpska radikalna stranka zaustavljena je narcisizmom malih zaba drugih partija, koje bi da postanu volovi, kako kaže jedna francuska poslovica. Partije zbog cijih je sukoba izbio 5. oktobar, sada za pare hoće da sklope savez. Glasati u takvim uslovima ne vodi vas ničemu. Patriote će u toj logici stvari uvek biti nadglasani.
Izborna kampanja i izbori bacili su u drugi plan sustinsko pitanje Kosova. Tragedija je zamenjena komedijom, a nacionalno pitanje trivijalnostima tipa ko koje mesto hoće da zauzme, koji resor da prisvoji, ili gde da postane ambasador. Beskrajne parlamentarne kalkulatorske igre kada je zemlja ugrozena su jalove . Legalisticki konformizam pravi istu grešku koju je nekada pravio Milosevic: ponasate se kao da je sve normalno i igrate se beskrajnih smesnih izbora u trenutku dok vam je zemlja napadnuta i okupirana.
Bile su pocele prave ulične narodne demonstracije za Kosovo, a onda su se bez ikakvog objašnjenja (u stvari bez cilja), prekinule. Zašto niste nastavili demonstracije ispred americke ambasade? Svaka ljudska akcija nosi rizik, ali treba živeti s njim. Trebalo je da svuda organizujete ljude koji će okupirati vitalne centre, da proglasite kraj pobedjenih politicara koji neće da se sklone s vlasti, a zatim da obrazujete Konstitutivnu skupstinu i obnovite narodnu vojsku. Nije dovoljno biti rodoljub samo u toku izbora i izborne kampanje. Treba biti u visini istorijskog trenutka i znati šta se čini u legalistickom haosu u kakvom ste danas.
Sefovi omladinskih patriotskih pokreta su dobri momci, ali ne poznaju dovoljno tehnike agitacije, propagande i delovanja na mase. Nije dovoljno samo secati se heroja iz proslosti, jer svaki dan danasnjice nosi svoje heroje.
Obrazujte opstenarodni oslobodilacki i socijalni pokret koji će delovati i van Parlamenta. Nastankom Parlamenta , ne iscrpljuju se svi nacini ljudske politicke borbe, pogotovo u drustvu koje je korumpirano kao vase. Vama je danas potrebna prava nacionalna avangarda koja će izvesti drustvenu, socijalnu i kontinentalnu revoluciju.